Registruj se
Prijavi se
Odvajanje dece od roditelja: prvi put sa vrtićem na zimovanje
2019-12-12 23:01:24
Kada prvi put postanete roditelj, postavljate sebi i drugima razna pitanje koja se menjaju kako dete raste. Jedno od, maltene, neizbežnih je kada dete može prvi put da se odvoji od roditelja i pusti da ide neko putovanje sa vrtićem.
Naši najbolji privatni vrtici nude roditeljima mnoge pogodnosti koje, između ostalog podrazumevaju organizovane dečije izlete, ekskurzije i putovanja. Kratki jednodnevni izleti koji mogu biti u gradu ili negde blizu van grada, sprovode se u okviru radnog vremena vrtića, a roditelji na vreme budu o tome obavešteni i anketirani da li su saglasni da njihovo dete može da ide. Jednodnevne ekskurzije ne predstavljaju odvajanje od roditelja, jer dete se vraća posle kući i spava u svom krevetu. Kratki izleti deci su veoma zanimljivi. Korisni su, edukativni i zabavni. Odlazi se u posetu zoo-vrtu, muzejima, pozorištima, ide se na selo, posećuju se farme ili nacionalni parkovi, obilaze se mesta od istorijskog značaja. Deca vole sve ove aktivnosti ako im je sadržaj i značenje predstavljeno tako da oni to mogu razumeti. u privatnim vrtićima radi se na obrazovanju dece na način koji je njima najprihvatljiviji, a to je kroz zanimljive sadržaje učenje kroz priču koja je na nivou njihovog uzrasta. Kada se dete vrati iz obilaska muzeja na koji je išlo sa vrtićem i počne da vam prepričava neku intrigantnu i nesvakidašnju priču, znači da je tema prezentovana na pravi način i da je poruka doprela do dece.
Međutim, naša današnja dilema nije vezana za kratke izlete već za prava, višednevna putovanja koja podrazumevaju odvajanje od roditelja po prvi put. Privatni vrtići, ali i državni, nude zimovanja i letovanja namenjena dec uzrasta već od tri ili nepune četiri godine. Ovakva putovanja veoma su zahtevna i naporna za vaspitače koji vode decu. Tokom tih (recimo) sedam dana, oni nisu više samo vaspitači, već postaju i mama i tata svoj deci. Treba dobro da se informišu o navikama i specifičnostima svakog deteta, koje su vezane za vreme i aktivnosti koje ne mogu videti i iskusiti dok borave u vrtiću. Vaspitač ne zna kako dete noću spava, da li se budi, kako reaguje ako mu se noću ide u wc i da li ima neki poseban ritual pred spavanje. Ovo je samo deo pitanja na koja treba sakupiti sve odgovore pre nego što se grupa dece iz vrtića sa vaspitačima uputi na zimovanje ili letovanje.
Foto: Pixabay
Svako godišnje doba nosi svoje izazove, a planirane aktivnosti diktiraju dosta toga. Kako smo se odlučili za temu prvog zimovanja sa vrtićem, jer mnogi roditelji se upravo ovih dana suočavaju sa stresnim pripremama za ovu malu prekretnicu, trebalo bi, pre svega, napomenuti da je zimi najveći izazov zaštiti i sačuvati zdravlje dece dok su na putu. Logičan i najčešći izbor destinacije za zimovanje u vrtiću je neka od obližnjih planina. Za prvo putovanje, vrtići uglavnom biraju neku planinu koja je bliže rodnom gradu, kako put ne bi bio suviše dalek, i kako roditelji ne bi imali osećaj da je dete otišlo preko sveta.
