Registruj se
Prijavi se
Sve prednosti staračkih domova
2020-05-12 01:55:31
Koje su sve prednosti staračkih domova i zašto se neko odluči da se tu preseli? Svako ko se našao u situaciji da razmatra tu mogućnost za sebe ili za starijeg člana porodice, zna vrlo dobro da prilikom odlučivanja mora da uzme više činilaca u obzir.
Sam izbor osobe da se preseli u neki od domova za stare jeste odluka koju neko mora samostalno da donese. Jedino u slučajevima kada je osoba neuračunljiva i kada je ustanovljeno da nije više sposobna da samostalno donosi odluke, onda o tome odlučuje njen staratelj. Evidentno je da privatni staracki domovi kojih ima mnogo svakako nastoje da se nametnu u odnosu na svoje konkurente tako što će ponuditi bolji kvalitet usluga po povoljnijoj ceni. Dobro je to znati i uvek imati više opcija u ponudi. Neko će izbor napraviti u skladu sa finansijskim mogućnostima, a opet neko drugi će gledati da mu dom za stare lokacijski odgovara. Ako su deca i unuci negde daleko, u inostranstvu, onda je lokacija staračkog doma manje bitna, odnosno, manje je bitna njena blizina kući ili nekom drugom objektu. Ali kada su deca starije osobe koja se seli u dom za stare negde u blizini, onda im je važno koja je adresa doma i da on ne bude daleko kako bi mogla stalno da obilaze baku ili deku. Zašto se neko odlučuje da ode u dom za stare? Osobe koje se na ličnom primeru nisu susretale sa razmatranjem ove odluke, ponekad ovo ne mogu jasno da sagledaju i razumeju. Sude drugima i misle da bi one drugačije postupile na njihovom mestu. Negativna predznak i fama je ponekad prisutna, ali onaj ko se našao u situaciji da razmatra šta je to što je najbolje za ostarelog člana porodice koji ne može samostalno da se brine o sebi, razmišljao je mnogo dublje o tome i svim mogućim opcijama i potencijalnim izazovima.
Foto: Pixabay
Naime neko nikad ne doživi da zađe u godine u kojima ne može da se zbog starosti ili bolesti koja starost prati samostalno da brine o sebi. To su trenuci kada osoba postaje dementna i kada je izložena mnogim potencijalnim opasnostima ako živi sama. Isto tako, pored staračke demencije, tu su i druge bolesti, od kojih veliki rizik predstavljaju neurološka oboljenja koja se manifestuju raznim moždanim problemima. Takvim osobama je otežano i ograničeno kretanje. Neke su nestabilne, gube ravnotežu i lako mogu da padnu i da se povrede. Druge su zbog posledica šloga postale nepokretne ili polu pokretne. Ovo su sve tegobe i teškoće koje prate starost i postepeno gašenje života. Neko može i da se zapita sa filozofske strane kakav kraj bi bio najbezbolniji. Ali svako svom bližnjem želi da olakša starost i da ublaži sve tegobe koje uz nju idu. Jasno je da neko ode naglo i nenadano i to bude veliki šok za porodicu. Zato, neko drugi lagano tone i gubi postepeno snagu, zdravlje, dok se životne funkcije postepeno gase. Ovakvim osobama potrebna je najveća pažnja i pomoć. One su u nekom periodu delimično sposobne da se brinu o sebi, ali onda nastupi vreme kada ime je stalna pomoć potrebna. Tako se dolazi do mementa kada nije dovoljno obići ih, izvesti u šetnju ili doneti im namirnice i pomoći im oko spremanja stana i kuvanja. Jednostavno, mora neko stalno da bude uz njih i da o njima brine. Čak ni noću ne smeju da ostanu same. Nekad zato što su nepokretne i ne mogu da ustanu ako im nešto zatreba, a ponekad zato što ako su nestabilne ili polupokrete, onda može da se desi da ustanu i da padnu i povrede se. Ima tu i drugih opcija koje su vezane za demenciju. Jednostavno, mogu da se zbune i izgube, i bunovni noću izađu napolje i negde odlutaju. Sigurno ste bar jednom dosad čuli priče kako je nečiji roditelj, baka ili deka zbog demencije otišao iz svog stana ili kuće i izgubio se negde. Obično su potpuno dezorijentisani i ne znaju ponekad ni kako se zovu, niti koja je godina, a kamoli gde se nalaze ili gde stanuju. Često se dešava da misle da su deca i da otputuju u sopstvenu prošlost. To je proces u kome mozak odumire i daje neke stare slike koje se čine stvarnim. Bake i deke misle da su krenuli u školu, a da ih kući čekaju mama i tata. Ali zaista su kao deca. Pošto se deca ne smeju sama ostavljati kod kuće, niti su deca sposobna da sama žive, isto tako u starosti iz raznih razloga može nastupiti to doba kada osoba, jednostavno ne može više da bude sama. Rizik je veliki i za nju i za okolinu.
