Registruj se
Prijavi se
Histerosalpingografija (HSG) u ginekološkoj ordinaciji
2020-03-09 17:47:36
Lečenje steriliteta ponekad nije ni malo jednostavno. Mnogi parovi koji su se s tim suočili znaju veoma dobro da to može da bude veoma dugotrajan i naporan proces. Potrebno je uraditi razna testiranja kako bi se pronašao uzrok, a jedno od njih je histerosalpingografija. Šta je sve što treba da znate o ovoj proceduri?
Kako bi se došlo do nekih veoma važnih odgovora u vezi sa pitanjima zašto ne dolazi do začeća, deo lečenja sprovode ginekoloske ordinacije praktično predstavljajući jednu od prvih stanica u borbi za dobijanje potomstva. Neke žene se odlučuju da sve drže pod svojom kontrolom od početka, tako što potpomažu mogućnost začeća pažljivim planiranjem. Ono podrazumeva praćenje tempa menstrualnog ciklusa, utvrđivanje kada su plodni dani i naravno rađenje folikulometrije, koja je veoma pouzdana metoda za otkrivanje kada je tačno vreme ovulacije, tj. kada može da dođe do začeća. Da podsetimo, po knjizi menstrualni ciklus javlja se jednom mesečno na svakih 28 dana. Kod žena i devojaka ima odstupanja od nekoliko dana, a sve između 21 i 35 dana smatra se normalnim. Trajanje ciklusa je u proseku četiri do pet dana, tj. može trajati od dva do sedam dana. Bilo kakva odstupanja mogu, a ne moraju sugerisati na neki poremećaj ili infekciju, ali svakako treba zakazati ginekološki pregled i proveriti o čemu je reč.
Foto: Pixabay
Svakako praćenje plodnih dana je prvi korak u planiranju trudnoće. Nekada se desi da do začeća dođe spontano i brzo nakon odluke da se proširi porodica, ali u nekim situacijama prođe par meseci. Veoma često postavljano pitanje je koliko vremena treba da prođe od pokušaja koji ne uspevaju do preduzimanja koraka u cilju utvrđivanja da li postoji neka barijera. U svakom slučaju ne treba požurivati pokretanje ispitivanja da li je sve u redu barem 6 meseci od početka pokušaja da žena ostane u drugom stanju. Tu treba uzeti u obzir i da li su praćeni plodni dani, kao i imati u vidu godine žene. Naime, plodnost kod žena najveća je u periodu od 20 do 26 godine posle čega ona postepeno opada, a nakon 35 godine opadanje plodnosti se nastavlja sve do ulaska u menopauzu. Svedoci smo da danas žene sve kasnije ostaju u drugom stanju i sve kasnije se odlučuju da postanu majke. Za to su zaslužni mnogi faktori, kao što je način života, sve veća uposlenost žena, globalna propaganda koja je zaslužna za kompletnu emancipaciju žena i za njihovo izjednačavanje sa muškarcima. Na neki način to je postao i trend, ali ne u negativnom smislu te reči. Žene su uvidele da, kako bi postigle sve što planiraju na svom poslovnom i privatnom planu, jednostavno pre tridesete nemaju ni vremena ni nameru da zasnivaju porodicu. Ali, pre ili kasnije kada dođe taj trenutak, neke se suočavaju sa situacijom da uprkos pokušajima, do začeća ne dolazi.
Koji su prvi koraci u lečenju
Kada je reč o sterilitetu, to je mnogima veoma teška i gruba reč. Zvuči kao nešto konačno i nepromenjivo. Međutim, to ne mora tako da bude. Kada prođe minimalno šest meseci od pokušaja da se zatrudni i ako trudnoće nema, kreće se redom u ispitivanja kojima se utvrđuju uzroci. Ne mora da znači da će to biti proces koji će trajati dugo. Može da se desi da je reč o nekoj, veoma lako premostivoj barijeri koja je stajala na putu željenog začeća.
