Registruj se
Prijavi se
Idealan starački dom
2020-08-15 20:18:51
Da li postoji idealan starački dom? Glavno pitanje na koji možemo da potražimo odgovor. Ako postoji kako on izgleda i koja karakteristike ima? Najvažnije je odgonetnuti koji su to kriterijumi po kojima se uopšte određuje da neki dom za stare dobije epitet idealan.
Na prvi pogled izgleda jednostavno. Neko bi rekao da idealni staracki domovi treba da budu oni koji zadovoljavaju sve želje i potrebe osoba koje u njima stanuju, ali i njihovih članova porodice. Idealan ili najbolji su kvalitativne osobine, ne mogu se empirijski izmeriti osim ako ne bismo osmislili skalu po kojoj bi se merio kvalitet. Takvim istraživanjem dobili bismo rezultate u vidu ocena ili bodova, u zavisnosti od toga kako je tet osmišljen. Ali, da li kvalitet i pobeda na ovom takmičenju znače da je starački dom koji je odneo idealan za svakoga? Upravo u tom grmu leži zec. Nešto što je savršeno nekom, drugoj osobi može biti prihvatljivo ali sa manama ili čak neprihvatljivo. Zato ne postoji idealan starački dom za sve. Ovaj epitet je nešto što je individualni i treba ga s te strane sagledati. Nekome je savršeno putovanje odlazak na more, nekome u zavičaj, a neko treći ne voli uopšte da putuje. Potrebno je uočiti individualne potrebe, želje i još ponešto kako bi svako našao idealan starački dom za sebe.
Foto: Pixabay
Pre svega, najvažnije je zdravlje. Ne može se generalizovati, ali ipak postoje neke uobičajene bolesti koje prate treće doba. Neurološke, kardiovaskularne, reumatološke – sve one se manifestuju zbog godina i drugih uzročnika i činilaca koji su do njih doveli. Zajedničko im je to da dovode do situacije da je starijoj osobi potrebna pomoć oko obavljanja svakodnevnih poslova, ali nekad i više od toga. Briga i nega podrazumevaju da je uvek neko tu ko će voditi računa da se lekovi popiju na vreme i da se ništa ne zaboravi ili preskoči. Pravilna i propisana ishrana u skladu sa preporukom lekara isto je deo brige o zdravlju. Tako da, da bi neki starački dom ostao u igri za titulu da je idealan za neku, treba da zadovoljava ovaj kriterijum tj. da može da zbrine baku ili deku zdravstveno. Posle toga slede detalji, kao što su sam kvalitet zdravstvene nege. Oni se mogu ogledati u tome da li starački dom ima svog lekara opšte prakse i koliko često on pregleda stanovnike, tj. pacijente. Drugo se odnosi na to kakva je ishrana, i u kom staračkom domu je bolja, kvalitetnija i ukusnija, naravno pod pretpostavkom da je reč o posebnom režimu, namenjenom lečenju neke bolesti. Na primer, dijabetičari imaju poseban i strog režim ishrane, ali ne znači da je u svakom staračkom domu hrana koja se za njih sprema podjednako ukusna. Tako da sama zdravstvena nega i zbrinjavanje imaju svoja potpitanja.
Posle ovog osnovnog kriterijuma, potraga za idealnim staračkim domom odlazi u smeru lokacije, odnosno vrste doma za stare. O samoj lokaciji treba cela porodica da odluči. Na primer, ako mlađi članovi porodice žive negde u gradskom centru i žele da smeste baku ili deku u starački dom koji je negde u blizini kako bi češće mogli da dođu u posetu, s tim treba i sama starija osoba da se složi, ako je u stanju da samostalno donosi odluke. Bakina ili dekina želja da budu negde van grada u prirodi treba da se poštuje, ali svakako treba im objasniti koje su mane takve odluke. Ne treba zaboraviti da on ili ona dosta toga menjaju samom selidbom u dom za stare.