Da razjasnimo da prvo odvajanje od roditelja i višednevni boravak u društvu vršnjaka i odraslih osoba koji nisu članovi porodice (u našem slučaju vaspitači u vrtiću, a to mogu biti i treneri u sportskom klubu, vaspitači u dečijem kampu i slično) – nije nešto što teče glatko i bez malih trzavica. Potpuno je normalno da će vaše dete, kao i većina druge ili sva druga, biti tužno u nekom momentu, nastupiće kriza koja će se preneti s jednog deteta na drugo kao zaraza, a manifestovaće se u vidu kolektivnog plača i izražavanja nedostajanja roditelja i kuće. Ovo nije razlog da odustajete od slanja deteta na put ili da, ako čujete da dete plače, odmah sednete u kola i pojurite da spasete svog mališana. Kao što smo rekli suze su normalne i one se u nekom momentu javljaju.
Vaspitači u privatnim vrtićima pripremljeni su na sve vrste dečijih reakcija. Nikada se ne dešava de neki mlad vaspitač, koji nema iskustva sa vođenjem više dece na zimovanje ide sam sa grupom. Uvek je sa njim ili njom stariji kolega ili koleginica, koji je već ranije više puta imao priliku da vodi decu na putovanja. Isto tako, broj vaspitača je srazmeran broju dece u grupi, kako bi se obezbedilo da se svakom detetu posveti potrebna pažnja i da se odgovori na sve njegove potrebe. Tako da, roditelji, što se toga tiču nemaju šta da brinu. Vaspitači će stići da pomognu svakom detetu i da se obuče i da veže pertle, kao i sve ostalo što ono još uvek ne može samostalno da radi.
Zašto je dobro poslati dete sa vrtićem na zimovanje? Ovo je osnovno pitanje, a odgovor je da je ovakvo iskustvo veoma važno za dete i da pozitivno utiče na pravilan i normalan psihofizički razvoj. Kratkotrajno odvajanje od kuće i boravak u novoj sredini i novim situacijama, ali u društvu poznatih lica pozitivno deluju na socijalizaciju i osamostaljivanje, kao i na razvoj nekih veština koje dete u takvoj situaciji nauči. Kada dete na zimovanju nauči da samostalno složi pižamicu, koliko god da je to nespretno urađeno, ono će nakon pohvale biti ponosno na sebe. Ovo je samo jedan primer koji ilustruje jedan od koraka koji direktno utiču na jačanje detetovog samopouzdanja.
Celodnevno druženje sa svojim vršnjacima, razne aktivnosti koje se predveče organizuju i spavanje u društvu svojih drugara, deci je velika novina i veoma je uzbudljivo. Program dečijih zimovanja podrazumeva da su i dan i veče ispunjeni raznim aktivnostima. U odnosu na to koje sadržaje može da pruži planina za koju se vrtić odlučio, dnevne aktivnosti čine: šetnje, obilasci značajnih mesta u neposrednoj blizini, sankanje, pravljenje sneška i razne igre na snegu. Ako nema snega, sprovode se razne igre na otvorenom. Deca veći deo dana provode na čistom planinskom vazduhu. Značaj ovoga za njihovo zdravlje i jačanje imuniteta je ogroman. U večernjim časovima, posle večere, uvek je organizovan neki zabavni sadržaj kao što su razne tematske večeri sa animatorima hotela: maskenbal, igranka, takmičenje za najbolju frizuru, takmičenje pantomimičara, kvizovi znanja i slično.
Pored ovakvih putovanja na kakva su i roditelji današnje dece išli kad su bili mali, sada postoje i posebni zabavno-rekreativni kampovi za decu. Privatni vrtići biraju najbolje među njima i organizuju putovanja u saradnji sa timovima koje čine: dečiji animatori, profesori sporta i drugi vaspitači. Aktivnosti postaju još zanimljivije a to podiže „obično“ zimovanje na jedan viši nivo. Tu su onda uključene aktivnosti kao što su: streljaštvo, mačevanje, zip line, plivanje, paint-ball, igre bez granica, a uveče: karaoke, takmičenje u plesu... Neke od ovih aktivnosti ne sprovode se, naravno, sa mlađom decom iz vrtića, već su primerenije najstarijoj deci u privatnim predškolskim ustanovama, a to su predškolsci. Deca obožavaju ovakve kampove i posle traže da idu samo na ovakva putovanja. Obična šetnja više ne pije vodu .
