Registruj se
Prijavi se
Kako izgledaju starački domovi van grada
2020-06-10 03:00:47
Savremeni starački domovi nalaze se na raznim lokacijama. Neki su u srcu velikih gradova, neki na periferiji, a ima i onih koji su u selima. Postoje ča k i oni koji su potpuno izolovani negde dalje od naseljenih mesta. Okružuje ih zelenilo i prelepa priroda. Kako oni izgledaju i šta ih izdvaja od ostalih? Upoznajte ih bolje u tekstu koji sledi.
Ako volite prirodu, tišinu, mir, cvrkut ptica i ako ste imali prilike da provedete više dana u ambijentu koji je udaljen od civilizacije, onda ste stekli utisak šta to ustvari znači. Gledano iz aspekta mlađe populacije koja je u stalnom trku i žurbi kako bi se izborila sa obavezama i brzim ritmom života, višednevni boravak u prirodi je melem za dušu. Slično je i sa starijim osobama. One nemaju više poslovne obaveze, ali ipak, godine života koje su prošli nose sa sobom neki nedefinisani premor. Oni žude za mirom i tišinom. Mnogima više prija da slušaju cvrkut ptica umesto zvonjave tramvaja. Odavde je nastala inspiracija da se na nekim udaljenim i izolovanim mestima u prirodi naprave staracki domovi kako bi tu svoje utočište našli svi oni koji su zamišljali da svoju starost provode na nekom mirnom mestu. Da ne bude zabune, nije reč o nekoj nedostupnoj divljini do koje se dolazi samo terencima. Starački domov van grada i naseljenih mesta sagrađeni su negde gde su putevi dovoljni blizu, a komšije dovoljno daleko. U blizini se može naći neko manje mesto. Ima ih i u podnožjima planina ili u okolini vikend naselja.
Foto: Pixabay
Neki starački domovi napravljeni su u ravničarskim krajevima. Oni privlače osobe koje su odrasle u sličnoj sredini. Podsećaju ih na detinjstvo. U vazduhu se osete mirisi tog kraja, karakteristične biljke, možda poneka reka ili kanal. Kako su izmešteni iz urbanih sredina, privilegija im je što mogu da zauzmu veća prostranstva. U ovakvim domovima za stare niko nema osećaj skučenosti. Okruženi su beskrajnim poljima. Pripadajući prostor koji ih okružuje dovoljno je velik da niko ne poželi da ide negde dalje. U vrtovima ima puno cveća. Raste drveće koje leti pravi hlad. Ponegde ima i voćki. Kućni ljubimci su obavezno društvo. Pored njih, ponegde postoje i male farme. Ova idilična atmosfera osmišljena je s ciljem da ulepša i oplemeni treće doba svima onima koji tu odluče da žive, a koji ne mogu sami o sebi više da brinu. Iako su nemoćni, polupokretni ili možda nepokretni, ipak znače im velika prostranstva koja su oko njih. Mada, nisu ni svi stanovnici starački domova ni nepokretni ni nemoćni. Ima onih koji su još u snazi i koji mogu da se šetaju. Neke bake i deke nemaju mnogo načeto zdravlje, ali došli su u dom da ne bi bili usamljeni. Njima je naročito važan ambijent kojim su okruženi. Za razliku od njih stari ljudi koji pate od jačih oblika demencije i koji su u fazi da ne prepoznaju sopstvene članove porodice, neće mnogo mariti za ambijent, ali može da se desi da u njihovoj dezorijentaciji pomisle da su na negde gde su odrastali i da ih ta pomisao umiri.
U valovitim i planinskim krajevima ima staračkih domova koji su poput oaza mira u prirodi. Čist vazduh, zelenilo, šume – svuda u naokolo. Neki podsećaju na hotele, a neki na udobne pansione. Ono što je zajedničko svima njima je da poseduju sve sadržaje kao i domovi za stare u gradovima. Medicinsko osoblje vodi brigu o zdravlju. Negovateljice o higijeni. Čistoća je na prvom mestu , u staračkim domovima održavanje higijene jedan je od veći h izazova, zato svi oni nastoje da slove za najurednije. Higijena je veoma važna kako se ne bi ugrozilo zdravlje.
