Registruj se
Prijavi se
Prekid adaptacije deteta na vrtić
2020-07-12 19:18:53
Šta se dešava ako adaptacija deteta na polazak u vrtić mora da se prekine i kasnije nastavi? Istraživali smo kakva si iskustva vaspitača i privatnim vrtićima.
Proces prilagođavanja deteta na novu sredinu u privatnim predškolskim ustanovama odvija se određenom dinamikom i u skladu sa zacrtanim planom. Svako dete je individua za sebe i nezavisno od druge dece može se brže i lakše adaptirati na vrtić. Poznato je da su privatni vrtici posebno posvećeni adaptaciji nove dece u grupama o bilo kom uzrastu da je reč. Najviše dece polazi u vrtić u uzrastu kada pripada jaslenoj grupi ili mlađoj grupi u vrtiću. Privatna obdaništa ne kriju način rada i pristup prilagođavanju jer je u njihovom najboljem interesu da se dobar glas daleko pronese, a da novoupisana deca prihvate sredinu kako ne bi došlo do odustajanja. Roditelji najčešće nemaju izbora u odluci kada dete treba da krene u vrtić. Ograničavaju ih poslovne obaveze, tako da je nekad vreme ključni faktor i nema prostora za odlaganje polaska. Tenzija može porasti jer se stvara briga – šta ako se dete ne prilagodi u tom periodu. Neko ni sam nije spreman na to šta ga čeka. Adaptacija je adaptacija, a vi ste ti koji na nju možete gledati iz različitih uglova. Kao i na sve ostalo u životu. Priprema i prvi dani u vrtiću lakše prolaze u sredini koja nije prenatrpana. Zato su privatni vrtići sa svojim optimalnim brojem dece u grupi, koji često može biti i manji od maksimalnih osmoro, ustvari idealni jer pružaju tu olakšavajuću okolnost. Reakcije dece na prve dane su različite, ali i reakcije roditelja. Svako adaptaciju doživljava individualno i gleda na nju kroz neku svoju prizmu. Pitanje da li je normalno da dete stalno plače tokom prilagođavanja na vrtić, roditelji često postavljaju. Normalno je da dete plače i to treba prihvatiti. Nekim roditeljima je ovo traumatično, a neki u potpunosti to razumeju kao deo procesa znajući da će vremenom proći i da neće ostaviti nikakve štetne posledice po dete. S tim u vezi je i odabir predškolske ustanove i odnos prema deci i saradnja sa roditeljima. Privatni vrtići su mnogo otvoreniji u tom smislu. U njima nema neke začarane hijerarhije i kojoj se često igra gluvih telefona. Svakako, mnogo je lakše i samim roditeljima kada imaju otvorenu i jasnu saradnju sa vaspitačima iz grupe.
Foto: Pixabay
Međutim, šta se dešava ako se adaptacije prekine i odloži. U normalnim okolnostima ovoga gotovo da nema. Kada dete krene u vrtić, krenulo je. Sada smo svedoci nekih nenormalnih okolnosti u kojima su deca prekidala prilagođavanje na vrtić usled privremenog prestanka rada predškolskih ustanova. Kako se to na njih odrazilo, a kako na roditelje. Rezultat prekida adaptacije i njenog ponovnog započinjanja nakon par meseci je taj da se sve vraća na početak. Roditelji nisu znali šta i kako niti šta sutra nosi. Neuobičajena situacija nikog nije pripremala na to da razmišlja još o tome kakve posledice nosi prekidanje adaptivnog perioda. Mlađa deca koja su u prvom krugu tek krenula u vrtić i ti provela neko kraće vreme, a da se još nisu prilagodila, faktički su vraćena na početak, kao da se ranije ništa nije desilo. Roditeljima je ovo otežavajući faktor, ali svako na njega drugačije reaguje. Nekom je to strašno, a nekom je samo deo trenutnih prepreka koje će prebroditi i ići dalje normalnim putem.
Starija deca koja su u uzrastu od 4 ili 5 godina krenula u vrtić na samom početku bila su svesnija da polaze u predškolsku ustanovu. Sa njima je potrebni puno razgovarati kako bi im se na njihovom nivou i bez preteranog komplikovanja objasnilo da su nastali posebni razlozi zbog kojih je prekinut njihovo odlazak u vrtić, ali da su se stekli uslovi da oni ponovo idu među svoje drugare. Jednostavno, na roditeljima i vaspitačima je poseban zadatak da se snađu u potpuno novoj situaciji. Treba se rukovoditi razumom i instinktom. Deca zaslužuju da im roditelji pružaju podršku i ulivaju osećaj sigurnosti. Stariji mališani koji su vreme proveli unutra ili izolovani, lakše će se vratiti u grupu gde će imati svoje vršnjake sa kojima će se družiti.
