Registruj se
Prijavi se
Koji starački dom ima idealne uslove tokom cele godine
2020-11-11 19:56:37
Staračkih domova ima više tipova. Kada je neko u procesu biranja doma za stare utisak stiče na osnovu trenutne situacije. Da li ste razmišljali o tome kako taj isti dom izgleda tokom čitave godine?
Idealan staracki dom treba to, nedvosmisleno da bude bez obzira koje je trenutni godišnje doba. Kako se napolju menjaju vremenske prilike, tako se menjaju i navike i svakodnevni rituali. Normalno je da zimi, kada je hladno, vetrovito vreme sa dosta padavina, ljudi više vremena provode unutra, u zatvorenom prostoru. Nasuprot tome, topli letnji, a naročito jesenji i prolećni dani mame svakog da što više sati provede napolju. Isto je tako i sa starim ljudima koji žive u staračkim domovima. Rokom perioda godine, ili bilje rečeno, tokom hladnih dana nije ni dobro za njih da dugo budu na oštrom hladnom vazduhu jer bi mogli da se prehlade i razbole. Stare osobe ionako imaju krhko zdravlje, i najmanje što im treba je da ga dodatno narušavaju nekom prehladom. Kada je napolju lepo vreme, tada nas sunce mami da što duže budemo na otvorenom prostoru. U staračkom domu, boravak na svežem vazduhu je važan jer on utiče na ječanje imuniteta i otpornost organizma na bolesti.
Foto: Pixabay
Kako onda odabrati starački dom? Treba voditi računa o tome da li odabrana ustanova ima podjednako dobre uslove života tokom čitave godine. Potrebno je pretpostaviti i predvideti kako tu izgleda život tokom svih godišnjih doba. Prvo bi trebalo razmotriti kako je strukturiran prostor spolja i unutra. Naime, prednost uvek treba davati prostranosti. Veće prostranstvo spolja i unutra utiče na to da se nikad ne javlja osećaj skučenosti, ograničenosti, a samim tim i samim tim manje slobode. Starije osobe koje žive u domovima za stare, svakako osećaju neku vrstu ograničenja koju im je sam organizam nametnuo. Nekada su bez pomoći mogle samostalno da se kreću, oblače, tuširaju, trče. Sada, neke od tih stvari mogu da postignu samo uz tuđu pomoć, dok su im druge, praktično nezamislive. To je, samo po sebi, već dovoljno ograničenje. Nije potrebno da se na to dodaje osećaj da je prostor u kome žive i kreću se nedovoljno velik i da bi im značilo da tu ima više mesta. Dakle, starački dom bi trebalo da ima što veće sobe, ali i što veće dvorište. Osim spavaćih soba, važno je i da dnevni boravak i trpezarija budu svetli i prostrani. Ipak, to je prostor u kome će većina provesti zimu. Tada se slabije izlazi napolje, tako da je bitno da dnevna soba, odnosno dnevni boravak ima što veće ugaone garniture, stolice i stolove za kojima se može sedeti, ali i da između nameštaja bude puno slobodnog prostora. Nikako nije dobro pretrpati prostor raznim foteljama, stolicama i komodama. Tokom dana kada ima manje sunčeve svetlosti, važno je da sam prostor dobija što više prirodnog svetla, ali važna je i rasveta. Naime, zimi rano pada mrak. Ima dana kada je tmurno i kada nam je neophodno da upalimo svetla jer vidljivost nije dovoljno dobra, čak ni tokom dana. Kvalitet rasvete i njen raspored veoma je važan. Ona utiče na atmosferu i mnogo utiče na psihu ljudi koji u tom prostoru borave. Kada se time pozabave stručnjaci poput arhitekata i dizajnera enterijera, onda dobijamo prostor u kome želimo da boravimo što duže jer nam je tu izuzetno prijatno. Zato se lepo osećamo kada sedimo u nekom restoranu ili kafiću gde je rasveta profesionalno urađena. Previše jako svetlo ili svetlo koje ima neprijatnu boju, nikome ne prija. Smeta nam do te mere da može da izazove glavobolju. Zato je savet svakom vlasniku staračkog doma da angažuje arhitekte prilikom uređenja svakog detalja unutrašnjeg prostora, što uključuje i odabir rasvete i mesto njenog postavljanja.