Prvi korak je odlazak u ginekološku ordinaciju na detaljan pregled. Prvo treba uraditi vaginalni bris i cervikalni bris kako bu se ustanovilo da ne postoji neka akutna ili hronična infekcija. Uporedo sa mikrobiološkim analizama radi se i ginekološki ultrazvuk kako bi se ustanovilo da li je sve u redu što se tiče morfologija reproduktivnih organa. Ispitivanje nivoa hormona je nešto što sledi kako bi se ustanovilo da li je dolazi do ovulacije ili su možda neki ciklusi anovulatorni. Naravno, ovde je reč isključivo o pretragama koje se sprovode na ženama, dok uporedo sa tim muškarac obavlja ispitivanja kako bi se utvrdilo da problem ne potiče sa njegove strane.
Dakle, što se daljih pregleda kod ginekologa tiče, dolazi se to tačke u kojoj treba proveriti prohodnost jajovoda. Nekada je fizička barijera nastala u jednom ili oba jajovoda zaslužna za nemogućnost začeća. Prohodnost jajovoda histerosalpingografija sprovodi se u ambulantnim uslovima.
Da li je histerosalpingografija bolna
Pitanje da li je histerosalpingografija bolna procedura jedno je od prvih koje žene postavljaju kada dođu u ginekološku ordinaciju kako bi im bila urađena ova dijagnostička procedura. Kao i za većinu drugih ambulantnih dijagnostičkih metoda odgovor i za histerosalpingografiju je da je to bezbolna procedura i da žene nemaju čega de se plaše. Nekim ženama je pregled neprijatan jer on uključuje uvođenje katetera u matricu.
Šta je histerosalpingografija (HSG)
histerosalpingografija (HSG) je dijagnostička rentgenska metoda kojom se utvrđuje prohodnost jajovoda. Tokom ove procedure, prave se tri rentgenska snimka.
Kakva je procedura histerosalpingografije (HSG)
Pregled se sprovodi u ginekološkoj ordinaciji, na ginekološkom stolu. Nije potrebna nikakva specijalna priprema. Tokom histerosalpingografije žena leži na leđima, a ginekolog postavlja spekulum u vaginalni kanal kroz koji se uvodi kateter kako bi se ubrizgao kontrast. Kada se postavi kateter, spekulum se uklanja. Nakon ubrizgavanja kontrasta prave se rentgenski snimci pomoću aparata koji se iznad nalazi. pregled traje oko pola sata. Što se tiče nekih nus-pojava ili eventualnih komplikacija, one su veoma retke. Odnose se na to da tokom pregleda dođe do povrede tkiva ili da je osoba alergična na kontrasno sredstvo. Takođe, u veoma retkim slučajevima može doći do infekcije. Što se svega toga tiče, deo normale procedure je da se pacijentkinja javi ginekologu ukoliko nakon histerosalpingografije oseti mučninu, primeti vaginalno krvarenje, oseti jače glavobolje ili povišenu temperaturu. Sve su to znakovi eventualne infekcije. Svakako bilo kakvo abnormalno stanje treba proveriti. Ali, kao što je već napomenuto, komplikacije su veoma retke i ova procedura smatra se bezbednom i bezbolnim. Nakon histerosalpingografije žena čak može sama da vozi kola i nije neophodno da je neko drugi dovozi i odvozi sa pregeda.
Kada se radi histerosalpingografija (HSG)
Hsterosalpingografija (HSG) se ne može raditi bilo kada, već isključivo u veoma kratkom intervalu između sva mesečna ciklusa. Hsterosalpingografija se radi isključivo u prvoj polovini ciklusa, odnosno od dva do tri dana nakon završetka menstruacije.
Cena histerosalpingografije (HSG)
Hsterosalpingografija (HSG) je procedura koja može dosta toga da otkrije, a njena cena u privatnim ginekološkim ordinacijama kreće se oko 150 evra. Svakako je isplativo uraditi je u slučajevima kada je indikovano da se ona sprovede kako bi se daljim lečenjem eliminisali uzročnici steriliteta. Međutim, potrebno je ići redom i odraditi pre toga sve neophodne preglede i analize u skladu sa konsultacijama sa odabranim ginekologom.