Odrasli su ti koji treba da improvizuju i ponekad da se snalaze u nečemu što je potpuno novo. Ali, na sve uvek treba gledati pozitivni i optimistično. Takav stav će vas voditi napred i ne dozvoliti da se vrtite u krug ili da idete u nazad. Bez obzira na druge, budite vodič sami sebi i obezbedite atmosferu u kojoj će vaša deca rasti u pozitivnoj sredini, ojačana samopouzdanjem i verom da će sve biti i bolje nego što su prvobitno mislili.
Privatni vrtići su tu da obezbede najbolje moguće uslove za njih. Svakome kome je u životu vodič ljubav, a ne strah, biće dobro. Neplanirani događaji ponekad iskrsnu. Treba se samo prisetiti da ste se snalazili u životu u mnogo komplikovanijim situacijama nego što je to prekinuta adaptacija deteta na vrtić. Čak iako se to desilo i ako sve mora ispočetka, budite zahvalni na tome što se ukazala ponovo prilika. Ako do sad niste naučili i shvatili, budite zahvalni na svemu što ste možda dosad shvatali zdravo za gotovo. Uživajte u svakom trenutku i svakom danu. Adaptacija na privatni vrtić, ponovljena ili ne, prekinuta ili ne, samo je deo procesa i treba je gledati maksimalno pozitivno. Ako je tako poimate, onda je to jedna lepa životna faza o kojoj ćete jednog dana pričati priče, a ne nešto što jedva čekate da prođe. Nemojte sebe stavljati u raspoloženje jedva čekanja da nešto prođe, već uronite u sadašnji trenutak i sve što u njemu možete naći lepo. Više nego dovoljno je to što imate dete koje treba da krene u vrtić, razlog za beskrajnu sreću. Zapamtite da vi birate s kim se družite, pričate, pijete kafu i razgovarate telefonom. Vi birate šta čitate, a šta preskačete. Tako da od vas zavisi kako ćete prihvatiti jedno divno životno razdoblje, a to je polazak deteta u jaslice ili u vrtić.
Pročitajte još:
- Da li se deca lakše prilagođavaju u privatnom vrtiću
M. K.
Proces prilagođavanja deteta na novu sredinu u privatnim predškolskim ustanovama odvija se određenom dinamikom i u skladu sa zacrtanim planom. Svako dete je individua za sebe i nezavisno od druge dece može se brže i lakše adaptirati na vrtić. Poznato je da su privatni vrtici posebno posvećeni adaptaciji nove dece u grupama o bilo kom uzrastu da je reč. Najviše dece polazi u vrtić u uzrastu kada pripada jaslenoj grupi ili mlađoj grupi u vrtiću. Privatna obdaništa ne kriju način rada i pristup prilagođavanju jer je u njihovom najboljem interesu da se dobar glas daleko pronese, a da novoupisana deca prihvate sredinu kako ne bi došlo do odustajanja. Roditelji najčešće nemaju izbora u odluci kada dete treba da krene u vrtić. Ograničavaju ih poslovne obaveze, tako da je nekad vreme ključni faktor i nema prostora za odlaganje polaska. Tenzija može porasti jer se stvara briga – šta ako se dete ne prilagodi u tom periodu. Neko ni sam nije spreman na to šta ga čeka. Adaptacija je adaptacija, a vi ste ti koji na nju možete gledati iz različitih uglova. Kao i na sve ostalo u životu. Priprema i prvi dani u vrtiću lakše prolaze u sredini koja nije prenatrpana. Zato su privatni vrtići sa svojim optimalnim brojem dece u grupi, koji često može biti i manji od maksimalnih osmoro, ustvari idealni jer pružaju tu olakšavajuću okolnost. Reakcije dece na prve dane su različite, ali i reakcije roditelja. Svako adaptaciju doživljava individualno i gleda na nju kroz neku svoju prizmu. Pitanje da li je normalno da dete stalno plače tokom prilagođavanja na vrtić, roditelji često postavljaju. Normalno je da dete plače i to treba prihvatiti. Nekim roditeljima je ovo traumatično, a neki u potpunosti to razumeju kao deo procesa znajući da će vremenom proći i da neće ostaviti nikakve štetne posledice po dete. S tim u vezi je i odabir predškolske ustanove i odnos prema deci i saradnja sa roditeljima. Privatni vrtići su mnogo otvoreniji u tom smislu. U njima nema neke začarane hijerarhije i kojoj se često igra gluvih telefona. Svakako, mnogo je lakše i samim roditeljima kada imaju otvorenu i jasnu saradnju sa vaspitačima iz grupe.
