Registruj se
Prijavi se
Šta ulazi u cenu staračkog doma
2020-10-25 01:08:33
Starački domovi imaju ponudu koja je dosta slična, ali ipak postoje izvesne razlike. Na osnovu toga što je većini zajedničkom, moguće je izvući zaključak šta je to što je uključeno u cenu doma za stare, a šta treba da se plati dodatno.
Nije važno za koji staracki dom ste se na kraju odlučili, već šta sve dobijate, odnosno šta sve usluga u njemu podrazumeva. Istina je da je manje ili više u svim domovima koncepcija slična, te da se dok se raspitujete sami uveravate u to. Posebni zahtevi, kao što je palijativna nega, ne mogu svugde biti ispunjeni- u izvesnim staračkim domovima ona se sprovodi. Veoma je specifična i zahteva posebne uslove i stručno obučeno osoblje. Zato su se samo neki od domova za stare odlučili da ponude ovu uslugu. Skuplja je dosta u odnosu na regularne cene usluga u staračkim domovima, jer je daleko zahtevnija i što se angažovanja medicinskog osoblja tiče, a i što se tiče stvaranja posebnih uslova i nabavljanja opreme. Na svu sreću, većinu ipak zanima standardna usluga koja je primerena i adekvatna za starije osobe koje se mogu svrstati u neki prosek kada je zdravstveno stanje u pitanju.
Profil starije osobe koja se smešta u dom za stare odnosi se na to da ona verovatno pati od nekog blažeg ili izraženijeg oblika demencije, ima poteškoće u samostalnom kretanju koje su izražene u tolikoj meri da joj je neophodna asistencija dok se tušira, penje i silazi uz stepenice i slično, kao i to da treba neko drugi da vodi računa o redovnom uzimanju terapije koju je lekar prepisao. Potrebno joj je meriti pritisak i šećer, ili samo pritisak na dnevnom nivou. Tako otprilike izgleda baka ili deka u domu za stare. Shodno tome, usluga je osmišljena tako da se zadovolje sve potrebe i medicinski zahtevi.
Foto: Pixabay
U cenu usluge u staračkom domu uključen je smeštaj u vrsti sobe po izboru. Pre svega, treba reći da se cena usluge staračkog doma obračunava i izražava na mesečnom nivou. Tako je u svim domovima za stare. Dakle, smeštaj podrazumeva da osoba ima svoj krevet, orman, policu, komodu i da je u sobi sama ili da je deli sa još nekim. Svi oni koji hoće da sami spavaju u sobi imaju izbor između apartmana i jednokrevetnih soba. Nemaju svi domovi apartmane, ali jednokrevetne sobe imaju. Apartmani su prostraniji od soba, imaju pripadajuća kupatila i izdvojen spavaći deo od manjeg dnevnog boravka. Otprilike izgledaju tako, ili su neka varijacija na temu. Oni su poput malih stanova, ili studija u kojima je njihov stanovnik izdvojen i ima potpunu privatnost. Zato su i najskuplji. Jednokrevetne sobe mogu biti male, ali pružaju mir i privatnost. Iako većini deluje da su one jedino prihvatljive, ipak, starijim osobama često više paše da ne budu same. Neko se za dvokrevetnu ili višekrevetnu sobu odlučuje zato što nema drugog izbora, jer nema dovoljno novca za skuplji smeštaj. Cena mesečne usluge u domu najviše zavisi od izbora tipa sobe. Kreveti su novi, kao i sav nameštaj u sobi. O higijeni i čistoći se brine s velikom predanošću. Posteljina je nova i redovno se menja.
Dalje, u cenu staračkog doma uključena je ishrana koju čini 3 obroka i užine. Kao u vrtiću. Šalu na stranu. Ishrana starih ljudi je veoma osetljiva stvar jer se jelovnik mora prilagoditi zdravstvenim restrikcijama. Slana i masna hrana nije dobra ni za koga, a kamoli za stare i bolesne. Za dijabetičare se priprema poseban meni, a što se slatkiša tiče, za njih se, naravno, prave posebni. Kardio-vaskularni bolesnici ne smeju da jedu slanu hranu, te se ukus mora nadomestiti upotrebom drugih začina. I tako redom. Ali, manje ili više, svi imaju slične potrebe. U tim godinama, metabolizam je sporiji. Starije osobe ne smeju da se prejedaju jer to nije dobro za njih. Hrana im je jedan od omiljenih užitaka, te se kuvari u staračkim domovima trude da je spreme tako da bude što ukusnija i raznovrsnija. Jelovnik sastavlja nutricionista.
