Registruj se
Prijavi se
Intenzivni kursevi u školama stranih jezika
2020-09-17 02:47:49
Šta su to intenzivni kursevi stranih jezika? Sigurno ste čuli za njih, a d ali ste nekad možda pohađali neki? Šta sve podrazumevaju i koje su prednosti intenzivnih kurseva u školama stranih jezika, saznajte u nastavku.
Najbolje skole stranih jezika obavezno u ponudi imaju varijante intenzivnih kurseva učenja stranih jezika. U pitanju su strani jezici za kojima je uvek najveća potražnja. To su najveći svetski jezici: engleski, nemački, francuski, italijanski, španski… Pohađanje nekog od ovih tečajeva efikasan je način da se za što kraće vreme savlada što više jezičkih celina, odnosno da se nekim stranim jezikom ovlada veoma brzo. Broj časova u sedmici je veći u odnosu na regularne kurseve stranih jezika, tako da se ukupan fond časova na mesečnom nivou, na primer, znatno razlikuje.
Da li su intenzivni kursevi jezika za svakoga? Odgovor je i da i ne, ali ipak više naginje ka ne. Zašto je to tako? Na prvom mestu, intenzivni kurs stranog jezika zanima, pre svega, one kojima se žuri. Neko ko nema vremena i ko iz bilo kog razloga ima cilj da „progovori“ strani jezik brzo. Razlozi mogu biti svakojaki: novi posao, nova funkcija u inostranstvu, iznenadno preseljenje, uslov za konkurisanje na studije u inostranstvu, dobijanje mesta u nekom stručnom timu itd. Ukoliko neko odluči da uči strani jezik zato što teži da obogati svoje znanje i proširi vidike, to je druga priča. Ali, kada se neko priprema ubrzano, ili čak iznenadno za neku promenu, onda intenzivni kursevi jezika imaju alternativu samo u privatnim časovima. Zašto ne bi onda svako trebalo da ide na intenzivne kurseve, kada se pomoću njih postiže više za kraće vreme? Naime, kako im samo ime kaže, oni su intenzivni. To znači da zahtevaju veliki deo naše pažnje i dobar deo vremena u toku nedelje. Osobama koje ih upisuju, katkad je izazov da uklope intenzivni kurs jezika u školi stranih jezika sa svojim poslovnim ili privatnim obavezama.
Foto: Pixabay
Vreme koje treba provesti u školi podrazumeva svakodnevni dolazak na predavanja. Kako bi se utvrdilo znanje, dobijaju se i domaći zadaci. Svi znamo da je ponavljanje majka učenja. Tako je i sa jezicima. Pasivno slušanje i zapisivanje na času nema efekta ako se to novostečeno znanje ne utvrdi. Utvrđuje se pomoću zadataka i manjih projekata. Sve što se u toku dana ispredaje treba odmah i da se nauči i odmah na sledećem času ponovi. Kada se dođe do nivoa da je na stranom jeziku moguće pismeno se izražavati, tada slede zadaci koji podrazumevaju pisanje eseja, pisama, poslovne korespondencije i slično. Simulira se neka situacija iz stvarnog života koja se projektuje preko zadataka i na taj način utvrđuje se znanje. Širi se fond reči i svakodnevno se upotpunjava. Bogat vokabular moraju da prate i pravilne gramatičke strukture. Nekim polaznicima to ide od ruke. Naročito ako su jezički potkovani ili ako su i sami po obrazovanju profesori jezika ili lingvisti. Pored toga, postoje i oni polaznici koji imaju drugačije obrazovanje, bilo da su prirodne ili društvene nauke u pitanju, ali koji su poznavaoci jezika i gramatike svog maternjeg jezika. Njima učenje gramatičkih pojmova nije bauk. Lako se snalaze u usvajanju novih sistema i porede ih sa sopstvenim ili nekim koji im je već poznat. Na primer, neko ko zna italijanski jezik, lakše će savladati francuski jezik jer će uočavati paralele između ova dva romanska jezika. Primećivaće sličnosti i razlike i porediće ih po težini. S druge strane, u situaciji da intenzivno uče strani jezik nalaze se i osobe koje nisu neki ljubitelji učenj gramatike. Svoj jezik koriste po osećaju i uvek moraju da pitaju nekog svog bližnjeg da li se ne znam piše odvojeno ili zajedno. Bez obzira što su, možda, veoma obrazovani, jednostavno jezik u tom smislu i gramatika, nikad ih nisu privlačili i interesovali, pa samim tim se javlja i odbojnost prema učenju ovog aspekta jezika. Ovakvim polaznicima je nekad teže dočarati kada se nešto koristi i neophodno je na brzinu ih provesti kroz neke osnove opšte lingvistike kako bi bar znali šta je glagol, a šta imenica. Jeste da je u pitanju gradivo osonovne škole, ali verovali ili ne, ima veoma obrazovanih ljudi koje ovo nije nikad mnogo zanimalo, te su gramatiku zaboravili čim im se ukazala prilika da ne moraju više da je uče, a to je kad su upisali neki tehnički fakultet, na primer. Bilo kako bilo ima i ovakvih polaznika koji u isto tako kratkom vremenskom roku treba da nauče da slažu vremena i da upotrebljavaju konjuktiv, na primer. A do juče nisu bili sigurni ni da li je reč glagol ili nije, danas se bakću sa dubljim gramatičkim strukturama.
