Ginekološke ordinacije
Privatne ginekološke ordinacije brinu o zdravlju žena i nude širok spektar medicinskih usluga. Prednosti odlaska na redovne kontrole u jednu od odabranih ordinacija su mnoge. Pre svega, nema gužvi i čekanja ako dođete u zakazanom terminu, ambijent je prijatan, što utiče na to da se pacijentkinje znatno opuštenije osećaju tokom odlaska na pregled. Privatne ginekološke ordinacije zapošljavaju stručne lekare sa iskustvom. Opremljene su savremenim uređajima i modernom opremom.
Foto: Pixabay
Preventivni kontrolni pregledi kod ginekologa
Svaka žena mora odgovorno da se ponaša prema sebi, ne zapostavljajući nikad brigu o sopstvenom zdravlju. Redovnim pregledima kontroliše se intimno zdravlje. Reč je o prevenciji koja spasava živote. Odlazak kod ginekologa treba da bude redovna praksa koja se obavlja jednom godišnje. Po preporuci ginekologa koji prati zdravstveno stanje, kontrole mogu biti i češće. Naravno, ovo pravilo ne važi za trudnice, jer one odlaze na kontrole češće, prema ustaljenom rasporedu koji je uglavnom unapred poznat. Kako žena ne bi zaboravila da ode na kontrolu, preporuka je da to radi u određenom mesecu u godini, koji će je podsetiti da je vreme na odlazak na pregled. To može biti mesec u kom ste rođeni ili mesec u kome registrujete auto. Ako se ne vežete za neki datum, tj. mesec, desiće se da lako zaboravite. U privatnim ginekološkim ordinacijama možete se dogovoriti i da vas podsete unapred, na primer da vas pozovu par nedelja ranije od vremena kada ističe godinu dana od poslednjeg pregleda. Raznorazna životna dešavanja odvedu nas na drugu stranu, tako da se dešava da se ne setimo nečega što treba da obavimo. Godina dana začas proleti, te je najbolje izabrati jedan od ovih načina da se podsetimo.
Foto: Pixabay
Ginekološki pregled
Kako izgleda ginekološki pregled i od čega se sastoji? Ginekološki pregled sastoji se uzimanja ginekološkog brisa, kao i Papa Nikolau testa. Vaginalni pregled obavlja se pomoću spekuluma. To je jednostavan instrument pomoću koga lekar specijalista ginekologije i akušerstva razdvaja zidove vagine kako bi pregledao unutrašnjost vaginalnog zida. Tada se rade i brisovi: bris grlića materice i, već pomenuti Papa test. Bris grlića materice i vagine služi da se otkrije da li postoje patogeni koji uzrokuju polno prenosive bolesti, dok Papa test služi da se utvrdi da li postoje prekancerozne ili kancerozne ćelije na cerviksu. Drugi deo pregeda odnosi se na bimanuelni pregled koji lekar obavlja obema rukama, te odatle sledi taj naziv. Njime se palpacijom donjeg stomaka pregledaju materica, jajnici i jajovodi. Utvrđuje se da li se javlja posebna preosetljivost, što može biti pokazatelj da nešto nije u redu. Takođe, ginekološki pregled može podrazumevati i ultrazvučni pregled koji se obavlja pomoću vaginalne ili klasične sonde.
Foto: Pixabay
Kada treba ići na ginekološki pregled?
Osim redovnih preventivnih pregleda, kod ginekologa treba otići ako sumnjate na trudnoću ili ako osećate neke tegobe. Bilo kakve simptome kao što je svrab, bol i slično nikad ne treba ignorisati i nadati se da će oni proći sami od sebe. Treba što pre zakazati ginekološki pregled i utvrditi o čemu je reč.
Ginekološkim pregledom može se otkriti da li postoji gljivična ili bakterijska infekcija. Takođe može se utvrditi prisustvo neke od spb, kao što su: klamidija, HPV - humani papiloma virus, vaginalni herpes, gonoreja itd. Ukoliko žena ima neredovan ciklus, to je jedan od povoda da se ode ginekologu. Takođe, neobjašnjiva krvarenja iz vagine, koja ne spadaju pod redovan ciklus, znak su da treba što pre zakazati pregled. Međutim, nisu samo tegobe razlog odlaska u ginekološku ordinaciju. Planiranje potomstva i kontracepcija veoma su važni, te je stoga to povod odlaska na pregled.