Neko voli seoski ambijent i atmosferu koja je izmeštena iz gradske vreve. Ipak, nekim baš prija da bude u urbanoj sredini. Gradski domovi za stare ipak su uvek malo zaklonjeni od buke i gužve. Ima puno manjih sporednih ulica u centru grada, koje su na samo par koraka od glavnih bulevara, a ipak do njih ne dopire buka i zvukovi saobraćaja. Na ovaj način dobijen je mir koji većini starih ljudi prija. Iz aspekta lokacije idealan starački dom je onaj koji odgovara i starijoj osobi ali i mlađim članovima porodice. Ako treba da se prave kompromisi to ne znači da se na kraju neće ispostaviti da je doneta prava odluka. Na primer, ako je starijoj osobi svejedno da li će stanovati negde u centru grada ili u predgrađu i ako joj je jedino bitno da je njeni što češće obilaze, onda bi idealan starački dom iz aspekta lokacije bio neki koji je što bliže mestu stanovanja porodice, ili koji se nalazi na sredini puta između mesta stanovanja dece starijih osoba.
Što se tiče uređenja, ono je veoma važno jer neki stariji ljudi nisu mnogo društveni. Nisu takvi bili ni kad su bili mlađi. Previše priče i druženja sa ispisnicima samo im smeta i oduzima im energiju. Za njih je najbolje da budu smešteni u domu za stare koji podseća na hotel. Jednokrevetna prostranija soba bila bi idealno rešenje. Ovakvi starački domovi su skuplji. U svim staračkim domovima je smeštaj u jednokrevetnim sobama skuplji u odnosu na dvokrevetne, nekad i do pedeset posto više. Ali, ali je karakter starije osobe specifičan u smislu da je samotnjak i da najviše voli svoj mir, onda bi za takvu osobu bilo veoma naporno da je negde gde uvek ima drugih ljudi. Činjenica da nije sam ili sama čak ni noću ako deli sobu, nekom je mučenje. Ako deca udruženim snagama mogu da priušte individualni smeštaj ovakvoj starijoj osobi, trebalo bi to da urade. Nasuprot tome, ima osoba koje moraju stalno da budu u društvu. Plaše se da budu same čak i noću. Njima je iz aspekta idealnog staračkog doma mnogo lakše naći smeštaj. Međutim, ima jedan detalj koji starački dom čini idealnim nevezano od drugih zahteva i potreba, a to je kvalitet osoblja koje tamo radi. Medicinske sestre, tehničari i drugo pomoćno osoblje koje nije iz medicinske struke treba da se prema stanovnicima odnose profesionalno i s puno pažnje i ljubavi. Ne treba zaboraviti da se korisnici staračkog doma u njih uzdaju i da ih neguju, da im pomognu, bodre i oraspolože ih kadgod je to potrebno.
Pročitajte još:
Kako da znate da li je osoba za starački dom ili ne
M. K.
Na prvi pogled izgleda jednostavno. Neko bi rekao da idealni staracki domovi treba da budu oni koji zadovoljavaju sve želje i potrebe osoba koje u njima stanuju, ali i njihovih članova porodice. Idealan ili najbolji su kvalitativne osobine, ne mogu se empirijski izmeriti osim ako ne bismo osmislili skalu po kojoj bi se merio kvalitet. Takvim istraživanjem dobili bismo rezultate u vidu ocena ili bodova, u zavisnosti od toga kako je tet osmišljen. Ali, da li kvalitet i pobeda na ovom takmičenju znače da je starački dom koji je odneo idealan za svakoga? Upravo u tom grmu leži zec. Nešto što je savršeno nekom, drugoj osobi može biti prihvatljivo ali sa manama ili čak neprihvatljivo. Zato ne postoji idealan starački dom za sve. Ovaj epitet je nešto što je individualni i treba ga s te strane sagledati. Nekome je savršeno putovanje odlazak na more, nekome u zavičaj, a neko treći ne voli uopšte da putuje. Potrebno je uočiti individualne potrebe, želje i još ponešto kako bi svako našao idealan starački dom za sebe.
Pre svega, najvažnije je zdravlje. Ne može se generalizovati, ali ipak postoje neke uobičajene bolesti koje prate treće doba. Neurološke, kardiovaskularne, reumatološke – sve one se manifestuju zbog godina i drugih uzročnika i činilaca koji su do njih doveli. Zajedničko im je to da dovode do situacije da je starijoj osobi potrebna pomoć oko obavljanja svakodnevnih poslova, ali nekad i više od toga. Briga i nega podrazumevaju da je uvek neko tu ko će voditi računa da se lekovi popiju na vreme i da se ništa ne zaboravi ili preskoči. Pravilna i propisana ishrana u skladu sa preporukom lekara isto je deo brige o zdravlju. Tako da, da bi neki starački dom ostao u igri za titulu da je idealan za neku, treba da zadovoljava ovaj kriterijum tj. da može da zbrine baku ili deku zdravstveno. Posle toga slede detalji, kao što su sam kvalitet zdravstvene nege. Oni se mogu ogledati u tome da li starački dom ima svog lekara opšte prakse i koliko često on pregleda stanovnike, tj. pacijente. Drugo se odnosi na to kakva je ishrana, i u kom staračkom domu je bolja, kvalitetnija i ukusnija, naravno pod pretpostavkom da je reč o posebnom režimu, namenjenom lečenju neke bolesti. Na primer, dijabetičari imaju poseban i strog režim ishrane, ali ne znači da je u svakom staračkom domu hrana koja se za njih sprema podjednako ukusna. Tako da sama zdravstvena nega i zbrinjavanje imaju svoja potpitanja.