Međutim, kako je reč o tečaju čiji je cilj da se jezik progovori i da se nauči pisanje, profesori u školama stranih jezika znaju kako da nađu balans između svih ovih zavrzlama, među kojima je učenje gramatike nekima poseban bauk. Tada treba uložiti dodatni trud. Ali, na svu sreću, polaznicima je motivacija brz napredak. Treba ih na to podsetiti. Kada protekne neki period, svakom polazniku treba predočiti da do pre samo mesec dana nije znao ni reč nekog jezika, a da sad već može tečno da komunicira i da se izrazi u ograničenoj meri. To je više od opisa da neko „neće ostati gladan“ u dotičnoj stranoj zemlji. Predstavljanje, razumevanje osovnovne komunikacije koja podrazumeva pozdravljanje, pitanje za pravac, učenje vremenskih i prostornih odrednica – predstavljaju osnovu koja se brzo prolazi na intenzivnim kursevim. Več posle toga polaznici imaju vetar u leđa jer dosta toga znaju sami da kažu, a uz to razumeju profesora kad im se obraća.
Intenzivni kursevi nisu za one koji ne mogu da ih uklope u svoj raspored, a nisu u obavezi da jezik nauče brzo jer nemaju nikakav rok. To su osobe kojima se dopala ideja da brzo nauče jezik, bez nekog povoda. S druge strane nemaju mogućnosti da do te mere raščiste svoj raspored kako bi mogli da se posvete učenju. Njima može da se desi da odustanu, što nije dobro. Mnogo je bolje da u startu krenu na neki kurs stranog jezika koji nije intenzivan i da uživaju u svom sporijem, ali sigurnijem napretku.
Pročitajte još:
- Šta sve nude škole stranih jezika
M. K.
Najbolje skole stranih jezika obavezno u ponudi imaju varijante intenzivnih kurseva učenja stranih jezika. U pitanju su strani jezici za kojima je uvek najveća potražnja. To su najveći svetski jezici: engleski, nemački, francuski, italijanski, španski… Pohađanje nekog od ovih tečajeva efikasan je način da se za što kraće vreme savlada što više jezičkih celina, odnosno da se nekim stranim jezikom ovlada veoma brzo. Broj časova u sedmici je veći u odnosu na regularne kurseve stranih jezika, tako da se ukupan fond časova na mesečnom nivou, na primer, znatno razlikuje.
Da li su intenzivni kursevi jezika za svakoga? Odgovor je i da i ne, ali ipak više naginje ka ne. Zašto je to tako? Na prvom mestu, intenzivni kurs stranog jezika zanima, pre svega, one kojima se žuri. Neko ko nema vremena i ko iz bilo kog razloga ima cilj da „progovori“ strani jezik brzo. Razlozi mogu biti svakojaki: novi posao, nova funkcija u inostranstvu, iznenadno preseljenje, uslov za konkurisanje na studije u inostranstvu, dobijanje mesta u nekom stručnom timu itd. Ukoliko neko odluči da uči strani jezik zato što teži da obogati svoje znanje i proširi vidike, to je druga priča. Ali, kada se neko priprema ubrzano, ili čak iznenadno za neku promenu, onda intenzivni kursevi jezika imaju alternativu samo u privatnim časovima. Zašto ne bi onda svako trebalo da ide na intenzivne kurseve, kada se pomoću njih postiže više za kraće vreme? Naime, kako im samo ime kaže, oni su intenzivni. To znači da zahtevaju veliki deo naše pažnje i dobar deo vremena u toku nedelje. Osobama koje ih upisuju, katkad je izazov da uklope intenzivni kurs jezika u školi stranih jezika sa svojim poslovnim ili privatnim obavezama.