Foto: Pixabay
Vođenje trudnoće u privatnoj ginekološkoj ordinaciji
Praćenje trudnoće u odabranoj ginekološkoj ordinaciji podrazumeva odlaske na redovne ginekološke preglede radi kontrolisanja svih bitnih parametara u vezi sa zdravljem majke i bebe. Jedan od prvih koraka kada žena posumnja da je u drugom stanju, jeste odlazak kod ginekologa radi dobijanja zvanične potvrde. Pozivom se zakazuje pregled, ali tom prilikom ginekolog će vas pitati da li ste radili kućni test za trudnoću. Ako niste sugerisaće vam da prvo to obavite, te da nakon dobijenih rezultata, dođete na pregled. Na prvom pregledu lekar ginekolog uzima podatke kao što je datum početka poslednjeg menstrualnog ciklusa i ultrazvučnim pregledom potvrđuje postojanje trudnoće. Takođe, ultrazvučni pregled služi i da se ustanovi kolika je starost trudnoće, izraženo u nedeljama. Na osnovu ovih podataka odmah se može i odrediti datum očekivanog porođaja. Budućim mamama su ovi trenuci veoma uzbudljivi, tako da im ova poseta ginekologu ostaje u sećanju, dok prvi ultrazvučni snimak ploda čuvaju za uspomenu. Važno je slediti savete i preporuke lekara u vezi sa ishranom i ponašanjem u trudnoći. Na prvom pregledu lekar daje uputstva trudnici i u vezi sa tim koje lekove sme da uzima, a koje ne. Odmah se zakazuje prva sledeća redovna kontrola. U trudnoći se s vremena na vreme radi ultrazvuk i klasični pregledi prema unapred utvrđenom rasporedu. Trudnoća se od početka do porođaja prati i vodi u odabranoj ginekološkoj ordinaciji.
Foto: Pixabay
Redovni pregledi u trudnoći
Dinamika redovnih kontrola kod zdrave trudnoće unapred je poznata. Otprilike, ide se jednom mesečno na pregled, ali ako želimo da budemo precizni, raspored kontrola u trudnoći izgleda ovako:
• ultrazvuk između 11 i 14 nedelje (kad se radi i double test analizom krvi)
• pregled u 16 nedelji
• ultrazvuk između 20 i 24 nedelje
• pregled u 24 nedelji
• pregled u 28 nedelji
• ultrazvuk između 30 i 34 nedelje
• pregled u 36 nedelji
Ukoliko postroji potreba kod ginekologa se dolazi češće na kontrole. O tome odlučuje sam lekar. Osim putem pregleda, zdravlje bebe i mame kontroliše se analizama krvi i urina koje se povremeno rade. Na svaku narednu kontrolu trudnica dolazi sa gotovim rezultatima, kako bi ginekolog mogao da ih protumači i u skladu sa tim prepiše neki lek ili suplement. Redovno praćenje svih parametara veoma je važno. U kreiranju savremenih dijagnostičkih metoda ide se ka tome da se maksimalno izbegava nešto što je invazivno i potencijalno opasno. Na primer, amniocenteza je dijagnostička metoda kojom se analizom uzorka plodove vode utvrđuje da li je sve u redu sa bebom. Pošto je ovaj postupak invazivniji u odnosu na vađenje krvi na primer, ide se ka tome da se na drugi način dobiju željeni rezultati. Napredni testovi koji se dobijaju iz uzorka krvi ili kombinacije toga i druge neinvazivne metode, kao što je ultrazvuk, sve više dobijaju primat kada je praćenje trudnoće u pitanju.