Pročitajte još:
- Kada se radi test na HPV po preporuci ginekologa
- Ultrazvučni pregled trudnica u ginekološkoj ordinaciji
M. K.
Kako bi se došlo do nekih veoma važnih odgovora u vezi sa pitanjima zašto ne dolazi do začeća, deo lečenja sprovode ginekoloske ordinacije praktično predstavljajući jednu od prvih stanica u borbi za dobijanje potomstva. Neke žene se odlučuju da sve drže pod svojom kontrolom od početka, tako što potpomažu mogućnost začeća pažljivim planiranjem. Ono podrazumeva praćenje tempa menstrualnog ciklusa, utvrđivanje kada su plodni dani i naravno rađenje folikulometrije, koja je veoma pouzdana metoda za otkrivanje kada je tačno vreme ovulacije, tj. kada može da dođe do začeća. Da podsetimo, po knjizi menstrualni ciklus javlja se jednom mesečno na svakih 28 dana. Kod žena i devojaka ima odstupanja od nekoliko dana, a sve između 21 i 35 dana smatra se normalnim. Trajanje ciklusa je u proseku četiri do pet dana, tj. može trajati od dva do sedam dana. Bilo kakva odstupanja mogu, a ne moraju sugerisati na neki poremećaj ili infekciju, ali svakako treba zakazati ginekološki pregled i proveriti o čemu je reč.
Svakako praćenje plodnih dana je prvi korak u planiranju trudnoće. Nekada se desi da do začeća dođe spontano i brzo nakon odluke da se proširi porodica, ali u nekim situacijama prođe par meseci. Veoma često postavljano pitanje je koliko vremena treba da prođe od pokušaja koji ne uspevaju do preduzimanja koraka u cilju utvrđivanja da li postoji neka barijera. U svakom slučaju ne treba požurivati pokretanje ispitivanja da li je sve u redu barem 6 meseci od početka pokušaja da žena ostane u drugom stanju. Tu treba uzeti u obzir i da li su praćeni plodni dani, kao i imati u vidu godine žene. Naime, plodnost kod žena najveća je u periodu od 20 do 26 godine posle čega ona postepeno opada, a nakon 35 godine opadanje plodnosti se nastavlja sve do ulaska u menopauzu. Svedoci smo da danas žene sve kasnije ostaju u drugom stanju i sve kasnije se odlučuju da postanu majke. Za to su zaslužni mnogi faktori, kao što je način života, sve veća uposlenost žena, globalna propaganda koja je zaslužna za kompletnu emancipaciju žena i za njihovo izjednačavanje sa muškarcima. Na neki način to je postao i trend, ali ne u negativnom smislu te reči. Žene su uvidele da, kako bi postigle sve što planiraju na svom poslovnom i privatnom planu, jednostavno pre tridesete nemaju ni vremena ni nameru da zasnivaju porodicu. Ali, pre ili kasnije kada dođe taj trenutak, neke se suočavaju sa situacijom da uprkos pokušajima, do začeća ne dolazi.
Koji su prvi koraci u lečenju
Kada je reč o sterilitetu, to je mnogima veoma teška i gruba reč. Zvuči kao nešto konačno i nepromenjivo. Međutim, to ne mora tako da bude. Kada prođe minimalno šest meseci od pokušaja da se zatrudni i ako trudnoće nema, kreće se redom u ispitivanja kojima se utvrđuju uzroci. Ne mora da znači da će to biti proces koji će trajati dugo. Može da se desi da je reč o nekoj, veoma lako premostivoj barijeri koja je stajala na putu željenog začeća.