Foto: Pixabay
Vreme koje treba provesti u školi podrazumeva svakodnevni dolazak na predavanja. Kako bi se utvrdilo znanje, dobijaju se i domaći zadaci. Svi znamo da je ponavljanje majka učenja. Tako je i sa jezicima. Pasivno slušanje i zapisivanje na času nema efekta ako se to novostečeno znanje ne utvrdi. Utvrđuje se pomoću zadataka i manjih projekata. Sve što se u toku dana ispredaje treba odmah i da se nauči i odmah na sledećem času ponovi. Kada se dođe do nivoa da je na stranom jeziku moguće pismeno se izražavati, tada slede zadaci koji podrazumevaju pisanje eseja, pisama, poslovne korespondencije i slično. Simulira se neka situacija iz stvarnog života koja se projektuje preko zadataka i na taj način utvrđuje se znanje. Širi se fond reči i svakodnevno se upotpunjava. Bogat vokabular moraju da prate i pravilne gramatičke strukture. Nekim polaznicima to ide od ruke. Naročito ako su jezički potkovani ili ako su i sami po obrazovanju profesori jezika ili lingvisti. Pored toga, postoje i oni polaznici koji imaju drugačije obrazovanje, bilo da su prirodne ili društvene nauke u pitanju, ali koji su poznavaoci jezika i gramatike svog maternjeg jezika. Njima učenje gramatičkih pojmova nije bauk. Lako se snalaze u usvajanju novih sistema i porede ih sa sopstvenim ili nekim koji im je već poznat. Na primer, neko ko zna italijanski jezik, lakše će savladati francuski jezik jer će uočavati paralele između ova dva romanska jezika. Primećivaće sličnosti i razlike i porediće ih po težini. S druge strane, u situaciji da intenzivno uče strani jezik nalaze se i osobe koje nisu neki ljubitelji učenj gramatike. Svoj jezik koriste po osećaju i uvek moraju da pitaju nekog svog bližnjeg da li se ne znam piše odvojeno ili zajedno. Bez obzira što su, možda, veoma obrazovani, jednostavno jezik u tom smislu i gramatika, nikad ih nisu privlačili i interesovali, pa samim tim se javlja i odbojnost prema učenju ovog aspekta jezika. Ovakvim polaznicima je nekad teže dočarati kada se nešto koristi i neophodno je na brzinu ih provesti kroz neke osnove opšte lingvistike kako bi bar znali šta je glagol, a šta imenica. Jeste da je u pitanju gradivo osonovne škole, ali verovali ili ne, ima veoma obrazovanih ljudi koje ovo nije nikad mnogo zanimalo, te su gramatiku zaboravili čim im se ukazala prilika da ne moraju više da je uče, a to je kad su upisali neki tehnički fakultet, na primer. Bilo kako bilo ima i ovakvih polaznika koji u isto tako kratkom vremenskom roku treba da nauče da slažu vremena i da upotrebljavaju konjuktiv, na primer. A do juče nisu bili sigurni ni da li je reč glagol ili nije, danas se bakću sa dubljim gramatičkim strukturama.
Međutim, kako je reč o tečaju čiji je cilj da se jezik progovori i da se nauči pisanje, profesori u školama stranih jezika znaju kako da nađu balans između svih ovih zavrzlama, među kojima je učenje gramatike nekima poseban bauk. Tada treba uložiti dodatni trud. Ali, na svu sreću, polaznicima je motivacija brz napredak. Treba ih na to podsetiti. Kada protekne neki period, svakom polazniku treba predočiti da do pre samo mesec dana nije znao ni reč nekog jezika, a da sad već može tečno da komunicira i da se izrazi u ograničenoj meri. To je više od opisa da neko „neće ostati gladan“ u dotičnoj stranoj zemlji. Predstavljanje, razumevanje osovnovne komunikacije koja podrazumeva pozdravljanje, pitanje za pravac, učenje vremenskih i prostornih odrednica – predstavljaju osnovu koja se brzo prolazi na intenzivnim kursevim. Več posle toga polaznici imaju vetar u leđa jer dosta toga znaju sami da kažu, a uz to razumeju profesora kad im se obraća.
Intenzivni kursevi nisu za one koji ne mogu da ih uklope u svoj raspored, a nisu u obavezi da jezik nauče brzo jer nemaju nikakav rok. To su osobe kojima se dopala ideja da brzo nauče jezik, bez nekog povoda. S druge strane nemaju mogućnosti da do te mere raščiste svoj raspored kako bi mogli da se posvete učenju. Njima može da se desi da odustanu, što nije dobro. Mnogo je bolje da u startu krenu na neki kurs stranog jezika koji nije intenzivan i da uživaju u svom sporijem, ali sigurnijem napretku.
Pročitajte još:
- Šta sve nude škole stranih jezika
M. K.