Foto: Pixabay
Kolposkopija
Kolposkopija je dijagnostička metoda, odnosno vrsta ginekološkog pregleda koji se obavlja uz pomoć aparata koji se zove kolposkop. Sve ginekološke ordinacije imaju ovaj uređaj i nude uslugu kolposkopskog pregleda. Kada treba otići na kolposkopski pregled? Kolposkopski pregled se može raditi s vremena na vreme čak iako ne postoje druge indicije za to. Inače, on se radi u slučajevima kada je rezultat Papa testa loš. Takođe, ukoliko lekar na običnom pregledu uoči abnormalnosti, radi se kolposkopski pregled. On je deo kontrole kod pacijentkinja koje su imale u prošlosti kancer grlića materice. Praktično sumnja u postojanje kanceroznih ćelija je dovoljna indicija za ovu vrstu pregleda. Kolposkop je ustvari vrsta mikroskopa. Pregled je zapravo samo posmatranje tkiva pod uvećanjem. Zarad bolje slike, koristi se dodatno osvetljenje. Posmatranje unutrašnjih zidova vagine i cerviksa vrši se pod uvećanjem od 8 do 25 puta, dok se za površinsko posmatranje slika uveličava od 2 do 6 puta. Da bi slika bila jasnija, mogu se dodati posebni kontrasti. Kod pacijentkinja koje već imaju prekancerozne lezije, koristi se zeleni filter sa još većim stepenom uvećanja slike. Ukoliko se u toku pregleda uoči da tkivo sadrži neke sumnjive elemente, uzima se uzorak radi slanja na biopsiju. Postoji mogućnost primene lokalnog anestetika, mada većini žena on nije neophodan za ovu vrstu intervencije.
Foto: Mirandre
Papa Nikolau test
Papa Nikolau test, ili skraćeno PAPA test radi se u ginekološkim ordinacijama i spada u skrining metoda koje se rade u okviru redovnih kontrolnih ginekoloških pregleda. Reč je o testu kome nije cilj postavljanje dijagnoze, već utvrđivanje da li postoji sumnja na prisustvo kanceroznih ćelija na grliću materice. Praktično, papa test otkriva da li je sve u redu ili treba da se rade dodatna ispitivanja. Postupak se sastoji iz toga da ginekolog uzima bris, a rezultati se dobijaju za dva dana. Što se tiče rezultata, postoji stara i nova klasifikacija. Prema staroj klasifikaciji, rezultati idu od PAPA 1 do 5, a prema novoj ima 4 stepena. Viši broj sugeriše na lošiji rezultat koji zahteva dalju akciju. Papa test se obično radi u kombinaciji sa kolposkopijom. Na taj način dobija se veoma visoka, gotovo stoprocentna tačnost dobijenih rezultata. Priprema za kolposkopiju podrazumeva da se pre testa izbegava primena vaginalnih lekova, krema, tableta, kao i kontraceptivnih spermicidnih pena i slično. Takođe ne bi trebalo tuširati ili ispirati unutrašnjost vagine. Savet je i da se izbegavaju polni odnosi jedan dan ranije. Cilj ovih preporuka je dobijanje tačnog rezultata koji nije kompromitovan. Što se tiče vremena kada se radi Papa Nikolau test, to je na sredini menstrualnog ciklusa.
Foto: Pixabay
Biopsija grlića materice
Ukoliko se tokom kolposkopskog pregleda ustanovi postojanje promena ili ako papa test daje nepovoljan rezultat, radi se biopsija grlića materice. To je procedura koja se sprovodi u ginekološkim ordinacijama i traje oko pola sata. Cilj je uzimanje uzorka tkiva grlića materice. Uzorak se dalje šalje na patohistološku analizu. Biopsijom se utvrđuje da li postoje maligne promene, ali takođe, postavlja se i dijagnoza benignih promena, tj. polipa. Ima nekoliko načina za izvođenje biopsije grlića materice i to su: punch biopsija, konus biopsija i endocervikalna kiretaža. Kada se uradi biopsija, pacijentkinja par dana može osećati umeren bol u predelu vagine. Komplikacije su retke, a odnose se na krvarenje. Nakon biopsije ne treba se izlagati fizičkom naporu. Takođe, narednih nedelju dana ne treba imati odnose. Ako dođe do krvarenja, bola, pojave sekreta koji ima neprijatan miris, neophodno je hitno se obratiti lekaru. Potrebno je vremena da mesto sa kog je uzet uzorak zaraste, zato se treba pridržavati svih saveta i preporuka ginekologa. Što se tiče pripreme za ovu intervenciju, lekar uzima anamnezu i potrebno je odgovoriti na sva njegova pitanja (na primer koje lekove uzimate, da li sumnjate na trudnoću, da li ste alergični na neke lekove). Veoma je važno da se pridržavate svih uputstava svog ginekologa.
