Mirandre

Svako ko je u potrazi za staračkim domom za nekog člana svoje porodice želeo bi da zna kako se biraju cimeri ako uzima dvokrevetnu ili trokrevetnu sobu. Ovo pitanje nije prvo koje se postavlja kada se raspitujete o uslovima u domu, ali svakako u jednom trenutku Vas i to zanima.

Ponuda koju imaju svi staracki domovi podrazumeva da postoji mogućnost izbora između jednokrevetne i višekrevetnih soba. Naravno, kada se kaže višekrevetne, misli se na dvokrevetne ili trokrevetne sobe. Prvi instinkt svakog ko bira dom za stare je da odmah zahteva jednokrevetnu sobu ili da se raspituje da li u domu postoje apartmani z a jednu osobu. Ako ste i Vi jedna od tih osoba, onda Vam je verovatno to poznato. Možda ste se čvrsto odlučili za jednokrevetnu sobu bez obzira na cenu, a možda ste još u fazi da niste sigurni. Glavni razlog zbog kog se mnogi predomisle i umesto jednokrevetne uzimaju dvokrevetnu ili trokrevetnu sobu je novac. Naime, cene mogu biti znatno niže, čak i do 30% na mesečnom nivou. Primera radi, ako u nekom domu smeštaj u jednokrevetnoj sobi košta 600 evra mesečno, boravak u trokrevetnoj sobi može biti 400 evra. morate priznati da je razlika drastična i na mesečnom nivou, a pogotovo na godišnjem.

Foto: Pixabay

Kada već donesete odluku da je to više u skladu sa Vašim budžetom veoma će Vas zanimati kako se bira koja osoba će sa kojom da bude u sobi. Deljenje sobe nije loša stvar. Štaviše, na mnoge deluje veoma pozitivno i bolje se osećaju kada su stalno u društvu. Nekoga to može podsetiti na vreme kada je bio student, đak ili vojnik i kada je imao cimere. Sobu su, naravno podeljene po polu, tj. ženske i muške. U periodu kada se donese odluka u kom domu će deka li baka biti, onda se zajedno sa osobama koje vode dom, bilo da su to vlasnici ili menadžeri gledaju slobodne sobe, odnosno slobodni kreveti. Može da se desi da je soba sa dva ili tri kreveta još uvek prazna dok se neko nov ne useli, a isto tako, možda izbor padne na neki slobodan krevet u već polu popunjenoj sobi. I jedno i drugo ima svoje prednosti.

U prvom slučaju odabrali ste, na primer, sobu koja je još uvek prazna, a u njoj ima dva ili tri kreveta. To znači da će stariji član porodice izvesno vreme provesti sam, odnosno kao da ste dobili apartman po ceni višekrevetne sobe. Koliko će to trajati, niko ne može da zna. Neki starački domovi veoma brzo popunjavaju svoje kapacitete, naročito ako se na pravi način prezentuju potencijalnim klijentima, odnosno korisnicima. Ima domova koji su većeg kapaciteta i koji ne mogu tako brzo da popune svoje kapacitete od kad se otvore. Dok, neki drugi, koji svojom cenom i kvalitetom privlače veće interesovanje mogu ostati brzo bez slobodnih soba. Tu pravila nema. Neko traži što povoljniju varijantu jer drugo sebi, tj. svom članu porodice ne može da priušti, a neko drugi će pak moći više da bira jer ne haje za cenu. Niža cena ne znači i niži kvalitet, to nikako. Svako je imao svoju politiku kada je formirao cenu. Neko je namerno dao veoma povoljnu cenu jer je poslovna strategija kojom se rukovodio da na taj način privuče što više korisnika i da što pre popuni kapacitete svog doma u što većem procentu. Kao što je već rečeno, to ne znači da je neki drugi starački dom, koji je na tržište izašao sa nešto većom cenom, nužno i kvalitetniji. Cenu diktira više faktora, a tu se može učačkati i lokacija, pošto ona diriguje cenu zakupa prostora na primer. Bilo kako bilo, skuplji dom za stare ne znači i bolji. Ovo pravilo važi gde god da se okrenemo, pa tako i u ovoj oblasti.
Dakle, ako ste odabrali trenutno praznu sobu, osoba će u njoj biti sama neko neodređeno vreme, koje može potrajati. Ako ste žarko želeli da baka ili deka ne dele sobu ni sa kim, ovo će Vam odgovarati. Međutim, ne znate kad će neko doći i ko to može biti. Kad se neko nov pojavi ne možete znati kako će ta osoba odgovarati Vašem starijem članu porodice dok se bolje ne upoznaju. S druge strane, ako se bira neki krevet u sobi u kojoj već ima nekog, onda je to kao neki čin dobrodošlice, a možete se raspitati o karakteru tih osoba ili osobe koje su već stanovnici te sobe. Naravno da postoji mogućnost promene sobe, ako nekom neka objektivno ne odgovara, ali može da se desi, da u tom trenutku ne postoji ni jedno drugo mesto koje bi došlo u obzir. Na primer, ako baka hoće da promeni sobu, a nema ni jednog slobodnog kreveta u drugim ženskim sobama. Domovi za stare gledaju na sve načine da korisnici budu zadovoljni i da izađu u susret njihovim zahtevima.

Na osnovu čega osoblje staračkog doma daje preporuke u vezi sa sobom i izborom cimera ili cimerke? Pre svega gleda se kakvog je zdravstvenog stanja starija osoba koja treba da se smesti u dom. Nije dobro mešati u istim sobama nekog ko je relativno zdrav i nekog ko to baš i nije. Ovo je logično i postoji više razloga za to. Osobe koje su zdrave mogu dosta toga da urade samostalno. Na njihovu psihu može delovati loše ako stalno gledaju nekog kome treba konstantna nega i nadzor. Ni za osobu koja je lošijeg stanja nije dobro da deli sobu s nekim ko je u dobroj snazi, jer ona na taj način još više postaje svesna toga da joj nije dobro. I generalno, to je osnovno načelo u odabiru, a slede ga i druge sličnosti, na primer u vezi sa godištem, interesovanjima ili strukom. Tako se nalaze zajedničke teme za razgovor i druženje. Čak i osobe koje pate od staračke demencije, imaju periode kad asu bistre.

Pročitajte još:

Zdravstvena zaštita u domovima za stare

M. K.