Čak i da su njena deca negde u blizini, ili da žive u istom gradu, toj osobi treba neko ko će da stalno bude sa njom i da je neguje. I više od toga, trba neko da za njom sprema, da je kupa, da je hrani i da joj sprema tu hranu. Ovo je posao koji traje 24 sata svih sedam dana u nedelji. Da osoba ostane kod svoje kuće, ovim poslom treba da se bave minimum dve druge osobe koje bi sa njom bile po smenama. Mlađi članovi porodice, kao što su deca, imaju svoje živote, poslove i svoju decu koja treba da im budu prioritet. Iako ovo nekome nije lako da čuje, ali to je tako i tek kad se lično nađe u situaciji da treba da bura između svoje dece i svojih roditelja, jasno je ko treba da ima primat.
Domovi za stare pružaju svu brigu koja je neophodna. Ustvari oni daju i više od toga. Starija osoba koja je kod svoje kuće, sama je sa osobama koje je čuvaju i neguju. U domu ona uvek ima društvo. Ako neko ima problem sa tim da li će imati dovoljno svoje privatnosti, naročito ako je osoba malo asocijalna po prirodi, onda treba za nju da plati smeštaj u jednokrevetnoj sobi, dok za druženje ona uvek može da izabere da boravi u dnevnom boravku sa ostalim ukućanima. Ova opcija je jeftinija, ali i praktičnija od opcije da je osoba kod kuće i da je čuva više negovateljica i da joj pri tom dolaze i osobe koje će spremati i čistiti. Osim toga, u staračkom domu ima stalni lekarski nadzor, što kod kuće nije moguće. Naročito kada je osoba u fazi da više ne može uopšte da brine o sebi ili kada je u tolikoj meri dementna da retko ima momente lucidnosti ili ih uopšte nema, privatni dom za stare je ubedljivo najbolja opcija.
Pročitajte još:
Zdravstvena zaštita u domovima za stare
M. K.
Sam izbor osobe da se preseli u neki od domova za stare jeste odluka koju neko mora samostalno da donese. Jedino u slučajevima kada je osoba neuračunljiva i kada je ustanovljeno da nije više sposobna da samostalno donosi odluke, onda o tome odlučuje njen staratelj. Evidentno je da privatni staracki domovi kojih ima mnogo svakako nastoje da se nametnu u odnosu na svoje konkurente tako što će ponuditi bolji kvalitet usluga po povoljnijoj ceni. Dobro je to znati i uvek imati više opcija u ponudi. Neko će izbor napraviti u skladu sa finansijskim mogućnostima, a opet neko drugi će gledati da mu dom za stare lokacijski odgovara. Ako su deca i unuci negde daleko, u inostranstvu, onda je lokacija staračkog doma manje bitna, odnosno, manje je bitna njena blizina kući ili nekom drugom objektu. Ali kada su deca starije osobe koja se seli u dom za stare negde u blizini, onda im je važno koja je adresa doma i da on ne bude daleko kako bi mogla stalno da obilaze baku ili deku. Zašto se neko odlučuje da ode u dom za stare? Osobe koje se na ličnom primeru nisu susretale sa razmatranjem ove odluke, ponekad ovo ne mogu jasno da sagledaju i razumeju. Sude drugima i misle da bi one drugačije postupile na njihovom mestu. Negativna predznak i fama je ponekad prisutna, ali onaj ko se našao u situaciji da razmatra šta je to što je najbolje za ostarelog člana porodice koji ne može samostalno da se brine o sebi, razmišljao je mnogo dublje o tome i svim mogućim opcijama i potencijalnim izazovima.
