Registruj se
Prijavi se
Prevencija šloga u staračkom domu
2020-08-23 18:23:54
Neko dođe u starački dom posle moždanog udara. Neko nije nikad do sad imao moždani udar, ali prate ga faktori rizika. Na koji način se sprovodi preventiva i šta ona podrazumeva kada su stanovnici doma za stare u pitanju?
Do sada je bilo više puta reči o tome šta znači staracki dom i koje su mnogobrojne prednosti odabira da starija osoba živi u domu. Međutim, treba se osvrnuti i na jedno od najčešćih oboljenja koje se vezuje i za mlađe osobe, ali je njegova učestalost u kasnijim godinama mnogo veća. Reč je o moždanom udaru ili šlogu. To je bolest koje se mnogi plaše. Može biti fatalna, a ako to nije, onda ostavlja manje ili veće posledice. One se mogu lečiti i pomoću adekvatne terapije i rehabilitacije neke osobe koje su doživele šlog posle određenog vremena mogu povratiti većinu pređašnjih funkcija. Ali, naravno, ne postoje reči koje mogu da opišu koliko je bolje sprečiti ovo stanje nego lečiti. O prevenciji šloga u savremenoj medicini dosta se zna. Stalno se otkrivaju nova saznanja, a do sada je napisano na stotine i hiljade naučnih radova. Danas koristimo to što nam je poznato kako bismo na sve načine sprečili da se bolest desi.
Šta je ustvari šlog? Bez upuštanja u stručnu terminologiju, jednostavnim rečnikom iskazao, šlog je moždani udar. Nastaje tako što krv ne može da protiče kroz neki krvni sud u mozgu, usled čega dolazi do toga da funkcije u tom delu mozga budu blokirane. Simptomi su nešto što se lako prepoznaje. Kada se dese, sprovodi se hitna intervencija i pacijent se smešta u bolnicu. Dalji tok, lečenje i prognoze su nešto što je individualno.
Foto: Pixabay
Šta je to što možemo uraditi da sprečimo da do šloga dođe? Jedna od osnovnih stvari je redovna kontrola krvnog pritiska. Povećani krvni pritisak je jedan od osnovnih faktora rizika. Pored toga u glavne faktore rizika ubrajaju se: aktivno ili pasivno pušenje, dijabetes, angina pektoris, preležan infarkt srca, srčana aritmija, bolesti krvnih sudova, nasledni faktor, loša i nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti.
Loša ishrana dovodi do poremećaja u organizmu, to je opšte poznato. Povećanje holesterola i triglicerida u krvi znak je da nešto treba da se preduzme. Korigovanje načina ishrane je ključno. Povećan holesterol dovodi do nagomilavanja masti na krvnim sudovim što za posledicu može imati moždani udar, ali i srčani udar. Upravo s tim u vezi je i činjenica da je mnogo lakše kontrolisati ishranu starije osobe koja ima faktore rizika za nastanak šloga kada ona boravi u domu za stare. Kada osoba živi sama, neko mora da se stara o njenoj ishrani. Neophodno je da ona bude strogo kontrolisana, naročito u slučajevima gde postoji povećani rizik. U mladosti je većini bio fokus na korigovanje ishrane zbog kilaže i estetskih razloga. Neko je možda pomislio da je starijima lakše jer za njih nije važno da imaju dobru liniju, tako da mogu da se opuste. Ali, nažalost, opuštanja nema. Razlozi su mnogo važniji od estetskih, a to su zdravstveni razlozi. Kada su oni u pitanju, nema kompromisa, a motivacija da se slede pravila zdrave i pravilne ishrane nikad ne treba da manjka. Zašto? Zato što su posledice šloga takve da on može u tolikoj meri da naruši kvalitet života i da treba puno vremena i napora da se osoba rehabilituje. Svako ko je doživeo šlog, da može da izabere da vrati vreme i nešto promeni u svom ponašanju, pa makar to bilo i strogo i disciplinovano odricanje od omiljene masne i slane hrane, sigurno bi to uradio bez razmišljanja. Ovo odricanje je mnogo manja žrtva i više se isplati nego ispaštati od posledica šloga.
U staračkim domovima obroci se spremaju tako da ne budu samo zdravi i bezbedni, već i ukusni. Kada treba da mislite o tome da hrana ne sme da bude slana i masna a da pri tom postignete da ne bude bljutava, pred vama je veliki izazov. Na svu sreću, neko je o tome već razmišljao i došao do rešenja. Način pripreme i alternative kada je upotreba začina u pitanju mogu da učine da ono što je bezbedno za zdravlje, bude i ukusno. Kuvari koji spremaju doručak, ručak, večeru i užine u domu za stare, strogo se pridržavaju recepata, tako da je sve što se spremi i ukusno i zdravo. Ako ne smete da osolite hranu, to ne znači da pomoću nekih drugih zaliha koji nisu opasni kao so ne možete da je učinite ukusnijom. Isto tako, nema potrebe da nešto pliva u ulju ili u masti da bi bilo ukusno. Starijim osobama koje žive kod kuće i kojima kuva neko od ukućana nekad je možda servirano nešto što je masnije nego što bi smelo da bude. Jednostavno, razlog je što je ta osoba koja kuva naučena na takav način pripremanja hrane i ne zna za drugi. U staračkom domu to ne može da se desi i zato je ishrana mnogo zdravija.