Vreme kada je pogodno dete pustiti prvi put na zimovanje sa vrtićem ne može se jasno razgraničiti. Preporuka je da se prate potrebe i individualni razvoj i zrelost svakog deteta, i da shodno tome ne treba žuriti. Većina dece je sa navršene četiri godine dovoljno zrela za prvo odvajanje od mame i tate i odlazak na zimovanje sa vrtićem. Što se tiče dece koja imaju neki zdravstveni problem, u odnosu na njegovu ozbiljnost, treba se konsultovati sa lekarima da li i kada sme dete da putuje i odvoji se od roditelja. Tu treba biti realan i sagledati sve činjenice. S druge strane, dete koje je zdravo treba dobro unapred pripremiti na činjenicu da će ići na put sa drugarima i vrtića.
Pošto privatni vrtići zimovanja planiraju više meseci unapred, kako bi se i roditelji pripremili i kako bi im bila data mogućnost plaćanja na rate, postoji sasvim dovoljan vremenski period da se dete pripremi za putovanje. Treba sa njim pričati i pitati ga šta ono oseća. Priprema može i da podrazumeva da se dete pusti da jenu noć prespava van kuće, kod bake i deke ili najbližih rođaka. I ovo je odvajanje od kuće, i ne treba ga sprovoditi naglo. Jedna noć može detetu biti duga kao sedam dana. Ako ono pristane da spava kod bake ili tetke, a onda se uveče predomisli, roditelji treba da odgovore na njegov zahtev i vrate ga kući, kako se ono ne bi osećalo nesigurno i iznevereno. Ali, treba tu priliku da iskoriste i da razgovaraju sa detetom o njegovi strahovima i da ga pripremaju na to da ako ode sa vrtićem na zimovanje, oni neće moći da dođu uveče po njega.
Foto: Pixabay
Posete deci koja su na zimovanju sa vrtićem nisu preporučljive. Razloga je više, a verovatno su većini čitalaca logični u unapred poznati. Naime, ako neko od roditelja ne može da dođe, a ostali dođu, to deca koju niko nije posetio doživljavaju traumatično. Reakcija je najčešće tuga, a kasnije ljutnja prema roditeljima jer se osećaju iznevereno. Čak i da svi roditelji mogu da dođu, ako se ne pojave u isto vreme, opet će se stvoriti jaz i neki osećaj nepravde. U nekoj „idealnoj“ situaciji da se svi roditelji pojave istovremeno u poseti deci na rekreativnoj u vrtiću, razmislite kolika je verovatnoća da se deca (koliko god da im je zabavno i da se ludo provode) ne vrate kući sa njima. Mi mislimo da je jednaka nuli. Ako bismo pokušali da zamislimo ovakav scenario u kome deca vide svoje roditelje, a oni se posle sat ili dva pokupe, sednu u kola i odlaze, verovatno bi nastala takva drama da to niko ne bi mogao da reši. A nema ni potrebe za tim. Ovo bi, bez šale, bilo veoma neprijatno i nepovoljno za decu. Zato posete treba da budu zabranjene.
Vanredne situacije u kojima neko dete iz zdravstvenih razloga treba da se vrati kući su nešto drugo. Decu treba pripremiti razgovorom da je tako nešto moguće, ali na način na koji ona to mogu da razumeju. Takve situacije su na svu sreću retke, jer, praksa je da se vode zdrava deca, a da ako se neko dete razboli ili prehladi tokom zimovanja, o njemu nastavljaju da brinu lekari grupe i vaspitači. Dete ide kući samo ako je reč o nekoj ozbiljnijoj situaciji. Prednost planine i čistog vazduha je što svaka dečija boljka kao neka prehlada ili temperatura, prolazi mnogo brže tu, nego kad su kod kuće, u gradu.