Foto: Pixabay
Folikulometrija
Folikulometrija je pregled kojim se utvrđuju plodni dani kod žene. Kada se ide na ovaj pregled? Kada planirate trudnoću ili se spremate za veštačku oplodnju, putem folikulometrije se može videti kada se dešava ovulacija. Planiranje i tempiranje odnosa povećava verovatnoću začeća. Termin ovulacije po pravilu je na sredini ciklusa, ali postoje i odstupanja. Pošto se na pravila ne možemo sa sigurnošću osloniti, folikulometrija nam omogućava da to sa velikom tačnošću utvrdimo. Takođe, može da se desi da neki ciklus bude anovulatoran, što znači da je tada izostala ovulacija. Nekome se ovo dešava češće, a nekom ređe, svakako to ne možemo znati, osim putem folikulometrije. Žene koje povremeno imaju anovulatorne cikluse mogu se zapitati zašto ne ostaju u drugom stanju. Folikulometrijom se potvrđuje da postoji ovulacija i određuje se koji su to plodni dani u kojima može doći do začeća. Svako ko planira potomstvo treba da iskoristi što postoji jednostavan način da se utvrdi kada je pravo vreme u toku meseca da dođe do željenog začeća. Pored toga, folikulometrija je potpuno bezbolna metoda. To je ustvari ultrazvučni pregled. Radi se tako što se koristi vaginalna sonda. Pošto je reč o praćenju pojave folikula i same ovulacije, pregled se ponavlja više puta u periodu od nekoliko dana. Svaki pregled traje desetak minuta. Rezultat je utvrđivanje kada nastupa ovulacija radi ciljanog pokušaja da se ostane u drugom stanju. Pored prirodnog načina, tu je i inseminacija i veštačka oplodnja.
Foto: Pixabay
Inseminacija
Inseminacija predstavlja najjednostavniji oblik veštačkog, tj. potpomognutog oplođenja jajne ćelije. Ako do prirodnog začeća ne dolazi, prvi sledeći pokušaj pre vantelesne oplodnje, jeste inseminacija. To je postupak u kome se obrađuje i priprema semena tečnost, te se ona indukuje u matericu u toku ovulacije. Sama ovulacija može biti prirodna, kada se do njenog tačnog termina dolazi praćenjem putem folikulometrije. Takođe, ovulacija može da bude veštački indukovana. Inseminacija ima veoma jednostavnu i brzu proceduru. Bezbolna je i traje oko 5 – 10 minuta. Za ubrizgavanje unapred pripremljene semene tečnosti koristi se specijalan kateter. Kada se ovaj postupak završi, poželjno je da žena leži još neko vreme. Nakon dve nedelje radi se hCG test iz krvi, da bi se ustanovilo postojanje trudnoće. Obično se rade do tri pokušaja inseminacije kod parova koji se leče od steriliteta, pre nego što se pređe na pokušaje vanmaterične oplodnje.
Foto: Pixabay
Histeroskopija
Histeroskopija je vrsta pregleda, tj. dijagnostička metoda kojom se detaljno pregleda unutrašnjost materice pomoću uređaja koji se naziva histeroskop. U unutrašnjost materice uvodi se sonda koja ima prečnik oko 3 mm, koja na vrhu ima izvor svetlosti i kameru. Lekari u realnom vremenu posmatraju na monitoru zidove materice i unutrašnje strukture. Ova metoda traje do dvadesetak minuta. Obično se radi u opštoj anesteziji. Nakon intervencije normalno je minimalno krvarenje koje može da traje od 7 do 10 dana. O svim detaljima u vezi sa intervencijom kao procedurom koja sledi nakon nje, ginekolog daje detaljna uputstva pacijentkinjama. Histeroskopija je način da se jasno vidi unutrašnja građa materice, da se utvrde eventualni uzroci spontanih pobačaja, pronađu ožiljci, polipi itd.
