Registruj se
Prijavi se
Privatnost i mir u staračkom domu
2020-11-12 01:45:09
Usluga u staračkim domovima podrazumeva mnogo toga. Kako je cena mesečnog boravka niža ako se soba deli sa još nekim, to je veoma često jedini izbor mnogima. Da li osobe koje nisu u jednokrevetnim sobama imaju dovoljno privatnosti i mira?
Podrazumeva se da svaki staracki dom nudi izbor između više tipova sobe u koje su smešteni korisnici. Uvek su najskuplji apartmani i jednokrevetne sobe. Ako se pitate koja je razlika između apartmana i jednokrevetne sobe u staračkom domu, ona nije ista od doma do doma. U nekim ustanovama razlika između jednokrevetne sobe i apartmana ogleda se najviše u veličini. Mada, ni to nije dovoljno objašnjenje. Ima domova u kojima su sobe generalno prostranije u odnosu na neke druge. Inače, ako treba da napravimo osnovnu razliku između sobe i apartmana u staračkom domu, onda je to ustvari da bi svaki apartman trebalo da ima sopstveno kupatilo, dok jednokrevetne sobu mogu i da imaju deljeno kupatilo koje se nalazi na spratu. Ima i onih ustanova u kojima svaka soba, pa čak i one sa više kreveta, imaju svoje kupatilo. Generalno, apartman može imati više od jedne prostorije, i sastojati se od spavaćeg dela, i izdvojenog dnevnog dela. To je kao u hotelima ili na primer garsonjerama. Prednost ovakvog rasporeda je ta da osoba koja stanuje u apartmanu u staračkom domu ima najveći stepen privatnosti. Ona, kao da je kod svoje kuće, s tim što je tu uvek neko ko će o njoj da brine i da joj pritekne u pomoć kad god je to potrebno. Razlika između stanovanja u ovakvom okruženju i života kod kuće je u tome što bi kući trebalo angažovati bar dve, a idealno tri osobe koje bi radile po smenama i brinule se o svemu, od spremanja hrane do higijene. Opet, u staračkom domu su zaposleni medicinske struke, dok osobe koje se brinu o starima u kućnim uslovima to nisu uvek. Sve je više starih ljudi kojima je potrebna pomoć. Odatle raste potražnja i za negom u kući i za staračkim domovima. Međutim, dom za stare pruža više toga za manje novca. Kako je mnogima jedna od briga kako će se starija osoba osećati u domu, kad se nalazi u društvu drugih starih ljudi. Mlađi se brinu o tome i kakva atmosfera vlada. Nisu svi uvek raspoloženi za društvo. Pitanje i kakvo je društvo. Ako su tu osobe koje su depresivne i šire negativnu energiju, to bi moglo svakom da pokvari dan, a ne nekom ko je star i ko je tu došao da živi. Starije osobe se mogu osećati odbačenim. Takođe, nedostatak privatnosti izaziva jednu od najvećih zabrinutosti kod svakog ko se lomi oko odluke za odlazak u dom. Kada neko ima svoj prostor u kome je sam i kom može da boravi koliko god mu prija, to je jedan vid slobode. Kada je nekome nametnuto da deli sobu sa drugim osobama to onda sa sobom nosi više nepoznanica. Starije osobe koje su smeštene u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, ponekad su već imale takva iskustva u mladosti. Na primer, ako su pohađale školu ili fakultet izvan rodnog mesta i ako su tada stanovale u đačkom ili studentskom domu. Ovakva postavka ih može podsetiti na mladost. Međutim, svi imaju različite navike. Koliko god da ne mogu da se straju o sebi, stari ljudi i dalje imaju deo svesti o tome kako su pre toga živeli. Deljenje sobe može negativno da utiče na njih i da ih asocira na bolnicu, gde se silom prilika sobe uglavnom dele. Samo što bolnice su privremenog karaktera. Svako ko ide u bolnicu, odlazi tamo s nadom i željom da se vrati kući. Neko zna otprilike kad će moći da izađe, a neko zna tačno. U starački dom skoro niko ne ide da bi se posle vratio kući, osim ako nije reč o nekim privremenim aranžmanima, koji su, takođe mogući.