Boravak dece u prirodi i na čistom, naročito planinskom, vazduhu može toliko blagotvorno delovati na zdravlje deteta, da će ono tokom čitave naredne godine biti primetno zdravije. Samo sedam dana na planini čuda čini za jačanje imuniteta. Zimovanja mogu biti mnogo skuplja od letovanja i zato ih mnoge porodice ne mogu sebi priuštiti svake godine, a poneke nikad. Ako je reč o odlasku na neku od manjih planina gde je osnovna aktivnost šetnja, onda je ovakvo putovanje povoljnije i prijemčivije. Međutim, veće planine, koje su ujedno ski-centri imaju cene boravka koje su papreno skupe. Zato mnogo dece sa roditeljima ide na more, a nikad ne ode na planinu na skijanje. Kada se sve ovo uzme u obzir, slanje deteta na zimovanje sa vaspitačicom i drugarima iz vrtića znatno je jeftinije. Pošto se skoro uvek može plaćati na rate, mnogim porodicama je to prihvatljivo i mogu da priušte da njihovo dete ne bude uskraćeno za boravak na planini i snegu. Kada se zadovoljna vrate sa rumenim obrazima i dobrim apetitom, jasno je da je ovo putovanje vredelo svakog dinara.
Roditelji su ponekad zabrinuti kako će se vaspitači snaći sa svom decom i da li će njihovo dete u grupi biti uskraćeno za nešto. Činjenica je da su deca drugačija dok su na putu i još u grupi vršnjaka. Ona tada otkrivaju da nešto umeju što do tad nisu znala. Svakodnevne aktivnosti kao što je jutarnje i večernje održavanje higijene, kupanje i tuširanje, sve ide kao na traci. Iskusni vaspitači u privatnim vrtićima uspostave sistem koji funkcioniše i važno je da se poštuju pravila. Bude tu za njih posla preko glave, ali na kraju sve postignu i niko ne bude ni za šta ni uskraćen, ni zakinut. Sistemom nagrađivanja kod dece se razvijaju nove veštine koje nisu su u skladu sa uzrastom, a koje se često kod kuće zanemaruju i ne posvećuje im se dovoljna pažnja, u najvećoj meri zbog žurbe. Primer je spremanje kreveta ujutru i slaganje garderobe. Na rekreativnoj sa vrtićem, vaspitači naprave takmičenje u tome ko će najlepše da pospremi krevet ujutru kad ustane. To podrazumeva i da se slože pidžame. Većina dece ovo nikad ne radi samostalno kod kuće, jer roditelji veoma često ujutru nemaju vremena da ih čekaju i sami to odrade, ili uopšte to ne odrade jer se žure da odvedu dete u vrtić i stignu na posao. Ovakve aktivnosti korisne su za decu iz više aspekata. Osamostaljuju se, uče da brinu o svojim stvarima, a osećaju se veoma ponosno i veliko kad nauče da rade nešto što inače odrasli radi. Još kad pobede na takmičenju i za to usledi neka simbolična nagrada, zadovoljstvo je još veće.
Kada se dete vrati sa zimovanja, roditelji svedoče pozitivnoj promeni. Sami kažu da su znali da će se dete vratiti toliko samostalnije i zrelije za samo sedam dana, koliko obično prva zajednička putovanja traju, ne bi se ni trena dvoumili da li da ga šalju. Ako ste vi jedan od roditelja koji se upravo ovih dana suočava sa ovakvim izazovima, savet je da se opustite, ali i da se pripremite. Što više detalja ispričate vaspitačici u vezi sa navikama vašeg deteta, to bolje. Razgovarajte sa svojim mališanom i pozitivnim stavom ga pripremite i uverite da ide u jednu lepu i prijatnu avanturu. Igrajte se sa njim igara i objasnite mu koliko nići spava van kuće. Videćete odmah kako ono na to reaguje i u skladu sa tim, osetićete koji je vaš sledeći korak u pripremi za put. Nemojte odustajati, ako za to nemate neki baš jak razlog, jer koristi od zimovanja sa vrtićem su veoma velike.
