Registruj se
Prijavi se
Polazak u privatni vrtić tokom leta
2020-07-29 23:09:16
Dete kreće u privatni vrtić u toku leta. Kako se pripremiti i koje su prednosti, a koje mane polaska i adaptacije na vrtić tokom letnjih meseci.
Deca se mogu upisati u vrtić tokom čitave godine. Po tome su naročito poznati privatni vrtici koji imaju stalni upis dece dogod se ne popune kapaciteti. Roditelji, tj. mame koje se posle porodiljskog vraćaju na posao ne mogu da biraju kad će to biti i kad će upisati dete u jaslice. S tim uvezi je jasno zašto postoji potreba za slobodnim mestima u predškolskim ustanovama tokom čitave godine. Ipak, septembar se smatra tradicionalnim početkom nove školske godine, pa se zato i mnoga deca tada upisuju jaslice ili vrtić. Roditelji koji nisu primorani da daju dete ranije u predškolsku ustanovu, često donose odluke da sačekaju da dete napuni dve do tri godine i upisuju ga u vrtić kako bi krenulo od te jeseni. Što se tiče privatnih vrtića, iako ovo vreme uopšte nije obavezujuće, niti bilo koje drugo doba godine, ipak praksa je da se više dece upisuje baš u septembru. Tada prođe i sezona godišnjih odmora. Porodica se vrati sa sopstvenog odmora, tj. sa letovanja i priprema se za početak jeseni, tj. za novo razdoblje, a to je polazak u privatni vrtić. Sledi period adaptacije, tako da mnoge mame ostave deo godišnjeg odmora kako bi bile slobodne tokom perioda navikavanja. On sa sobom nosi posebne izazove. S tim u vezi potpuno je logično pitanje kako se na njega odražava činjenica da je dete pošlo u vrtić tokom leta, a ne na jesen kao većina druge dece.
Foto: Pixabay
Na prvom mestu treba istaći da mnogi roditelji zaista nemaju izbora kada je vreme polaska u vrtić u pitanju. Osim njih nema ko da čuva dete, a čak i ako imaju povremenu pomoć, moguće je da ona nije stalno na raspolaganju. Bilo kako bilo, suočeni su sa tim da moraju da se vrate na posao i da dete mora da krene u obdanište. Ako je reč o mami kojoj se završilo porodiljsko odsustvo standardne dužine od godinu dana, onda je dete tada napunilo 11 meseci. U tom uzrastu deca se upisuju u jaslice. U privatnim vrtićima jaslice su dodatno podeljene na starosne grupe, ali ovo ne mora biti pravilo jer ako u jaslicama nema dovoljno dece da se pravi više grupa, onda svi idu u jednu. Većina privatnih vrtića prima decu u jaslice kada dete ima ili uskoro treba d anapuni godinu dana. Ima i onih koji imaju kapacitete i za mlađe bebe, odnosno one koje imaju 6 meseci. Svakako, mnogo češće deca koja kreću u jaslice imaju već navršenih godinu dana.
Ako se desi da mama mora da se vrati na posao početkom ili u sred leta, onda i dete treba upisati na vreme kako bi se ono adaptiralo. Privatni vrtići aktivno sarađuju sa roditeljima tokom adaptacije. U zavisnosti od načina na koji je spor vode, neki privatni vrtići insistiraju na adaptaciji koja je postepena i koja se u početku odvija u prisustvu roditelja. Na taj način dete se prvo upoznaje sa novim prostorom i novim licima. Kada se navikne da sa momom dolazi u jaslice ili vrtić, onda sledi ono pravo navikavanje. Ono podrazumeva da se dete malo po malo ostavlja samo sa vaspitačima u vrtiću. Tu provodi prvo kraće vremenske intervale, pa potom sve duže i duže, dok ne ostane na spavanju. Kada se ovaj nivo savlada, smatra se da se dete uspešno adaptiralo na privatni vrtić.