Kada smo već u priči o hladnim danima kada stari ljudi više vremena provode unutra, onda treba pomenuti i grejanje. Svako u svojoj kući može da bira koliko toplo želi da bude. Neko je zimogrožljiv i pored centralnog grejanja stalno ima potrebu za dogrevanjem. Nasuprot otme, ima osoba koje ne podnose toplotu, koliko god da je napolju zima, i kojima prija da borave u prostorijama u kojima je malo hladnjikavo. Odlazak u bilo koji ekstrem nije dobar. Stariji ljudi uglavnom imaju lošiju cirkulaciju što prouzrokuje osećaj da im je hladno. Ipak, unutrašnja temperatura ne sme da bude previsoka jer to nije dobro za zdravlje i negativno se odražava na osobe koje pate od raznih vrsta oboljenja. Takvih je dosta u domovima za stare. Tako da temperatura bu trebalo da se održava u nekom idealnom rasponu od 22 do 24 stepena. Starije osobe koje i pored toga osećaju da im je hladno, trebalo bi da se utople uz pomoć garderobe. Zato bake i deke često viđamo da nose vunene džempere i prsluke.
Kada zađemo u mesece u godini koji obiluju prijatnim sunčanim danima, onda je prirodno da gledamo da li starački dom ima sve neophodne uslove da se tokom ovako lepog vremena kvalitetno boravi na otvorenom. Zato je izuzetno dobro ako starački dom ima prostrano dvorište. U ovome prednjače seoski starački domovi i oni koji su na obodu grada. Čak i gradski domovi imaju svoja dvorišta, ali ona obično nisu toliko velika kao ona koja imaju starački domovi na malo udaljenijim lokacijama. Pored veličine dvorišta, često se zanemaruje pogled. Naime, dvorište i bašta mogu da budu veliki, ali isto tako je važno u šta ona gledaj, odnosno šta je sa strane. Idealna kombinacija je da je u komšiluku prostor koji nije naseljen i da je u pitanju pejzaž koji čine njive, polja i šume. Što je dalje vidljivo prostranstvo, to je boravak u tom prostoru prijatniji. Daljina pogleda utiče na to da se čovek oseća slobodnim, a ne zarobljenim. Ako predeo nije ravničarski, onda je položaj staračkog doma na nekoj uzvisini sa pogledom koji puca sa prozora, terasa, ali i iz samog dvorišta, ustvari zamisao gde bi trebalo napraviti savršen starački dom. Međutim, u realnosti manje je ovakvih mesta, ali mogu se naći. Ipak, najvažnije je da je dvorište veliko, da ima klupe i garniture za sedenje koje su podjednako raspoređene i na suncu i u hladu, da je bašta oplemenjena cvećem i biljkama i da tu vladaju mir tišina i zvuci koji dopiru iz prirode.
Pročitajte još:
Profil korisnika domova za stare
M. K.
Idealan staracki dom treba to, nedvosmisleno da bude bez obzira koje je trenutni godišnje doba. Kako se napolju menjaju vremenske prilike, tako se menjaju i navike i svakodnevni rituali. Normalno je da zimi, kada je hladno, vetrovito vreme sa dosta padavina, ljudi više vremena provode unutra, u zatvorenom prostoru. Nasuprot tome, topli letnji, a naročito jesenji i prolećni dani mame svakog da što više sati provede napolju. Isto je tako i sa starim ljudima koji žive u staračkim domovima. Rokom perioda godine, ili bilje rečeno, tokom hladnih dana nije ni dobro za njih da dugo budu na oštrom hladnom vazduhu jer bi mogli da se prehlade i razbole. Stare osobe ionako imaju krhko zdravlje, i najmanje što im treba je da ga dodatno narušavaju nekom prehladom. Kada je napolju lepo vreme, tada nas sunce mami da što duže budemo na otvorenom prostoru. U staračkom domu, boravak na svežem vazduhu je važan jer on utiče na ječanje imuniteta i otpornost organizma na bolesti.