Pročitajte još:
- Stidljivo dete u vrtiću
M. K.
Naši najbolji privatni vrtici nude roditeljima mnoge pogodnosti koje, između ostalog podrazumevaju organizovane dečije izlete, ekskurzije i putovanja. Kratki jednodnevni izleti koji mogu biti u gradu ili negde blizu van grada, sprovode se u okviru radnog vremena vrtića, a roditelji na vreme budu o tome obavešteni i anketirani da li su saglasni da njihovo dete može da ide. Jednodnevne ekskurzije ne predstavljaju odvajanje od roditelja, jer dete se vraća posle kući i spava u svom krevetu. Kratki izleti deci su veoma zanimljivi. Korisni su, edukativni i zabavni. Odlazi se u posetu zoo-vrtu, muzejima, pozorištima, ide se na selo, posećuju se farme ili nacionalni parkovi, obilaze se mesta od istorijskog značaja. Deca vole sve ove aktivnosti ako im je sadržaj i značenje predstavljeno tako da oni to mogu razumeti. u privatnim vrtićima radi se na obrazovanju dece na način koji je njima najprihvatljiviji, a to je kroz zanimljive sadržaje učenje kroz priču koja je na nivou njihovog uzrasta. Kada se dete vrati iz obilaska muzeja na koji je išlo sa vrtićem i počne da vam prepričava neku intrigantnu i nesvakidašnju priču, znači da je tema prezentovana na pravi način i da je poruka doprela do dece.
Međutim, naša današnja dilema nije vezana za kratke izlete već za prava, višednevna putovanja koja podrazumevaju odvajanje od roditelja po prvi put. Privatni vrtići, ali i državni, nude zimovanja i letovanja namenjena dec uzrasta već od tri ili nepune četiri godine. Ovakva putovanja veoma su zahtevna i naporna za vaspitače koji vode decu. Tokom tih (recimo) sedam dana, oni nisu više samo vaspitači, već postaju i mama i tata svoj deci. Treba dobro da se informišu o navikama i specifičnostima svakog deteta, koje su vezane za vreme i aktivnosti koje ne mogu videti i iskusiti dok borave u vrtiću. Vaspitač ne zna kako dete noću spava, da li se budi, kako reaguje ako mu se noću ide u wc i da li ima neki poseban ritual pred spavanje. Ovo je samo deo pitanja na koja treba sakupiti sve odgovore pre nego što se grupa dece iz vrtića sa vaspitačima uputi na zimovanje ili letovanje.
Foto: Pixabay
Svako godišnje doba nosi svoje izazove, a planirane aktivnosti diktiraju dosta toga. Kako smo se odlučili za temu prvog zimovanja sa vrtićem, jer mnogi roditelji se upravo ovih dana suočavaju sa stresnim pripremama za ovu malu prekretnicu, trebalo bi, pre svega, napomenuti da je zimi najveći izazov zaštiti i sačuvati zdravlje dece dok su na putu. Logičan i najčešći izbor destinacije za zimovanje u vrtiću je neka od obližnjih planina. Za prvo putovanje, vrtići uglavnom biraju neku planinu koja je bliže rodnom gradu, kako put ne bi bio suviše dalek, i kako roditelji ne bi imali osećaj da je dete otišlo preko sveta.
Da razjasnimo da prvo odvajanje od roditelja i višednevni boravak u društvu vršnjaka i odraslih osoba koji nisu članovi porodice (u našem slučaju vaspitači u vrtiću, a to mogu biti i treneri u sportskom klubu, vaspitači u dečijem kampu i slično) – nije nešto što teče glatko i bez malih trzavica. Potpuno je normalno da će vaše dete, kao i većina druge ili sva druga, biti tužno u nekom momentu, nastupiće kriza koja će se preneti s jednog deteta na drugo kao zaraza, a manifestovaće se u vidu kolektivnog plača i izražavanja nedostajanja roditelja i kuće. Ovo nije razlog da odustajete od slanja deteta na put ili da, ako čujete da dete plače, odmah sednete u kola i pojurite da spasete svog mališana. Kao što smo rekli suze su normalne i one se u nekom momentu javljaju.
