Mirandre

Mali ili veliki snimak tokom snimanja zuba – u čemu je razlika i kada se koji radi? Znamo da je snimak zuba kao neka vrsta ulaznice u stomatološku ordinaciju. Šalu na stranu, ova dijagnostička metoda veoma je važna i zato se ona toliko često i koristi u praksi.

Rendgensko snimanje zuba Prisutno je već decenijama. Svako ko je bar jednom radio snima zuba zna kako ovaj postupak u praksi izgleda. Neko je obratio pažnju i na to da postoji više različitih tipova snimaka zuba, ali nije siguran koji za šta služi i kad se koji konkretno radi. Za laike je važno da poznaju proceduru snimanja zuba, kao i da otklone sve nedoumice u vezi sa njom. Tačno razlikovanje kada koji snimak treba da se radi nije potrebno da pacijent sam zna jer to je posao stomatologa ili oralnog hirurga koji će u uputu napisati šta im tačno treba za nastavak rada.



Foto: Pixabay

Lečenje zuba je povod u kome se radi mali snimak zuba. Ovaj snimak još se zove dentalni radiogram. Fokusiran je na malu regiju koja prikazuje u krupnom planu zub koji je problematičan. Na snimku se vidi i par susednih zuba. Na taj način predstavljeno je u kolikoj meri se neki problem proširio. Mali snimak zuba je precizniji i detaljniji u odnosu na veliki panoramski snimak koji se još naziva ortopan. Ali, to ne znači da je mali snimak zuba bolji, nego samo znači da se oni koriste u različite svrhe. Naime, jasno je da dentalni radiogram ili mali snimak zuba treba da predstavi jedan zub i par okolnih zuba kako bi se sprovelo lečenje ili kako bi se imala jasna slika pre ugradnje zubnog implanta. Ali, prilikom preventivnih pregleda stomatolog će pre nekih intervencija ili kada ima određenje sumnje tražiti i da se uradi panoramski snimak vilice odnosno ortopan ili ortopantomogram. Veliki snimak ne pruža toliko detalja o pojedinačnom zubu kao mali snimak. Međutim, veliki snimak prikazuje stanje svih zuba u vilici.

Dentalni radiogram je vrsta rendgenskog snimka. Da li se pacijent zrači kada snima zube? Zračenje je prisutno kod svih vrta rendgenskog snimanja, ali osnovna razlika je u tome o kojim dozama zračenja je reč. Tokom života količina zračenja koju organizam prima iz raznih izvora, se sabira. Zračenje kom je svaki čovek ponaosob izložen nije poteklo samo od rendgenskog snimanja. Osobe koje pošto poto izbegavaju rendgenska snimanja zbog straha od posledica zračenja treba da znaju da to nije jedino zračenje kome smo svi mi izloženi. Čak i da nikad ne idemo na snimanje zračenju smo neminovno izloženi i to svakodnevno. To je kosmičko zračenje i zračenje od sunca koje se još naziva pozadinsko zračenje. Ono varira od mesta do mesta na zemlji, čak iako je razmak samo par stotina kilometara. Pored ovoga, let avionom je prilika u kojoj se organizam izlaže zračenju. Banane su izvor minimalnih doza zračenja. Od njega ne možemo pobeći. Ako izuzmemo havarije nuklearki, najvećem zračenju izloženi su astronauti, ali od njih još većem zračenju izložena su pušačka pluća.

Zračenje tokom snimanja zuba, o čemu je već bilo reči ali nije na odmet da ponovimo, veoma je malo u poređenju sa snimanjem pluća. Mali snimak odnosno snimanje izvor je manjih doza zračenja u odnosu na ortopan. Ali, pojednostavljeno rečeno, u stomatološkom rendgenu doze su veoma male i stoga se ne mogu smatrati kao pretnja po zdravlje, a s druge strane snimanja su veoma važan deo lečenja bez koga se ono u mnogim situacijama ne bi moglo uspešno sprovesti u delo.

Dentalni radiogram naročito je značajan kada se sumnja da se u nekom zubu odvija proces. Pacijent može osećati bol koji se postepeno pojačava. Ako ne ode odmah kod zubara tj. čim je imao prve naznake bola, desiće se da će se jednog dana probuditi sa bolom koji nije podnošljiv. Utisak odakle on potiče, odnosno od kog zuba, može da zavara. Pacijentu se može činiti da je problem na četvorci, a da je on ustvari na petici. Nema lečenja napamet jer tako može da se napravi samo šteta. Ako zubar otvori zdravu četvorku zato što se pacijentu čini da ga tu boli, a da prethodno nije urađen mali snimak te regije, napraviće se velika šteta, odnosno načeće se zdrav zub. Centri za snimanje zuba imaju dežurstva tako da kada se desi da zub jako zaboli tokom vikenda ili noću, pacijent ima gde da ode kako bi se napravio mali snimak zuba. I stomatološke ordinacije imaju dežurstva, jer svi znamo koliko put zub zna da zaboli u nevreme, u sred vikenda ili u sezoni praznika kada su svi na odmorima. Ali, pošto bol ne pita za vreme, važno je imati sve kontakte stomatoloških rendgen centara kako bi se proverilo kad ko radi i da li ima dežurnu službu.

Na dentalnom radiogramu se precizno može videti uzrok bola, kada se on javi, a kada nije jasno njegovo poreklo. Stanje zuba, korena i dela vilične kosti prikazaće u kolikoj meri je neki proces uznapredovao. Tokom lečenja kontrolna snimanja zuba zakazuju se po nalogu zubara kako bi se pratio napredak. Slično je kad se ugrađuju implanti ili se sprovode operacije. Snimanje zuba je dijagnostička metoda, ali i blagoslov jer nema lečenja u magli i bez jasnog uvida u situaciju. Svaki put kad vam zubar zatraži da snimite zub nemojte to odbijati i protiviti se tome iz nekog straha koji nema realne osnove. Kao što ne razmišljate o tome da li ćete se ozračiti leteći avionom ili izlazeći napolje na sunce, još manje treba da mislite da je snimanje zuba neka pretnja po zdravlje. Ne zaboravite da je ono daleko manje od snimka pluća, a jedan snimak pluća donosi zračenje jednako zračenju na letu avionom od Beograda do Dubaija. Ako vas baš zanima tačno poređenje, ono glasi da je to doza koja je jednaka razlici u pozadinskom zračenju u Koloradu i Minesoti. Dakle, zamislite da ste u Americi i da treba da putujete iz Minesote u Kolorado. Da li bi vam ikad palo na pamet da merite pozadinsko kosmičko zračenje i da se informišete o razlici između ove dve države? Onda ne treba ni da mislite o tome koliko zrači dentalni radiogram.

Pročitajte još:

- Kako se radi snimanje zuba

M. K.