Registruj se
Prijavi se
Urinokultura u laboratorijama
2020-09-23 15:49:56
Urinokultura u biohemijskim laboratorijama spada u bakteriološke testove. Cilj urinokulture je da se utvrdi koja bakterija je uzročnik urinarne infekcije. Analiza urina daje uvid u stanje metabolizma u organizmu.
Biohemijske laboratorije rade analize urina i urinokulturu, pored niza drugih testova, ovo je jedan od najtraženijih. Odlazak u laboratoriju nekad podrazumeva da se gotov uzorak nosi, kao što je to slučaj sa analizama urina i sa urinokulturom. Dakle, urinokultura je analiza koja se radi u laboratoriji i kojom se utvrđuje uzročnik infekcije urinarnog trakta. Cilj pronalaženja bakterija u urinu, odnosno utvrđivanja o kojoj bakteriji je reč jeste da se zahvaljujući tom saznanju sprovede uspešno lečenje. Bakterijske infekcije leče se antibioticima. Kada se utvrdi prisustvo bakterije onda se testira njena osetljivost na dejstvo pojedinih antibiotika. U skladu sa tim stvara se lista lekova na koje je bakterija senzitivna, tj. osetljiva. Navode se i poznati lekovi na koje je bakterija rezistentna. Rezistencija bakterija na antibiotike je globalno pitanje kojim se zajedničkim snagama bavi medicinska struka uz pomoć kontrole uzimanja antibiotika. Treba naglasiti i podsetiti da se rezistencija na antibiotike ne stvara kod jednog čoveka, već da nepravilna upotreba antibiotika dovodi do toga da sama bakterija kao takva postane rezistentna na neki antibiotik jer u međuvremenu nauči kako da se od njega odbrani. Zato se antibiotici nikad ne piju napamet. Ako se počne sa terapijom, ona se nikako ne sme prekidati dok se ne završi jedan ciklus (7 dana), čak iako simptomi nestanu, a pacijent se subjektivno bolje oseća.
Foto: Pixabay
Nikad nije na odmet podsetiti na odgovornu upotrebu antibiotika. Da se vratimo na temu. Ono što najviše zanima pacijente jeste na koji način se pravilno uzima, tj. sakuplja uzorak urina koji se nosi na laboratorijsku analizu. Postupak je jednostavan. Međutim, on se mora sprovesti pravilno kako se ne bi dobili netačni rezultati. Donjih može doći ako se desi da se uzorak kontaminira. Dakle, postupak je sledeći:
Za urinokulturu uzima se prvi jutarnji urin. Ne sakuplja se čitava količina, već srednji mlaz. Šta to znači? Pacijent treba da pusti prvi mlaz urina i da ga ne sakuplja u sterilnu bočicu. Na ovaj način sprečava se da površinske nečistoće završe u uzorku. Drugi mlaz se skuplja u bočicu, toliko da ona bude puna oko ¾ svoje zapremina. Ne treba prepunjavati bočicu, niti uzimati premalo uzorka. Ostatak urina se ne sakuplja. Važno je da je reč o prvom jutarnjem mokrenju, nakon noćnog sna. Tako se obezbeđuje da se prokontroliše noćni rad bubrega.
Kako se čuva uzorak urina koji se nosi na analiziranje? Uzorak urina ne sme da bude na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Ukoliko pacijent nije u mogućnosti da ga odnese u najbližu biohemijsku laboratoriju na analizu u tom roku, onda treba da ga čuva na hladnom mestu, odnosno u frižideru, gde je temperatura do 4 stepena. U ovim uslovima uzorak može da stoji do 24 časa. Idealno je da se davanje uzorka urina unapred isplanira i da se on odnese odmah na analizu, ali kao što je već napomenuto, ako ste sprečeni da to odmah uradite ili neko drugi treba da ga preda u laboratoriji, u međuvremenu neka uzorak bude u frižideru.
U šta se stavlja uzorak urina koji se nosi na urinokulturu? Prazne flaše, tegle, preostala ambalaža od hrane, plastične kutije za zamrzivač, sve bi to moglo da posluži, ali uzorak mora da bude u sterilnim uslovima. Tako da ništa što već držite u kuhinji neće biti od koristi. Obavezno kupite sterilne bočice za urin u apoteci. One su male, lako se otvaraju i zatvaraju. Upakovane su u najlon ili celofan, koji čuva njihovu savršenu čistoću, jer su tokom proizvodnje one sterilisane u fabrici. Jeftine su i praktične. Kupite ih unapred, da se ne bi desilo da ujutru kad hoćete da uzmete uzorak nemate bočicu. Kada uzmete uzorak, treba da dobro zatvorite bočicu i da je spolja obrišete.