Vaspitači u privatnim vrtićima pripremljeni su na sve vrste dečijih reakcija. Nikada se ne dešava de neki mlad vaspitač, koji nema iskustva sa vođenjem više dece na zimovanje ide sam sa grupom. Uvek je sa njim ili njom stariji kolega ili koleginica, koji je već ranije više puta imao priliku da vodi decu na putovanja. Isto tako, broj vaspitača je srazmeran broju dece u grupi, kako bi se obezbedilo da se svakom detetu posveti potrebna pažnja i da se odgovori na sve njegove potrebe. Tako da, roditelji, što se toga tiču nemaju šta da brinu. Vaspitači će stići da pomognu svakom detetu i da se obuče i da veže pertle, kao i sve ostalo što ono još uvek ne može samostalno da radi.
Zašto je dobro poslati dete sa vrtićem na zimovanje? Ovo je osnovno pitanje, a odgovor je da je ovakvo iskustvo veoma važno za dete i da pozitivno utiče na pravilan i normalan psihofizički razvoj. Kratkotrajno odvajanje od kuće i boravak u novoj sredini i novim situacijama, ali u društvu poznatih lica pozitivno deluju na socijalizaciju i osamostaljivanje, kao i na razvoj nekih veština koje dete u takvoj situaciji nauči. Kada dete na zimovanju nauči da samostalno složi pižamicu, koliko god da je to nespretno urađeno, ono će nakon pohvale biti ponosno na sebe. Ovo je samo jedan primer koji ilustruje jedan od koraka koji direktno utiču na jačanje detetovog samopouzdanja.
Celodnevno druženje sa svojim vršnjacima, razne aktivnosti koje se predveče organizuju i spavanje u društvu svojih drugara, deci je velika novina i veoma je uzbudljivo. Program dečijih zimovanja podrazumeva da su i dan i veče ispunjeni raznim aktivnostima. U odnosu na to koje sadržaje može da pruži planina za koju se vrtić odlučio, dnevne aktivnosti čine: šetnje, obilasci značajnih mesta u neposrednoj blizini, sankanje, pravljenje sneška i razne igre na snegu. Ako nema snega, sprovode se razne igre na otvorenom. Deca veći deo dana provode na čistom planinskom vazduhu. Značaj ovoga za njihovo zdravlje i jačanje imuniteta je ogroman. U večernjim časovima, posle večere, uvek je organizovan neki zabavni sadržaj kao što su razne tematske večeri sa animatorima hotela: maskenbal, igranka, takmičenje za najbolju frizuru, takmičenje pantomimičara, kvizovi znanja i slično.
Pored ovakvih putovanja na kakva su i roditelji današnje dece išli kad su bili mali, sada postoje i posebni zabavno-rekreativni kampovi za decu. Privatni vrtići biraju najbolje među njima i organizuju putovanja u saradnji sa timovima koje čine: dečiji animatori, profesori sporta i drugi vaspitači. Aktivnosti postaju još zanimljivije a to podiže „obično“ zimovanje na jedan viši nivo. Tu su onda uključene aktivnosti kao što su: streljaštvo, mačevanje, zip line, plivanje, paint-ball, igre bez granica, a uveče: karaoke, takmičenje u plesu... Neke od ovih aktivnosti ne sprovode se, naravno, sa mlađom decom iz vrtića, već su primerenije najstarijoj deci u privatnim predškolskim ustanovama, a to su predškolsci. Deca obožavaju ovakve kampove i posle traže da idu samo na ovakva putovanja. Obična šetnja više ne pije vodu .