Starije osobe koje imaju povišen krvni pritisak i druge faktore rizika za dobijanje šloga, moraju redovno da uzimaju prepisanu terapiju. Ako kod kuće same brinu o tome, može da se desi da je zanemare i preskoče. Moguće je da ponekad zaborave da uzmu lekove. Dozeri i kutijice u kojima su lekovi razvrstani, mogu da pomognu, ali ne uvek. Ako demencija prati starost, onda je jasno da osoba nenamerno može da preskače uzimanje lekova. Jednostavno, zaboraviće. U domu za stare toga nema i uvek neko brine o tome da se terapija ne preskače. Isto tako, doza je veoma važna. Starije osobe koje same žive, nekad mogu da zaborave da su već popile neki lek i da ga popiju dvaput. Isto tako, postoje lekovi koji se piju po potrebi, a ne po nekom unapred ustaljenom rasporedu. Na primer, lekovi za povišen krvni pritisak mogu se nekad prepisati da se uzimaju samo ako je pritisak visok. Nasuprot tome, kod ovakvih pacijenata moglo bi da se desi da im se pritisak suviše obori ako uzmu lek za snižavanje pritiska koji je već nizak u tom trenutku. Zbog ovoga mogu imati tegobe. Da se ovo ne bi desilo, neko mora da im redovno meri pritisak i da im po potrebi da lek za pritisak. U staračkom domu to rade medicinske sestre svakodnevno, a ako treba i više puta u toku dana. Lekari vode računa o terapiji. Domovi za stare obično nemaju stalno zaposlene lekare specijaliste, ali zato sarađuju sa njima i oni dolaze uvek kad treba da pregledaju korisnike doma za stare i da revidiraju njihovu terapiju.
Pored brige o terapiji i zdravoj ishrani, u staračkim domovi vodi se računa o tome da se stanovnici kreću i da imaju fizičku aktivnost u vidu šetnje po dvorištu ili pripadajućem parku. Sve vreme je tu neko uz njih ko će da vodi računa da se oni ne povrede i da ne padnu. Kada su sami kod kuće, za njih može biti rizično ako samostalno odu u šetnju.
Starački dom pruža jedan od najjednostavnijih načina da se starijima obezbedi i nega i preventiva. Kvalitet života je umanjen bolestima i tegobama, ali ako ne borave u sredini koja je za njih bezbedna zdravlje se samo još više može narušiti.
Pročitajte još:
Idealan starački dom
M. K.
Do sada je bilo više puta reči o tome šta znači staracki dom i koje su mnogobrojne prednosti odabira da starija osoba živi u domu. Međutim, treba se osvrnuti i na jedno od najčešćih oboljenja koje se vezuje i za mlađe osobe, ali je njegova učestalost u kasnijim godinama mnogo veća. Reč je o moždanom udaru ili šlogu. To je bolest koje se mnogi plaše. Može biti fatalna, a ako to nije, onda ostavlja manje ili veće posledice. One se mogu lečiti i pomoću adekvatne terapije i rehabilitacije neke osobe koje su doživele šlog posle određenog vremena mogu povratiti većinu pređašnjih funkcija. Ali, naravno, ne postoje reči koje mogu da opišu koliko je bolje sprečiti ovo stanje nego lečiti. O prevenciji šloga u savremenoj medicini dosta se zna. Stalno se otkrivaju nova saznanja, a do sada je napisano na stotine i hiljade naučnih radova. Danas koristimo to što nam je poznato kako bismo na sve načine sprečili da se bolest desi.
Šta je ustvari šlog? Bez upuštanja u stručnu terminologiju, jednostavnim rečnikom iskazao, šlog je moždani udar. Nastaje tako što krv ne može da protiče kroz neki krvni sud u mozgu, usled čega dolazi do toga da funkcije u tom delu mozga budu blokirane. Simptomi su nešto što se lako prepoznaje. Kada se dese, sprovodi se hitna intervencija i pacijent se smešta u bolnicu. Dalji tok, lečenje i prognoze su nešto što je individualno.
Šta je to što možemo uraditi da sprečimo da do šloga dođe? Jedna od osnovnih stvari je redovna kontrola krvnog pritiska. Povećani krvni pritisak je jedan od osnovnih faktora rizika. Pored toga u glavne faktore rizika ubrajaju se: aktivno ili pasivno pušenje, dijabetes, angina pektoris, preležan infarkt srca, srčana aritmija, bolesti krvnih sudova, nasledni faktor, loša i nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti.