Foto: Pixabay
Uklanjanje kondiloma
Polne ili genitalne bradavice, odnosno kondilomi su polno prenosiva bolest koju izaziva HPV (humani papiloma virus). Uklanjaju se u ginekološkim ordinacijama na nekoliko načina: radio-frekventnim RF nožem, laserom, krioterapijom ili preparatma na bazi podofilina.
Ultrazvučni pregled dojki
Ultrazvuk dojke radi se u periodu između 5. i 12. dana od početka menstrualnog ciklusa. Ova dijagnostička metoda je potpuno bezbolna i neškodljiva. Nema zračenja, tako da nema bojazni da pregled dojki može da ostavi štetne posledice po zdravlje. Preporuka je da se ovaj pregled radi, naročito kod mlađih žena jer one imaju osetljivo tkivo. Najčešće se devojke i žene javljaju na ovaj pregled kada osete neku nelagodu ili bol u dojkama. Takođe, ehosonogram je metoda pomoću koje se prati neka promena. Veoma je velik značaj prevencije, tako da se preporučuje da se pregled radi periodično, u skladu sa preporukama lekara ginekologa. Ova vrsta pregleda u ponudi je u mnogim ginekološkim ordinacijama. Rade ga razlozi ili ginekolozi koji su se specijalizovali za dojku. Pored mamografije, eho dojki je dodatna dijagnostička metoda. Pregled traje svega desetak minuta. Na ultrazvuku se vidi struktura žlezdanog tkiva i pazušne jame. Ukoliko se uoče neke promene na ultrazvuku se vidi kakvog je ona sastava, odnosno gustine.
Preventiva u ginekologiji
Preventivni pregledi su od ogromnog značaja za zdravlje ženske populacije. Deo preventive ne čine samo oni, već i edukacija, ali na prvom mestu odgovorno ponašanje prema sebi i prema drugima. Još od školskog doba treba vršiti konstantu edukaciju dece u vezi sa svim pitanjima koja imaju veze sa intimnim zdravljem. Neinformisanost nosi svoje posledice. Takođe, kultura ponašanja koja se propagira u raznim društvenim slojevima ili uzrastima odražava se i na zdravlje direktno. Pre svega, podučavanje mladih u vezi sa tim da njihovo ponašanje može ostaviti različite posledice, veoma je važno. Isto tako, omladinu treba podučavati kako se pravilno koriste kontraceptivna sredstva. U ginekološkim ordinacijama postoji i savetovalište namenjeno svim onim devojkama i ženama koje imaju bilo kakvo pitanje u vezi sa zaštitom od neželjene trudnoće ili polno prenosivim bolestima. Na primer, o načinu prenošenja nekih bolesti postoje dezinformacije, koje dovode do nerazumevanja i straha. Takođe, osim preventive ove vrste, veoma je važna i preventiva kada su u pitanju najteže ginekološke maligne bolesti. Ovde najvažniju ulogu igraju redovne kontrole, ali na prvom mestu briga o svom zdravlju i odgovorno ponašanje. Poznato je da je hpv virus koji je odgovoran za rak grlića materice, te da se zaštitom i redovnom kontrolom postiže smanjenje rizika od ove bolesti. Treba podsetiti da su tumori izlečivi ukoliko se otkriju u ranoj fazi. Na žalost, neke žene nisu imale šanse samo zato što nisu odlazile na preglede, te su bolest otkrile prekasno, kada je ona uznapredovala i proširila se. Što se tiče prevencije raka dojke, o tome se dosta u javnosti govori. Samopregledi su nešto što svaka žena treba da praktikuje. Uputstva kako se to radi postoje na internetu, međutim, ako niste sigurni kako se ovaj postupak izvodi, obratite se svom ginekologu tokom naredne kontrole. Lekar će vam demonstrirati kako to sami da uradite i objasniti kada se pregled radi. Isto tako, ako odlazite na redovni kontrole kod ginekologa, na svakih šest meseci, pored standardnih kontrolnih pregleda, uradite i pregled dojki, kako biste bili mirni i spokojni. Zdrav način života, korišćenje kontraceptivnih sredstava, odgovorno ponašanje preduslovi su zdravlja. Neko ko ima genetske predispozicije za izvesno oboljenje, trebalo bi dodatno da obrati pažnju i da nikad ne zanemaruje redovan odlazak na kontrolu u ginekološku ordinaciju.