Vreme kada je pogodno dete pustiti prvi put na zimovanje sa vrtićem ne može se jasno razgraničiti. Preporuka je da se prate potrebe i individualni razvoj i zrelost svakog deteta, i da shodno tome ne treba žuriti. Većina dece je sa navršene četiri godine dovoljno zrela za prvo odvajanje od mame i tate i odlazak na zimovanje sa vrtićem. Što se tiče dece koja imaju neki zdravstveni problem, u odnosu na njegovu ozbiljnost, treba se konsultovati sa lekarima da li i kada sme dete da putuje i odvoji se od roditelja. Tu treba biti realan i sagledati sve činjenice. S druge strane, dete koje je zdravo treba dobro unapred pripremiti na činjenicu da će ići na put sa drugarima i vrtića.
Pošto privatni vrtići zimovanja planiraju više meseci unapred, kako bi se i roditelji pripremili i kako bi im bila data mogućnost plaćanja na rate, postoji sasvim dovoljan vremenski period da se dete pripremi za putovanje. Treba sa njim pričati i pitati ga šta ono oseća. Priprema može i da podrazumeva da se dete pusti da jenu noć prespava van kuće, kod bake i deke ili najbližih rođaka. I ovo je odvajanje od kuće, i ne treba ga sprovoditi naglo. Jedna noć može detetu biti duga kao sedam dana. Ako ono pristane da spava kod bake ili tetke, a onda se uveče predomisli, roditelji treba da odgovore na njegov zahtev i vrate ga kući, kako se ono ne bi osećalo nesigurno i iznevereno. Ali, treba tu priliku da iskoriste i da razgovaraju sa detetom o njegovi strahovima i da ga pripremaju na to da ako ode sa vrtićem na zimovanje, oni neće moći da dođu uveče po njega.
Foto: Pixabay
Posete deci koja su na zimovanju sa vrtićem nisu preporučljive. Razloga je više, a verovatno su većini čitalaca logični u unapred poznati. Naime, ako neko od roditelja ne može da dođe, a ostali dođu, to deca koju niko nije posetio doživljavaju traumatično. Reakcija je najčešće tuga, a kasnije ljutnja prema roditeljima jer se osećaju iznevereno. Čak i da svi roditelji mogu da dođu, ako se ne pojave u isto vreme, opet će se stvoriti jaz i neki osećaj nepravde. U nekoj „idealnoj“ situaciji da se svi roditelji pojave istovremeno u poseti deci na rekreativnoj u vrtiću, razmislite kolika je verovatnoća da se deca (koliko god da im je zabavno i da se ludo provode) ne vrate kući sa njima. Mi mislimo da je jednaka nuli. Ako bismo pokušali da zamislimo ovakav scenario u kome deca vide svoje roditelje, a oni se posle sat ili dva pokupe, sednu u kola i odlaze, verovatno bi nastala takva drama da to niko ne bi mogao da reši. A nema ni potrebe za tim. Ovo bi, bez šale, bilo veoma neprijatno i nepovoljno za decu. Zato posete treba da budu zabranjene.
Vanredne situacije u kojima neko dete iz zdravstvenih razloga treba da se vrati kući su nešto drugo. Decu treba pripremiti razgovorom da je tako nešto moguće, ali na način na koji ona to mogu da razumeju. Takve situacije su na svu sreću retke, jer, praksa je da se vode zdrava deca, a da ako se neko dete razboli ili prehladi tokom zimovanja, o njemu nastavljaju da brinu lekari grupe i vaspitači. Dete ide kući samo ako je reč o nekoj ozbiljnijoj situaciji. Prednost planine i čistog vazduha je što svaka dečija boljka kao neka prehlada ili temperatura, prolazi mnogo brže tu, nego kad su kod kuće, u gradu.
