Snimanje zuba Beograd

Snimanje zuba je dijagnostička metoda koja se koristi pre, tokom i nakon lečenja mnogih stomatoloških oboljenja. Prati zahvate iz oblasti oralne hirurgije. Postoji više vrsta rendgenskih snimaka zuba koji nisu alternativa jedni drugima, već se koriste u različite svrhe i namene. Snimanje zuba vrši se u centrima koji su za to specijalizovani i koji popularno nose naziv "ortopan centri", po imenu jedne vrste snimaka zuba. Izvesne stomatološke klinike i ordinacije imaju u svom okviru i centar za snimanje zuba, pošto poseduju sve neophodne aparate i tehniku za pružanje ovih usluga. U vezi sa snimanjem zuba kolaju razni mitovi, a većina se odnosi na do to da li ono sa sobom nosi opasnost po zdravlje usled izlaganja zračenju.

Snimanje zuba ne mora da se zakazuje u većini ortopan centara. Pošto sama procedura kratko traje, ne postoji mogućnost dugog čekanja i redova. Ako se u isto vreme nađe u ordinaciji za snimanje zuba više pacijenata, svako sačeka svoj red, koji brzo ide. Ukoliko vam se žuri, možete telefonom proveriti kakva je situacija i da li ima gužve. Ujedno informisaćete se u vezi sa cenama pregleda i kada je najbolje da dođete.

Na snimanje zuba ide se sa uputom stomatologa ili oralnog hirurga. Međutim, ako se pojavite bez uputa, primiće vas, jer on nije obavezan i neophodan. Svrha uputa je tačno naznačavanje o kojoj vrsti snimanja zuba je reč, kako ne bi došlo do greške. Ukoliko se napravi pogrešan snimak, pacijent mora da dolazi i da se snima ponovo, kako bi se greška ispravila. Bespotrebno duplo slikanje izbegava se tako što doktor u uputu tačno naznači koji zub treba snimiti, ako je reč o malom snimku ili ako je reč o drugim vrstama snimaka, poput panoramskog ili 3D, onda u uputu stoji šta treba uraditi.

Snimanje zuba radi se pre mnogih procedura lečenja u stomatologiji. Važno je i kod hitnih i akutnih stanja, kako ne bi došlo do greške tokom lečenja. Kada pacijenta zaboli zub, žuri mu se da ode kod stomatologa kako bi se što pre bol ublažio, a kvar ili proces sanirali. Međutim, doktor nekad ne može jasno da vidi šta je uzrok. Često je snimak preko potreban. Pacijentu to odlaganje teško pada, pitajući se da li mora da uradi snimak, jer se tako proces samo produžava. Ali, dobra vest je da centara za snimanje zuba ima po celom gradu, tako da se lako može naći neki koji je blizu ordinacije. Takođe, snimanje se brzo obavlja, tako da nema dugog čekanja i odlaganja lečenja u ordinaciji. Stomatolog na osnovu snimka jasnije vidi o čemu je reč, odnosno šta je uzrok bola. Nekad je reč o skrivenom procesu u zubu, koji može biti veoma bolan. Javlja se postepeno i kada uznapreduje, onda pacijentu zadaje poprilične muke. Snimanje zuba često je neophodno i tokom komplikovanijih procesa lečenja koja se odvijaju u etapama. Prva asocijacija na dugotrajna lečenja u stomatologiji, obično je lečenje nedostataka zuba, tj. krezubosti ili bezubosti. Ugradnje implanata jedna je od prilika u kojoj treba par puta uraditi snimak zuba, kako bi se pratio progres svake etape. Takođe, intervencije iz domena oralne hirurgije, zahtevaju posebnu pažnju te one iziskuju da se ode u dentalni rentgen centar više puta. Na kraju lečenja, stomatolog može da zatraži da se uradi kontrolni snimak, a i ne mora. Iako snimanje zuba ne spada u rendgenska snimanja koja više zrače, ipak izbegava se bilo kakvo snimanje bez potrebe.

