Registruj se
Prijavi se
Lekari specijalisti u staračkim domovima
2020-05-25 17:52:58
Domovi za smeštaj i negu odraslih i starih osoba poznati su po tome što pružaju stalni zdravstveni nadzor i svojim korisnicima. Zna se da je osoblje zaposleno u staračkim domovima mahom medicinske struke, odnosno tu su medicinske sestre, negovateljice i tehničari. Ali, šta je sa lekarima? Da li somovi imaju svoje doktore specijaliste?
Kada osoba dođe u neke godine, onda je gotovo neizbežno da uz to idu neke zdravstven tegobe. Štaviše, staracki domovi služe za to da tu budu smešteni svi oni kojima je potrebna pomoć i koji ne mogu zbog bolesti samostalno da se staraju o sebi. Zna se koja su to najčešća oboljenja koja idu uz treće doba. Svi znamo da postoji bezbroj primera starijih osoba koje broje veoma veliki broj svećica na torti, tj. zašle su u duboku starost, a da se i dalje odlično drže. Nekada je to samo fasada, lepa spoljašnjost, dok se ispod toga kriju raznorazni poznati ili skriveni zdravstveni nedostaci. Nečemu je doprinela genetika, a nečemu drugom israna, navike i način života. Bilo kako bilo, čak i osobe koje se odlično osećaju i ne primećuju bilo kakve značajne smetnje, ipak treba redovno da kontrolišu svoje zdravlje. Naročito kada stupe u neke godine, podrazumeva se da bar jednom godišnje urade sistematski pregled. Lekar opšte prakse može zatražiti da se uradi laboratorija, a ujedno će izdati uput za one specijaliste za koje proceni da treba da obave kontrolni pregled. A kako sve to funkcioniše u staračkim domovima? Naime, kao što je već napomenuto, stanovnici staračkih domova su tu smešteni zato što su u potpunosti ili delimično lišeni sposobnosti da brinu o sebi. To podrazumeva neometano kretanje, odlazak u kupovinu, spremanje hrane, samostalno održavanje higijene. Neki od njih su fizički relativno zdravi i jaki, ali zato pate od psihičkih poteškoća, odnosni njihovo mentalno zdravlje narušeno je demencijom. Samim tim je veoma opasno za ovakve osobe da žive same, čak i da deo dana provode bez društva ili nadzora. One imaju trenutke lucidnosti koji duže ili kraće traju, ali isto tako imaju u periode dezorijentisanosti u kojima one mogu da osete strah i anksioznost. Dešava se da tada ne prepoznaju ni svoje najbliže. Česta pojava je da gube i vremensku orijentaciju i da se vraćaju u daleku prošlost. Nekad misle da su deca, čak se dešava da se spremaju da krenu u školu. Mozak, koji se troši i propada, šalje im razne slike. Kao što ne bi bilo bezbedno da se neko dete stara o sebi, isto tako nije ni malo sigurno da se dementna osoba samostalno o sebi brine. Osim senilnosti i demencije tu su i druga oboljenja koja narušavaju fizičku snagu i pokretljivost. Tako, na primer, već pomenuta moždana oboljenja dovode do toga da su narušene ne samo mentalne i kognitivne funkcije već i fizičke. Pregled neurologa je neophodan svim starijim osobama, a naročito onima koje imaju otežan hod i bilo kakve smetnje pri kretanju. Mozak je glavni kompjuter i kontrolor rada svih organa i sistema organa. Kada neko ima neko progresivno moždano oboljenje, koja se veoma često vezuju za starost, onda se to manifestuje kroz niz tegoba. Osim pomenute narušene pokretljivosti i pojave nestabilnosti, dolazi i do pojave inkontinencije. Zato starije osobe nose pelene i neophodno je da osoblje doma za stare pomno brine o tome da se ne zapusti njihova higijena. Neke osobe su gotovo nepokretne i ako se njihova higijena ne održava onako kako bi trebalo, doći će do pojave dekubitusa. Ovo je sami deo primera, odnosno simptoma koji su vezani za razna neurološka oboljenja. Jasno je da su pregledi lekara specijaliste neurologije neophodni u staračkim domovina. Često postavljano pitanje je da li starački domovi imaju svoje ordinirajuće neurologe. Odgovor je da domovi svaki dom ima svog lekara opšte prakse, koji nije stalno prisutan, ali dolazi određenim danima ili po potrebi, a što se tiče lekara specijalista potreba za njihovim pregledima nije toliko učestala da je neophodno da oni tu borave svakodnevno. Obično domovi imaju svoje lekare specijaliste s kojima tesno sarađuju. Kada se ukaže potreba za njihovim uslugama, odnosno kada lekar opšte prakse proceni da je pacijentu neophodan neurološki pregled, tada se porodici nudi da dođe lekar sa kojim dom sarađuje i to po unapred poznatoj ceni pregleda. Ukoliko porodica ima nekog drugog svog lekara specijalistu koga bi želela da angažuje da pregleda stariju osobu, naravno da se onda ispunjava njihova želja. Svakako, važno je znati da lekar opšte prakse redovno obilazi stanovnike doma i vrši zdravstveni nadzor. Samim tim svako je zbrinut.