Loša ishrana dovodi do poremećaja u organizmu, to je opšte poznato. Povećanje holesterola i triglicerida u krvi znak je da nešto treba da se preduzme. Korigovanje načina ishrane je ključno. Povećan holesterol dovodi do nagomilavanja masti na krvnim sudovim što za posledicu može imati moždani udar, ali i srčani udar. Upravo s tim u vezi je i činjenica da je mnogo lakše kontrolisati ishranu starije osobe koja ima faktore rizika za nastanak šloga kada ona boravi u domu za stare. Kada osoba živi sama, neko mora da se stara o njenoj ishrani. Neophodno je da ona bude strogo kontrolisana, naročito u slučajevima gde postoji povećani rizik. U mladosti je većini bio fokus na korigovanje ishrane zbog kilaže i estetskih razloga. Neko je možda pomislio da je starijima lakše jer za njih nije važno da imaju dobru liniju, tako da mogu da se opuste. Ali, nažalost, opuštanja nema. Razlozi su mnogo važniji od estetskih, a to su zdravstveni razlozi. Kada su oni u pitanju, nema kompromisa, a motivacija da se slede pravila zdrave i pravilne ishrane nikad ne treba da manjka. Zašto? Zato što su posledice šloga takve da on može u tolikoj meri da naruši kvalitet života i da treba puno vremena i napora da se osoba rehabilituje. Svako ko je doživeo šlog, da može da izabere da vrati vreme i nešto promeni u svom ponašanju, pa makar to bilo i strogo i disciplinovano odricanje od omiljene masne i slane hrane, sigurno bi to uradio bez razmišljanja. Ovo odricanje je mnogo manja žrtva i više se isplati nego ispaštati od posledica šloga.
U staračkim domovima obroci se spremaju tako da ne budu samo zdravi i bezbedni, već i ukusni. Kada treba da mislite o tome da hrana ne sme da bude slana i masna a da pri tom postignete da ne bude bljutava, pred vama je veliki izazov. Na svu sreću, neko je o tome već razmišljao i došao do rešenja. Način pripreme i alternative kada je upotreba začina u pitanju mogu da učine da ono što je bezbedno za zdravlje, bude i ukusno. Kuvari koji spremaju doručak, ručak, večeru i užine u domu za stare, strogo se pridržavaju recepata, tako da je sve što se spremi i ukusno i zdravo. Ako ne smete da osolite hranu, to ne znači da pomoću nekih drugih zaliha koji nisu opasni kao so ne možete da je učinite ukusnijom. Isto tako, nema potrebe da nešto pliva u ulju ili u masti da bi bilo ukusno. Starijim osobama koje žive kod kuće i kojima kuva neko od ukućana nekad je možda servirano nešto što je masnije nego što bi smelo da bude. Jednostavno, razlog je što je ta osoba koja kuva naučena na takav način pripremanja hrane i ne zna za drugi. U staračkom domu to ne može da se desi i zato je ishrana mnogo zdravija.
Starije osobe koje imaju povišen krvni pritisak i druge faktore rizika za dobijanje šloga, moraju redovno da uzimaju prepisanu terapiju. Ako kod kuće same brinu o tome, može da se desi da je zanemare i preskoče. Moguće je da ponekad zaborave da uzmu lekove. Dozeri i kutijice u kojima su lekovi razvrstani, mogu da pomognu, ali ne uvek. Ako demencija prati starost, onda je jasno da osoba nenamerno može da preskače uzimanje lekova. Jednostavno, zaboraviće. U domu za stare toga nema i uvek neko brine o tome da se terapija ne preskače. Isto tako, doza je veoma važna. Starije osobe koje same žive, nekad mogu da zaborave da su već popile neki lek i da ga popiju dvaput. Isto tako, postoje lekovi koji se piju po potrebi, a ne po nekom unapred ustaljenom rasporedu. Na primer, lekovi za povišen krvni pritisak mogu se nekad prepisati da se uzimaju samo ako je pritisak visok. Nasuprot tome, kod ovakvih pacijenata moglo bi da se desi da im se pritisak suviše obori ako uzmu lek za snižavanje pritiska koji je već nizak u tom trenutku. Zbog ovoga mogu imati tegobe. Da se ovo ne bi desilo, neko mora da im redovno meri pritisak i da im po potrebi da lek za pritisak. U staračkom domu to rade medicinske sestre svakodnevno, a ako treba i više puta u toku dana. Lekari vode računa o terapiji. Domovi za stare obično nemaju stalno zaposlene lekare specijaliste, ali zato sarađuju sa njima i oni dolaze uvek kad treba da pregledaju korisnike doma za stare i da revidiraju njihovu terapiju.
Pored brige o terapiji i zdravoj ishrani, u staračkim domovi vodi se računa o tome da se stanovnici kreću i da imaju fizičku aktivnost u vidu šetnje po dvorištu ili pripadajućem parku. Sve vreme je tu neko uz njih ko će da vodi računa da se oni ne povrede i da ne padnu. Kada su sami kod kuće, za njih može biti rizično ako samostalno odu u šetnju.
Starački dom pruža jedan od najjednostavnijih načina da se starijima obezbedi i nega i preventiva. Kvalitet života je umanjen bolestima i tegobama, ali ako ne borave u sredini koja je za njih bezbedna zdravlje se samo još više može narušiti.
Pročitajte još:
Idealan starački dom
M. K.
