Registruj se
Prijavi se
Profil korisnika domova za stare
2020-10-27 21:37:21
Kako izgleda prosečan korisnik domova za stare? Mnoštvo paralela i zajedničkih tačka može se pronaći među njima. Odnose se na to kakvo je zdravstveno stanje i kakve su potrebe starijih osoba.
Neke tegobe specifične su za starost. Za njih su domovi za stare spremni i dobro opremljeni. Svi ljudi različito doživljavaju starost. Na razne načine je dočekuju i preživljavaju. Stanje organizma uslovljeno je genetikom i načinom života. Neko ko je ceo život vodio računa o zdravlju, hranio se zdravo, bavio umerenom fizičkom aktivnošću i imao pozitivan stav o svetu i usput ga je pratila sreća, ima veće predispozicije da dugo bude vitalan i da odloži prirodno starenje i odumiranje ćelija. Međutim, do toga u nekom trenutku neminovno dolazi. Osobe koje ne zadesi iznenadna bolest ili one koje ne umiru naglo, u jednom momentu dolaze u stadijum da im funkcije u organizmu postepeno otkazuju. Iako je svaki čovek priča za sebe, neke bolesti se češće javljaju u starosti, tako da je medicinska nega starijih osoba posebna nauka. Domovi za stare se pripremaju za smeštaj i zbrinjavanje starih osoba, upravo nudeći sve što je potrebno da one budu bezbedne i da vode što kvalitetniji život.
Foto: Pixabay
Živeti u zajednici sa bakom ili dekom koji više nije u snazi, podrazumeva da se o njemu ili njoj treba brinuti kao o detetu. Čak i više od toga. Stari ljudi veoma često su tvrdoglavi i ne žele da prihvate da im je potrebna pomoć. Ne dozvoljavaju da im se ograničava sloboda, a s druge strane ako im se dopusti da rade šta hoće i da samostalno idu kuda hoće, vrlo lako, gotovo izvesno mogu da se povrede. Te povrede, na žalost, mogu biti veoma komplikovane i mogu sa sobom nositi niz negativnih posledica. Njihova težnja da se nesputano kreću u slučajevima kada su nestabilni i kada ne mogu uvek da kontrolišu svoje pokrete gubeći ravnotežu, može da dovede do toga da posledice povreda ne zakomplikuju više živote njihove dece nego njih samih. Nega nepokretnih osoba mnogo je zahtevnija, skuplja i komplikovanija od nege onih koji se samostalno kreću i relativno su zdravi. Kada dođe do toga da osoba zahteva danonoćnu negu, ili bar asistenciju i nadzor, nema jednostavnijeg i praktičnijeg rešenja od doma za stare. Nasuprot tome, briga o njoj zahteva mnogo vremena, energije, novca i posvećenosti, koja bi od mladih zahtevala da se odreknu svog posla i života. S druge strane, u mnogim domovima za stare uslovi života su bolji nego što starije osobe imaju kod kuće kada žive same. Zato, od domova za stare ne treba bežati, već ih prihvatiti i prigrliti kao idealno rešenje, koje je često i jedino.
Ipak, činjenica je da mnogi čekaju da dođe momenat kada nema drugog izbora i da se tad odlučuju za dom za stare. Tako da je većina korisnika ili stanovnika domova za stare upravo iz grupe osoba kojima je u velikoj meri potrebna pomoć ili koje zbog demencije ne mogu da budu same i da se samostalno brinu o sebi i svom domaćinstvu.
Tako da moguće je napraviti, već delimično opisan profil jednog korisnika staračkog doma. Što se tiče pola, podjednako su zastupljeni i muškarci i žene. Prosek godina kreće se oko osamdeset, jer to je doba koje se smatra dubljom starošću i u kom staračke tegobe počinju da se intenziviraju. Velika je verovatnoća da pati od demencije. Poznato je i opisano više vrsta demencije. Postoje razna oboljenja kojima je ona sastavni deo. Neko ko nije stručan, misli da je sve isto. Ali, to nije tako. Mentalna oboljenja koja uključuju kognitivni deficit, a karakteristična su za starost, imaju razne nazive i vrste. Međutim, sve ćemo ih ovde podvesti pod jednu kategoriju – senilnost i demencija. Osobe koje su senilne imaju poteškoća sa pamćenjem i prisećanjem. Karakteristično za njih je da se mnogo lakše prisećaju događaja od pre više decenija, a skorija dešavanja teže pamte, čak ih u potpunosti zaboravljaju. Podsećanje na nešto što se skoro dogodilo kod njih izaziva razne reakcije, a jedna od njih je tvrdnja da se to nikad nije desilo. Skloni su tome da nešto što je bilo pre godinu dana ili nekoliko meseci, a čega se sećaju, smeste u vremenski okvir koji je mnogo bliži, na primer da tvrde da se taj događaj odigrao pre nedelju ili dve. Dezorijentacija u vremenu proteže se i na to da same sebe lociraju u veoma daleku prošlost. Tako poneke osobe imaju običaj da misle da su deca i da treba da idu u školu. Teži oblici demencije dovode do toga da starija osoba ne prepoznaje članove svoje porodice i svoje bližnje uopšte. Desi se da pomeša svoju decu sa svojim roditeljima. Nekad uopšte ne zna ko su. Demencija je takva da postoje periodi kada je osoba svesna svega i lucidna je. Ali, propadanje i odumiranje moždanih ćelija i veza vodi ka tome da se one gube, i da je stanje progresivno. Mnogi ne znaju da demenciju prate i promene raspoloženja. Osoba se može uznemiriti iz čista mira. Može da se desi da bude neprijatna i da ispaljuje uvrede na račun svoje okoline. Ne treba im uzeti za zlo, jer to je sve rezultat bolesti, a ne namere i voljne reakcije.