Kako je i spoljašnjost prostrana, isto tako cena kvadrata je niža, pa se i u unutrašnjosti nije štedelo. Za manju cenu mogu da se izgrade veće prostorije. Sobe za smeštaj korisnika doma za stare mogu biti i duplo veće nego one u gradovima. Zajedničke prostorije imaju znatno veću kvadraturu. Dnevne sobe su poput prostranih salona. Trpezarije su velike kao restorani. Prednost sredina koje nisu urbane je znatno veći prostor. To nam je svima poznato. Onaj ko živi u gradu zna koliko je kvadrat skup, bilo da je reč o kupovini ili iznajmljivanju. Stanovnici grada zavide onima u selima na veličini prostora u kome stanuju. Sobe su veće, kupatila su veća i kuće su veće. Tako je i sa ustanovama, tj. domovima za stare.
Tokom dana vreme se može provoditi u druženju, gledanju televizije, čitanju, šetnjama, igranju društvenih igara. Što se društvenog života tiče sve je isto bez obzira o kom tipu doma za stare je reč.
Mana staračkih domova van naseljenih mesta je što treba više vremena da se do njih stigne, kada se ide u posetu. Ako su deca i unuci u inostranstvu, onda im je svejedno jer vreme koje provode u zemlji, svakako su namenili da dolaze u obilazak svog ostarelog člana porodice ili da ga sa sobom vode negde. Ako je porodica negde u gradu, ipak joj treba više planiranja i vremena da stigne do udaljenijeg staračkog doma, nego do nekog koji je u blizini. To može uticati na dinamiku poseta, odnosno može ih prorediti.
Svako treba da napravi svoju računicu. Baka ili deka se najviše pitaju, ako su u stanju da odlučuju. Ako je njihova želja da budu negde gde su stalno okruženi prirodom, gde se oseti svežina, čuju cvrčci i mirišu polja i šume, to im treba ispuniti, pa makar i porodica morala duže da putuje kako bi došla u posetu. Ovakvo mesto pozitivno utiče na psihu i može da učini da se baka ili deka mnogo bolje osećaju, da budu srećni i da im se zdravlje popravi.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
Ako volite prirodu, tišinu, mir, cvrkut ptica i ako ste imali prilike da provedete više dana u ambijentu koji je udaljen od civilizacije, onda ste stekli utisak šta to ustvari znači. Gledano iz aspekta mlađe populacije koja je u stalnom trku i žurbi kako bi se izborila sa obavezama i brzim ritmom života, višednevni boravak u prirodi je melem za dušu. Slično je i sa starijim osobama. One nemaju više poslovne obaveze, ali ipak, godine života koje su prošli nose sa sobom neki nedefinisani premor. Oni žude za mirom i tišinom. Mnogima više prija da slušaju cvrkut ptica umesto zvonjave tramvaja. Odavde je nastala inspiracija da se na nekim udaljenim i izolovanim mestima u prirodi naprave staracki domovi kako bi tu svoje utočište našli svi oni koji su zamišljali da svoju starost provode na nekom mirnom mestu. Da ne bude zabune, nije reč o nekoj nedostupnoj divljini do koje se dolazi samo terencima. Starački domov van grada i naseljenih mesta sagrađeni su negde gde su putevi dovoljni blizu, a komšije dovoljno daleko. U blizini se može naći neko manje mesto. Ima ih i u podnožjima planina ili u okolini vikend naselja.
