Registruj se
Prijavi se
Dokumenta potrebna za privatni starački dom
2020-08-19 17:49:30
Privatni i državni starački domovi imaju različite procedure prijema. Sve je veće interesovanje za privatne staračke domove, tako da smo istraživali kakva je procedura prijema u neki od njih.
Pre svega, treba istaći da prijem u privatni staracki dom nije nimalo nalik prijemu u državni starački dom jer je daleko jednostavniji. Što se tiče potrebne dokumentacije polazi se od toga da li je osoba koja treba da se smesti u dom pod starateljstvom druge osobe ili samostalno odlučuje o tome. Za sve one kojima ovo nije jasno, ukratko ćemo objasniti. Naime, osobe koje zbog bolesti nisu više u stanju da samostalno donose odluke s pravne strane gledano, mogu dobiti staratelja koji će biti odgovoran za njih. To su najčešće deca i drugi mlađi članovi porodice. Pojednostavljeno rečeno, staratelj je osoba koja donosi odluke i potpisuje ih umesto dotične starije osobe. U svim drugim slučajevima, starija osoba sama treba da da svoj pristanak i saglasnost, tj. da je ona ta koja je voljna da se preseli u privatni starački dom. Spisak dokumenata koje treba priložiti za prijem u privatni starački dom, na svu sreću, nije dugačak. Potrebno je popuniti zahtev, tj. obrazac koji treba da bude potpisan od strane budućeg stanovnika doma, tj. korisnika doma za stare. Pored toga, treba priložiti kopiju lične karte i zdravstvene knjižice. Dodatno trebalo bi priložiti medicinsku dokumentaciju ako je osoba ima. Na osnovu nje utvrđuje se kakvo je zdravstveno stanje i koji oblik pomoći je neophodan starijoj osobi. Izvesnim bakama i dekama treba više pomoći oko obavljanja svakodnevnih aktivnosti i poslova nego nekim drugim, tako da će to dalje diktirati uslove smeštaja u domu za stare.
Foto: Pixabay
Tako da, spisak dokumenata koji su potrebni za prijem u privatni starački dom veoma je kratak. Kada je o državnom domu za stare reč, ovaj spisak je malo duži, a procedura je komplikovanija, što je i logično. Privatni starački domovi pružaju svojim korisnicima sve potrebne uslove za jedan kvalitetan i siguran život. Mirna i bezbedna starost trebalo bi da bude moto svima njima, što većini i jeste.
Međutim, nije samo pojednostavljen procedura prijema ta koja je opredelila mnoge da se opredele za privatni dom za stare. Reč je o posebnim uslovima i težnji da se stvori drugačija atmosfera u odnosu na onu koja je u državnim ustanovama. Cilj svakog privatnog staračkog doma je da se kvalitetom usluge i ambijenta nametne u odnosu na konkurenciju, bilo da je reč o konkurenciji iz privatnog ili iz državnog sektora. To se postiže, na prvom mestu, stvaranjem tople porodične, tj. kućne atmosfere. Starački dom se uređuje tako da što manje liči na bolnicu, a što više na kuću ili hotel. Možda je najadekvatnije poređenje za većinu privatnih staračkih domova to da oni liče na udobne porodične pansione, naravno kada je reč o uređenju prostora. Neki od njih su veoma prostrani i moglo bi se reći da podsećaju na hotele, ali većina je smeštena u kućama sa dvorištem, tako da zaista najviše liče na neku vrstu pansiona kakve možemo viđati u serijama i filmovima.
Izgled i uređenost unutrašnjosti i okoline podjednako je važan i kao sama usluga koja se pruža. Što se tiče pojednostavljene procedure prilikom prijema, ona je svedena na prikupljanje medicinske dokumentacije pošto je ona veoma važna kako bi se budući stanovnik pravilno zdravstveno zbrinuo.
Zašto je procedura jednostavnija za prijem u privatni starački dom u odnosu na državni? Da li je reč o nekoj bespotrebnoj birokratiji? Naime, privatni starački domovi su privatne ustanove, tj. privatne firme koje naplaćuju svoju uslugu direktno od korisnika. Što se tiče državnih staračkih domova, to su naravno državne socijalne ustanove koje mogu primiti nove korisnike i o trošku države. Kako bi se ostvarilo pravo na to neophodno je priložiti svu potrebnu dokumentaciju koja podrazumeva i materijalni status. Procedura se završava na listi čekanja ako trenutno nema slobodnih mesta. Mnogi nisu u situaciji da odvoje toliko vremena i smeštaj za stariju osobu ime je neophodan odmah. Tada nema alternative privatnim staračkim domovima. Čak i porodice koje su prvo pokušale da pridobiju smeštaju jednom od državnih gerontoloških centara, često su se u toku samog procesa predomislile i pojednostavile put, tako što su otišle u neki od privatnih. Inače, privatni starački domovi ne moraju biti skupi.
