Registruj se
Prijavi se
Higijena u privatnim vrtićima
2020-01-30 17:01:56
Da li se prostorije gde borave deca redovno i temeljno čiste? Navika da se ruke peru redovno, naročito pre i posle jela – da li se dovoljno ustalila među mališanima koji pohađaju privatne predškolske ustanove. Čistoća je preduslov za očuvanje zdravlja, a tamo gde ima dosta dece vrebaju razne opasnosti. Istražujemo da li privatni vrtici na adekvatan način vode računa o održavanju higijene?
Čistoća soba u kojima deca borave
Kada se govori o higijeni, to je ustvari višeznačan pojam zato što se on odnosi na higijenu prostora i na ličnu higijenu dece. Prostor vrtića i sobe u kojima borave grupe dece neophodno je čistiti svakodnevno, ili, bolje rečeno, više puta u toku dana. Redovno dnevno čišćenje podrazumeva dezinfikovanje podova i brisanje prašine sa svih površina. Ovo je obiman posao za koji se angažuje ili zaposleno osoblje ili profesionalna agencija. Standardi su visoki i prema sanitarnim pravilnicima ne tolerišu se odstupanja.
što se tiče situacije u našim najboljim privatnim predškolskim ustanovama, ona je na zavidnom nivou. Nekada je izazov održati potreban nivo čistoće tokom dana jer se tu odvijaju mnoge kreativne aktivnosti koje za sobom ostavljaju nered. Pored likovne umetnosti, u programu su razne kreativne igre u okviru kojih deca svašta prave. Nekad se bave domaćinstvom i uče kako se prave razne poslastice. Iako po grupama ima optimalan broj dece (znači nema ih previše, kao u državnim vrtićima), opet svakom je dato da maksimalni i nesputano izrazi svoju kreativnost. Mali su, ponekad nespretni, to se od njih očekuje i naravno, uvek im se toleriše. Posledica je, već pomenuti, nered. Ali, pravljenje nereda je prilika da se deca uče šta znači biti odgovoran i počistiti za sobom. Nakon likovnog ili sličnih aktivnosti, svi zajedno čiste i spremaju sobu. Uopšte nije važno da soba bude sto posto očišćena jer će je svakako kompletno srediti osoblje kome je to posao, ali je dobro stvarati deci radne navike. Svako njihovo zalaganje i najmanje uložen trud u ovom smeri, nagrađuje se pohvalom. Decu u mlađim grupama nisu još sposobna da spremaju iza sebe, ali dovoljno je da vrate flomastere na svoje mesto da dobiju pohvalu. Prosute vodene bojice, konfete, papiriće i ostatke kolaž papira počistiće tetkica.
Foto: Pixabay
Redovno održavanje higijene toaleta
Najveće opasnosti vrebaju iz sanitarnih jedinica. Deca se u vrtiću uče kako da pravilno koriste toalet i kako pravilno da peru ruke. Počevši od upotrebe noše u mlađim grupama, do učenja kako da koriste mini wc šolje (kojima su opremljeni vrtići) i kako treba da se brišu – sve to deca postepeno uče i postaju samostalna u tom smislu. Ne očekuje se da iza se sebe ostave sve uredno. Opasnosti po zdravlje vrebaju, te je praksa da se dečiji toaleti čiste više puta u toku dana. Pranje ruku sapunom veoma je važno kako se ne bi prenela neka stomačna infekcija ili druge infekcije.
Deca u periodu dok pohađaju vrtić grade i jačaju svoj imunitet. To znači da su često bolesna, ali ne znači da treba da se razboljevaju usled loše higijene u vrtiću. Zato privatni vrtići nastoje da maksimalno drže sve pod kontrolom, kako bi higijena prostora bila na najvišem nivou. Isto tako, vaspitači kontrolišu higijenu dece, proveravaju da li su ruke dobro oprane i podučavaju decu kako se to radi.