Normalno je da dete tokom adaptacije plače. To je način negodovanja zato što se privremeno odvojilo od mame. Plač neće nestati u potpunosti ni kad se dete navikne na novu sredinu, odnosno kada bude ostajalo ceo dan i kada se bude smatralo da je adaptacija završena. Moguće je da se kasnije, ni iz čega, javi plač i negodovanje, čak iako je proteklo više meseci, pa i godinu dana. Deca su mala bića i ličnosti koje kao i odrasli imaju svoje dobre i ne tako dobre dane. Jednostavno, nekad su mrzovoljna i razdražljiva, a nekad su plačljiva. Svaka mama treba toga da bude svesna i da prihvati to kao nešto normalno. Ali, najburniji period je svakako rezervisan za prve dane odvajanja od mame, pa makar i na kratko. Ako je dete krenulo u vrtić u sred leta, onda je i ovaj period specifičan. Naime, tada ima manje dece u vrtiću. Porodice su na godišnjim odmorima, tako da je uvek neko odsutan. Ima dece koja se ne pojave po mesec dana i duže. U svim privatnim vrtićima, kao i u državnim leti uvek ima manje dece nego tokom ostalih meseci. Što se adaptacije tiče, u privatnim vrtićima broj dece ne igra posebnu ulogu jer oni sami po sebi imaju politiku da u grupama ima malo dece, tj. optimalan broj. U vrtićima koji nisu privatni i gde ima puno dece u grupama, ova razlika je leti vidljiva. Ali, u privatnim svakako ima manje dece kako bi vaspitači u potpunosti svakom mogli da se posvete. To je dobro jer onda ima više prostora za adaptaciju. Manje dece znači i da dete nije okruženo odjednom sa previše novih lica. Manje dece znači i manje gužve i buke. Nasuprot tome, velika grupa dodatno može uplašiti dete jer svi znamo da deca nisu tiha i da u veliki grupama može biti veoma glasno i bučno. Još jedna od prednosti polaska u privatni vrtić tokom leta je što tada ima manje dece na adaptaciji. To znači da je manje uplakanih okica i manje drame u isto vreme. Tokom jeseni, naročito u septembru više mališana istovremeno kreće u vrtić i zajedno prolaze period adaptacije. Nekad i to može da pomogne, ali veća je verovatnoća da će to biti otežavajuća okolnost jer svi su tu da se naviknu i svi u prvim danima neutešno plaču. Čak i ono malo dece koja ne plaču, pomile da ipak treba to rade jer svi drugo to čine. Solidarišu se. Ova situacija nije toliko primenjiva na manje grupe u privatnim vrtićima, tu je veći broj vaspitača, tako da se oni rasporede i podele. Kada su grupe velike, kolektivna adaptacija predstavlja izazov.
Svakako jasno je da optimalan broj dece u grupama, kao i broj vaspitača u privatnim vrtićima ima važnu ulogu i olakšava individualni pristup i brzu adaptaciju. S druge strane veoma je važan pozitivan stav roditelja i uverenje da će sve proći glatko. To je najbolji put da se prevaziđe ova, potpuno normalna faza u detinjstvu, polazak u vrtić ili jaslice .
Pročitajte još:
- Prekid adaptacije deteta na vrtić
M. K.
Deca se mogu upisati u vrtić tokom čitave godine. Po tome su naročito poznati privatni vrtici koji imaju stalni upis dece dogod se ne popune kapaciteti. Roditelji, tj. mame koje se posle porodiljskog vraćaju na posao ne mogu da biraju kad će to biti i kad će upisati dete u jaslice. S tim uvezi je jasno zašto postoji potreba za slobodnim mestima u predškolskim ustanovama tokom čitave godine. Ipak, septembar se smatra tradicionalnim početkom nove školske godine, pa se zato i mnoga deca tada upisuju jaslice ili vrtić. Roditelji koji nisu primorani da daju dete ranije u predškolsku ustanovu, često donose odluke da sačekaju da dete napuni dve do tri godine i upisuju ga u vrtić kako bi krenulo od te jeseni. Što se tiče privatnih vrtića, iako ovo vreme uopšte nije obavezujuće, niti bilo koje drugo doba godine, ipak praksa je da se više dece upisuje baš u septembru. Tada prođe i sezona godišnjih odmora. Porodica se vrati sa sopstvenog odmora, tj. sa letovanja i priprema se za početak jeseni, tj. za novo razdoblje, a to je polazak u privatni vrtić. Sledi period adaptacije, tako da mnoge mame ostave deo godišnjeg odmora kako bi bile slobodne tokom perioda navikavanja. On sa sobom nosi posebne izazove. S tim u vezi potpuno je logično pitanje kako se na njega odražava činjenica da je dete pošlo u vrtić tokom leta, a ne na jesen kao većina druge dece.
Na prvom mestu treba istaći da mnogi roditelji zaista nemaju izbora kada je vreme polaska u vrtić u pitanju. Osim njih nema ko da čuva dete, a čak i ako imaju povremenu pomoć, moguće je da ona nije stalno na raspolaganju. Bilo kako bilo, suočeni su sa tim da moraju da se vrate na posao i da dete mora da krene u obdanište. Ako je reč o mami kojoj se završilo porodiljsko odsustvo standardne dužine od godinu dana, onda je dete tada napunilo 11 meseci. U tom uzrastu deca se upisuju u jaslice. U privatnim vrtićima jaslice su dodatno podeljene na starosne grupe, ali ovo ne mora biti pravilo jer ako u jaslicama nema dovoljno dece da se pravi više grupa, onda svi idu u jednu. Većina privatnih vrtića prima decu u jaslice kada dete ima ili uskoro treba d anapuni godinu dana. Ima i onih koji imaju kapacitete i za mlađe bebe, odnosno one koje imaju 6 meseci. Svakako, mnogo češće deca koja kreću u jaslice imaju već navršenih godinu dana.
