Mirandre

Kada se priča o prevođenju sa nekog stranog jezika ili na neki strani jezik, mnogima je prva asocijacija pisano prevođenje tekstova. Međutim, pored pisanog postoji i usmeno prevođenje. Ovo je najosnovnija podela vrsta prevođenja koje sve u svojoj ponudi imaju prevodilačke agencije. Ali, tu priči nije kraj. Podela se dalje grana, a u nastavku pročitajte sve što treba da znate o vrstama prevođenja.

Pisano prevođenje raznih vrsta tekstova postoji još od vremena moćnih antičkih civilizacija koje su imale potrebu da međusobno komuniciraju radi trgovine i razmene dobara, a da ih u tome ne sprečava jezička barijera. Kada iz današnje tačke gledišta sagledamo pisane prevode, uviđamo da postoje razne vrste štiva koje se prevode. U svetu se govori velikim brojem jezika. Deo identiteta jednog naroda upravo je njegov jezik. Postoji stalna potreba za komunikacijom i razumevanjem radi ostvarenja ciljeva. Bilo da su to u pitanju ekonomski, kulturni ili neki treći razlozi, razumevanje među govornicima svetskih jezika mora da se ostvari. Pisano prevođenje raznih vrsta tekstova koje obavljaju prevodilacke agencije ima svoju dalju podelu. Jasno je da se jezik umnogome razlikuje u zavisnosti od vrste štiva koje treba prevesti. To su jezički registri koji diktiraju upotrebu određenih termina, kao i leksički izbor uopšte, s ciljem da prevod bude u duhu originala. Prirodnost je, pored tačnosti, veoma važan cilj kada je pisano prevođenje u pitanju. Leksički bogati jezici imaju tu prednost da mnoštvo reči ima svoje sinonime, ali da su oni često iz različitih jezičkih registara. U mnogim slučajevima biste mogli da ih upotrebljavate neometano. Mada, katkad biste upotrebom sinonima pogrešili iz aspekta da bi prevod delovao neprirodno, ukoliko su upotrebljene reči iz pogrešnog jezičkog registra. Shodno tome, ali i još nekim drugim jezičkim činiocima pisano prevođenje bi se moglo podeliti na nekoliko vrsta.



Foto: Pixels

Književno prevođenje

Iako ovo nije najčešći vrsta pisanog prevođenje koja se traži u prevodilačkoj agenciji, ipak mnogima je prva asocijacija kada se pomenu pisani prevodi. Književna dela iz celog sveta, koja po oceni stručnjaka zavređuju da budu plasirana na razna tržišta, prevode se na mnoge svetske jezike. Best seleri na svoj put kreću iz matične zemlje, pa se putem prevoda predstavljaju mnogim drugim nacijama i govornicima velikog broja stranih jezika. Kada za neko delo čujete da je doživelo veći broj izdanja i da je prevedeno na desetine svetskih jezika, znači da je reč o globalnom best seleru. Za prevođenje ovakvih dela angažuju se isključivo najbolji prevodioci. Oni su veoma često okupljeni oko prevodilačkih agencija. Sami pisci uspostavljaju saradnju sa njima i neretko se dešava da, kada upoznaju svog prevodioca za neki jezik, angažuju ga za sva naredna dela, kao i za ona pređašnja koja još nisu prevedena.

Prevođenje ličnih dokumenata

Prevođenje ličnih dokumenata je jedno od najčešćih vrsta prevođenja koje se radi u prevodilačkim agencijama. Prevode se pasoši, lične karte, svedočanstva o završenom školovanju, diplome i slično. Potrebe za prevođenjem ove vrste imaju svi koji se iz poslovnih ili drugih razloga sele u neku stranu zemlju.

Prevođenje poslovne dokumentacije

Kada su poslovi u pitanju onda je veoma važno da se odabere jedna od najboljih prevodilačkih agencija kojoj će se poveriti prevođenje svih dokumenata. Tu spadaju ugovori, projekti, poslovna prepiska i generalno korespondencija. Osim tačnosti i preciznosti, saradnja sa renomiranim prevodilačkim agencijama pruža i zagarantovanu diskreciju kada su u pitanju osetljive poslovne informacije.