Mnogi pacijenti imaju strah od zračenja i stoga izbegavaju snimanje zuba, čak i kad je to neophodno. Međutim, ima li razloga za to? Da li je strah opravdan ili suvišan? Što se zračenja tiče, opšta populacija nije dovoljno edukovana i informisana po tom pitanju. Postoji više izvora zračenja. Jedno od njih odnosi se na prirodno pozadinsko zračenje kome su svi stanovnici planete manje ili više izloženi. Naime, u prirodi postoje radioaktivni elementi. Ima ih u vazduhu i zemljištu. Jedan od radioaktivnih elemenata koji se nalaze u prirodi je radon. U nekim sredinama ima ga više, nege manje. Razlike su minimalne na globalnom nivou. Putem vazduha, vode, zemljišta, hrane radioaktivni elementi dospevaju do organizma. Reč je o zaista malim količinama, ali činjenica je da su oni svuda oko nas. Tako da ovih elemenat ima i u hrani koju jedemo. Da bismo bolje razumeli vrednost količine zračenja koja dolazi od rendgenskog snimanja, upoređujemo je sa vrednošću zračenja koje unosimo u sebe kada konzumiramo neku voće ili povrće. Često se za primer uzimaju banane ili neko koštunjavo voće kao što je brazilski orah, na primer. Pored okolnog zračenja koje dolazi iz prirode, postoji i kosmičko zračenje. Ono je u najvećoj meri blokirano jer Zemlju štiti nevidljivi omotač u vidu magnetnog polja. Zahvaljujući tome što zemlja ima tečno jezgro koje se sastoji mahom od gvožđa, ona se ponaša kao ogroman magnet. Kao i svaki magnet, ona ima svoje polove: južni i severni. Oni se ne poklapaju sa geografskim polovima, ali su blizu, samo sa suprotnim predznakom. Šta to znači? Naime, znamo iz fizike da se suprotni polovi magneta privlače, tj. da severni pol privlači južni i obrnuto, a da se isti polovi odbijaju. Kompas je sprava koja ima magnetnu iglu. Pošto svaki magnet mora da ima oba pola, tako i magnetna igla ima svoj severni i južni pol. Ako bismo je presekli na pola, obe polovine postale bi posebni magneti sa svojim polovima. Igla magneta uvek pokazuje sever. Misli se na geografski sever. Ali, to nije tačno sever, ima malo odstupanja. Šta je tačno? Severni magnetni pol igle pokazuje južni magnetni pol zemlje. To ustvari znači da se severni geografski pol zemlje približno poklapa sa južnim magnetnim polom. Pored ove zanimljivosti, za nas je važno da upravo je upravo ovo magnetno polje nevidljivi štit bez koga ni život na planeti ne bi bio moguć. On pruža zaštitu od kosmičkog zračenja. Dok letimo avionom izloženi smo većoj količini zračenja nego na zemlji, jer se nalazimo u gornjim slojevima atmosfere. Isto tako, astronauti su tokom letova u orbitu izloženi zračenju. Ali šta je sa zračenjem tokom snimanja zuba i u kolikoj meri se ono razlikuje od ostalih rendgenskih zračenja? Naime, fizička merna jedinica za količinu zračenja je severt. U praksi se koristi manja jedinica a to je milisevert, čija oznaka je mSv. Količina zračenja od jednog severta je ogromna, a vrednosti od 2 severta su smrtonosne. U praksi govorimo o vrednostima koje su u milisevertima jer su tolike količine već pomenutih zračenjima kojima su ljudi izloženi. Prosečna količina pozadinskog zračenja iz okruženja koju godišnje primi svaki čovek iznosi negde oko 2,4 mSv. Ono potiče iz okruženja. Zračenje se akumulira tokom godina i ništa ga ne može poništiti. Razni tipovi rendgenskog zračenja nose sa sobom i različite doze. Istina je da snimanje zuba najmanje zrači od svih ostalih vrste rendgenskih zračenja, ako je reč o snimanju jednog zuba. Snimanje svih zuba iznosi oko 0,09 mSv. Snimanje zuba smatra se bezbednom dijagnostičkom metodom. Preporuka je da se ne radi na svoju ruku, kako ne bi došlo do greške, odnosno da se ne bi javila potreba da se snimak ponovi zato što je stomatolog tako naložio.

