Registruj se
Prijavi se
Jeftini i skupi starački domovi
2020-06-25 22:17:30
Znamo vrlo dobro da postoji veliki broj staračkih domova kod nas. Raspon cena je popriličan. Istraživali smo šta je to što diktira cenu i zašto su neki skuplji od drugih.
Izbor staračkog doma nije ni malo jednostavan zadatak. Neko se rukovodi cenom, neko lokacijom, dok ima onih koji dom za stare biraju prema tipu okruženja, odnosno da li je seoski ili gradski. Premda većini cena igra važnu ulogu, ona ne bi trebalo da bude presudna ako se izuzmu drugi kriterijumi. Ipak, mnoge zanima šta predstavlja suštinsku razliku i šta nude jeftini staracki domovi a šta može da se očekuje od onih skupljih. Morate priznati da visina cene mesečnog boravka u domu bar podsvesno stvara sliku o kvalitetu. Neko, ko se zbog predrasuda jedva odlučio na dom, ima tendenciju da traži i odabir vrši među onima čija je usluga najskuplja, misleći da je to pokazatelja da je najkvalitetnija i najbolja. Ako je luksuzno uređenje kuće ili zgrade koja je sedište staračkog doma jedini razlog zašto je cena na mesečnom nivou visoka, onda to nije valjan motiv za donošenje odluke o izboru. Isto tako, prostor u koji nije uloženo dovoljno, dosta toga govori o vlasnicima, tj. o investitorima koji su pokrenuli dom. Ako negde vidite stari, pohaban nameštaj, rasparene tepihe, pomalo oguljene zidove ne možete a da bar za trenutak ne pomislite da ako ovakav odnos vlasnici imaju prema prostoru koji treba da privuče nove klijente kako bi oni zaradili novac, kako onda tretiraju same stanovnike doma. Ali, ovakav zaključak može i apsolutno ne mora da bude tačan. Ima osoba koje nemaju osećaj za estetiku. Ne razumeju da je prvi utisak koji neko nosi o ustanovi upravo satkan od onoga kako ona izgleda, kako miriše i kakva osećanja izaziva kada prvi put kročite u nju. Ima onih koji imaju izuzetno skromna sredstva i ne mogu mnogo da biraju. Traže da starački dom bude što jeftiniji. Ako je to jedini način da bezbedno zbrinu stariju osobu, onda tu ne može ništa da se doda. Međutim, većina ima neki raspon u budžetu kojim raspolaže, tako da ipak može da razgleda širu ponudu. Ima i onih kojima ne predstavlja poteškoću da mesečno izdvoje sume koliko koštaju oni najskuplji starački domovi. Svakako, treba biti upoznat sa tim šta je to „više“ što se dobija za, ponekad, duplo veću cenu na mesečnom nivou. Filozofija i logika da ako se plati više, treba i očekivati veće zalaganje i požrtvovanost samog osoblja i vlasnika doma, ima smisla. Niko ne želi da izgubi klijenta koji mesečno ostavlja dobranu količinu novca.
Foto: Pixabay
Da krenemo redom. Šta je najskuplje? Najveću cenu imaju jednokrevetne sobe u svakom staračkom domu. One su nekad i do 50% skuplje u odnosu na dvokrevetne. Većina prvo pita za njih. Nekome cena bude prihvatljiva i ne želi da pravi kompromise. Jednokrevetni smeštaj asocira na veću privatnost i mir, što to u neku ruku i jeste. Ipak, nekom više prija da ne bude sam u sobi, tako da je to, u neku ruku individualno. Ali, raspon cena između nekih domova je toliki, da maltene, cena jednokrevetne sobe u jeftinijem staračkom domu niža od cene u dvokrevetnoj u nekom od najskupljih domova za stare. Tako da je suštinsko pitanje, ne koliko košta jednokrevetna, a koliko dvokrevetna soba i njihovo upoređivanje, već bi trebalo uporediti različite staračke domove, odnosno one skuplje sa onim iz srednjeg cenovnog ranga i na kraju one najjeftinije.