Prevođenje stručnih tekstova

Naučni radovi služe da ih čitaju i čuju stručnjaci iz čitavog sveta. Prezentuju se na konferencijama i simpozijumima, na primer. Autori angažuju stručne prevodioce s ciljem da prevod bude jasan, tačan i prirodan. Jezik na koji se najviše prevode je engleski jer je to uglavnom službeni jezik stručnih skupova. Ali ovo ne mora da bude obavezno. Stručni tekstovi mogu se prevoditi na bilo koji strani jezik s ciljem da se prezentuju publici iz te zemlje putem publikacija i stručnih časopisa iz te naučne oblasti.

Kada je reč o usmenom prevođenju podela je malo drugačija. Pisano prevođenje je podeljeno prema jezičkom registru i vrsti teksta koji se prevodi, a usmeno prevođenje se deli prema načinu na koji se sprovodi.

Konsekutivno usmeno prevođenje

Konsekutivno usmeno prevođenje je vrsta usmenog prevođenja koja se mnogo češće primenjuju od simultanog prevođenja. Tehnika ove vrste prevođenja je opisana u nastavku. Govornik izgovara nekoliko reči ili rečenica, dok za to vreme prevodilac pažljivo sluša čekajući da govornik napravi pauzu. Kada govornik izvornog teksta zastane, prevodilac izgovara prevod. Važna je uigranost i saradnja među njima. Govornik ne bi trebalo da izgovori previše rečenica u cugu kako bi prevodilac mogao da zapamti šta je sve rečeno. Velika pomoć pri ovakvom prevođenju je ako govornim već ima spreman i napisan govor, koji je unapred dat prevodiocu kako bi on mogao da se pripremi. Međutim, to nije uvek moguće. Uzmimo kao primere konferenciju za novinare i poslovni sastanak. U prvom slučaju nepoznata su pitanja novinara unapred, a u drugom nepoznato je o čemu će se pričati, odnosno šta će poslovni saradnici konkretno pitati. Ovakvi primeri predstavljaju otežavajuću okolnost za prevodioca i tada je potrebna maksimalna koncentracija. Ovaj posao je stresan i obavljaju ga samo najiskusniji i najbolji prevodioci pri prevodilačkim agencijama.

Simultano usmeno prevođenje

Za razliku od konsekutivnog, simultano usmeno prevođenje je vrsta usmenog prevođenja kod kog se prevod i original izgovaraju istovremeno. Neophodna je oprema koju sve naše najbolje agencije za prevođenje poseduju. Nju čine slušalice sa mikrofonom koje nosi prevodilac, a koji su povezano sa slušalicama svih prisutnih u Sali koji slušaju prevod. Postoji i druga vrsta, takođe simultanog prevođenja gde slušaoci nisu u sali već prate program preko TV ili internet prenosa. Tada slušaocima nisu potrebne slušalice. U najvećem broju slučajeva prevodilac ima bar detaljan koncept ili tačan scenario onog što će biti izgovoreno. To mu olakšava posao, ali mora temeljno da se pripremi i da ima maksimalnu koncentraciju kako bi pratio ritam govornika. Mada, ima i slučajeva kada prevodilac ne zna šta će biti rečeno i mora veoma pažljivo da sluša. Na primer, kada je pre više od pola veka bilo prvo sletanje ljudi na Mesec, prevođenje ovog TV prenosa bilo je za prevodioca uzbudljivo na više nivoa. Ne samo što je prisustvovao istorijskom događaju, već je morao da bude više nego stoprocentno fokusiran kako bi mogao da čuje sve što se kaže i tačno to prevede. Kod simultanog prevođenja, mala olakšavajuća okolnost je da se ne očekuje da se prevede bukvalno svaka reč, već duh poruke, ali ništa se važno ne sme izostaviti. Svakako ovo je najteži vid prevođenja, jer prevodilac nema priliku da zaustavi govornika i eventualno ga zamoli da nešto ponovi ili da mu razjasni šta je rekao.

Pročitajte još:
- Izazovi sa kojima se susreće svaka prevodilačka agencija
M. K.