Registruj se
Prijavi se
Kompjuterske naočare u optičarskim radnjama
2019-09-24 00:04:07
Da li ste primetili da imate poteškoća sa vidom? Savremeno doba predstavlja eru modernih tehnologija kada je dane bez elektronskih uređaja nezamisliv. Mobilni telefoni, tableti, računari u tolikoj meri su inkorporirani u svaki naš korak da skoro i da se ne sećamo kako je to bilo nekada kada smo sve pisali na papiru, čitali sa papira, a jedini ekran koji smo posmatrali je bio ekran televizora. Naočare za kompjuter su spas za umorne oči.
Foto: Pixabay
Potreba za korekcijom dioptrije sve je veća u opštoj populaciji. Sve više mladih ljudi posećuje opticarske radnje jer je dobilo recept za naočare za korekciju vida. Alternativa naočarima mogu biti kontaktna sočiva raznih vrsta. Oftalmolozi imaju dosta posla a ova grana medicine je jedna od najtraženijih u 21. veku. Sigurno ste već više puta slušali o tome ili gledali na televiziji u okviru nekih naučnih emisija kako se oči zamaraju od gledanja u ekran. Posledice su povećana dioptrija, suvo oko ili neka druga očna oboljenja koja se manje ili više manifestuju na sličan način - a to je teškoćama u fokusiranju, zamućenom slikom i slično. Gledanje monitora računara nije ono za šta je naše oko priroda projektovala da gleda. Svaki ekran ili monitor ima određenu frekvenciju na kojoj se slika osvežava. Ona praktično treperi pred našim očima, iako nama izgleda da je nepomična. To se najbolje vidi ako kada na nekom video snimku vidite ekran računara. Nema veze kakvog je kvaliteta film, da li je u pitanju televizijska emisija, neki prilog, igrani film, serija ili video koji ste vi samostalno snimili kamerom ili mobilnim telefonom. Ako je snimak autentičan, obratite pažnju i videćete kako slika na monitoru treperi. To je osvežavanje slike određeni broj puta u sekundi, koje je kamera zabeležila, a naše golo oko nije. Inače, sama slika se formira od mnogo svetlećih piksela. Tako formirana slika i gledanje u nju izuzetno zamara oči, što smo već napomenuli. Na žalost, veliki broj savremenih profesija, naročito profesije u rastućoj IT industriji – takve su da ljudi satima gledaju u monitor bez prekida. Oči ovo mogu da trpe neko vreme, ali malo pomalo, neka kap prelije čašu i dešavaju se oštećenja vida. Šta možemo da uradimo da zaštitimo naše oči i da ove simptome ublažimo ili da predupredimo neka oboljenja?
Foto: Pixabay
ZAŠTITNE NAOČARE ZA KOMPJUTER
Sigurno ste čuli da je ta ista savremena tehnologija koja nam je donela sve te silne monitore kojima kvarimo oči, takođe i smislila zaštitne naočare koje pružaju zaštitu od štetnog kompjuterskog zračenja. U našim optičarskim radnjama naočare koje su namenjene osobama koje su dugo pred računarom, kao što su: IT stručnjaci, programeri, sistem inženjeri, gejmeri … Ove naočare snabdevene su posebnim zaštitnim slojem koji blokira zračenje i time utiče na umanjenje zamora očiju prilikom gledanja u monitor. Njihova boja je blago zatamnjena, ali mogu biti i gotovo potpuno prozirne. Stakla ovih zaštitnih naočara koja se kupuju u optikama mogu biti dioptrijska ili ne. To znači da ne morate imati utvrđenu povećanu dioptriju kako biste nosili ove naočare, već da se one izrađuju i u varijanti bez dioptrije. Tema koja se bavi pitanjem kako odabrati adekvatna dioptrijska stakla već je obrađena, pa je pročitajte. Većina optičarskih radnji nudi svojim klijentima i kupcima potpuno besplatno kompjutersko utvrđivanje dioptrije, dok mnoge od njih daju i besplatan oftalmološki pregled. Dobro je da iskoristite ovu priliku i da proverite da li imate povećanu dioptriju, a ako to nije slučaj i ako Vam je vid kao u pilota, svakako poradite na tome da to tako što duže i ostane. Posavetujte se sa stručnim osobama u optičarskim radnjama u vezi sa kupovinom zaštitnih naočara za rad na računaru. Neke naočare ovog tipa kojima je dioptrija nula, prodaju se kao gotov proizvod. Mogu se čak i naći u gejmerskim prodavnicama. Međutim, svako nošenje naočara na svoju ruku nije