Najjeftiniji starački domovi imaju takvu cenu obično zato što nisu luksuzno skockani. Smešteni su na raznim lokacijama, ima i onih koji su u centru grada, a i onih na periferiji. Zajedničko im je to što nemaju neki moderan nameštaj, ali to ne znači da u njima ne vlada topla atmosfera. Osobe koje su se u njih uselile ni same nisu došle iz nekog luksuznog ambijenta. Štaviše, nekome se više dopada atmosfera koja podseća na kućnu, jer nije jednobrazna. Ako u svakoj sobi imate različite krevete i kauče, a ni zavese nisu svugde iste, to onda više liči na kuću nego na primer na neki hotel. Od toga kakav je nameštaj i da li je u jednoj sobi šareni tepih a u drugoj jednobojan, mnogo je važnije da vlada pozitivna atmosfera i da osoblje tretira stanovnike doma s puno pažnje i ljubavi. Osim toga, naravno, higijena je neuporedivo važnija od toga da li boja kauča ili zavesa po nečijem ukusu i da li neko ne voli da milje stoji na stolu. Mana ovih domova mogla bi biti ako imaju suviše malo dvorište, odnosno ako nemaju dovoljno zelenih površina. Koliko god da je osoba ograničenog kretanja, ipak mora da boravi napolju. Ako je dvorište malo, zabarikadirano i ako praktično nema trave i prirodnog zelenila, onda taka mesta treba izbegavati. Ali, uvek treba imati na umu da je na prvom mestu odnos ljudi koji rade prema korisnicima, kao i besprekorna higijena.
Što se tiče najskupljih staračkih domova, njihova cena formirana je na osnovu luksuzne opremljenosti. Neki su smešteni u pravim vilama. Neki imaju prostrane salone i lobije u kojima je milina boraviti. Povrh svega, mogu se pohvaliti prelepim prostranim dvorištima i parkovima. Svako ko može da ih priušti, treba da vodi računa da li oni zdravstveno mogu da zbrinu baku ili deku u odnosu na dijagnoze koje ima. To je ustvari prvo pitanje koje je ujedno i eliminaciono kada se bira dom za stare. Inače, najskuplji starački domovi uglavnom imaju pokrivene sve zdravstvene slučajeve, ali treba se raspitati da li imaju palijativnu negu, ako je pacijentu ona neophodna. Pored izuzetnog okruženja i uređenja, vraćamo se na prethodno, a to je odnos prema stanovnicima. Nije reč samo o odnosu, već i o tome da korisnike doma često treba animirati i zabaviti. Neko to ume i ima u sebi, a nekome je važno samo da savesno zbrine stanare doma. Prednost treba dati komičarima. Smeh i radost su nešto što boji dane u starosti i nešto što treba gajiti uvek. Ako se dvoumite, neka prevagu odnese mesto koje deluje zabavnije.
Između najjeftinijih i najskupljih staračkih domova, postoji mnoštvo onih koji imaju cene negde u sredini. Ako su oni u fokusu, onda se treba rukovoditi nizom kriterijuma kao što su važnost blizine lokacije, tip doma, zdravstvena nega, a povrh svega u svakom slučaju, najvažnija je želja osobe koja ide u dom.
Pročitajte još:
Selo je odlična lokacija za starački dom
M. K.
Izbor staračkog doma nije ni malo jednostavan zadatak. Neko se rukovodi cenom, neko lokacijom, dok ima onih koji dom za stare biraju prema tipu okruženja, odnosno da li je seoski ili gradski. Premda većini cena igra važnu ulogu, ona ne bi trebalo da bude presudna ako se izuzmu drugi kriterijumi. Ipak, mnoge zanima šta predstavlja suštinsku razliku i šta nude jeftini staracki domovi a šta može da se očekuje od onih skupljih. Morate priznati da visina cene mesečnog boravka u domu bar podsvesno stvara sliku o kvalitetu. Neko, ko se zbog predrasuda jedva odlučio na dom, ima tendenciju da traži i odabir vrši među onima čija je usluga najskuplja, misleći da je to pokazatelja da je najkvalitetnija i najbolja. Ako je luksuzno uređenje kuće ili zgrade koja je sedište staračkog doma jedini razlog zašto je cena na mesečnom nivou visoka, onda to nije valjan motiv za donošenje odluke o izboru. Isto tako, prostor u koji nije uloženo dovoljno, dosta toga govori o vlasnicima, tj. o investitorima koji su pokrenuli dom. Ako negde vidite stari, pohaban nameštaj, rasparene tepihe, pomalo oguljene zidove ne možete a da bar za trenutak ne pomislite da ako ovakav odnos vlasnici imaju prema prostoru koji treba da privuče nove klijente kako bi oni zaradili novac, kako onda tretiraju same stanovnike doma. Ali, ovakav zaključak može i apsolutno ne mora da bude tačan. Ima osoba koje nemaju osećaj za estetiku. Ne razumeju da je prvi utisak koji neko nosi o ustanovi upravo satkan od onoga kako ona izgleda, kako miriše i kakva osećanja izaziva kada prvi put kročite u nju. Ima onih koji imaju izuzetno skromna sredstva i ne mogu mnogo da biraju. Traže da starački dom bude što jeftiniji. Ako je to jedini način da bezbedno zbrinu stariju osobu, onda tu ne može ništa da se doda. Međutim, većina ima neki raspon u budžetu kojim raspolaže, tako da ipak može da razgleda širu ponudu. Ima i onih kojima ne predstavlja poteškoću da mesečno izdvoje sume koliko koštaju oni najskuplji starački domovi. Svakako, treba biti upoznat sa tim šta je to „više“ što se dobija za, ponekad, duplo veću cenu na mesečnom nivou. Filozofija i logika da ako se plati više, treba i očekivati veće zalaganje i požrtvovanost samog osoblja i vlasnika doma, ima smisla. Niko ne želi da izgubi klijenta koji mesečno ostavlja dobranu količinu novca.