Raspon cena smeštaja u privatnom staračkom domu dosta je širok. Onaj ko nema dovoljno sredstava i gleda da prođe što jeftinije, uštedeće tako što će odabrati smeštaj u višekrevetnoj sobi u nekom od domova koji imaju istaknutu povoljniju cenu mesečne naknade. Za sve one koji nisu u toj situaciji da moraju da gledaju na svaki dinar, izbor je mnogo velik i što se tiče lokacija, a i što se tiče uređenja.
Nekim mlađim članovima porodice veoma je teško da se pomire sa tim da neko od starijih mora da i de u dom. To kompenzuju tako što zahtevaju najskuplji i najbolji smeštaj, obavezno u jednokrevetnoj sobi. Nekada je to opravdano, a nekad se može naći isto tako kvalitetan i dobar dom za stare, ali po nižoj ceni. Najjednostavnije put je da se kontaktira i obiđe što više domova za stare sa spiska kako bi odluka na kraju imala svoju težinu.
U svakom slučaju, data je velika mogućnost izbora. Sam pojam staračkog doma ne treba da nosi sa sobom negativnu konotaciju i prizvuk kakav je nekada imala. Starost i kraj života nisu svima isti. Neko može da zahvali dobroj genetici i zdravom načinu života zato što je doživeo da u starosti bude vitalan i u snazi. Ipak, duboka starost podrazumeva da će doći momenat kada životne funkcije počinju da se gase. Kod nekog to ide postepenije nego kod nekog drugog. Starost sama po sebi nije bolest, ali su bolesti njen čest pratilac, i kod nekog se jave ranije, a kod nekog kasnije. Niko nije spreman na to, ali dođe momenat kada se sve počinje da se menja i kada nastupi stanje u kome je osobi potrebna stalna nega i pažnja. Zato je starački dom ustvari rešenje problema, a ne nešto zbog čega bi mlađi članovi porodice trpeli osudu.
Pročitajte još:
Idealan starački dom
M. K.
Pre svega, treba istaći da prijem u privatni staracki dom nije nimalo nalik prijemu u državni starački dom jer je daleko jednostavniji. Što se tiče potrebne dokumentacije polazi se od toga da li je osoba koja treba da se smesti u dom pod starateljstvom druge osobe ili samostalno odlučuje o tome. Za sve one kojima ovo nije jasno, ukratko ćemo objasniti. Naime, osobe koje zbog bolesti nisu više u stanju da samostalno donose odluke s pravne strane gledano, mogu dobiti staratelja koji će biti odgovoran za njih. To su najčešće deca i drugi mlađi članovi porodice. Pojednostavljeno rečeno, staratelj je osoba koja donosi odluke i potpisuje ih umesto dotične starije osobe. U svim drugim slučajevima, starija osoba sama treba da da svoj pristanak i saglasnost, tj. da je ona ta koja je voljna da se preseli u privatni starački dom. Spisak dokumenata koje treba priložiti za prijem u privatni starački dom, na svu sreću, nije dugačak. Potrebno je popuniti zahtev, tj. obrazac koji treba da bude potpisan od strane budućeg stanovnika doma, tj. korisnika doma za stare. Pored toga, treba priložiti kopiju lične karte i zdravstvene knjižice. Dodatno trebalo bi priložiti medicinsku dokumentaciju ako je osoba ima. Na osnovu nje utvrđuje se kakvo je zdravstveno stanje i koji oblik pomoći je neophodan starijoj osobi. Izvesnim bakama i dekama treba više pomoći oko obavljanja svakodnevnih aktivnosti i poslova nego nekim drugim, tako da će to dalje diktirati uslove smeštaja u domu za stare.
Tako da, spisak dokumenata koji su potrebni za prijem u privatni starački dom veoma je kratak. Kada je o državnom domu za stare reč, ovaj spisak je malo duži, a procedura je komplikovanija, što je i logično. Privatni starački domovi pružaju svojim korisnicima sve potrebne uslove za jedan kvalitetan i siguran život. Mirna i bezbedna starost trebalo bi da bude moto svima njima, što većini i jeste.