preporučljivo, kao što nikako nije preporučljivo kupovanje naočara na tezgama gde se dioptrija meri proizvoljnom metodom probanja. Najsigurniji ste ako odete u optičarsku radnju, izmere Vam dioptriju i pregleda Vas očni lekar. Moguće je da imate astigmatizam ili neko drugo očno oboljenje, a za to je neophodno da dijagnozu postavi isključivo doktor. Bilo kako bilo, kada utvrdite da li Vam treba korekcija dioptrije ili ne, sledeći korak je izbor stakala. Zaštitna stakla za rad na računaru proizvode mnogi poznati svetski, a i domaći proizvođači sa kojima optičarske radnje sarađuju. Ako nemate dioptriju, izabraćete neka od njih u skladu sa preporukom lekara. Ako pak dobijete recept za naočare sa dioptrijom, sledeće pitanje koje će Vam postaviti u optičarsko j radnji je da li želite zaštitni sloj ili ne. Stakla sa zaštitnim slojem su skuplja u odnosu na ona koja ga nemaju, zato se neki kupci iz ekonomskih razloga odlučuju za jeftinija. Međutim, naša topla preporuka je da svakako uzmete stakla koja imaju taj sloj, jer na taj način čuvate svoje oči za ubuduće. Ako Vam je profesija usko vezana za računar, kao noge moderne profesije, onda ćete sebi učiniti veliku uslugu.
Kada je reč o zaštitnim naočarima, onda treba napomenuti da pored toga što ima više proizvođača, takođe ima i više vrsta naočara. Tako, postoje i varijante ovih naočara koje blokiraju plavu svetlost, a njihova uloga je u neku ruku drugačija. Naime, istraživanja su pokazala da plavi deo spektra utiče na prirodno lučenje melatonina, hormona u ljudskom telu koji je zadužen za tonjenje u san. Kako svi elektronski uređaji koji emituju svetlost, kao što su TV, kompjuter, mobilni telefon ili tablet emituju plavu svetlost odatle i saznanje da njihovo korišćenje u večernjim satima pre spavanja znatno utiče na san i uspavljivanje. Gledanjem u ekran zavaravamo oči i remetimo prirodni ciklus koji ne bi bio poremećen ukoliko ne bismo koristili razne vrste veštačkih svetlosti i oslanjali se isključivo na prirodnu – sunčevu. Ovako je bilo u davnim vremenima kada su se ljudi budili u skladu sa suncem i prirodnim početkom dana, ali i odlazili na spavanje kada padne mrak. Struja i elektronski uređaji su nam dali slobodu da budemo potpuno nezavisni od ovog prirodnog ciklusa. Mnogi ljudi odlažu vreme za spavanje i veče i deo noći smatraju produžetkom dana, a često je to neko njihovo vreme mira i opuštanja kada su završili poslovne i porodične obaveze i mogu da se posvete sebi. Ako tada gledaju TV, računar, mobilni – kao što se često praktikuje, kao što je već rečeno, zavaravaju svoj organizam da još nije vreme spavanja, a najveći krivac za to je plavi deo spektra svetlosti. U optičarskim radnjama mogu se kupiti posebne naočare koje blokiraju ovu svetlost i na taj način omogućavaju da nesmetano pogledate film pred spavanje, a da to ne utiče na Vas tako što će Vas razbuđivati i remetiti Vam san.
GLEDAJTE U DALJINU I PRAVITE PAUZE
Osobe koje rade za računarom, često satima ne dižu pogled od njega. savet očnih lekara je da se svakih 20 minuta napravi pauza od 20 sekundi i da se gleda u daljinu, najbolje u neki udaljeni objekat kroz prozor. Ovo nije tako lako sprovesti u delu. Postoje čak i mobilne aplikacije koje se instaliraju i podsećaju Vas na svakih 20mminuta da ovo treba da učinite, odbrojavajući Vam i tih 20 sekundi koliko bi trebalo da gledate u neki objekat u daljini. Ali, i sa aplikacijama, nekad ni ovo nije lako. Ljudi su pretrpani poslom, nekad jedva mogu da postignu sve zadatke da odrade u radno vreme, a nekad moraju da rade preko vremena. Nekoga nadgleda šef i ne može sebi da priušti ovaj luksuz. Drugi bi pak počeli sa ovom rutinom i odustali kad rešavaju neki važan zadatak, za koji im treba koncentracija a, ne da ih stalno nešto prekida dok rade, jer 20 minuta brzo prođe. Bilo kako bilo ništa nije na strani savremenog čoveka. Ovde pomaže samo disciplina, ili da se u kolektivu uvede neko ovakvo pravilo koga bi se svi zajedno pridržavali zarad opšteg dobra.