Foto: Pixabay
Potreba za samoćom i privatnošću je i karakteristika koja je vezana za karakter same osobe. Neko je po prirodi samotnjak. Bolje se oseća kad je sam sa svojim mislima i aktivnostima. Ne prija mu uvek društvo, a čak i tad više voli da je to vreme ograničeno. Ovakve osobe dodatno zamaraju razgovori i imaju svojevrsnu socijalnu anksioznost. Naporno im je da učestvuju u razgovorima, čak i onim neobaveznim. Osećaju da nemaju dovoljno štitova i mehanizama odbrane kada žele da prekinu priču i izvuku se iz te situacije. Naročito su im neprijatne situacije kada vode razgovore sa osobama koje vole da peckaju i koje imaju napadački stav, obično ničim izazvan. Ovakvim ljudima nikad nije prijalo društvo stranaca. Dobro su se uvek osećali u svojoj koži, a razgovor i druženje su im prijali samo u uskom krugu ljudi koji čini porodica i jedan ili eventualno par bliskih prijatelja. Nisu se nikad snalazili u društvenim odnosima sa kolegama i poznanicima, tako da nisu ni voleli da rade poslove koji podrazumevaju bivstvovanje u nekom kolektivu. Koliko god da su u starosti postali dementni i zavisni od tuđe pomoći, ipak, njihov karakter ostao je isti. Više vole tišinu, knjige, televiziju, a razgovore retko i to samo kada i koliko njima odgovara. Za ovakve osobe nije dobro da dele sobu sa nekim. To na njih utiče veoma loše. Osećaju se zarobljeno u situaciji koja im ne prija i iz koje ne vide izlaza. Poteškoću predstavlja ako porodica nema dovoljno sredstava da ih im obezbedi skuplji smeštaj u jednokrevetnoj sobi ili apartmanu. Za ovakve osobe je rešenje da se za njih nađe neki udaljeniji dom van grada, gde bi se prostrane jednokrevetne mogle dobiti po povoljnijoj ceni. Ovakav izbor možda ne ide u potpunosti na ruku porodici jer otežava dolazak u posetu, ali je odličan za stariju osobu koja ima specifičan karakter. Ovakve starije osobe često vole prirodu, jer ona oaza mira i u njoj mogu uživati sami sa svojim mislima. Idiličan seoski dom ili neki na rubu prigradskog naselja bi im prijao. Na ovakvim mestima sobe i dvorišta su prostraniji, a sve je okruženo omamljivim zvucima iz prirode.
Nasuprot ovom tipu ličnosti, postoje osobe koje obožavaju društvo. Oduvek im je prijalo da budu okružene što većom grupom ljudi. Ne vole da budu same i nikad im nije naporno da razgovaraju s nekim. Čak im je napornije kada nema nikog s kim bi mogle da ćaskaju. Ne mora da znači da su pričljive, mogu biti i dobri slušaoci. Ali, jedno je bitno, najsrećnije su kada su u društvu. Za njih je deljena soba u staračkom domu dobar izbor. Treba im naći cimera po meri i sigurno će biti srećne i zadovoljne.
Pročitajte još:
Koji starački dom ima idealne uslove tokom cele godine
M. K.
Podrazumeva se da svaki staracki dom nudi izbor između više tipova sobe u koje su smešteni korisnici. Uvek su najskuplji apartmani i jednokrevetne sobe. Ako se pitate koja je razlika između apartmana i jednokrevetne sobe u staračkom domu, ona nije ista od doma do doma. U nekim ustanovama razlika između jednokrevetne sobe i apartmana ogleda se najviše u veličini. Mada, ni to nije dovoljno objašnjenje. Ima domova u kojima su sobe generalno prostranije u odnosu na neke druge. Inače, ako treba da napravimo osnovnu razliku između sobe i apartmana u staračkom domu, onda je to ustvari da bi svaki apartman trebalo da ima sopstveno kupatilo, dok jednokrevetne sobu mogu i da imaju deljeno kupatilo koje se nalazi na spratu. Ima i onih ustanova u kojima svaka soba, pa čak i one sa više kreveta, imaju svoje kupatilo. Generalno, apartman može imati više od jedne prostorije, i sastojati se od spavaćeg dela, i izdvojenog dnevnog dela. To je kao u hotelima ili na primer garsonjerama. Prednost ovakvog rasporeda je ta da osoba koja stanuje u apartmanu u staračkom domu ima najveći stepen privatnosti. Ona, kao da je kod svoje kuće, s tim što je tu uvek neko ko će o njoj da brine i da joj pritekne u pomoć kad god je to potrebno. Razlika između stanovanja u ovakvom okruženju i života kod kuće je u tome što bi kući trebalo angažovati bar dve, a idealno tri osobe koje bi radile po smenama i brinule se o svemu, od spremanja hrane do higijene. Opet, u staračkom domu su zaposleni medicinske struke, dok osobe koje se brinu o starima u kućnim uslovima to nisu uvek. Sve je više starih ljudi kojima je potrebna pomoć. Odatle raste potražnja i za negom u kući i za staračkim