Kako onda odabrati starački dom? Treba voditi računa o tome da li odabrana ustanova ima podjednako dobre uslove života tokom čitave godine. Potrebno je pretpostaviti i predvideti kako tu izgleda život tokom svih godišnjih doba. Prvo bi trebalo razmotriti kako je strukturiran prostor spolja i unutra. Naime, prednost uvek treba davati prostranosti. Veće prostranstvo spolja i unutra utiče na to da se nikad ne javlja osećaj skučenosti, ograničenosti, a samim tim i samim tim manje slobode. Starije osobe koje žive u domovima za stare, svakako osećaju neku vrstu ograničenja koju im je sam organizam nametnuo. Nekada su bez pomoći mogle samostalno da se kreću, oblače, tuširaju, trče. Sada, neke od tih stvari mogu da postignu samo uz tuđu pomoć, dok su im druge, praktično nezamislive. To je, samo po sebi, već dovoljno ograničenje. Nije potrebno da se na to dodaje osećaj da je prostor u kome žive i kreću se nedovoljno velik i da bi im značilo da tu ima više mesta. Dakle, starački dom bi trebalo da ima što veće sobe, ali i što veće dvorište. Osim spavaćih soba, važno je i da dnevni boravak i trpezarija budu svetli i prostrani. Ipak, to je prostor u kome će većina provesti zimu. Tada se slabije izlazi napolje, tako da je bitno da dnevna soba, odnosno dnevni boravak ima što veće ugaone garniture, stolice i stolove za kojima se može sedeti, ali i da između nameštaja bude puno slobodnog prostora. Nikako nije dobro pretrpati prostor raznim foteljama, stolicama i komodama. Tokom dana kada ima manje sunčeve svetlosti, važno je da sam prostor dobija što više prirodnog svetla, ali važna je i rasveta. Naime, zimi rano pada mrak. Ima dana kada je tmurno i kada nam je neophodno da upalimo svetla jer vidljivost nije dovoljno dobra, čak ni tokom dana. Kvalitet rasvete i njen raspored veoma je važan. Ona utiče na atmosferu i mnogo utiče na psihu ljudi koji u tom prostoru borave. Kada se time pozabave stručnjaci poput arhitekata i dizajnera enterijera, onda dobijamo prostor u kome želimo da boravimo što duže jer nam je tu izuzetno prijatno. Zato se lepo osećamo kada sedimo u nekom restoranu ili kafiću gde je rasveta profesionalno urađena. Previše jako svetlo ili svetlo koje ima neprijatnu boju, nikome ne prija. Smeta nam do te mere da može da izazove glavobolju. Zato je savet svakom vlasniku staračkog doma da angažuje arhitekte prilikom uređenja svakog detalja unutrašnjeg prostora, što uključuje i odabir rasvete i mesto njenog postavljanja.
Kada smo već u priči o hladnim danima kada stari ljudi više vremena provode unutra, onda treba pomenuti i grejanje. Svako u svojoj kući može da bira koliko toplo želi da bude. Neko je zimogrožljiv i pored centralnog grejanja stalno ima potrebu za dogrevanjem. Nasuprot otme, ima osoba koje ne podnose toplotu, koliko god da je napolju zima, i kojima prija da borave u prostorijama u kojima je malo hladnjikavo. Odlazak u bilo koji ekstrem nije dobar. Stariji ljudi uglavnom imaju lošiju cirkulaciju što prouzrokuje osećaj da im je hladno. Ipak, unutrašnja temperatura ne sme da bude previsoka jer to nije dobro za zdravlje i negativno se odražava na osobe koje pate od raznih vrsta oboljenja. Takvih je dosta u domovima za stare. Tako da temperatura bu trebalo da se održava u nekom idealnom rasponu od 22 do 24 stepena. Starije osobe koje i pored toga osećaju da im je hladno, trebalo bi da se utople uz pomoć garderobe. Zato bake i deke često viđamo da nose vunene džempere i prsluke.
Kada zađemo u mesece u godini koji obiluju prijatnim sunčanim danima, onda je prirodno da gledamo da li starački dom ima sve neophodne uslove da se tokom ovako lepog vremena kvalitetno boravi na otvorenom. Zato je izuzetno dobro ako starački dom ima prostrano dvorište. U ovome prednjače seoski starački domovi i oni koji su na obodu grada. Čak i gradski domovi imaju svoja dvorišta, ali ona obično nisu toliko velika kao ona koja imaju starački domovi na malo udaljenijim lokacijama. Pored veličine dvorišta, često se zanemaruje pogled. Naime, dvorište i bašta mogu da budu veliki, ali isto tako je važno u šta ona gledaj, odnosno šta je sa strane. Idealna kombinacija je da je u komšiluku prostor koji nije naseljen i da je u pitanju pejzaž koji čine njive, polja i šume. Što je dalje vidljivo prostranstvo, to je boravak u tom prostoru prijatniji. Daljina pogleda utiče na to da se čovek oseća slobodnim, a ne zarobljenim. Ako predeo nije ravničarski, onda je položaj staračkog doma na nekoj uzvisini sa pogledom koji puca sa prozora, terasa, ali i iz samog dvorišta, ustvari zamisao gde bi trebalo napraviti savršen starački dom. Međutim, u realnosti manje je ovakvih mesta, ali mogu se naći. Ipak, najvažnije je da je dvorište veliko, da ima klupe i garniture za sedenje koje su podjednako raspoređene i na suncu i u hladu, da je bašta oplemenjena cvećem i biljkama i da tu vladaju mir tišina i zvuci koji dopiru iz prirode.
Pročitajte još:
Profil korisnika domova za stare
M. K.