Medicinska nega takođe ulazi u cenu. Ona diktira i visinu cene. Osobe koje su bolesne i oko kojih ima više posla, plaćaće više mesečnu cenu u istom domu za stare u odnosu na nekog ko je zdraviji, a smešten je u istom tom domu. Ako neko može samostalno da se kreće i hrani, onda je to olakšica. Nepokretne ili teško pokretne osobe traže mnogo zahtevniju brigu, stalni nadzor, pomoć i negu, pa je za njih smeštaj skuplji. U intervjuu prilikom odabira staračkog doma, prvo se ustanovljava kakvo je zdravstveno stanje. Ipak, razlike nisu velike što se cena tiče, bar ne bi trebalo da budu. Tako je u većini staračkih domova.
Pregledi lekara opšte prakse uključeni su u cenu kod skoro svih. Pregledi specijalista se kod mnogih dodatno naplaćuju. Zakazuju se po potrebi i u dogovoru sa porodicom starije osobe koja koristi usluge doma. Lekar specijalista može biti onaj s kojim dom već ima saradnju, ili bilo koji drugi po izboru porodice. Cena dolaska i pregleda lekara se unapred zna, tako da nema troškova na koje porodica nije računala.
Dodatno se naplaćuje bilo kakav odlazak u zdravstvenu ustanovu i sve što on prati. Naravno, u slučajevima da interveniše hitna pomoć, to se ne naplaćuje. Ali organizovanje lečenja van prostorija doma obično nosi sa sobom dodatne troškove.
Što se tiče svega ostalog što dom nudi, a što podrazumeva organizovanje zabava i društvenog života, to sve je već uračunato u cenu boravka u domu. Kada se bira dom za stare treba gledati kolika je cena, ali on ne bi trebalo da bude presudna, već procena njenog odnosa sa kvalitetom usluge. Starački dom u kom je živo, veselo, zabavno, a ne tiho i sumorno uvek treba da ima prednost u odnosu na neki drugi koji je prosečan i nije tako zabavan.
Pročitajte još:
Odabir staračkog doma na osnovu lokacije
M. K.
Nije važno za koji staracki dom ste se na kraju odlučili, već šta sve dobijate, odnosno šta sve usluga u njemu podrazumeva. Istina je da je manje ili više u svim domovima koncepcija slična, te da se dok se raspitujete sami uveravate u to. Posebni zahtevi, kao što je palijativna nega, ne mogu svugde biti ispunjeni- u izvesnim staračkim domovima ona se sprovodi. Veoma je specifična i zahteva posebne uslove i stručno obučeno osoblje. Zato su se samo neki od domova za stare odlučili da ponude ovu uslugu. Skuplja je dosta u odnosu na regularne cene usluga u staračkim domovima, jer je daleko zahtevnija i što se angažovanja medicinskog osoblja tiče, a i što se tiče stvaranja posebnih uslova i nabavljanja opreme. Na svu sreću, većinu ipak zanima standardna usluga koja je primerena i adekvatna za starije osobe koje se mogu svrstati u neki prosek kada je zdravstveno stanje u pitanju.
Profil starije osobe koja se smešta u dom za stare odnosi se na to da ona verovatno pati od nekog blažeg ili izraženijeg oblika demencije, ima poteškoće u samostalnom kretanju koje su izražene u tolikoj meri da joj je neophodna asistencija dok se tušira, penje i silazi uz stepenice i slično, kao i to da treba neko drugi da vodi računa o redovnom uzimanju terapije koju je lekar prepisao. Potrebno joj je meriti pritisak i šećer, ili samo pritisak na dnevnom nivou. Tako otprilike izgleda baka ili deka u domu za stare. Shodno tome, usluga je osmišljena tako da se zadovolje sve potrebe i medicinski zahtevi.