Prema položaju filma snimanja zuba dele se na intraoralna i ekstraoralna. To znači da se kod prvih film nalazi u ustima, a kod drugih izvan njih. Najzastupljenija su intraoralna snimanja zuba jer se na ovim snimcima mogu videti različiti zubi i uočiti kvarovi i promene na njima. Kod okluzalnih rendgenskih zraka dobija se prikazi punog luka zuba. Oni su zanimljivi za praćenje razvoja zuba kod dece i koriste se u ortodonciji. Ova vrsta zraka spada u veće. Periapikalni rendgenski zraci su oni na kojima se vidi ceo zub, od krunice do korena. Biteving rendgenski snimak prikazuje gornje i donje premolare i molare. Snimak se pravi tako što treba da se ugrize film u obliku krila. Rezultat je snimak koji pokazuje da li ima problema među zubima pozadi. Svi ovi snimci imaju za cilj da odgonetnu da li ima kvarova, propadanja zuba, skrivenih pukotina i šupljina, kakvo je stanje korena i da li postoje procesi oko zuba i korena. Ekstraoralno snimanje zuba se popularno još naziva veliki snimak zuba i vilice. Film je izvan usta pacijenta i daje panoramsku sliku. U ortodonciji su ovakvi snimci neophodni za izradu analize i za praćenje progresa terapije. Ova vrsta snimka poznata je pod nazivom ortopantomogram ili ortopan. Ima manje detalja nego mali snimak. Prikazuje panoramski sliku obe vilice. Manje zraći od malog snimka. Iako film kruži oko glave, ovo snimanje je veoma kratko i smatra se bezbednom dijagnostičkom procedurom. Kada vam stomatolog zatraži veliki ili panoramski snimak, to obično znači da želi da vidi položaj kostiju, kao i svih zuba u vilici. Za specifične probleme na pojedinačnim zubima potreban je ipak mali snimak zuba. Cefalometrijske projekcije se upotrebljavaju u ortodonciji najviše. To je bočni snimak profila na kome se vidi preklop vilice. Cilj je pravilna analiza i utvrđivanje najbolje strategije u lečenju, kao i izbor ortodontskog aparata. Postoje još naprednije tehnike 3D snimanja koje su komplikovanije. Renderovanje i obrada snimka traje znatno duže. Međutim, ovi snimci se rade samo kad je neophodno. Obično se dovoljno vidi i na snimcima koji nisu 3D. Kompjuterska tomografija sa konusnim snopom je naziv ove vrste snimanja zuba. Koristi se i skraćenica CT od engleskog naziva. U poređenju sa CT skenerom koji se koristi u drugim granama medicine, ovde su doze zračenja niže.

Digitalne radiografije su najnovija generacija snimaka, koja se oslanja na modernu kompjutersku tehnologiju. Ravan senzor ili elektronski jastuk koristi se kao zamena za običan rendgenski film. Slika se direktno prosleđuje i kompjuterski obrađuje. Digitalni radiogram ima svoj drugi popularni naziv – mali snimak zuba. On se koristi da predstavi par susednih zuba. Veoma često se radi. Stomatolozi zahtevaju ovaj snimak radi provere stanja zuba, dijagnostike unutrašnjih kvarova i šupljina, kao i tokom kontrola u toku lečenja. U dogovoru sa stomatologom radi se odabrano snimanje, a snimak se šalje na imejl ili se snima na disk ili usb i tako prosleđuje. Takođe, pacijent dobija i odštampan snimak koji nosi direktno svom doktoru u ordinaciju. Snimak temporomandibularnog zgloba vilice (TMZ) radi se digitalnom tehnologijom i to u dve ravni. Radi se sa otvorenim i zatvorenim ustima. Cilj je detektovanje bilo kakvog deformiteta zgloba vilice.