Naime neko nikad ne doživi da zađe u godine u kojima ne može da se zbog starosti ili bolesti koja starost prati samostalno da brine o sebi. To su trenuci kada osoba postaje dementna i kada je izložena mnogim potencijalnim opasnostima ako živi sama. Isto tako, pored staračke demencije, tu su i druge bolesti, od kojih veliki rizik predstavljaju neurološka oboljenja koja se manifestuju raznim moždanim problemima. Takvim osobama je otežano i ograničeno kretanje. Neke su nestabilne, gube ravnotežu i lako mogu da padnu i da se povrede. Druge su zbog posledica šloga postale nepokretne ili polu pokretne. Ovo su sve tegobe i teškoće koje prate starost i postepeno gašenje života. Neko može i da se zapita sa filozofske strane kakav kraj bi bio najbezbolniji. Ali svako svom bližnjem želi da olakša starost i da ublaži sve tegobe koje uz nju idu. Jasno je da neko ode naglo i nenadano i to bude veliki šok za porodicu. Zato, neko drugi lagano tone i gubi postepeno snagu, zdravlje, dok se životne funkcije postepeno gase. Ovakvim osobama potrebna je najveća pažnja i pomoć. One su u nekom periodu delimično sposobne da se brinu o sebi, ali onda nastupi vreme kada ime je stalna pomoć potrebna. Tako se dolazi do mementa kada nije dovoljno obići ih, izvesti u šetnju ili doneti im namirnice i pomoći im oko spremanja stana i kuvanja. Jednostavno, mora neko stalno da bude uz njih i da o njima brine. Čak ni noću ne smeju da ostanu same. Nekad zato što su nepokretne i ne mogu da ustanu ako im nešto zatreba, a ponekad zato što ako su nestabilne ili polupokrete, onda može da se desi da ustanu i da padnu i povrede se. Ima tu i drugih opcija koje su vezane za demenciju. Jednostavno, mogu da se zbune i izgube, i bunovni noću izađu napolje i negde odlutaju. Sigurno ste bar jednom dosad čuli priče kako je nečiji roditelj, baka ili deka zbog demencije otišao iz svog stana ili kuće i izgubio se negde. Obično su potpuno dezorijentisani i ne znaju ponekad ni kako se zovu, niti koja je godina, a kamoli gde se nalaze ili gde stanuju. Često se dešava da misle da su deca i da otputuju u sopstvenu prošlost. To je proces u kome mozak odumire i daje neke stare slike koje se čine stvarnim. Bake i deke misle da su krenuli u školu, a da ih kući čekaju mama i tata. Ali zaista su kao deca. Pošto se deca ne smeju sama ostavljati kod kuće, niti su deca sposobna da sama žive, isto tako u starosti iz raznih razloga može nastupiti to doba kada osoba, jednostavno ne može više da bude sama. Rizik je veliki i za nju i za okolinu.
Čak i da su njena deca negde u blizini, ili da žive u istom gradu, toj osobi treba neko ko će da stalno bude sa njom i da je neguje. I više od toga, trba neko da za njom sprema, da je kupa, da je hrani i da joj sprema tu hranu. Ovo je posao koji traje 24 sata svih sedam dana u nedelji. Da osoba ostane kod svoje kuće, ovim poslom treba da se bave minimum dve druge osobe koje bi sa njom bile po smenama. Mlađi članovi porodice, kao što su deca, imaju svoje živote, poslove i svoju decu koja treba da im budu prioritet. Iako ovo nekome nije lako da čuje, ali to je tako i tek kad se lično nađe u situaciji da treba da bura između svoje dece i svojih roditelja, jasno je ko treba da ima primat.
Domovi za stare pružaju svu brigu koja je neophodna. Ustvari oni daju i više od toga. Starija osoba koja je kod svoje kuće, sama je sa osobama koje je čuvaju i neguju. U domu ona uvek ima društvo. Ako neko ima problem sa tim da li će imati dovoljno svoje privatnosti, naročito ako je osoba malo asocijalna po prirodi, onda treba za nju da plati smeštaj u jednokrevetnoj sobi, dok za druženje ona uvek može da izabere da boravi u dnevnom boravku sa ostalim ukućanima. Ova opcija je jeftinija, ali i praktičnija od opcije da je osoba kod kuće i da je čuva više negovateljica i da joj pri tom dolaze i osobe koje će spremati i čistiti. Osim toga, u staračkom domu ima stalni lekarski nadzor, što kod kuće nije moguće. Naročito kada je osoba u fazi da više ne može uopšte da brine o sebi ili kada je u tolikoj meri dementna da retko ima momente lucidnosti ili ih uopšte nema, privatni dom za stare je ubedljivo najbolja opcija.
Pročitajte još:
Zdravstvena zaštita u domovima za stare
M. K.
