Mirandre

Kod izbora staračkog doma nekome lokacija mnogo znači. Ako spadate u grupu ljudi koji su u potrazi za domom za stare koji bi bio u blizini stana, a ako živite u nekoj od centralnih gradskih opština, onda Vas sigurno zanima da li gradski domovi mogu da pruže sve on o što i oni koji su na udaljenijim i izolovanim mestima.

Prva nedoumica vezana je za veličinu prostora koji starački dom zauzima. Brine Vas da li u gradu ima onih sa dovoljno velikim dvorištima. Ali nije ovo jedino pitanje koje se postavlja. Ima ih više. Ako pogledate adrese vidite da su mnogi dobri staracki domovi u veoma prometnim središnjim gradskim četvrtima. Znate da bi svaki starački dom po logici stvari trebalo da ima svoj park, a da je kvadratura same ustanove dovoljno velika da bi se izvesnom broju ljudi pružio udoban smeštaj i mesto za stanovanje. Kada se priča o prostoru, onda se misli o tome kako je moguće postići da je pripadajući park ili dvorište zadovoljavajuće površine. Svi znamo da retko ko u centru može da se pohvali nekom velikom baštom. Javnih zelenih površina ima više, tako da neko možda pretpostavlja da stanovnici doma njih koriste. Ali, neka Vas ne zbuni adresa koja upućuje na zonu u kojoj nema kuća sa dvorištima. Postoje starački domovi koji su smešteni u većim zgradama u okviru kojih zauzimaju čitave spratove. Iako je park tik uz njih, oni najviše koriste veoma velike terase koje su uređene tako da zadovoljavaju sve potrebe za boravkom napolje. Kada se kaže velike, misli se na terasu na koju bi mogao da stane košarkaški ili rukometni teren. Sama reč terasa nije prikladna jer ne opisuje dovoljno prostor, već upućuje na nešto što je skučenije i što ima manju površinu. Ako nije u pitanju terasa, onda je sigurno reč o kući sa dvorištem. Iznenadili biste se kada biste čuli da i u krajevi grada za koje mislite da ovakvih kuća nema, ipak se poneka nađe i baš te su iskorišćene da se u njima osnuje dom za stare. U dvorištima su baštenske garniture ili klupe sa stolovima, za sedenje, igranje šaha i drugih društvenih igara. Ima dovoljno prostora i za šetnju.

Foto: Pixabay

Prostor nije u fokusu samo kad je reč o baštama. Zna se da je kvadrat skup u gradu i da mu je cena viša nego van grada ili na selu. Radi uštede stanovi se grade tako da su sobe manje. U selima su kuće prostrane i ne štedi se na prostoru kada se one prave. Ako objekat u gradu nije sagrađen namenski, onda je jasno zašto se ova vrsta zabrinutosti javlja. Da li su sobe u staračkom domu koji je u gradu, dovoljno prostrane? Da li je lobi ili dnevni boravak koji okuplja više korisnika doma prostran ili ima ograničen i skučen prostor? Kako izgledaju kuhinje, trpezarije, kupatila..? sve su ovo logična pitanja. Na iznenađenje mnogih, sobe su čak prostranije nego u nekim namenski građenim domovima za stare koji su na periferiji. Najtačnije rečeno je da pravila nema. Odnosno, na osnovu mesta gde se dom za stare nalazi, ne može se donositi zaključak o tome da li su prostorije u njemu dovoljne površine i kakav je njihov raspored. Ima tu dosta i dodatnog rada i truda. Negde se moralo pribeći renoviranju koje podrazumeva izmeštanje zidova i formiranje nove unutrašnje strukture. Plan soba se izmenio s namerom da bi prostor bio funkcionalan i praktičan. Dobra ideja sprovedena u delo može da uštedi puno prostora, odnosno da se raspored napravi tako da bude funkcionalan i praktičan. U staračkim domovima treba paziti da zajedničke prostorije budu što veće. U njima većina korisnika doma provodi dobar deo dana. Zato one treba da budu takve da kada se svi u njima smeste, ipak bude komotno svakom. Ni u kom slučaju ne bi smele da budu pretrpane. Važno je, takođe i da pomoćne prostorije, kao što su kupatila i toaleti, budu dovoljno prostrane. Starijim osobama koje stanuju u domu za stare treba pomoć pri kupanju, gotovo po pravilu. U najmanju ruku, negovateljica treba da bude uz njih i da ih čuva da ne padnu i da sene okliznu. Mala kupatila ne dolaze u obzir. Ona su opasna jer u njima nema mesta za kretanje. Prostor je dodatna garancija bezbednosti, a naročito ako je opremljen tako da ima rukohvatača i stolica za sedenje tokom tuširanja. Da podsetimo da su povrede u kupatilima česte kod starih osoba jer su one nestabilne i lako se okliznu. Mnogima je izazov da opkorače kadu i zato moraju imati ili tuš kabinu ili deo za tuširanje koji ima pad i slivnik, kako se ne bi napravila poplava. Pločice mogu biti klizave, a to je još opasnije ako je prostor mali i ako nema mesta da se osoba u njemu okreće. Rešenje je jednostavno, a ono se odnosi na to da nekad treba uložiti dodatni novac i trud kada je sređivanje doma za stare u pitanju.

Nekoga brine gradska buka i razmišlja o tome kako se ona odražava na starije osobe koje stanuju u staračkom domu. Činjenica je da su domovi smešteni uvek na lokacijama koje mogu biti u centru, ali se uvek traži prostor koji je u nekoj sporednoj ulici, koja je manja i u kojoj nema toliko saobraćaja. Veliki bulevari naročito su bučni. Tuda prolazi gradski prevoz, a svi znamo koliko tramvaji i autobusi mogu da generišu buku. Zato se za domove bira ulica koja je blizu, ali malo zavučena. Neki domovi jesu u velikim ulicama, koje imaju više traka i veoma su prometne, ali oni su uvučeni i udaljeni od same ulice. Oko njih je zelenilo, a raspored prostorija je takva da se uvek vodi računa da spavaće sobe budu na suprotnoj strani do koje ne stižu zvuci u tolikoj meri da to nekome zasmeta.

Velika prednost staračkih domova u gradu je to što porodica može lakše i brže da stigne u posetu. Ako izvodi svog najstarijeg člana u šetnju, ima gde da ga odvede i ima šta da mu pokaže.

Pročitajte još:

Jednokrevetna ili dvokrevetna soba u staračkom domu – kako izabrati

M. K.