Otežano kretanje iz ovog ili onog razloga karakteristično je za tipičnog stanovnika staračkog doma. Da li koristi štap, hodalicu ili kolica - to su varijante istog problema. Potreban mu je lift i ne bi smeo sam da ide uz i niz stepenice zbog veoma velike mogućnosti da izgubi ravnotežu. Koristi pokretnu stolicu na stepeništu, ako u staračkom domu nema lifta. Problemi sa hodanjem potiču ili od neuroloških uzroka ili od reumatskih i ortopedskih. Bolovi u leđima i tegobe vezane za kičmu su česte kod tipičnog stanovnika domova za stare.
Postoji podjednaka šansa da pati od povišenog krvnog pritiska ili povišenog šećera, ali moguće je da nema ni jednu ni drugu vrstu oboljenja. Psihičke tegobe mogu se odnositi i na depresiju koja je prisutna kod starijih osoba, ali ne toliko koliko demencija. Stanovnici staračkih domova uglavnom nemaju energije za kreativne aktivnosti kao što je bavljenje umetnošću ili ručnim radom, ali dobra je praksa osoblja da ih na to podstiče koliko god da su u stanju u skladu sa svojim zdravljem. To je ono što će duže da ih održi u životu i da im da vitalnost. Rezultat je nagrada koja je potekla iz kreativnosti i delovanja. Zadovoljstvo zbog obavljenog posla čini da se stare osobe osećaju korisnim i dalje. Zato bakama koje mogu da štrikaju treba naručiti neki šal ili tako nešto jednostavno
Pročitajte još:
Šta ulazi u cenu staračkog doma
M. K.
Neke tegobe specifične su za starost. Za njih su domovi za stare spremni i dobro opremljeni. Svi ljudi različito doživljavaju starost. Na razne načine je dočekuju i preživljavaju. Stanje organizma uslovljeno je genetikom i načinom života. Neko ko je ceo život vodio računa o zdravlju, hranio se zdravo, bavio umerenom fizičkom aktivnošću i imao pozitivan stav o svetu i usput ga je pratila sreća, ima veće predispozicije da dugo bude vitalan i da odloži prirodno starenje i odumiranje ćelija. Međutim, do toga u nekom trenutku neminovno dolazi. Osobe koje ne zadesi iznenadna bolest ili one koje ne umiru naglo, u jednom momentu dolaze u stadijum da im funkcije u organizmu postepeno otkazuju. Iako je svaki čovek priča za sebe, neke bolesti se češće javljaju u starosti, tako da je medicinska nega starijih osoba posebna nauka. Domovi za stare se pripremaju za smeštaj i zbrinjavanje starih osoba, upravo nudeći sve što je potrebno da one budu bezbedne i da vode što kvalitetniji život.
Živeti u zajednici sa bakom ili dekom koji više nije u snazi, podrazumeva da se o njemu ili njoj treba brinuti kao o detetu. Čak i više od toga. Stari ljudi veoma često su tvrdoglavi i ne žele da prihvate da im je potrebna pomoć. Ne dozvoljavaju da im se ograničava sloboda, a s druge strane ako im se dopusti da rade šta hoće i da samostalno idu kuda hoće, vrlo lako, gotovo izvesno mogu da se povrede. Te povrede, na žalost, mogu biti veoma komplikovane i mogu sa sobom nositi niz negativnih posledica. Njihova težnja da se nesputano kreću u slučajevima kada su nestabilni i kada ne mogu uvek da kontrolišu svoje pokrete gubeći ravnotežu, može da dovede do toga da posledice povreda ne zakomplikuju više živote njihove dece nego njih samih. Nega nepokretnih osoba mnogo je zahtevnija, skuplja i komplikovanija od nege onih koji se samostalno kreću i relativno su zdravi. Kada dođe do toga da osoba zahteva danonoćnu negu, ili bar asistenciju i nadzor, nema jednostavnijeg i praktičnijeg rešenja od doma za stare. Nasuprot tome, briga o njoj zahteva mnogo vremena, energije, novca i posvećenosti, koja bi od mladih zahtevala da se odreknu svog posla i života. S druge strane, u mnogim domovima za stare uslovi života su bolji nego što starije osobe imaju kod kuće kada žive same. Zato, od domova za stare ne treba bežati, već ih prihvatiti i prigrliti kao idealno rešenje, koje je često i jedino.
