Mirandre

Možda najbolji način da se kaže šta je to laboratorija je da zamislimo da taj, u našem rečniku već duboko uvrežen pojam pokušamo da objasnimo laiku. Obična osoba koja nije stručna u ovoj oblasti neće razumeti stručnu definiciju, koja u ovom slučaju nije ni potrebna. Reći da je laboratorija prostor, jedna ili više prostorija koja sadrži opremu i uređaje koji se koriste da bi se neki naučni ili tehnički postupak izveo na što bolji način, određen ili opredeljen prema načinu, nameni odnosno vrsti potrebe koja za njom postoji više je nego dovoljno.

Većina ljudi, čim čuje reč “laboratorija” pomisli na neku medicinsku laboratoriju. U svakodnevnom životu i u skladu sa svakodnevnim potrebama ljudi zaista su najviše zastupljene medicinske, hemijske odnosno biohemijske laboratorije. Razume se da ovi pojmovi podrazumevaju veoma širok spektar delovanja. Samim tim ukazuje se potreba za usko specijalizovanim laboratorijama koje se bave određenim postupcima analize u okviru šireg delokruga. Ranije smo morali da putujemo do velikih gradova u kojima su uglavnom radile specijalističke laboratorije. Na sreću, danas ima sve više laboratrija, čak i specijalističkih i u manjim mestima širom zemlje.

Postoje brojne laboratorije u mnogostrukim područjima delovanja. Kao ilustrativni primer ovoj tvrdnji poslužiće lingvističke laboratorije koje se bave analizom određenog jezika od svojih korena, nastanka i odvajanja od određene jezičke grupe, dijalekata datog jezika, razvoja, upotrebe na određenim geografskim područjima, asimilacije, promena u dodiru sa drugim jezicima itd. Laboratorije, bez obzira na sferu delatnosti u kojoj se nalaze, nailaze u svom radu na veliki broj tehničkih postupaka koji im pomažu u određivanju parametara koji su neophodni da bi jedan kvalitetan i celokupan postupak laboratorijskog delovanja bio pre svega, definisan i standardizovan. Da bi se taj efekat proizveo i uspostavio neophodno je da bude kontrolisan. Rad svake laboratorije podložan je strogoj kontroli. Na taj način postiže se najviši stepen profesionalizma i tehničke kompetencije. Laboratorijski postupak zajednički svim sferama laboratorijskog rada i delovanja kreće od izbora teme ispitivanja. Tema zavisi od područja delovanja i naravno stepena specificiranosti određene laboratorije. Kada je tema izabrana pristupa se pripremi. Prikuplja se, klasifikuje i priprema za dalju obradu konkretan materijal neophodan za dalji rad. Tamo gde je to potrebno, sledeći korak je uzorkovanje datog, već prikupljenog materijala. Sada je na red došla neposredna analiza. Analiza se vrši u skladu sa najvišim standardima struke. Što je analiza detaljnija i sveobuhvatnija, daće bolje ili pravilnije rečeno tačnije rezultate. Prikupljeni rezultati se više puta i na razne načine porede i proveravaju da bi se izbegle moguće greške. Svaka laboratorija u svom radu uzima u obzir standardno odstupanje koje se, kao jedinica koristi u krajnjem kreiranju analitičkih rezultata. Poslednji ali ne i manje važan deo laboratorijskog procesa je evaluacija. Ona podrazumeva transparentno izlaganje krajnjih rezultata laboratorijskog procesa i interpretaciju istih. Svaka laboratorija u obavezi je da krajnjem korisniku svojih usluga predoči tačne rezultate svojih postupaka na razumljiv način. Ako ne tekstualno ono bar numerički, u odnosu na referentne vrednosti donje i gornje granice neophodne za lakše razumevanje i snalaženje.

U cilju postizanja što kvalitetnijih rezultata celokupnog laboratorijskog rada, znači što tačnijih analizom dobijenih podataka neophodno je postići standardizaciju u svakoj fazi laboratorijskog rada. Već duže vreme radi se na uvođenju sistema totalnog kvaliteta. Nije dovoljno postupak standardizacije sprovesti samo na nacionalnom nivou. Svest o potrebi zastupljenosti standardizacije na međunarodnom nivou postoji i trenutno je u punom zamahu širom sveta. Neophodno je da sva laboratorijska ispitivanja definišemo kroz zahtev određenoj laboratoriji na koji ona treba da dostavi traženi odgovor odnosno izveštaj o analizi u skladu sa međunarodnim normama i poštujući standardne postupke koji su međunarodno prihvaćeni, čime je otklonjena svaka sumnja u kredibilitet određene laboratorije.