Foto: Pixabay
Veoma važnu ulogu u trijaži igraju i medicinske sestre koje su tu stalno zaposlene. One svakodnevno brinu o stanovnicima doma, daju im propisanu terapiju, mere pritisak itd. Upravo sestre i tehničari koji su svaki dana sa pacijentima tj. sa korisnicima doma, prvi će uočiti neku promenu ili saznati ako se osoba na nešto požali. Odmah se reaguje i zove se lekar kako bi se uradio pregled. Isto tkao brzo se reaguje i kada treba specijalista da dođe. Prilikom lekarske posete, specijalista će odrediti terapiju i vreme sledeće kontrole, tako da od tog trenutka, sve ide svojim tokom.
Pored neurologa, specijalnosti koje su najznačajnije za treće doba su internisti, kardiolozi, reumatolozi, ortopedi. Mada, to nije striktno tako, jer javlja se i potreba za pregledima lekara i drugih specijalnosti kao što su urolozi i ginekolozi. Jasno je da oni koji imaju onkološku dijagnozu treba da budu pod pratnjom lekara ove specijalnosti. Svakako, najvažnije je da svako bude medicinski zbrinut.
Upravo jedna od najveći prednosti staračkih domova u odnosu na kućnu negu jeste to da svi korisnici praktično imaju stalan lekarski nadzor. To u kućnim uslovima nije tako lako izvodljivo. Nekada se u kućama o starijoj osobi brinu osobe koje nisu medicinske struke i koje ne umeju da prepoznaju neke znake ili simptome koje bi inače upalile alarm kod medicinskog osoblja. Zato se i nastoji da u domu što više zaposlenih bude upravo stručan medicinski kadra sa iskustvom. Medicinski tehničari i medicinske sestre nisu lekari i ne leče ljude, ali su zato obučeni da rade trijažu i da prepoznaju znake koji ukazuju na to da je osobi potrebna medicinska pomoć, tj. lekarski pregled. Zato su, što se zdravstvene nege tiče, korisnici staračkih domova uvek u dobrim i sigurnim rukama.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
Kada osoba dođe u neke godine, onda je gotovo neizbežno da uz to idu neke zdravstven tegobe. Štaviše, staracki domovi služe za to da tu budu smešteni svi oni kojima je potrebna pomoć i koji ne mogu zbog bolesti samostalno da se staraju o sebi. Zna se koja su to najčešća oboljenja koja idu uz treće doba. Svi znamo da postoji bezbroj primera starijih osoba koje broje veoma veliki broj svećica na torti, tj. zašle su u duboku starost, a da se i dalje odlično drže. Nekada je to samo fasada, lepa spoljašnjost, dok se ispod toga kriju raznorazni poznati ili skriveni zdravstveni nedostaci. Nečemu je doprinela genetika, a nečemu drugom israna, navike i način života. Bilo kako bilo, čak i osobe koje se odlično osećaju i ne primećuju bilo kakve značajne smetnje, ipak treba redovno da kontrolišu svoje zdravlje. Naročito kada stupe u neke godine, podrazumeva se da bar jednom godišnje urade sistematski pregled. Lekar opšte prakse može zatražiti da se uradi laboratorija, a ujedno će izdati uput za one specijaliste za koje proceni da treba da obave kontrolni pregled. A kako sve to funkcioniše u staračkim domovima? Naime, kao što je već napomenuto, stanovnici staračkih domova su tu smešteni zato što su u potpunosti ili delimično lišeni sposobnosti da brinu o sebi. To podrazumeva neometano kretanje, odlazak u kupovinu, spremanje hrane, samostalno održavanje higijene. Neki od njih su fizički relativno zdravi i jaki, ali zato pate od psihičkih poteškoća, odnosni njihovo mentalno zdravlje narušeno je demencijom. Samim tim je veoma opasno za ovakve osobe da žive same, čak i da deo dana provode bez društva ili nadzora. One imaju trenutke lucidnosti koji duže ili kraće traju, ali isto tako imaju u periode dezorijentisanosti u kojima one mogu da osete strah i anksioznost. Dešava se da tada ne prepoznaju ni svoje najbliže. Česta pojava je da gube i vremensku orijentaciju i da se vraćaju u daleku prošlost. Nekad misle da su deca, čak se dešava da se spremaju da krenu u školu. Mozak, koji se troši i propada, šalje im razne slike. Kao što ne bi bilo bezbedno da se neko dete stara o