Čistoća u kuhinji vrtića
Neki privatni vrtići odlučili su se da sve drže pod kontrolom i svojim okriljem, te su u okviru svoje ustanove napravili i kuhinju. Tu se spremaju zdravi i ukusni obroci koje mališani svakodnevno, s uživanjem jedu. Međutim, pored brige o tome da jela budu od zdravih namirnica, da su svi hranljivi sastojci podjednako zastupljeni u skladu sa preporukama dijetetičara, veoma je važno i da se sve kuva i servira u sredini koja je gotovo sterilna. Pravila nalažu da kuvari moraju imati higijenske rukavice, kao i mrežaste kape koje drže kosu. Uniforme i kecelje kuvara moraju biti besprekorno čiste u svakom trenutku. zato ih uvek treba imati nekoliko u rezervi kako bi se lako zamenile u slučaju da se isflekaju i zaprljaju tokom kuvanja i spremanja hrane. Radne površine se redovno čiste i dezinfikuju ekološkim sredstvima. Trpezarija i stočići na kojima se obroci iznose deci takođe se temeljno čiste pre i posle svakog obroka. Vidi se da ovde ima dosta posla za više ljudi, ali to je preduslov za očuvanje zdravlja, tako da tu ne prolaze kompromisi. Privatni vrtići koje smo obišli, a koji imaju sopstvene kuhinje održavaju veoma zadovoljavajući nivo higijene. Sve je po propisu, a to mnogo znači.
Decu treba naučiti da peru ruke redovno
Pranje ruku je navika koju deci treba usaditi u vrtiću. U početku ih treb uporno podsećati. Treba da budu naučena kako se ruke peru, kako da koriste sapun i da im se objasni zašto ruke treba dobro isprati. Vaspitači ih duže vreme nadgledaju dok to rade. Kada u potpunosti samostalno ovladaju veštinom, a to se dešava u srednjoj ili starijoj uzrasnoj grupi, tada nije neophodno prisustvo vaspitača. Deca do tad steknu naviku koja je u potpunosti vezana za neke aktivnosti. Ne primer, zna se da se ruke uvek peru kad dođu s polja, nakon što se preobuju i skinu jakne (ako je hladno). Takođe, deca skoro po automatizmu, idu u kupatilo da detaljno operu ruke i pre i posle jela. To se zna, a ovu naviku stečenu u vrtiću, većina dece sprovodi i kod kuće, i roditelji ne treba da ih konstantno podsećaju.
Što se tiče kreativnih aktivnosti koje smo već spomenuli, a odnose se na likovno stvaralaštvo ili nešto slično (ukratko: bilo šta gde ima nereda, prljavih ruku, kecelja itd.) važno je razumeti jednu veoma bitnu činjenicu. Decu nikad ne smemo sputavati zarad očuvanja čistoće! Da, dobro ste pročitali. ovo se odnosi i na boravak napolju u dvorištu vrtića ili u parku. Pristup gde roditelji stalno opominju decu da se ne prljaju ili ih grde kad se već uprljaju, sputava dečiju slobodu, kreativnost i maštovitost. Dete koje je stalno kritikovano zbog fleka na majici i blata na prstima, oseća da mu je sloboda u igri ograničena, ne razumejući potpuno zašto. Ono otkriva svet, širi vidike i razvija maštu praveći tortu od peska i blati ili brljajući temperama i vodenim bojama po papiru. Roditeljima to donosi više posla, ali to blagoslov! Pokušajte da posmatrate svet dečijim očima i da kontrolu nad svim malo ostavite po strani. Vremenom, dok smo odrastali, škola, pa potom druge obaveze, treniraju nas da postajemo manje ili više opsednuti kontrolom, kako bismo pokušali da postignemo sve što mislimo da moramo. Nedostaje nam vremena, sve moramo da stignemo. Kad nešto ne ide, čini nam se da se sve raspada. Neka deca ne trpe ovu zamku odrastanja. Opustite se i vi – prijaće vam! Zaštite ih onoliko koliko treba. To znači da se blato nikad ne jede, ali da ih ne grdite ako se ubrljaju i uflekaju. Treba ih učiti urednosti, ali to sve može na miran način. Na primer, odvojite neku stariju i ružniju garderobu (koja može da bude flekava) i neka ona služi da se u njoj igraju u pesku, blatu i na travi, da slikaju četkicama, mese i prave kolače s vama. Lepše stvari ostavite za neke prilike kada je manje verovatnoća prljanja (odlazak u pozorište, bioskop, muzej, igraonicu, šetnju gradom, tržni centar …) Čak i ako se tad najlepša haljinica slučajno ufleka, nemojte dete grditi jer jer to nije namerno. Ustanovite pravila kada je dozvoljeno prljanje, a kad bi trebalo da pripaze. Jedino tako ne remetite njihovu kreativnosti, a ujedno ih učite da budu uredna.