Foto: Pixabay
ODMOR OČIJU
Kako bi se umorna oči odmorile, neophodno je da ne mučite svoj organizam ničim što je preterano. Treba sebi da priuštite odmor, da ne radite previše i ukoliko se trenutno nalazite u fazi da Vam ovo zvuči kao nemoguća misija, trebalo bi da preispitate svoje prioritete i razmislite da li je to što radite trenutno ili ne. Ako je odgovor ne, i ako vidite da prekomeran rad ugrožava Vaše zdravlje, budite svesni da ništa od toga nećete imati ako preterujete. Očima je potrebno zdravo prirodno okruženje. Boravite što više u prirodi i na svežem vazduhu! Hranite se zdravo i pijte dovoljno vode. Nahranite svoje oči povremeno i veštačkim suzama jer je problem suvih očiju veoma izražen u današnje vreme, kada gledamo u monitor neprekidno, ne trepćemo dovoljno i stoga nam je kvalitet suznog filma narušen.
Mislite na sebe i svoje zdravlje. Poklonite sebi odmor i mir u toku dana i napravite strategiju kako da vreme provedeno ispred računara skratite što je više moguće. Ako Vas je posao prikova za računar, bar u slobodno vreme nemojte buljiti u rane ekrane. Kad čekate u nekom redu, dok pijete kafu, gledajte okolo, meditirajte, posmatrajte drveće kroz prozor, a svoj mobilni telefon gledajte samo kad zazvoni. Batalite društvene mreže i vesti. Naučite da živite u trenutku i da uživate u prirodi oko Vas. osluškujte zvuke, posmatrajte boje i osetite mirise. Vaše oči nisu projektovane da za monitore na kojima pikseli trepću. Ako živite u velikom gradu moguće da Vas je njegov prebrzi ritam toliko usisao da ste zaboravili kako to izgleda umiriti um i telo i duboko disati. Uradite sve što je u Vašoj moći da očuvate zdravlje svojih očiju. Ne zaboravite da odete do optičarske radnje po svoj par zaštitnih naočara. Ne zaboravite da se odmarate i opustite.
Pročitajte još: OPTIČARSKE RADNJE: ZAŠTITE OČI OD SUNCA
M. K.
Foto: Pixabay
Potreba za korekcijom dioptrije sve je veća u opštoj populaciji. Sve više mladih ljudi posećuje opticarske radnje jer je dobilo recept za naočare za korekciju vida. Alternativa naočarima mogu biti kontaktna sočiva raznih vrsta. Oftalmolozi imaju dosta posla a ova grana medicine je jedna od najtraženijih u 21. veku. Sigurno ste već više puta slušali o tome ili gledali na televiziji u okviru nekih naučnih emisija kako se oči zamaraju od gledanja u ekran. Posledice su povećana dioptrija, suvo oko ili neka druga očna oboljenja koja se manje ili više manifestuju na sličan način - a to je teškoćama u fokusiranju, zamućenom slikom i slično. Gledanje monitora računara nije ono za šta je naše oko priroda projektovala da gleda. Svaki ekran ili monitor ima određenu frekvenciju na kojoj se slika osvežava. Ona praktično treperi pred našim očima, iako nama izgleda da je nepomična. To se najbolje vidi ako kada na nekom video snimku vidite ekran računara. Nema veze kakvog je kvaliteta film, da li je u pitanju televizijska emisija, neki prilog, igrani film, serija ili video koji ste vi samostalno snimili kamerom ili mobilnim telefonom. Ako je snimak autentičan, obratite pažnju i videćete kako slika na monitoru treperi. To je osvežavanje slike određeni broj puta u sekundi, koje je kamera zabeležila, a naše golo oko nije. Inače, sama slika se formira od mnogo svetlećih piksela. Tako formirana slika i gledanje u nju izuzetno zamara oči, što smo već napomenuli. Na žalost, veliki broj savremenih profesija, naročito profesije u rastućoj IT industriji – takve su da ljudi satima gledaju u monitor bez prekida. Oči ovo mogu da trpe neko vreme, ali malo pomalo, neka kap prelije čašu i dešavaju se oštećenja vida. Šta možemo da uradimo da zaštitimo naše oči i da ove simptome ublažimo ili da predupredimo neka oboljenja?