domovima. Međutim, dom za stare pruža više toga za manje novca. Kako je mnogima jedna od briga kako će se starija osoba osećati u domu, kad se nalazi u društvu drugih starih ljudi. Mlađi se brinu o tome i kakva atmosfera vlada. Nisu svi uvek raspoloženi za društvo. Pitanje i kakvo je društvo. Ako su tu osobe koje su depresivne i šire negativnu energiju, to bi moglo svakom da pokvari dan, a ne nekom ko je star i ko je tu došao da živi. Starije osobe se mogu osećati odbačenim. Takođe, nedostatak privatnosti izaziva jednu od najvećih zabrinutosti kod svakog ko se lomi oko odluke za odlazak u dom. Kada neko ima svoj prostor u kome je sam i kom može da boravi koliko god mu prija, to je jedan vid slobode. Kada je nekome nametnuto da deli sobu sa drugim osobama to onda sa sobom nosi više nepoznanica. Starije osobe koje su smeštene u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, ponekad su već imale takva iskustva u mladosti. Na primer, ako su pohađale školu ili fakultet izvan rodnog mesta i ako su tada stanovale u đačkom ili studentskom domu. Ovakva postavka ih može podsetiti na mladost. Međutim, svi imaju različite navike. Koliko god da ne mogu da se straju o sebi, stari ljudi i dalje imaju deo svesti o tome kako su pre toga živeli. Deljenje sobe može negativno da utiče na njih i da ih asocira na bolnicu, gde se silom prilika sobe uglavnom dele. Samo što bolnice su privremenog karaktera. Svako ko ide u bolnicu, odlazi tamo s nadom i željom da se vrati kući. Neko zna otprilike kad će moći da izađe, a neko zna tačno. U starački dom skoro niko ne ide da bi se posle vratio kući, osim ako nije reč o nekim privremenim aranžmanima, koji su, takođe mogući.
Potreba za samoćom i privatnošću je i karakteristika koja je vezana za karakter same osobe. Neko je po prirodi samotnjak. Bolje se oseća kad je sam sa svojim mislima i aktivnostima. Ne prija mu uvek društvo, a čak i tad više voli da je to vreme ograničeno. Ovakve osobe dodatno zamaraju razgovori i imaju svojevrsnu socijalnu anksioznost. Naporno im je da učestvuju u razgovorima, čak i onim neobaveznim. Osećaju da nemaju dovoljno štitova i mehanizama odbrane kada žele da prekinu priču i izvuku se iz te situacije. Naročito su im neprijatne situacije kada vode razgovore sa osobama koje vole da peckaju i koje imaju napadački stav, obično ničim izazvan. Ovakvim ljudima nikad nije prijalo društvo stranaca. Dobro su se uvek osećali u svojoj koži, a razgovor i druženje su im prijali samo u uskom krugu ljudi koji čini porodica i jedan ili eventualno par bliskih prijatelja. Nisu se nikad snalazili u društvenim odnosima sa kolegama i poznanicima, tako da nisu ni voleli da rade poslove koji podrazumevaju bivstvovanje u nekom kolektivu. Koliko god da su u starosti postali dementni i zavisni od tuđe pomoći, ipak, njihov karakter ostao je isti. Više vole tišinu, knjige, televiziju, a razgovore retko i to samo kada i koliko njima odgovara. Za ovakve osobe nije dobro da dele sobu sa nekim. To na njih utiče veoma loše. Osećaju se zarobljeno u situaciji koja im ne prija i iz koje ne vide izlaza. Poteškoću predstavlja ako porodica nema dovoljno sredstava da ih im obezbedi skuplji smeštaj u jednokrevetnoj sobi ili apartmanu. Za ovakve osobe je rešenje da se za njih nađe neki udaljeniji dom van grada, gde bi se prostrane jednokrevetne mogle dobiti po povoljnijoj ceni. Ovakav izbor možda ne ide u potpunosti na ruku porodici jer otežava dolazak u posetu, ali je odličan za stariju osobu koja ima specifičan karakter. Ovakve starije osobe često vole prirodu, jer ona oaza mira i u njoj mogu uživati sami sa svojim mislima. Idiličan seoski dom ili neki na rubu prigradskog naselja bi im prijao. Na ovakvim mestima sobe i dvorišta su prostraniji, a sve je okruženo omamljivim zvucima iz prirode.
Nasuprot ovom tipu ličnosti, postoje osobe koje obožavaju društvo. Oduvek im je prijalo da budu okružene što većom grupom ljudi. Ne vole da budu same i nikad im nije naporno da razgovaraju s nekim. Čak im je napornije kada nema nikog s kim bi mogle da ćaskaju. Ne mora da znači da su pričljive, mogu biti i dobri slušaoci. Ali, jedno je bitno, najsrećnije su kada su u društvu. Za njih je deljena soba u staračkom domu dobar izbor. Treba im naći cimera po meri i sigurno će biti srećne i zadovoljne.
Pročitajte još:
Koji starački dom ima idealne uslove tokom cele godine
M. K.