Pročitajte još:
- Kako se hrane deca u privatnim vrtićima
M. K.
Čistoća soba u kojima deca borave
Kada se govori o higijeni, to je ustvari višeznačan pojam zato što se on odnosi na higijenu prostora i na ličnu higijenu dece. Prostor vrtića i sobe u kojima borave grupe dece neophodno je čistiti svakodnevno, ili, bolje rečeno, više puta u toku dana. Redovno dnevno čišćenje podrazumeva dezinfikovanje podova i brisanje prašine sa svih površina. Ovo je obiman posao za koji se angažuje ili zaposleno osoblje ili profesionalna agencija. Standardi su visoki i prema sanitarnim pravilnicima ne tolerišu se odstupanja.
što se tiče situacije u našim najboljim privatnim predškolskim ustanovama, ona je na zavidnom nivou. Nekada je izazov održati potreban nivo čistoće tokom dana jer se tu odvijaju mnoge kreativne aktivnosti koje za sobom ostavljaju nered. Pored likovne umetnosti, u programu su razne kreativne igre u okviru kojih deca svašta prave. Nekad se bave domaćinstvom i uče kako se prave razne poslastice. Iako po grupama ima optimalan broj dece (znači nema ih previše, kao u državnim vrtićima), opet svakom je dato da maksimalni i nesputano izrazi svoju kreativnost. Mali su, ponekad nespretni, to se od njih očekuje i naravno, uvek im se toleriše. Posledica je, već pomenuti, nered. Ali, pravljenje nereda je prilika da se deca uče šta znači biti odgovoran i počistiti za sobom. Nakon likovnog ili sličnih aktivnosti, svi zajedno čiste i spremaju sobu. Uopšte nije važno da soba bude sto posto očišćena jer će je svakako kompletno srediti osoblje kome je to posao, ali je dobro stvarati deci radne navike. Svako njihovo zalaganje i najmanje uložen trud u ovom smeri, nagrađuje se pohvalom. Decu u mlađim grupama nisu još sposobna da spremaju iza sebe, ali dovoljno je da vrate flomastere na svoje mesto da dobiju pohvalu. Prosute vodene bojice, konfete, papiriće i ostatke kolaž papira počistiće tetkica.
Redovno održavanje higijene toaleta
Najveće opasnosti vrebaju iz sanitarnih jedinica. Deca se u vrtiću uče kako da pravilno koriste toalet i kako pravilno da peru ruke. Počevši od upotrebe noše u mlađim grupama, do učenja kako da koriste mini wc šolje (kojima su opremljeni vrtići) i kako treba da se brišu – sve to deca postepeno uče i postaju samostalna u tom smislu. Ne očekuje se da iza se sebe ostave sve uredno. Opasnosti po zdravlje vrebaju, te je praksa da se dečiji toaleti čiste više puta u toku dana. Pranje ruku sapunom veoma je važno kako se ne bi prenela neka stomačna infekcija ili druge infekcije.
Deca u periodu dok pohađaju vrtić grade i jačaju svoj imunitet. To znači da su često bolesna, ali ne znači da treba da se razboljevaju usled loše higijene u vrtiću. Zato privatni vrtići nastoje da maksimalno drže sve pod kontrolom, kako bi higijena prostora bila na najvišem nivou. Isto tako, vaspitači kontrolišu higijenu dece, proveravaju da li su ruke dobro oprane i podučavaju decu kako se to radi.