Sasvim je razumljivo da svaka laboratorija želi i teži tome da bude priznata ali i prepoznata kao uslovno rečeno, organizacija koja prati svetske trendove i naročito, ispunjava svetske standarde. Postoji čitav niz zahteva koji se stavljaju pred laboratorije a kojima je neophodno udovoljiti

Osoblje zaposleno u laboratoriji mora biti vrhunski edukovano. Svi znamo da fakultetska diploma, sama po sebi nije garancija uspeha. Kao i u svakom poslu, ljudski faktor opredeljuje uspeh ili neuspeh. Bez kvalitetne obuke i samopregora u kombinaciji nema rezultata, ili su osrednji. Ne smemo se zadovoljavati osrednjošću, naročito ne tamo gde imamo mogućnost stručnog rasta i razvoja. Tu gde su uznapredovale mogućnosti primene laboratorijskih metoda i postupaka, gde se iz dana u dan usavršavaju tehnička pomagala koja i nisu više tako skupa i nedostupna kao ranije, tu je plodno tlo ne samo za stručno usavršavanje nego i za kvalitetan doprinos celokupnom laboratorijskom radu.

Uslovi za rad laboratorije, prostorija ili više njih, u kojima se laboratorija nalazi su izuzetno važni za rad i održivost svake laboratorije. Pa, da počnemo od same prostorije ili, lepše rečeno prostora u kome se laboratorija nalazi. Standard nalaže da je prostorija svetla. Treba da se poštuju ergonomski zahtevi osvetljenja u cilju ispravnog postupanja sa materijalom koji se analizira. Bilo da je u pitanju dnevno svetlo ili veštačko osvetljenje, mora biti prilagođeno specifičnim potrebama postupaka koji se sprovode. Prostorija treba da ima stalnu temperaturu bez obzira na godišnje doba i naravno, mora biti prozračna, sa stalnim protokom svežeg vazduha. Stalna temperatura je jedan od preduslova kvalitetnog laboratorijskog rada. Takođe se vodi računa o vlažnosti vazduha koju zahtevaju određeni postupci jer neposredno izlaganje materijala uslovima koji nisu prilagođeni dovodi do oštećenja koja mogu dovesti do otežane analize, netačnih ili nepotpunih rezultata. Apsolutno se mora voditi računa o higijeni. To podrazumeva stroge higijenske mere kojih se moraju pridržavati svi zaposleni u laboratoriji, od radne garderobe do upotrebe rukavica, zaštitne kape, maske i obuće. Naravno, nije manje važno striktno se pridržavati higijenskih mera u održavanju radnog prostora. Time i osoblje zaduženo za čišćenje i održavanje higijene u prostoru treba da je stručno obučeno koja i kakva sredstva treba da primenjuje u svom radu da ne bi došlo do kontaminacije uzoraka ili sličnog štetnog delovanja koje bi dovelo do pogrešnih rezultata analize. Raspored laboratorijskog nameštaja takođe nije zanemariv. Laboranti veoma dobro znaju najlogičnije u svom domenu da rasporede potrebni nameštaj sa svim pripadajućim priborom koji koriste u svom radu a takođe i tehnička pomagala tako da im je sve na dohvat ruke. Laboratorijska oprema je veoma važan faktor u radu svake laboratorije. Ili, kako bi se reklo u narodu, bez alata nema zanata. Svaka laboratorija mora biti dobro snabdevena opremom koju koristi. Izbor opreme zavisi od vrste ili vrsta analize kojima se data laboratorija bavi. Nije svejedno od kog materijala je izrađen pribor koji se koristi u laboratorijama. Keramika, staklo, nerđajući čelik, plastika...stručni laboranti unapred znaju od čega treba da su napravljene posude i pribor koji koriste u svakodnevnom radu. Takođe veoma dobro znaju da ako je deo pribora označen da je za jednokratnu upotrebu, tako i postupaju. Ipak, i izbor opreme je podložan standardu i treba biti veoma oprezan ali i stručan pri njenom izboru i snabdevanju. Na tržištu i ne samo stranom već i domaćem postoji mnogo proizvođača tehničkih uređaja koji laboratorije koriste u svom analitičkom radu. Pošto se mnogo radi na njihovom usavršavanju preporuka je da laboratorije tj. osoblje zaduženo za nabavku tehničke podrške laboratoriji bude ne samo stručno edukovano već i u toku sa kontinuiranim usavršavanjem u skladu sa svetskim standardima. Zaista je razvoj tehnologije veoma teško pratiti ali nije nemoguće. Mnogi aparati tog tipa veoma brzo zastarevaju i vremenom ih je potrebno zameniti novim i savremenijim. Što samo po sebi znači da će analiza biti brža, preciznija i detaljnija. To je jedan od veoma važnih faktora koji u svom radu preferira svaka laboratorija koja želi da bude zapažena. Svaka laboratorija svoj rad deli na tri faze, preanalitičku, analitičku i postanalitičku. Svaka laboratorija sa imalo želje i potrebe da bude priznata pridržavaće se svih propisanih standardnih procedura u svom radu. To je jedini način da osigura svoj rad i bez prestanka ga, iz dana u dan podiže na novi nivo kvaliteta. Međunarodni standardi propisuju protokol o poznavanju i primeni kontrole kvaliteta rada bilo da se odnosi na unutrašnju ili spoljašnju kontrolu. Veoma je važno da se svaka laboratorija pridržava ovog protokola.