Snimanje zuba je procedura koja je veoma brzo gotova. Ako nije reč o 3D snimku, ceo postupak gotov je za svega par minuta, čak i manje. Samo snimanje je gotovo za tili čas, a zadržavanje u dentalnom rendgen centru iznosi svega desetak minuta, maksimalno, ako nema gužve u čekaonici. Kod kompjuterskog 3D snimanja zuba čeka se malo duže, samo zato što obrada snimaka duže traje. Komplikovanija procedura zahteva više posla oko obrade. Kada se radi ova vrsta snimanja onda je potrebno izdvojiti oko pola sata u centru za snimanje zuba.

Pošto je reč o rengdenskom snimanju priprema je slična kao i za druga medicinska snimanja rendgen aparatom. Naime, ona se odnosi na to da treba ukloniti bilo kakav metalni nakit ili garderobu koja sadrži metal. Pošto je u pitanju područje glave, neophodno je ukloniti minđuše, ogrlice ili pirsinge, odnosno sve što se u toj zoni nalazi.

Mnogo se priča o 3D/CBCT snimanju zuba. Reč je o najnaprednijoj tehnologiji veoma visoke rezolucije i preciznosti. Dobijeni snimak koji je savršeno precizan i predstavljen je u tri ravni. Ako napravimo poređenje u dozi zračenja koja se dobija prilikom snimaka napravljenih na medicinskom skeneru i tokom 3D/CBCT snimanja, ovo drugo je višestruko manje, iako je reč o snimku najveće preciznosti i rezolucije. Prednost snimaka u više rani i preseka je apsolutna tačnost. Razmera snimka u odnosu na prirodnu veličinu je identična. Ne postoji mogućnost da slika da sliku koja nije verodostojna ili na bilo koji način deformisana. Što se tiče zastupljenosti, najviše se traži ortopan a 3D/CBCT je manje u upotrebi. Razlog je taj što on nije uvek neophodan, tako da se radi samo kad za to postoji potreba i u skladu sa uputom stomatologa, oralnog hirurga ili ortodonta.

Kao što je već rečeno, snimanje zuba nosi sa sobom manju dozu zračenja, koja je ispod dozvoljenog maksimuma, te se ova dijagnostička metoda smatra sigurnom. Pošto se količina zračenja koju organizam tokom života primi ne poništava, već sabira, onda treba voditi računa da se ne rade nepotrebna rendgenska snimanja. Isto je is a snimcima zuba. Iako mali snimci, radiografski ortopani, imaju minimalne doze zračenja, ipak, nikad se ne rade bez potrebe. Zato, ipak, nikad ne treba ići na snimanje bez uputa. Takođe, ako imate zakazan pregled kod stomatologa, to ne znači automatski da treba da uradite snimanje, već da sačekati u vidite da li je to neophodno. Ukoliko jeste, treba znati koji snimak zahtevati. Kako ne biste pogrešili, doktor će na uputu tačno naznačiti šta je to što se traži. U suprotnom, ako odete na svoju ruku kada vas zub boli, može da se desi da potrefite vrstu i položaj snimka, ali ako pogrešite, snimali ste se džabe. Treba ponoviti snimak, a to znači nepotrebno duplirano zračenje. Takođe, snimak se nekad ponavlja nakon izvesnog vremena kako bi se ispratio progres lečenja. Što se tiče roka trajanja snimka, on je kao i kod mnogih drugih vrsta rendgenskih snimanja i iznosi 6 meseci. Dakle, iako se snimanje zuba smatra bezbednom dijagnostičkom metodom, treba ga izbegavati kad nije propisano od strane stomatologa, jer tako zaobilazimo nepotrebno zračenje.