Foto: Pixabay
ZAŠTITNE NAOČARE ZA KOMPJUTER
Sigurno ste čuli da je ta ista savremena tehnologija koja nam je donela sve te silne monitore kojima kvarimo oči, takođe i smislila zaštitne naočare koje pružaju zaštitu od štetnog kompjuterskog zračenja. U našim optičarskim radnjama naočare koje su namenjene osobama koje su dugo pred računarom, kao što su: IT stručnjaci, programeri, sistem inženjeri, gejmeri … Ove naočare snabdevene su posebnim zaštitnim slojem koji blokira zračenje i time utiče na umanjenje zamora očiju prilikom gledanja u monitor. Njihova boja je blago zatamnjena, ali mogu biti i gotovo potpuno prozirne. Stakla ovih zaštitnih naočara koja se kupuju u optikama mogu biti dioptrijska ili ne. To znači da ne morate imati utvrđenu povećanu dioptriju kako biste nosili ove naočare, već da se one izrađuju i u varijanti bez dioptrije. Tema koja se bavi pitanjem kako odabrati adekvatna dioptrijska stakla već je obrađena, pa je pročitajte. Većina optičarskih radnji nudi svojim klijentima i kupcima potpuno besplatno kompjutersko utvrđivanje dioptrije, dok mnoge od njih daju i besplatan oftalmološki pregled. Dobro je da iskoristite ovu priliku i da proverite da li imate povećanu dioptriju, a ako to nije slučaj i ako Vam je vid kao u pilota, svakako poradite na tome da to tako što duže i ostane. Posavetujte se sa stručnim osobama u optičarskim radnjama u vezi sa kupovinom zaštitnih naočara za rad na računaru. Neke naočare ovog tipa kojima je dioptrija nula, prodaju se kao gotov proizvod. Mogu se čak i naći u gejmerskim prodavnicama. Međutim, svako nošenje naočara na svoju ruku nije preporučljivo, kao što nikako nije preporučljivo kupovanje naočara na tezgama gde se dioptrija meri proizvoljnom metodom probanja. Najsigurniji ste ako odete u optičarsku radnju, izmere Vam dioptriju i pregleda Vas očni lekar. Moguće je da imate astigmatizam ili neko drugo očno oboljenje, a za to je neophodno da dijagnozu postavi isključivo doktor. Bilo kako bilo, kada utvrdite da li Vam treba korekcija dioptrije ili ne, sledeći korak je izbor stakala. Zaštitna stakla za rad na računaru proizvode mnogi poznati svetski, a i domaći proizvođači sa kojima optičarske radnje sarađuju. Ako nemate dioptriju, izabraćete neka od njih u skladu sa preporukom lekara. Ako pak dobijete recept za naočare sa dioptrijom, sledeće pitanje koje će Vam postaviti u optičarsko j radnji je da li želite zaštitni sloj ili ne. Stakla sa zaštitnim slojem su skuplja u odnosu na ona koja ga nemaju, zato se neki kupci iz ekonomskih razloga odlučuju za jeftinija. Međutim, naša topla preporuka je da svakako uzmete stakla koja imaju taj sloj, jer na taj način čuvate svoje oči za ubuduće. Ako Vam je profesija usko vezana za računar, kao noge moderne profesije, onda ćete sebi učiniti veliku uslugu.
Kada je reč o zaštitnim naočarima, onda treba napomenuti da pored toga što ima više proizvođača, takođe ima i više vrsta naočara. Tako, postoje i varijante ovih naočara koje blokiraju plavu svetlost, a njihova uloga je u neku ruku drugačija. Naime, istraživanja su pokazala da plavi deo spektra utiče na prirodno lučenje melatonina, hormona u ljudskom telu koji je zadužen za tonjenje u san. Kako svi elektronski uređaji koji emituju svetlost, kao što su TV, kompjuter, mobilni telefon ili tablet emituju plavu svetlost odatle i saznanje da njihovo korišćenje u večernjim satima pre spavanja znatno utiče na san i uspavljivanje. Gledanjem u ekran zavaravamo oči i remetimo prirodni ciklus koji ne bi bio poremećen ukoliko ne bismo koristili razne vrste veštačkih svetlosti i oslanjali se isključivo na prirodnu – sunčevu. Ovako je bilo u davnim vremenima kada su se ljudi budili u skladu sa suncem i prirodnim početkom dana, ali i odlazili na spavanje kada padne mrak. Struja i elektronski uređaji su nam dali slobodu da budemo potpuno nezavisni od ovog prirodnog ciklusa. Mnogi ljudi odlažu vreme za spavanje i veče i deo noći smatraju produžetkom dana, a često je to neko njihovo vreme mira i opuštanja kada su završili poslovne i porodične obaveze i mogu da se posvete sebi. Ako tada gledaju TV, računar, mobilni – kao što se često praktikuje, kao što je već rečeno, zavaravaju svoj organizam da još nije vreme spavanja, a najveći krivac za to je plavi deo spektra svetlosti. U optičarskim radnjama mogu se kupiti posebne naočare koje blokiraju ovu svetlost i na taj način omogućavaju da nesmetano pogledate film pred spavanje, a da to ne utiče na Vas tako što će Vas razbuđivati i remetiti Vam san.