Čistoća u kuhinji vrtića
Neki privatni vrtići odlučili su se da sve drže pod kontrolom i svojim okriljem, te su u okviru svoje ustanove napravili i kuhinju. Tu se spremaju zdravi i ukusni obroci koje mališani svakodnevno, s uživanjem jedu. Međutim, pored brige o tome da jela budu od zdravih namirnica, da su svi hranljivi sastojci podjednako zastupljeni u skladu sa preporukama dijetetičara, veoma je važno i da se sve kuva i servira u sredini koja je gotovo sterilna. Pravila nalažu da kuvari moraju imati higijenske rukavice, kao i mrežaste kape koje drže kosu. Uniforme i kecelje kuvara moraju biti besprekorno čiste u svakom trenutku. zato ih uvek treba imati nekoliko u rezervi kako bi se lako zamenile u slučaju da se isflekaju i zaprljaju tokom kuvanja i spremanja hrane. Radne površine se redovno čiste i dezinfikuju ekološkim sredstvima. Trpezarija i stočići na kojima se obroci iznose deci takođe se temeljno čiste pre i posle svakog obroka. Vidi se da ovde ima dosta posla za više ljudi, ali to je preduslov za očuvanje zdravlja, tako da tu ne prolaze kompromisi. Privatni vrtići koje smo obišli, a koji imaju sopstvene kuhinje održavaju veoma zadovoljavajući nivo higijene. Sve je po propisu, a to mnogo znači.
Decu treba naučiti da peru ruke redovno
Pranje ruku je navika koju deci treba usaditi u vrtiću. U početku ih treb uporno podsećati. Treba da budu naučena kako se ruke peru, kako da koriste sapun i da im se objasni zašto ruke treba dobro isprati. Vaspitači ih duže vreme nadgledaju dok to rade. Kada u potpunosti samostalno ovladaju veštinom, a to se dešava u srednjoj ili starijoj uzrasnoj grupi, tada nije neophodno prisustvo vaspitača. Deca do tad steknu naviku koja je u potpunosti vezana za neke aktivnosti. Ne primer, zna se da se ruke uvek peru kad dođu s polja, nakon što se preobuju i skinu jakne (ako je hladno). Takođe, deca skoro po automatizmu, idu u kupatilo da detaljno operu ruke i pre i posle jela. To se zna, a ovu naviku stečenu u vrtiću, većina dece sprovodi i kod kuće, i roditelji ne treba da ih konstantno podsećaju.
Što se tiče kreativnih aktivnosti koje smo već spomenuli, a odnose se na likovno stvaralaštvo ili nešto slično (ukratko: bilo šta gde ima nereda, prljavih ruku, kecelja itd.) važno je razumeti jednu veoma bitnu činjenicu. Decu nikad ne smemo sputavati zarad očuvanja čistoće! Da, dobro ste pročitali. ovo se odnosi i na boravak napolju u dvorištu vrtića ili u parku. Pristup gde roditelji stalno opominju decu da se ne prljaju ili ih grde kad se već uprljaju, sputava dečiju slobodu, kreativnost i maštovitost. Dete koje je stalno kritikovano zbog fleka na majici i blata na prstima, oseća da mu je sloboda u igri ograničena, ne razumejući potpuno zašto. Ono otkriva svet, širi vidike i razvija maštu praveći tortu od peska i blati ili brljajući temperama i vodenim bojama po papiru. Roditeljima to donosi više posla, ali to blagoslov! Pokušajte da posmatrate svet dečijim očima i da kontrolu nad svim malo ostavite po strani. Vremenom, dok smo odrastali, škola, pa potom druge obaveze, treniraju nas da postajemo manje ili više opsednuti kontrolom, kako bismo pokušali da postignemo sve što mislimo da moramo. Nedostaje nam vremena, sve moramo da stignemo. Kad nešto ne ide, čini nam se da se sve raspada. Neka deca ne trpe ovu zamku odrastanja. Opustite se i vi – prijaće vam! Zaštite ih onoliko koliko treba. To znači da se blato nikad ne jede, ali da ih ne grdite ako se ubrljaju i uflekaju. Treba ih učiti urednosti, ali to sve može na miran način. Na primer, odvojite neku stariju i ružniju garderobu (koja može da bude flekava) i neka ona služi da se u njoj igraju u pesku, blatu i na travi, da slikaju četkicama, mese i prave kolače s vama. Lepše stvari ostavite za neke prilike kada je manje verovatnoća prljanja (odlazak u pozorište, bioskop, muzej, igraonicu, šetnju gradom, tržni centar …) Čak i ako se tad najlepša haljinica slučajno ufleka, nemojte dete grditi jer jer to nije namerno. Ustanovite pravila kada je dozvoljeno prljanje, a kad bi trebalo da pripaze. Jedino tako ne remetite njihovu kreativnosti, a ujedno ih učite da budu uredna.
Pročitajte još:
- Kako se hrane deca u privatnim vrtićima
M. K.