Neki starački domovi napravljeni su u ravničarskim krajevima. Oni privlače osobe koje su odrasle u sličnoj sredini. Podsećaju ih na detinjstvo. U vazduhu se osete mirisi tog kraja, karakteristične biljke, možda poneka reka ili kanal. Kako su izmešteni iz urbanih sredina, privilegija im je što mogu da zauzmu veća prostranstva. U ovakvim domovima za stare niko nema osećaj skučenosti. Okruženi su beskrajnim poljima. Pripadajući prostor koji ih okružuje dovoljno je velik da niko ne poželi da ide negde dalje. U vrtovima ima puno cveća. Raste drveće koje leti pravi hlad. Ponegde ima i voćki. Kućni ljubimci su obavezno društvo. Pored njih, ponegde postoje i male farme. Ova idilična atmosfera osmišljena je s ciljem da ulepša i oplemeni treće doba svima onima koji tu odluče da žive, a koji ne mogu sami o sebi više da brinu. Iako su nemoćni, polupokretni ili možda nepokretni, ipak znače im velika prostranstva koja su oko njih. Mada, nisu ni svi stanovnici starački domova ni nepokretni ni nemoćni. Ima onih koji su još u snazi i koji mogu da se šetaju. Neke bake i deke nemaju mnogo načeto zdravlje, ali došli su u dom da ne bi bili usamljeni. Njima je naročito važan ambijent kojim su okruženi. Za razliku od njih stari ljudi koji pate od jačih oblika demencije i koji su u fazi da ne prepoznaju sopstvene članove porodice, neće mnogo mariti za ambijent, ali može da se desi da u njihovoj dezorijentaciji pomisle da su na negde gde su odrastali i da ih ta pomisao umiri.
U valovitim i planinskim krajevima ima staračkih domova koji su poput oaza mira u prirodi. Čist vazduh, zelenilo, šume – svuda u naokolo. Neki podsećaju na hotele, a neki na udobne pansione. Ono što je zajedničko svima njima je da poseduju sve sadržaje kao i domovi za stare u gradovima. Medicinsko osoblje vodi brigu o zdravlju. Negovateljice o higijeni. Čistoća je na prvom mestu , u staračkim domovima održavanje higijene jedan je od veći h izazova, zato svi oni nastoje da slove za najurednije. Higijena je veoma važna kako se ne bi ugrozilo zdravlje.
Kako je i spoljašnjost prostrana, isto tako cena kvadrata je niža, pa se i u unutrašnjosti nije štedelo. Za manju cenu mogu da se izgrade veće prostorije. Sobe za smeštaj korisnika doma za stare mogu biti i duplo veće nego one u gradovima. Zajedničke prostorije imaju znatno veću kvadraturu. Dnevne sobe su poput prostranih salona. Trpezarije su velike kao restorani. Prednost sredina koje nisu urbane je znatno veći prostor. To nam je svima poznato. Onaj ko živi u gradu zna koliko je kvadrat skup, bilo da je reč o kupovini ili iznajmljivanju. Stanovnici grada zavide onima u selima na veličini prostora u kome stanuju. Sobe su veće, kupatila su veća i kuće su veće. Tako je i sa ustanovama, tj. domovima za stare.
Tokom dana vreme se može provoditi u druženju, gledanju televizije, čitanju, šetnjama, igranju društvenih igara. Što se društvenog života tiče sve je isto bez obzira o kom tipu doma za stare je reč.
Mana staračkih domova van naseljenih mesta je što treba više vremena da se do njih stigne, kada se ide u posetu. Ako su deca i unuci u inostranstvu, onda im je svejedno jer vreme koje provode u zemlji, svakako su namenili da dolaze u obilazak svog ostarelog člana porodice ili da ga sa sobom vode negde. Ako je porodica negde u gradu, ipak joj treba više planiranja i vremena da stigne do udaljenijeg staračkog doma, nego do nekog koji je u blizini. To može uticati na dinamiku poseta, odnosno može ih prorediti.
Svako treba da napravi svoju računicu. Baka ili deka se najviše pitaju, ako su u stanju da odlučuju. Ako je njihova želja da budu negde gde su stalno okruženi prirodom, gde se oseti svežina, čuju cvrčci i mirišu polja i šume, to im treba ispuniti, pa makar i porodica morala duže da putuje kako bi došla u posetu. Ovakvo mesto pozitivno utiče na psihu i može da učini da se baka ili deka mnogo bolje osećaju, da budu srećni i da im se zdravlje popravi.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