U cenu usluge u staračkom domu uključen je smeštaj u vrsti sobe po izboru. Pre svega, treba reći da se cena usluge staračkog doma obračunava i izražava na mesečnom nivou. Tako je u svim domovima za stare. Dakle, smeštaj podrazumeva da osoba ima svoj krevet, orman, policu, komodu i da je u sobi sama ili da je deli sa još nekim. Svi oni koji hoće da sami spavaju u sobi imaju izbor između apartmana i jednokrevetnih soba. Nemaju svi domovi apartmane, ali jednokrevetne sobe imaju. Apartmani su prostraniji od soba, imaju pripadajuća kupatila i izdvojen spavaći deo od manjeg dnevnog boravka. Otprilike izgledaju tako, ili su neka varijacija na temu. Oni su poput malih stanova, ili studija u kojima je njihov stanovnik izdvojen i ima potpunu privatnost. Zato su i najskuplji. Jednokrevetne sobe mogu biti male, ali pružaju mir i privatnost. Iako većini deluje da su one jedino prihvatljive, ipak, starijim osobama često više paše da ne budu same. Neko se za dvokrevetnu ili višekrevetnu sobu odlučuje zato što nema drugog izbora, jer nema dovoljno novca za skuplji smeštaj. Cena mesečne usluge u domu najviše zavisi od izbora tipa sobe. Kreveti su novi, kao i sav nameštaj u sobi. O higijeni i čistoći se brine s velikom predanošću. Posteljina je nova i redovno se menja.
Dalje, u cenu staračkog doma uključena je ishrana koju čini 3 obroka i užine. Kao u vrtiću. Šalu na stranu. Ishrana starih ljudi je veoma osetljiva stvar jer se jelovnik mora prilagoditi zdravstvenim restrikcijama. Slana i masna hrana nije dobra ni za koga, a kamoli za stare i bolesne. Za dijabetičare se priprema poseban meni, a što se slatkiša tiče, za njih se, naravno, prave posebni. Kardio-vaskularni bolesnici ne smeju da jedu slanu hranu, te se ukus mora nadomestiti upotrebom drugih začina. I tako redom. Ali, manje ili više, svi imaju slične potrebe. U tim godinama, metabolizam je sporiji. Starije osobe ne smeju da se prejedaju jer to nije dobro za njih. Hrana im je jedan od omiljenih užitaka, te se kuvari u staračkim domovima trude da je spreme tako da bude što ukusnija i raznovrsnija. Jelovnik sastavlja nutricionista.
Medicinska nega takođe ulazi u cenu. Ona diktira i visinu cene. Osobe koje su bolesne i oko kojih ima više posla, plaćaće više mesečnu cenu u istom domu za stare u odnosu na nekog ko je zdraviji, a smešten je u istom tom domu. Ako neko može samostalno da se kreće i hrani, onda je to olakšica. Nepokretne ili teško pokretne osobe traže mnogo zahtevniju brigu, stalni nadzor, pomoć i negu, pa je za njih smeštaj skuplji. U intervjuu prilikom odabira staračkog doma, prvo se ustanovljava kakvo je zdravstveno stanje. Ipak, razlike nisu velike što se cena tiče, bar ne bi trebalo da budu. Tako je u većini staračkih domova.
Pregledi lekara opšte prakse uključeni su u cenu kod skoro svih. Pregledi specijalista se kod mnogih dodatno naplaćuju. Zakazuju se po potrebi i u dogovoru sa porodicom starije osobe koja koristi usluge doma. Lekar specijalista može biti onaj s kojim dom već ima saradnju, ili bilo koji drugi po izboru porodice. Cena dolaska i pregleda lekara se unapred zna, tako da nema troškova na koje porodica nije računala.
Dodatno se naplaćuje bilo kakav odlazak u zdravstvenu ustanovu i sve što on prati. Naravno, u slučajevima da interveniše hitna pomoć, to se ne naplaćuje. Ali organizovanje lečenja van prostorija doma obično nosi sa sobom dodatne troškove.
Što se tiče svega ostalog što dom nudi, a što podrazumeva organizovanje zabava i društvenog života, to sve je već uračunato u cenu boravka u domu. Kada se bira dom za stare treba gledati kolika je cena, ali on ne bi trebalo da bude presudna, već procena njenog odnosa sa kvalitetom usluge. Starački dom u kom je živo, veselo, zabavno, a ne tiho i sumorno uvek treba da ima prednost u odnosu na neki drugi koji je prosečan i nije tako zabavan.
Pročitajte još:
Odabir staračkog doma na osnovu lokacije
M. K.