Boravak dece u prirodi i na čistom, naročito planinskom, vazduhu može toliko blagotvorno delovati na zdravlje deteta, da će ono tokom čitave naredne godine biti primetno zdravije. Samo sedam dana na planini čuda čini za jačanje imuniteta. Zimovanja mogu biti mnogo skuplja od letovanja i zato ih mnoge porodice ne mogu sebi priuštiti svake godine, a poneke nikad. Ako je reč o odlasku na neku od manjih planina gde je osnovna aktivnost šetnja, onda je ovakvo putovanje povoljnije i prijemčivije. Međutim, veće planine, koje su ujedno ski-centri imaju cene boravka koje su papreno skupe. Zato mnogo dece sa roditeljima ide na more, a nikad ne ode na planinu na skijanje. Kada se sve ovo uzme u obzir, slanje deteta na zimovanje sa vaspitačicom i drugarima iz vrtića znatno je jeftinije. Pošto se skoro uvek može plaćati na rate, mnogim porodicama je to prihvatljivo i mogu da priušte da njihovo dete ne bude uskraćeno za boravak na planini i snegu. Kada se zadovoljna vrate sa rumenim obrazima i dobrim apetitom, jasno je da je ovo putovanje vredelo svakog dinara.
Roditelji su ponekad zabrinuti kako će se vaspitači snaći sa svom decom i da li će njihovo dete u grupi biti uskraćeno za nešto. Činjenica je da su deca drugačija dok su na putu i još u grupi vršnjaka. Ona tada otkrivaju da nešto umeju što do tad nisu znala. Svakodnevne aktivnosti kao što je jutarnje i večernje održavanje higijene, kupanje i tuširanje, sve ide kao na traci. Iskusni vaspitači u privatnim vrtićima uspostave sistem koji funkcioniše i važno je da se poštuju pravila. Bude tu za njih posla preko glave, ali na kraju sve postignu i niko ne bude ni za šta ni uskraćen, ni zakinut. Sistemom nagrađivanja kod dece se razvijaju nove veštine koje nisu su u skladu sa uzrastom, a koje se često kod kuće zanemaruju i ne posvećuje im se dovoljna pažnja, u najvećoj meri zbog žurbe. Primer je spremanje kreveta ujutru i slaganje garderobe. Na rekreativnoj sa vrtićem, vaspitači naprave takmičenje u tome ko će najlepše da pospremi krevet ujutru kad ustane. To podrazumeva i da se slože pidžame. Većina dece ovo nikad ne radi samostalno kod kuće, jer roditelji veoma često ujutru nemaju vremena da ih čekaju i sami to odrade, ili uopšte to ne odrade jer se žure da odvedu dete u vrtić i stignu na posao. Ovakve aktivnosti korisne su za decu iz više aspekata. Osamostaljuju se, uče da brinu o svojim stvarima, a osećaju se veoma ponosno i veliko kad nauče da rade nešto što inače odrasli radi. Još kad pobede na takmičenju i za to usledi neka simbolična nagrada, zadovoljstvo je još veće.
Kada se dete vrati sa zimovanja, roditelji svedoče pozitivnoj promeni. Sami kažu da su znali da će se dete vratiti toliko samostalnije i zrelije za samo sedam dana, koliko obično prva zajednička putovanja traju, ne bi se ni trena dvoumili da li da ga šalju. Ako ste vi jedan od roditelja koji se upravo ovih dana suočava sa ovakvim izazovima, savet je da se opustite, ali i da se pripremite. Što više detalja ispričate vaspitačici u vezi sa navikama vašeg deteta, to bolje. Razgovarajte sa svojim mališanom i pozitivnim stavom ga pripremite i uverite da ide u jednu lepu i prijatnu avanturu. Igrajte se sa njim igara i objasnite mu koliko nići spava van kuće. Videćete odmah kako ono na to reaguje i u skladu sa tim, osetićete koji je vaš sledeći korak u pripremi za put. Nemojte odustajati, ako za to nemate neki baš jak razlog, jer koristi od zimovanja sa vrtićem su veoma velike.
Pročitajte još:
- Stidljivo dete u vrtiću
M. K.