Kada se radi urinokultura radi se i analiza urina. Urin je bistra tečnost, svetložute boje, koja ima specifičan miris. Bilo kakvo odstupanje predstavlja anomaliju koja signalizira da je reč o nekom problemu. Prilikom pregleda urina gleda se opis fizičkih i hemijskih karakteristika, a to su: bistrina, boja, miris, reakcija i specifična težina. Osnovna analiza urina podrazumeva i da se radi hemijska analiza. Tu spadaju analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite. Radi se i pregled mokraćnog sedimenta. Ovaj pregled podrazumeva da se uz pomoć mikroskopa gleda taloga koji se dobije nakon što se mokraća ubaci u centrifugu. Dakle, kompletan pregled urina podrazumeva da se kontrolišu: izgled urina, boja, gustina, ph vrednost, proteini, glukoza, bilirubin, aceton,nitriti, eritrociti, leukociti, epitelne ćelije, cilindri, bakterije, gljivice i sluz.
Koliko se čeka na rezultat urinokulture? Nekada se podrazumevalo da treba da prođe 48 sati kako bi se uzorak zasejao u laboratoriji. Međutim, danas, zahvaljujući modernoj tehnologiji u laboratorijama postoje i brzi testovi urinokulture. Oni su gotovi istog dana. Ali, ako rezultat nije čisto negativan, odnosno ako se ustanovi da postoji prisustvo bakterija, onda mora da se uradi ceo test koji se čeka 48 sati. Brzi testovi su veoma dobri pokazatelj da je sve u redu, tako da dobar rezultat više ne mora da se čeka dva dana.
Pored urinokulture i analize urina, postoji i analiza celodnevnog skupljanja urina. Ova detaljna analiza podrazumeva da se uzorci skupljaju tokom 24 sata. Njenom obradom proverava se zdravlje bubrega, urinarnog trakta, ali i kompletno stanje metabolizma organizma čoveka.
Pročitajte još:
- Sistematski pregled počinje u laboratoriji
M. K.
Biohemijske laboratorije rade analize urina i urinokulturu, pored niza drugih testova, ovo je jedan od najtraženijih. Odlazak u laboratoriju nekad podrazumeva da se gotov uzorak nosi, kao što je to slučaj sa analizama urina i sa urinokulturom. Dakle, urinokultura je analiza koja se radi u laboratoriji i kojom se utvrđuje uzročnik infekcije urinarnog trakta. Cilj pronalaženja bakterija u urinu, odnosno utvrđivanja o kojoj bakteriji je reč jeste da se zahvaljujući tom saznanju sprovede uspešno lečenje. Bakterijske infekcije leče se antibioticima. Kada se utvrdi prisustvo bakterije onda se testira njena osetljivost na dejstvo pojedinih antibiotika. U skladu sa tim stvara se lista lekova na koje je bakterija senzitivna, tj. osetljiva. Navode se i poznati lekovi na koje je bakterija rezistentna. Rezistencija bakterija na antibiotike je globalno pitanje kojim se zajedničkim snagama bavi medicinska struka uz pomoć kontrole uzimanja antibiotika. Treba naglasiti i podsetiti da se rezistencija na antibiotike ne stvara kod jednog čoveka, već da nepravilna upotreba antibiotika dovodi do toga da sama bakterija kao takva postane rezistentna na neki antibiotik jer u međuvremenu nauči kako da se od njega odbrani. Zato se antibiotici nikad ne piju napamet. Ako se počne sa terapijom, ona se nikako ne sme prekidati dok se ne završi jedan ciklus (7 dana), čak iako simptomi nestanu, a pacijent se subjektivno bolje oseća.
