Mirandre

Ima puno privatnih staračkih domova. Neki su otvoreni u skorije vreme, a neki postoje već godinama. Od čega zavisi njihova popunjenost kapaciteta i da li ona treba da nam govori nešto o samom kvalitetu staračkog doma?

Kako odabrati dom za stare? Ovo je ustvari osnovno pitanje. Već je bilo reči o tome koju su sve kriterijumi za odabir, i na koji način se treba rukovoditi. Kvalitet usluge koju pružaju staracki domovi zavisi od više merila, a po mišljenju mnogih popunjenost kapaciteta je jedan od pokazatelja da li usluga dobra. Međutim, da li je to zaista tako. Znači li to da ako se dvoumimo između dva doma za stare, da treba da odaberemo onaj u kom ima manje mesta zato što to govori da je za njega interesovanje bilo veće? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje treba da vidimo zašto u nekim domovima ima manje mesta nego u drugim.

Foto: Pixabay

Na početku trebalo bi ukazati na to da nisu svi privatni starački domovi otvoreni istovremeno. Kada bi oni bili otvoreni u isto vreme, onda bi to značilo da se ne popunjavaju ravnomerno i da sigurno postoji neki razlog zašto je jedan popularniji od drugog. Domova za stare ima par stotina, neki su otvoreni skoro, tek pre nekoliko meseci, a drugi su tu već duže vreme. Novi se otvaraju iz razloga što se javila potreba za novim mestima i zato što se pročulo da je ovo unosna branša. Neki od novootvorenih staračkih domova imaju veoma velike kapacitete koje nije lako popuniti za kratko vreme. Štaviše ima i onih koji su poput hotela, veoma prostrani i sa velikim brojem soba različite veličine i kapaciteta. Ako su ovakvi domovi za stare poluprazni to ne znači da im manjka kvaliteta. Čak, naprotiv. To može biti i njihova prednost. Manja gužva može značiti i već posvećenost pojedincu. Ipak, svi oni imaju težnju da obezbede dovoljno osoblja koje će opsluživati sve stanovnike dom a i pomno brinuti o njihovom zdravlju i bezbednosti. Novi starački domovi nastoje da privuku što više korisnika, tako da su oni u posebnom stanju u kom se dodatno trude da pruže bolji kvalitet usluga od postojećih. Njihova težnja ogleda se u tome što na svaki način pokušavaju da pruže nešto više od drugih. Isto tako, vlasnici domova koji su skoro krenuli sa radom, imali su priliku da naprave istraživanje i odgonetnu šta je sve to što bi se moglo poboljšati i spraviti u radu postojećih staračkih domova. Mogli su anketirati korisnike, tj. srodnike osoba koje već stanuju u nekom od domova i saznati iz prve ruke čime su zadovoljni, a čime ne i šta bi se moglo popraviti. Na osnovu rezultata, koncipirali bi poboljšan način rada u svojim novootvorenim ustanovama. Ako su se istraživanje počeli baviti pre same izgradnje objekta, što bi bilo idealno, onda su svoja saznanja mogli da primene i na sam plan kako će dom izgledati, kakav raspored prostorija će imati, kolike će one biti kvadrature i slično. Osim toga, sve eventualne propuste u radu u startu je moguće eliminisati. Tako da, nov starački dom u kome ima puno slobodnih mesta može da znači da je odličan iako je prazan.

Nekom je važna lokacija, a nekom ne. Ako porodica i mlađi srodnici hoće da dom bude blizu da bi mogli lakše da dođu u posetu, onda su domovi u gusto naseljenim gradskim sredinama više popunjeni od onih na periferiji. Ali, ima i onih kojima lokacija nije važna jer žive van zemlje i samo periodično dolaze u posetu. Njima je mnogo važnije da je starački dom lep i da je dobro opremljen. Oni imaju daleko veći izbor, a mogu se odlučiti i za neki koji se nalazi u selu. Tako da ako se dvoumite između dva doma za stare, a jedan ima više slobodnih kapaciteta, to ne znači da je lošiji, već je samo moguće da je ovaj drugi koji je popunjeniji više lokacijski odgovarao porodicama njegovih korisnika. Svakako treba se raspitati zašto je u ovom više mesta ostalo slobodno.

Kako onda odrediti ključni faktor koji utiče na to da je neki dom za stare skoro uvek pun? Najjednostavniji odgovor je da je veći procenat onih koji se rukovode cenom staračkog doma u odnosu na one koji se rukovode drugim faktorima. Naime, ne znatno, ali ipak više je onih koji će izabrati neki starački dom zato što je u njemu smeštaj jeftiniji od onih koji će po strani ostaviti cenu, gledajući lokaciju, opremljenost, okruženje i tip doma. Osnovni preduslova da bi neki staračkim dom uopšte došao u obzir je da on može da primi osobu u odnosu na njeno zdravstveno stanje, ako je on zadovoljen, sve ostalo je opciono i podložno promeni. Odnosno, samo je zdravstveno zbrinjavanje nešto u čemu nema kompromisa, a u svim ostalim zahtevima kompromisi su mogući. Na primer, ako je neko u početku imao ideju da smesti roditelja, baku ili deku u starački dom u centru grada, na kraju se može predomisliti i otići u potpuno drugom smeru, tj. odlučiti se za starački dom daleko izvan grada, negde u prirodi ili u selu. Jedini preduslov je da svaki dom koji ulazi u razmatranje može da obezbedi zdravstvenu negu budućeg stanovnika. Neko će možda hteti jednokrevetnu sobu u staračkom domu, ali će se posle zbog cene opredeliti za dvokrevetnu. Sve je podložno promeni. S tim u vezi je i konstatacija da ima neznatno više onih kojima je cena odlučujuća kada se zadovolji jedini eliminacioni faktor a to je zdravstvena nega.

Zato, proverite da li je neki dom pun samo zato što je jeftiniji, a ne zato što je bolji u odnosu na druge. Kada kažemo bolji, svako doživljava ulazak u neki prostor i ljude u njemu na sebi svojstven način. Nešto što se nekome dopadne ili mu bude prihvatljivo, nekom drugom može izazvati suprotnu reakciju. Na kraju krajeva, ako ste neodlučni, znajte da je najvažnija atmosfera i ljudi u njemu. Ako je suviše tiho i mirno, to nije dobro. Treba da sa čuje smeh, priča i muzika. Osoblje mora biti vedrog duha i što češće nasmejano, iako im ponekad nije lako. Tako birajte i donećete ispravnu odluku.

Pročitajte još:

Dileme u vezi sa staračkim domovima

M. K.