Međutim, šta se dešava ako se adaptacije prekine i odloži. U normalnim okolnostima ovoga gotovo da nema. Kada dete krene u vrtić, krenulo je. Sada smo svedoci nekih nenormalnih okolnosti u kojima su deca prekidala prilagođavanje na vrtić usled privremenog prestanka rada predškolskih ustanova. Kako se to na njih odrazilo, a kako na roditelje. Rezultat prekida adaptacije i njenog ponovnog započinjanja nakon par meseci je taj da se sve vraća na početak. Roditelji nisu znali šta i kako niti šta sutra nosi. Neuobičajena situacija nikog nije pripremala na to da razmišlja još o tome kakve posledice nosi prekidanje adaptivnog perioda. Mlađa deca koja su u prvom krugu tek krenula u vrtić i ti provela neko kraće vreme, a da se još nisu prilagodila, faktički su vraćena na početak, kao da se ranije ništa nije desilo. Roditeljima je ovo otežavajući faktor, ali svako na njega drugačije reaguje. Nekom je to strašno, a nekom je samo deo trenutnih prepreka koje će prebroditi i ići dalje normalnim putem.
Starija deca koja su u uzrastu od 4 ili 5 godina krenula u vrtić na samom početku bila su svesnija da polaze u predškolsku ustanovu. Sa njima je potrebni puno razgovarati kako bi im se na njihovom nivou i bez preteranog komplikovanja objasnilo da su nastali posebni razlozi zbog kojih je prekinut njihovo odlazak u vrtić, ali da su se stekli uslovi da oni ponovo idu među svoje drugare. Jednostavno, na roditeljima i vaspitačima je poseban zadatak da se snađu u potpuno novoj situaciji. Treba se rukovoditi razumom i instinktom. Deca zaslužuju da im roditelji pružaju podršku i ulivaju osećaj sigurnosti. Stariji mališani koji su vreme proveli unutra ili izolovani, lakše će se vratiti u grupu gde će imati svoje vršnjake sa kojima će se družiti.
Odrasli su ti koji treba da improvizuju i ponekad da se snalaze u nečemu što je potpuno novo. Ali, na sve uvek treba gledati pozitivni i optimistično. Takav stav će vas voditi napred i ne dozvoliti da se vrtite u krug ili da idete u nazad. Bez obzira na druge, budite vodič sami sebi i obezbedite atmosferu u kojoj će vaša deca rasti u pozitivnoj sredini, ojačana samopouzdanjem i verom da će sve biti i bolje nego što su prvobitno mislili.
Privatni vrtići su tu da obezbede najbolje moguće uslove za njih. Svakome kome je u životu vodič ljubav, a ne strah, biće dobro. Neplanirani događaji ponekad iskrsnu. Treba se samo prisetiti da ste se snalazili u životu u mnogo komplikovanijim situacijama nego što je to prekinuta adaptacija deteta na vrtić. Čak iako se to desilo i ako sve mora ispočetka, budite zahvalni na tome što se ukazala ponovo prilika. Ako do sad niste naučili i shvatili, budite zahvalni na svemu što ste možda dosad shvatali zdravo za gotovo. Uživajte u svakom trenutku i svakom danu. Adaptacija na privatni vrtić, ponovljena ili ne, prekinuta ili ne, samo je deo procesa i treba je gledati maksimalno pozitivno. Ako je tako poimate, onda je to jedna lepa životna faza o kojoj ćete jednog dana pričati priče, a ne nešto što jedva čekate da prođe. Nemojte sebe stavljati u raspoloženje jedva čekanja da nešto prođe, već uronite u sadašnji trenutak i sve što u njemu možete naći lepo. Više nego dovoljno je to što imate dete koje treba da krene u vrtić, razlog za beskrajnu sreću. Zapamtite da vi birate s kim se družite, pričate, pijete kafu i razgovarate telefonom. Vi birate šta čitate, a šta preskačete. Tako da od vas zavisi kako ćete prihvatiti jedno divno životno razdoblje, a to je polazak deteta u jaslice ili u vrtić.
Pročitajte još:
- Da li se deca lakše prilagođavaju u privatnom vrtiću
M. K.