Ipak, činjenica je da mnogi čekaju da dođe momenat kada nema drugog izbora i da se tad odlučuju za dom za stare. Tako da je većina korisnika ili stanovnika domova za stare upravo iz grupe osoba kojima je u velikoj meri potrebna pomoć ili koje zbog demencije ne mogu da budu same i da se samostalno brinu o sebi i svom domaćinstvu.
Tako da moguće je napraviti, već delimično opisan profil jednog korisnika staračkog doma. Što se tiče pola, podjednako su zastupljeni i muškarci i žene. Prosek godina kreće se oko osamdeset, jer to je doba koje se smatra dubljom starošću i u kom staračke tegobe počinju da se intenziviraju. Velika je verovatnoća da pati od demencije. Poznato je i opisano više vrsta demencije. Postoje razna oboljenja kojima je ona sastavni deo. Neko ko nije stručan, misli da je sve isto. Ali, to nije tako. Mentalna oboljenja koja uključuju kognitivni deficit, a karakteristična su za starost, imaju razne nazive i vrste. Međutim, sve ćemo ih ovde podvesti pod jednu kategoriju – senilnost i demencija. Osobe koje su senilne imaju poteškoća sa pamćenjem i prisećanjem. Karakteristično za njih je da se mnogo lakše prisećaju događaja od pre više decenija, a skorija dešavanja teže pamte, čak ih u potpunosti zaboravljaju. Podsećanje na nešto što se skoro dogodilo kod njih izaziva razne reakcije, a jedna od njih je tvrdnja da se to nikad nije desilo. Skloni su tome da nešto što je bilo pre godinu dana ili nekoliko meseci, a čega se sećaju, smeste u vremenski okvir koji je mnogo bliži, na primer da tvrde da se taj događaj odigrao pre nedelju ili dve. Dezorijentacija u vremenu proteže se i na to da same sebe lociraju u veoma daleku prošlost. Tako poneke osobe imaju običaj da misle da su deca i da treba da idu u školu. Teži oblici demencije dovode do toga da starija osoba ne prepoznaje članove svoje porodice i svoje bližnje uopšte. Desi se da pomeša svoju decu sa svojim roditeljima. Nekad uopšte ne zna ko su. Demencija je takva da postoje periodi kada je osoba svesna svega i lucidna je. Ali, propadanje i odumiranje moždanih ćelija i veza vodi ka tome da se one gube, i da je stanje progresivno. Mnogi ne znaju da demenciju prate i promene raspoloženja. Osoba se može uznemiriti iz čista mira. Može da se desi da bude neprijatna i da ispaljuje uvrede na račun svoje okoline. Ne treba im uzeti za zlo, jer to je sve rezultat bolesti, a ne namere i voljne reakcije.
Otežano kretanje iz ovog ili onog razloga karakteristično je za tipičnog stanovnika staračkog doma. Da li koristi štap, hodalicu ili kolica - to su varijante istog problema. Potreban mu je lift i ne bi smeo sam da ide uz i niz stepenice zbog veoma velike mogućnosti da izgubi ravnotežu. Koristi pokretnu stolicu na stepeništu, ako u staračkom domu nema lifta. Problemi sa hodanjem potiču ili od neuroloških uzroka ili od reumatskih i ortopedskih. Bolovi u leđima i tegobe vezane za kičmu su česte kod tipičnog stanovnika domova za stare.
Postoji podjednaka šansa da pati od povišenog krvnog pritiska ili povišenog šećera, ali moguće je da nema ni jednu ni drugu vrstu oboljenja. Psihičke tegobe mogu se odnositi i na depresiju koja je prisutna kod starijih osoba, ali ne toliko koliko demencija. Stanovnici staračkih domova uglavnom nemaju energije za kreativne aktivnosti kao što je bavljenje umetnošću ili ručnim radom, ali dobra je praksa osoblja da ih na to podstiče koliko god da su u stanju u skladu sa svojim zdravljem. To je ono što će duže da ih održi u životu i da im da vitalnost. Rezultat je nagrada koja je potekla iz kreativnosti i delovanja. Zadovoljstvo zbog obavljenog posla čini da se stare osobe osećaju korisnim i dalje. Zato bakama koje mogu da štrikaju treba naručiti neki šal ili tako nešto jednostavno
Pročitajte još:
Šta ulazi u cenu staračkog doma
M. K.