Ako se desi da mama mora da se vrati na posao početkom ili u sred leta, onda i dete treba upisati na vreme kako bi se ono adaptiralo. Privatni vrtići aktivno sarađuju sa roditeljima tokom adaptacije. U zavisnosti od načina na koji je spor vode, neki privatni vrtići insistiraju na adaptaciji koja je postepena i koja se u početku odvija u prisustvu roditelja. Na taj način dete se prvo upoznaje sa novim prostorom i novim licima. Kada se navikne da sa momom dolazi u jaslice ili vrtić, onda sledi ono pravo navikavanje. Ono podrazumeva da se dete malo po malo ostavlja samo sa vaspitačima u vrtiću. Tu provodi prvo kraće vremenske intervale, pa potom sve duže i duže, dok ne ostane na spavanju. Kada se ovaj nivo savlada, smatra se da se dete uspešno adaptiralo na privatni vrtić.
Normalno je da dete tokom adaptacije plače. To je način negodovanja zato što se privremeno odvojilo od mame. Plač neće nestati u potpunosti ni kad se dete navikne na novu sredinu, odnosno kada bude ostajalo ceo dan i kada se bude smatralo da je adaptacija završena. Moguće je da se kasnije, ni iz čega, javi plač i negodovanje, čak iako je proteklo više meseci, pa i godinu dana. Deca su mala bića i ličnosti koje kao i odrasli imaju svoje dobre i ne tako dobre dane. Jednostavno, nekad su mrzovoljna i razdražljiva, a nekad su plačljiva. Svaka mama treba toga da bude svesna i da prihvati to kao nešto normalno. Ali, najburniji period je svakako rezervisan za prve dane odvajanja od mame, pa makar i na kratko. Ako je dete krenulo u vrtić u sred leta, onda je i ovaj period specifičan. Naime, tada ima manje dece u vrtiću. Porodice su na godišnjim odmorima, tako da je uvek neko odsutan. Ima dece koja se ne pojave po mesec dana i duže. U svim privatnim vrtićima, kao i u državnim leti uvek ima manje dece nego tokom ostalih meseci. Što se adaptacije tiče, u privatnim vrtićima broj dece ne igra posebnu ulogu jer oni sami po sebi imaju politiku da u grupama ima malo dece, tj. optimalan broj. U vrtićima koji nisu privatni i gde ima puno dece u grupama, ova razlika je leti vidljiva. Ali, u privatnim svakako ima manje dece kako bi vaspitači u potpunosti svakom mogli da se posvete. To je dobro jer onda ima više prostora za adaptaciju. Manje dece znači i da dete nije okruženo odjednom sa previše novih lica. Manje dece znači i manje gužve i buke. Nasuprot tome, velika grupa dodatno može uplašiti dete jer svi znamo da deca nisu tiha i da u veliki grupama može biti veoma glasno i bučno. Još jedna od prednosti polaska u privatni vrtić tokom leta je što tada ima manje dece na adaptaciji. To znači da je manje uplakanih okica i manje drame u isto vreme. Tokom jeseni, naročito u septembru više mališana istovremeno kreće u vrtić i zajedno prolaze period adaptacije. Nekad i to može da pomogne, ali veća je verovatnoća da će to biti otežavajuća okolnost jer svi su tu da se naviknu i svi u prvim danima neutešno plaču. Čak i ono malo dece koja ne plaču, pomile da ipak treba to rade jer svi drugo to čine. Solidarišu se. Ova situacija nije toliko primenjiva na manje grupe u privatnim vrtićima, tu je veći broj vaspitača, tako da se oni rasporede i podele. Kada su grupe velike, kolektivna adaptacija predstavlja izazov.
Svakako jasno je da optimalan broj dece u grupama, kao i broj vaspitača u privatnim vrtićima ima važnu ulogu i olakšava individualni pristup i brzu adaptaciju. S druge strane veoma je važan pozitivan stav roditelja i uverenje da će sve proći glatko. To je najbolji put da se prevaziđe ova, potpuno normalna faza u detinjstvu, polazak u vrtić ili jaslice .
Pročitajte još:
- Prekid adaptacije deteta na vrtić
M. K.