Nikad nije na odmet podsetiti na odgovornu upotrebu antibiotika. Da se vratimo na temu. Ono što najviše zanima pacijente jeste na koji način se pravilno uzima, tj. sakuplja uzorak urina koji se nosi na laboratorijsku analizu. Postupak je jednostavan. Međutim, on se mora sprovesti pravilno kako se ne bi dobili netačni rezultati. Donjih može doći ako se desi da se uzorak kontaminira. Dakle, postupak je sledeći:
Za urinokulturu uzima se prvi jutarnji urin. Ne sakuplja se čitava količina, već srednji mlaz. Šta to znači? Pacijent treba da pusti prvi mlaz urina i da ga ne sakuplja u sterilnu bočicu. Na ovaj način sprečava se da površinske nečistoće završe u uzorku. Drugi mlaz se skuplja u bočicu, toliko da ona bude puna oko ¾ svoje zapremina. Ne treba prepunjavati bočicu, niti uzimati premalo uzorka. Ostatak urina se ne sakuplja. Važno je da je reč o prvom jutarnjem mokrenju, nakon noćnog sna. Tako se obezbeđuje da se prokontroliše noćni rad bubrega.
Kako se čuva uzorak urina koji se nosi na analiziranje? Uzorak urina ne sme da bude na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Ukoliko pacijent nije u mogućnosti da ga odnese u najbližu biohemijsku laboratoriju na analizu u tom roku, onda treba da ga čuva na hladnom mestu, odnosno u frižideru, gde je temperatura do 4 stepena. U ovim uslovima uzorak može da stoji do 24 časa. Idealno je da se davanje uzorka urina unapred isplanira i da se on odnese odmah na analizu, ali kao što je već napomenuto, ako ste sprečeni da to odmah uradite ili neko drugi treba da ga preda u laboratoriji, u međuvremenu neka uzorak bude u frižideru.
U šta se stavlja uzorak urina koji se nosi na urinokulturu? Prazne flaše, tegle, preostala ambalaža od hrane, plastične kutije za zamrzivač, sve bi to moglo da posluži, ali uzorak mora da bude u sterilnim uslovima. Tako da ništa što već držite u kuhinji neće biti od koristi. Obavezno kupite sterilne bočice za urin u apoteci. One su male, lako se otvaraju i zatvaraju. Upakovane su u najlon ili celofan, koji čuva njihovu savršenu čistoću, jer su tokom proizvodnje one sterilisane u fabrici. Jeftine su i praktične. Kupite ih unapred, da se ne bi desilo da ujutru kad hoćete da uzmete uzorak nemate bočicu. Kada uzmete uzorak, treba da dobro zatvorite bočicu i da je spolja obrišete.
Kada se radi urinokultura radi se i analiza urina. Urin je bistra tečnost, svetložute boje, koja ima specifičan miris. Bilo kakvo odstupanje predstavlja anomaliju koja signalizira da je reč o nekom problemu. Prilikom pregleda urina gleda se opis fizičkih i hemijskih karakteristika, a to su: bistrina, boja, miris, reakcija i specifična težina. Osnovna analiza urina podrazumeva i da se radi hemijska analiza. Tu spadaju analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite. Radi se i pregled mokraćnog sedimenta. Ovaj pregled podrazumeva da se uz pomoć mikroskopa gleda taloga koji se dobije nakon što se mokraća ubaci u centrifugu. Dakle, kompletan pregled urina podrazumeva da se kontrolišu: izgled urina, boja, gustina, ph vrednost, proteini, glukoza, bilirubin, aceton,nitriti, eritrociti, leukociti, epitelne ćelije, cilindri, bakterije, gljivice i sluz.
Koliko se čeka na rezultat urinokulture? Nekada se podrazumevalo da treba da prođe 48 sati kako bi se uzorak zasejao u laboratoriji. Međutim, danas, zahvaljujući modernoj tehnologiji u laboratorijama postoje i brzi testovi urinokulture. Oni su gotovi istog dana. Ali, ako rezultat nije čisto negativan, odnosno ako se ustanovi da postoji prisustvo bakterija, onda mora da se uradi ceo test koji se čeka 48 sati. Brzi testovi su veoma dobri pokazatelj da je sve u redu, tako da dobar rezultat više ne mora da se čeka dva dana.
Pored urinokulture i analize urina, postoji i analiza celodnevnog skupljanja urina. Ova detaljna analiza podrazumeva da se uzorci skupljaju tokom 24 sata. Njenom obradom proverava se zdravlje bubrega, urinarnog trakta, ali i kompletno stanje metabolizma organizma čoveka.
Pročitajte još:
- Sistematski pregled počinje u laboratoriji
M. K.