Da krenemo redom. Šta je najskuplje? Najveću cenu imaju jednokrevetne sobe u svakom staračkom domu. One su nekad i do 50% skuplje u odnosu na dvokrevetne. Većina prvo pita za njih. Nekome cena bude prihvatljiva i ne želi da pravi kompromise. Jednokrevetni smeštaj asocira na veću privatnost i mir, što to u neku ruku i jeste. Ipak, nekom više prija da ne bude sam u sobi, tako da je to, u neku ruku individualno. Ali, raspon cena između nekih domova je toliki, da maltene, cena jednokrevetne sobe u jeftinijem staračkom domu niža od cene u dvokrevetnoj u nekom od najskupljih domova za stare. Tako da je suštinsko pitanje, ne koliko košta jednokrevetna, a koliko dvokrevetna soba i njihovo upoređivanje, već bi trebalo uporediti različite staračke domove, odnosno one skuplje sa onim iz srednjeg cenovnog ranga i na kraju one najjeftinije.
Najjeftiniji starački domovi imaju takvu cenu obično zato što nisu luksuzno skockani. Smešteni su na raznim lokacijama, ima i onih koji su u centru grada, a i onih na periferiji. Zajedničko im je to što nemaju neki moderan nameštaj, ali to ne znači da u njima ne vlada topla atmosfera. Osobe koje su se u njih uselile ni same nisu došle iz nekog luksuznog ambijenta. Štaviše, nekome se više dopada atmosfera koja podseća na kućnu, jer nije jednobrazna. Ako u svakoj sobi imate različite krevete i kauče, a ni zavese nisu svugde iste, to onda više liči na kuću nego na primer na neki hotel. Od toga kakav je nameštaj i da li je u jednoj sobi šareni tepih a u drugoj jednobojan, mnogo je važnije da vlada pozitivna atmosfera i da osoblje tretira stanovnike doma s puno pažnje i ljubavi. Osim toga, naravno, higijena je neuporedivo važnija od toga da li boja kauča ili zavesa po nečijem ukusu i da li neko ne voli da milje stoji na stolu. Mana ovih domova mogla bi biti ako imaju suviše malo dvorište, odnosno ako nemaju dovoljno zelenih površina. Koliko god da je osoba ograničenog kretanja, ipak mora da boravi napolju. Ako je dvorište malo, zabarikadirano i ako praktično nema trave i prirodnog zelenila, onda taka mesta treba izbegavati. Ali, uvek treba imati na umu da je na prvom mestu odnos ljudi koji rade prema korisnicima, kao i besprekorna higijena.
Što se tiče najskupljih staračkih domova, njihova cena formirana je na osnovu luksuzne opremljenosti. Neki su smešteni u pravim vilama. Neki imaju prostrane salone i lobije u kojima je milina boraviti. Povrh svega, mogu se pohvaliti prelepim prostranim dvorištima i parkovima. Svako ko može da ih priušti, treba da vodi računa da li oni zdravstveno mogu da zbrinu baku ili deku u odnosu na dijagnoze koje ima. To je ustvari prvo pitanje koje je ujedno i eliminaciono kada se bira dom za stare. Inače, najskuplji starački domovi uglavnom imaju pokrivene sve zdravstvene slučajeve, ali treba se raspitati da li imaju palijativnu negu, ako je pacijentu ona neophodna. Pored izuzetnog okruženja i uređenja, vraćamo se na prethodno, a to je odnos prema stanovnicima. Nije reč samo o odnosu, već i o tome da korisnike doma često treba animirati i zabaviti. Neko to ume i ima u sebi, a nekome je važno samo da savesno zbrine stanare doma. Prednost treba dati komičarima. Smeh i radost su nešto što boji dane u starosti i nešto što treba gajiti uvek. Ako se dvoumite, neka prevagu odnese mesto koje deluje zabavnije.
Između najjeftinijih i najskupljih staračkih domova, postoji mnoštvo onih koji imaju cene negde u sredini. Ako su oni u fokusu, onda se treba rukovoditi nizom kriterijuma kao što su važnost blizine lokacije, tip doma, zdravstvena nega, a povrh svega u svakom slučaju, najvažnija je želja osobe koja ide u dom.
Pročitajte još:
Selo je odlična lokacija za starački dom
M. K.