Došli smo do postizanja kvalitetnog i validnog ishoda celokupnog truda - rezultata, nalaza, mišljenja, preporuke...Ako laboratorija poštuje svetski propisane norme i standarde postigla je akreditivnost u svom radu. Akreditacija je sveobuhvatni čin potvrđivanja i kao takva, podrazumeva jedini način kvalitetnog rada i plasmana u budućnosti. Svaka akreditovana laboratorija radi na svakodnevnom poboljšanju u organizaciji svojih usluga koje nudi klijentu ili klijentima. Klijenti ili korisnici usluga svake laboratorije u skladu sa svojim željama i potrebama postavljaju zahteve laboratoriji, koja sa svoje strane pokušava da na iste odgovori na najbolji moguć način i u što kraćem vremenskom roku. Sticanje sertifikata, licence za rad je neophodno ali nije dovoljno da bi se time obezbedila kompetentnost u radu jedne laboratorije. Želja za postignućem, zajednički rad, visok nivo kolegijalnosti, saradnje i uzajamne podrške daju neverovatne rezultate u praksi, čime kompetentnost jedne laboratorije veoma očito dolazi do izražaja. Svakodnevnim posvećenim radom u skladu sa propisanim normama i standardima svaka laboratorija može sebi da obezbedi visok nivo kompetentnosti, čime obezbeđuje sebi visoko mesto među brojnim laboratorijama i takođe, na isti način ta visoka pozicija može da se ustali i održi. Rukovođenje jednom laboratorijom sigurno nije lak zadatak. Pa, pošto i taj posao treba neko da radi, najbolje je da ga radi, ako je moguće, osoba visoke stručne i profesionalne usavršenosti sa talentom prirodnog vođe. Ta osoba mora se voditi svetski priznatim standardima da bi zadovoljila uslov da jedan standard važi za jedno ispitivanje bilo gde u svetu. U svom poslu, osoba koja se bavi rukovođenjem laboratorije treba da poseduje veštine dobrog organizatora rada. Podrazumeva se da je neophodno da dobro poznaje sve faze, postupke, pribor, instrumente i tehnička pomagala da bi bio efikasan u svom poslu ali i da bi laboratorija dobro i kvalitetno služila svojoj primarnoj svrsi. Potrebno je obratiti pažnju na dobar protok podataka, čime se sprečava nedoslednost u radu i gubi na akreditivnosti, što ne treba dozvoliti. Potrebna nam je laboratorija i usluge koje nam pruža. Kojoj se obratiti? U našem neposrednom okruženju imamo laboratorije koje nam mogu pružiti uslugu koja nam je potrebna. U današnje vreme nije teško doći do prave informacije. Ne treba odbaciti ni ličnu preporuku ljudi koji imaju dobra iskustva sa određenom laboratorijom, bilo da je u pitanju kvalitet samog rada, brzina kojom su analize rađene ili interpretacija rezultata. Svakome od nas može u svakom momentu zatrebati stručna i kvalitetna usluga laboratorije za koju nismo ni znali da postoji u blizini. Zato, postarajmo se da saznamo koja je to laboratorija kojom ćemo biti zaista zadovoljni. Ima ih u zaista velikom broju i iznenađujuće, u našem neposrednom komšiluku.
J. S.

Pročitajte još:

- Urinokultura u laboratorijama