Posle ovog osnovnog kriterijuma, potraga za idealnim staračkim domom odlazi u smeru lokacije, odnosno vrste doma za stare. O samoj lokaciji treba cela porodica da odluči. Na primer, ako mlađi članovi porodice žive negde u gradskom centru i žele da smeste baku ili deku u starački dom koji je negde u blizini kako bi češće mogli da dođu u posetu, s tim treba i sama starija osoba da se složi, ako je u stanju da samostalno donosi odluke. Bakina ili dekina želja da budu negde van grada u prirodi treba da se poštuje, ali svakako treba im objasniti koje su mane takve odluke. Ne treba zaboraviti da on ili ona dosta toga menjaju samom selidbom u dom za stare.
Neko voli seoski ambijent i atmosferu koja je izmeštena iz gradske vreve. Ipak, nekim baš prija da bude u urbanoj sredini. Gradski domovi za stare ipak su uvek malo zaklonjeni od buke i gužve. Ima puno manjih sporednih ulica u centru grada, koje su na samo par koraka od glavnih bulevara, a ipak do njih ne dopire buka i zvukovi saobraćaja. Na ovaj način dobijen je mir koji većini starih ljudi prija. Iz aspekta lokacije idealan starački dom je onaj koji odgovara i starijoj osobi ali i mlađim članovima porodice. Ako treba da se prave kompromisi to ne znači da se na kraju neće ispostaviti da je doneta prava odluka. Na primer, ako je starijoj osobi svejedno da li će stanovati negde u centru grada ili u predgrađu i ako joj je jedino bitno da je njeni što češće obilaze, onda bi idealan starački dom iz aspekta lokacije bio neki koji je što bliže mestu stanovanja porodice, ili koji se nalazi na sredini puta između mesta stanovanja dece starijih osoba.
Što se tiče uređenja, ono je veoma važno jer neki stariji ljudi nisu mnogo društveni. Nisu takvi bili ni kad su bili mlađi. Previše priče i druženja sa ispisnicima samo im smeta i oduzima im energiju. Za njih je najbolje da budu smešteni u domu za stare koji podseća na hotel. Jednokrevetna prostranija soba bila bi idealno rešenje. Ovakvi starački domovi su skuplji. U svim staračkim domovima je smeštaj u jednokrevetnim sobama skuplji u odnosu na dvokrevetne, nekad i do pedeset posto više. Ali, ali je karakter starije osobe specifičan u smislu da je samotnjak i da najviše voli svoj mir, onda bi za takvu osobu bilo veoma naporno da je negde gde uvek ima drugih ljudi. Činjenica da nije sam ili sama čak ni noću ako deli sobu, nekom je mučenje. Ako deca udruženim snagama mogu da priušte individualni smeštaj ovakvoj starijoj osobi, trebalo bi to da urade. Nasuprot tome, ima osoba koje moraju stalno da budu u društvu. Plaše se da budu same čak i noću. Njima je iz aspekta idealnog staračkog doma mnogo lakše naći smeštaj. Međutim, ima jedan detalj koji starački dom čini idealnim nevezano od drugih zahteva i potreba, a to je kvalitet osoblja koje tamo radi. Medicinske sestre, tehničari i drugo pomoćno osoblje koje nije iz medicinske struke treba da se prema stanovnicima odnose profesionalno i s puno pažnje i ljubavi. Ne treba zaboraviti da se korisnici staračkog doma u njih uzdaju i da ih neguju, da im pomognu, bodre i oraspolože ih kadgod je to potrebno.
Pročitajte još:
Kako da znate da li je osoba za starački dom ili ne
M. K.