Prvi korak je odlazak u ginekološku ordinaciju na detaljan pregled. Prvo treba uraditi vaginalni bris i cervikalni bris kako bu se ustanovilo da ne postoji neka akutna ili hronična infekcija. Uporedo sa mikrobiološkim analizama radi se i ginekološki ultrazvuk kako bi se ustanovilo da li je sve u redu što se tiče morfologija reproduktivnih organa. Ispitivanje nivoa hormona je nešto što sledi kako bi se ustanovilo da li je dolazi do ovulacije ili su možda neki ciklusi anovulatorni. Naravno, ovde je reč isključivo o pretragama koje se sprovode na ženama, dok uporedo sa tim muškarac obavlja ispitivanja kako bi se utvrdilo da problem ne potiče sa njegove strane.
Dakle, što se daljih pregleda kod ginekologa tiče, dolazi se to tačke u kojoj treba proveriti prohodnost jajovoda. Nekada je fizička barijera nastala u jednom ili oba jajovoda zaslužna za nemogućnost začeća. Prohodnost jajovoda histerosalpingografija sprovodi se u ambulantnim uslovima.
Da li je histerosalpingografija bolna
Pitanje da li je histerosalpingografija bolna procedura jedno je od prvih koje žene postavljaju kada dođu u ginekološku ordinaciju kako bi im bila urađena ova dijagnostička procedura. Kao i za većinu drugih ambulantnih dijagnostičkih metoda odgovor i za histerosalpingografiju je da je to bezbolna procedura i da žene nemaju čega de se plaše. Nekim ženama je pregled neprijatan jer on uključuje uvođenje katetera u matricu.
Šta je histerosalpingografija (HSG)
histerosalpingografija (HSG) je dijagnostička rentgenska metoda kojom se utvrđuje prohodnost jajovoda. Tokom ove procedure, prave se tri rentgenska snimka.
Kakva je procedura histerosalpingografije (HSG)
Pregled se sprovodi u ginekološkoj ordinaciji, na ginekološkom stolu. Nije potrebna nikakva specijalna priprema. Tokom histerosalpingografije žena leži na leđima, a ginekolog postavlja spekulum u vaginalni kanal kroz koji se uvodi kateter kako bi se ubrizgao kontrast. Kada se postavi kateter, spekulum se uklanja. Nakon ubrizgavanja kontrasta prave se rentgenski snimci pomoću aparata koji se iznad nalazi. pregled traje oko pola sata. Što se tiče nekih nus-pojava ili eventualnih komplikacija, one su veoma retke. Odnose se na to da tokom pregleda dođe do povrede tkiva ili da je osoba alergična na kontrasno sredstvo. Takođe, u veoma retkim slučajevima može doći do infekcije. Što se svega toga tiče, deo normale procedure je da se pacijentkinja javi ginekologu ukoliko nakon histerosalpingografije oseti mučninu, primeti vaginalno krvarenje, oseti jače glavobolje ili povišenu temperaturu. Sve su to znakovi eventualne infekcije. Svakako bilo kakvo abnormalno stanje treba proveriti. Ali, kao što je već napomenuto, komplikacije su veoma retke i ova procedura smatra se bezbednom i bezbolnim. Nakon histerosalpingografije žena čak može sama da vozi kola i nije neophodno da je neko drugi dovozi i odvozi sa pregeda.
Kada se radi histerosalpingografija (HSG)
Hsterosalpingografija (HSG) se ne može raditi bilo kada, već isključivo u veoma kratkom intervalu između sva mesečna ciklusa. Hsterosalpingografija se radi isključivo u prvoj polovini ciklusa, odnosno od dva do tri dana nakon završetka menstruacije.
Cena histerosalpingografije (HSG)
Hsterosalpingografija (HSG) je procedura koja može dosta toga da otkrije, a njena cena u privatnim ginekološkim ordinacijama kreće se oko 150 evra. Svakako je isplativo uraditi je u slučajevima kada je indikovano da se ona sprovede kako bi se daljim lečenjem eliminisali uzročnici steriliteta. Međutim, potrebno je ići redom i odraditi pre toga sve neophodne preglede i analize u skladu sa konsultacijama sa odabranim ginekologom.
Pročitajte još:
- Kada se radi test na HPV po preporuci ginekologa
- Ultrazvučni pregled trudnica u ginekološkoj ordinaciji
M. K.