Međutim, nije samo pojednostavljen procedura prijema ta koja je opredelila mnoge da se opredele za privatni dom za stare. Reč je o posebnim uslovima i težnji da se stvori drugačija atmosfera u odnosu na onu koja je u državnim ustanovama. Cilj svakog privatnog staračkog doma je da se kvalitetom usluge i ambijenta nametne u odnosu na konkurenciju, bilo da je reč o konkurenciji iz privatnog ili iz državnog sektora. To se postiže, na prvom mestu, stvaranjem tople porodične, tj. kućne atmosfere. Starački dom se uređuje tako da što manje liči na bolnicu, a što više na kuću ili hotel. Možda je najadekvatnije poređenje za većinu privatnih staračkih domova to da oni liče na udobne porodične pansione, naravno kada je reč o uređenju prostora. Neki od njih su veoma prostrani i moglo bi se reći da podsećaju na hotele, ali većina je smeštena u kućama sa dvorištem, tako da zaista najviše liče na neku vrstu pansiona kakve možemo viđati u serijama i filmovima.
Izgled i uređenost unutrašnjosti i okoline podjednako je važan i kao sama usluga koja se pruža. Što se tiče pojednostavljene procedure prilikom prijema, ona je svedena na prikupljanje medicinske dokumentacije pošto je ona veoma važna kako bi se budući stanovnik pravilno zdravstveno zbrinuo.
Zašto je procedura jednostavnija za prijem u privatni starački dom u odnosu na državni? Da li je reč o nekoj bespotrebnoj birokratiji? Naime, privatni starački domovi su privatne ustanove, tj. privatne firme koje naplaćuju svoju uslugu direktno od korisnika. Što se tiče državnih staračkih domova, to su naravno državne socijalne ustanove koje mogu primiti nove korisnike i o trošku države. Kako bi se ostvarilo pravo na to neophodno je priložiti svu potrebnu dokumentaciju koja podrazumeva i materijalni status. Procedura se završava na listi čekanja ako trenutno nema slobodnih mesta. Mnogi nisu u situaciji da odvoje toliko vremena i smeštaj za stariju osobu ime je neophodan odmah. Tada nema alternative privatnim staračkim domovima. Čak i porodice koje su prvo pokušale da pridobiju smeštaju jednom od državnih gerontoloških centara, često su se u toku samog procesa predomislile i pojednostavile put, tako što su otišle u neki od privatnih. Inače, privatni starački domovi ne moraju biti skupi.
Raspon cena smeštaja u privatnom staračkom domu dosta je širok. Onaj ko nema dovoljno sredstava i gleda da prođe što jeftinije, uštedeće tako što će odabrati smeštaj u višekrevetnoj sobi u nekom od domova koji imaju istaknutu povoljniju cenu mesečne naknade. Za sve one koji nisu u toj situaciji da moraju da gledaju na svaki dinar, izbor je mnogo velik i što se tiče lokacija, a i što se tiče uređenja.
Nekim mlađim članovima porodice veoma je teško da se pomire sa tim da neko od starijih mora da i de u dom. To kompenzuju tako što zahtevaju najskuplji i najbolji smeštaj, obavezno u jednokrevetnoj sobi. Nekada je to opravdano, a nekad se može naći isto tako kvalitetan i dobar dom za stare, ali po nižoj ceni. Najjednostavnije put je da se kontaktira i obiđe što više domova za stare sa spiska kako bi odluka na kraju imala svoju težinu.
U svakom slučaju, data je velika mogućnost izbora. Sam pojam staračkog doma ne treba da nosi sa sobom negativnu konotaciju i prizvuk kakav je nekada imala. Starost i kraj života nisu svima isti. Neko može da zahvali dobroj genetici i zdravom načinu života zato što je doživeo da u starosti bude vitalan i u snazi. Ipak, duboka starost podrazumeva da će doći momenat kada životne funkcije počinju da se gase. Kod nekog to ide postepenije nego kod nekog drugog. Starost sama po sebi nije bolest, ali su bolesti njen čest pratilac, i kod nekog se jave ranije, a kod nekog kasnije. Niko nije spreman na to, ali dođe momenat kada se sve počinje da se menja i kada nastupi stanje u kome je osobi potrebna stalna nega i pažnja. Zato je starački dom ustvari rešenje problema, a ne nešto zbog čega bi mlađi članovi porodice trpeli osudu.
Pročitajte još:
Idealan starački dom
M. K.