GLEDAJTE U DALJINU I PRAVITE PAUZE
Osobe koje rade za računarom, često satima ne dižu pogled od njega. savet očnih lekara je da se svakih 20 minuta napravi pauza od 20 sekundi i da se gleda u daljinu, najbolje u neki udaljeni objekat kroz prozor. Ovo nije tako lako sprovesti u delu. Postoje čak i mobilne aplikacije koje se instaliraju i podsećaju Vas na svakih 20mminuta da ovo treba da učinite, odbrojavajući Vam i tih 20 sekundi koliko bi trebalo da gledate u neki objekat u daljini. Ali, i sa aplikacijama, nekad ni ovo nije lako. Ljudi su pretrpani poslom, nekad jedva mogu da postignu sve zadatke da odrade u radno vreme, a nekad moraju da rade preko vremena. Nekoga nadgleda šef i ne može sebi da priušti ovaj luksuz. Drugi bi pak počeli sa ovom rutinom i odustali kad rešavaju neki važan zadatak, za koji im treba koncentracija a, ne da ih stalno nešto prekida dok rade, jer 20 minuta brzo prođe. Bilo kako bilo ništa nije na strani savremenog čoveka. Ovde pomaže samo disciplina, ili da se u kolektivu uvede neko ovakvo pravilo koga bi se svi zajedno pridržavali zarad opšteg dobra.
Foto: Pixabay
ODMOR OČIJU
Kako bi se umorna oči odmorile, neophodno je da ne mučite svoj organizam ničim što je preterano. Treba sebi da priuštite odmor, da ne radite previše i ukoliko se trenutno nalazite u fazi da Vam ovo zvuči kao nemoguća misija, trebalo bi da preispitate svoje prioritete i razmislite da li je to što radite trenutno ili ne. Ako je odgovor ne, i ako vidite da prekomeran rad ugrožava Vaše zdravlje, budite svesni da ništa od toga nećete imati ako preterujete. Očima je potrebno zdravo prirodno okruženje. Boravite što više u prirodi i na svežem vazduhu! Hranite se zdravo i pijte dovoljno vode. Nahranite svoje oči povremeno i veštačkim suzama jer je problem suvih očiju veoma izražen u današnje vreme, kada gledamo u monitor neprekidno, ne trepćemo dovoljno i stoga nam je kvalitet suznog filma narušen.
Mislite na sebe i svoje zdravlje. Poklonite sebi odmor i mir u toku dana i napravite strategiju kako da vreme provedeno ispred računara skratite što je više moguće. Ako Vas je posao prikova za računar, bar u slobodno vreme nemojte buljiti u rane ekrane. Kad čekate u nekom redu, dok pijete kafu, gledajte okolo, meditirajte, posmatrajte drveće kroz prozor, a svoj mobilni telefon gledajte samo kad zazvoni. Batalite društvene mreže i vesti. Naučite da živite u trenutku i da uživate u prirodi oko Vas. osluškujte zvuke, posmatrajte boje i osetite mirise. Vaše oči nisu projektovane da za monitore na kojima pikseli trepću. Ako živite u velikom gradu moguće da Vas je njegov prebrzi ritam toliko usisao da ste zaboravili kako to izgleda umiriti um i telo i duboko disati. Uradite sve što je u Vašoj moći da očuvate zdravlje svojih očiju. Ne zaboravite da odete do optičarske radnje po svoj par zaštitnih naočara. Ne zaboravite da se odmarate i opustite.
Pročitajte još: OPTIČARSKE RADNJE: ZAŠTITE OČI OD SUNCA
M. K.