sebi, isto tako nije ni malo sigurno da se dementna osoba samostalno o sebi brine. Osim senilnosti i demencije tu su i druga oboljenja koja narušavaju fizičku snagu i pokretljivost. Tako, na primer, već pomenuta moždana oboljenja dovode do toga da su narušene ne samo mentalne i kognitivne funkcije već i fizičke. Pregled neurologa je neophodan svim starijim osobama, a naročito onima koje imaju otežan hod i bilo kakve smetnje pri kretanju. Mozak je glavni kompjuter i kontrolor rada svih organa i sistema organa. Kada neko ima neko progresivno moždano oboljenje, koja se veoma često vezuju za starost, onda se to manifestuje kroz niz tegoba. Osim pomenute narušene pokretljivosti i pojave nestabilnosti, dolazi i do pojave inkontinencije. Zato starije osobe nose pelene i neophodno je da osoblje doma za stare pomno brine o tome da se ne zapusti njihova higijena. Neke osobe su gotovo nepokretne i ako se njihova higijena ne održava onako kako bi trebalo, doći će do pojave dekubitusa. Ovo je sami deo primera, odnosno simptoma koji su vezani za razna neurološka oboljenja. Jasno je da su pregledi lekara specijaliste neurologije neophodni u staračkim domovina. Često postavljano pitanje je da li starački domovi imaju svoje ordinirajuće neurologe. Odgovor je da domovi svaki dom ima svog lekara opšte prakse, koji nije stalno prisutan, ali dolazi određenim danima ili po potrebi, a što se tiče lekara specijalista potreba za njihovim pregledima nije toliko učestala da je neophodno da oni tu borave svakodnevno. Obično domovi imaju svoje lekare specijaliste s kojima tesno sarađuju. Kada se ukaže potreba za njihovim uslugama, odnosno kada lekar opšte prakse proceni da je pacijentu neophodan neurološki pregled, tada se porodici nudi da dođe lekar sa kojim dom sarađuje i to po unapred poznatoj ceni pregleda. Ukoliko porodica ima nekog drugog svog lekara specijalistu koga bi želela da angažuje da pregleda stariju osobu, naravno da se onda ispunjava njihova želja. Svakako, važno je znati da lekar opšte prakse redovno obilazi stanovnike doma i vrši zdravstveni nadzor. Samim tim svako je zbrinut.
Veoma važnu ulogu u trijaži igraju i medicinske sestre koje su tu stalno zaposlene. One svakodnevno brinu o stanovnicima doma, daju im propisanu terapiju, mere pritisak itd. Upravo sestre i tehničari koji su svaki dana sa pacijentima tj. sa korisnicima doma, prvi će uočiti neku promenu ili saznati ako se osoba na nešto požali. Odmah se reaguje i zove se lekar kako bi se uradio pregled. Isto tkao brzo se reaguje i kada treba specijalista da dođe. Prilikom lekarske posete, specijalista će odrediti terapiju i vreme sledeće kontrole, tako da od tog trenutka, sve ide svojim tokom.
Pored neurologa, specijalnosti koje su najznačajnije za treće doba su internisti, kardiolozi, reumatolozi, ortopedi. Mada, to nije striktno tako, jer javlja se i potreba za pregledima lekara i drugih specijalnosti kao što su urolozi i ginekolozi. Jasno je da oni koji imaju onkološku dijagnozu treba da budu pod pratnjom lekara ove specijalnosti. Svakako, najvažnije je da svako bude medicinski zbrinut.
Upravo jedna od najveći prednosti staračkih domova u odnosu na kućnu negu jeste to da svi korisnici praktično imaju stalan lekarski nadzor. To u kućnim uslovima nije tako lako izvodljivo. Nekada se u kućama o starijoj osobi brinu osobe koje nisu medicinske struke i koje ne umeju da prepoznaju neke znake ili simptome koje bi inače upalile alarm kod medicinskog osoblja. Zato se i nastoji da u domu što više zaposlenih bude upravo stručan medicinski kadra sa iskustvom. Medicinski tehničari i medicinske sestre nisu lekari i ne leče ljude, ali su zato obučeni da rade trijažu i da prepoznaju znake koji ukazuju na to da je osobi potrebna medicinska pomoć, tj. lekarski pregled. Zato su, što se zdravstvene nege tiče, korisnici staračkih domova uvek u dobrim i sigurnim rukama.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