Snimanje zuba radi se u dentalnim rendgen centrima, koji se još zovu ortopan centri. Kako odabrati najbolje mesto, pošto ovi centara ima puno? Često pacijente odlaze u onaj centar koji je blizu ordinacije u kojoj leče zube. Neke ordinacije imaju sopstvene rendgen centre, tako da se sve odradi na istom mestu. Ako to nije slučaj, onda se odlazi u neki od centara sa gornjeg spiska. Važno je da se de na mesto gde se koriste savremeni i novi aparati, što doprinosi zdravstvenoj bezbednosti. Možete ih pozvati kako biste videli da li trenutno ima gužve, ali ni to nije neophodno. Dovoljno je da se pojavite i, ako treba sačekate malo, ako je neko stigao pre vas. Da podsetimo još jednom, da nema dugog čekanja jer se sve brzo završava.

Akutna stanja, kao što je bol koji se oseti u predelu jednog ili više zuba, jedna su od najčešćih indikacija zašto treba uraditi snimanje zuba. Uzrok može biti kvar ili upalni proces koji tinja u unutrašnjosti zuba. Da stomatolog ne bi otvarao pogrešan zub, mora da ima tačnu sliku ispred sebe. Dešavalo se u prošlosti da se zubi leče napamet, te da se u skladu sa senzacijom koju pacijent ima, otvori pogrešan zdrav zub i time napravi još veća šteta. Bušenje zdravog zuba ga oštećuje, te se onda dešava da se ion zbog toga pokvari i da ga treba lečiti. Naročito ako osoba ima osetljive zube po prirodi, koji su skloni kvarovima. Nasuprot tome, snima nedvosmisleno pokazuje gde je nastao problem i šta je uzrok bola koji pacijent oseća. Ne treba žuriti i brzati kako bi se bol što pre otklonio i zbog toga raditi napamet. Savet je da se uzme neki analgetik, i da se ode u najbliži stomatološki rendgen centar i uradi snimak po nalogu doktora. Ako treba radi se i više snimaka, sve zavisi šta stoji na uputu.

Ortodontski aparati za ispravljanje položaja zuba i ukrštenog zagrižaja nekada su bili namenjeni najviše deci. Danas ih nose svi, štaviše sve je više odraslih koji nose fiksne proteze. Treba biti uporan i nositi aparat tačno onoliko vremena koliko je ortodont prepisao trajanje terapije. Nakon toga nosi se retencija, koja je podjednako važna kao i aparat koji se pre toga nosio. Na početku svake terapije neophodno je uraditi analizu. Ona se radi tako što ortodont daje uput za bočni snimak položaja vilica, kao i panoramski snimak svih zuba u vilici. U nekim kompleksnijim slučajevima možda treba i uraditi 3D snimak. Ortodont uzima otisak od kog se pravi model od gipsa. Na kraju se radi analiza, koja je ustvari predlog toka i plan terapije. Za izradu analize neophodno je da snimci budu jasni. Bilo kakvi snimci koji nisu dovoljno jasni, u stomatologiji se ne tumače, već je potrebno ponoviti snimanje. Inače, za nošenje mobilnih ortodontskih aparata, koji su namenjeni deci, nije neophodno da se rade snimci. Fiksni aparati, tj. fiksne proteze koje mogu nositi svi od tinejdžerskog doba pa nadalje. Kod njihovog postavljanja neophodno je da se urade snimci, kako bi se jasno video položaj svih zuba u vilici i kako bi se premerio zagrižaj. Kod veoma komplikovanih slučajeva preporučeno je da se radi operacija. Nekim pacijentima je neophodna kako bi se korigovao položaj vilica, koji se na drugi način ne može ispraviti. Tada se takođe, obavezno rade snimci, koji podrazumevaju i snimak obe vilice, kao i bočni snimak zagrižaja.