Registruj se
Prijavi se
Skrivene prednosti staračkih domova
2020-05-27 18:25:27
Privatni starački domovi su kod nas doživeli pravu ekspanziju. Sve je veće interesovanje za njih. Svojim korisnicima pružaju udoban smeštaj, ali i stalnu negu i zdravstveni nadzor. Koje prednosti oni još pružaju, a da ih, možda, nismo od početka svesni?
Kada se porodica nađe u situaciji da je najstarijem članu neophodna pomoć u obavljanju svakodnevnih životnih poslova, postavlja se pitanje kako mu tu pomoć obezbediti. Starije osobe obično imaju neke zdravstvene tegobe. Kod nekog su one izražene u većoj meri. Starenje podrazumeva i postepeno propadanje i odumiranje moždanih ćelija i na kraju gašenje životnih funkcija. Ali, zdravstveni problemi mogu biti raznoliki. Manifestuju se na razne načine. Ono što im je zajedničko jeste činjenica da osobi treba pomoć i da ne može više da se stara o sebi. Rešenje za pomoć su staracki domovi ili obezbeđivanje da se neko u kućnim uslovima stalno brine o starom članu porodice. To može biti neko od ukućana. U ruralnim sredinama se ovaj običaj duže zadržao. Tu su navike i običaji drugačiji zato što su članovi domaćinstva češće i poslovno vezani za svoje kuće. Ako se bave poljoprivredom i stočarstvom, onda im je podela posla takva da je uvek neko kod kuće. Inače, u ovim sredinama je nešto drugačija granica godina u kojima se dobija potomstvo. Dok u gradovim poslednjih godina i decenija, ta granica ide na gore, odnosno osobe sve kasnije dobijaju decu, u selima se ipak ona donekle zadržava u opsegu od dvadesete do tridesete, bar kada su prvi u drugo dete u pitanju. Posledica toga je da kada se najstariji ukućanin približava osamdesetom rođendanu ili ga je već prešao, njegova deca su već sami mlađe babe i dede koji već imaju odraslu decu. Na taj način o starijoj baki ili deki se brine mlađa, koja nema više toliko obaveza oko svoje dece poštu su ona porasla. Nasuprot tome, u gradovima ima sve više primera roditelja koji su decu dobili posle četrdesete. Kada zađu u starost, tj. vreme kada im je potrebna nega, njihova deca su preokupirana svojim porodičnim i poslovnim obavezama. Tako da, iako izgleda da je situacija ista, ona ustvari nije. Jer, jasno je da nije isto nekoj mlađoj baki koja ima oko 55 do 60 godina, ili više, da skoro sve svoje vreme posveti negovanju svoje majke ili oca, kao što bi to palo nekoj osobi od 35 ili 40 godina koja ima posao, malu decu i svoju porodicu. Ovakvim osobama jedva da ostane malo vremena za sebe, a nekada ni to ne mogu da priušte, jer je moderan i savremen tempo života nametnuo da je posla i obaveza sve više.
Foto: Pixabay
S druge strane, roditelju je neophodna nega i čuvanje. Mladi osećaju i odgovornost i dužnost, ali pre svega emocije prema svojoj ostareloj majci ili ocu. Žele da mu pruže što bezbolniju i mirniju starost. Ako osoba živi sama, iz dana u dan rizik se povećava da može nešto loše da joj se desi ako nema pomoći. Dolazi se u fazu kada nije dovoljno da je deca obilaze sva, tri puta nedeljno. Potrebno je da tu neko bude svaki dan. Za početak, dovoljno je da neko dolazi dva puta dnevno. Idealno bi bilo da to bude osoba medicinske struke, tj. Medicinska sestra ili negovateljica, kojoj je uža specijalnost briga o starijima. Ako se pak osoba nađe u fazi, da uprkos terapiji koju uzima, ipak nije moguće da ostane sama ni malo i da je neophodno da je uz nju neko i danju i noću, onda za to nije više dovoljna jedna osoba. Ako se boravak nastavi kod kuće, to zahteva puno novca, organizacije i sreće da se pronađu adekvatne osobe koje će prihvatiti rad po smenama. Treba organizovati i nabavku hrane, higijenskih sredstava i svega ostalog što jednom domaćinstvu treba. U ovakvim fazama starački dom je idealno rešenje. Osoba mora dati pristanak da se preseli u dom, ali tu treba imati na umu da neko apriori to odbija. Razlog je pogrešna slika o tome kako domovi za stare izgledaju. Neki stariji ljudi dođu u tu fazu da su potpuno dezorijentisani, a da je demencija uzela maha. Kada ne mogu ga prepoznaju članove svoje porodice, njima je nije toliko značajno da li se nalaze kod svoje kuće ili u domu. Jednostavno, oni nisu više dovoljno kognitivno sposobni da to poime, a važno ih je zaštiti od mnogih opasnosti. Do skoro su bili kao deca, a polako idu ka stadijumu bebe, koju ne smete ostaviti bez nadzora ni malo.
Ali, u naslovu smo spomenuli skrivene prednosti staračkih domova. Šta one ustvari predstavljaju. Praktične prednosti su već jasne i poznate. Ukratko, njih čine: udoban smeštaj u toploj kućnoj atmosferi kakvu danas imaju gotovo svi privatni domovi za stare, redovna i pravilna ishrana koja podrazumeva više zdravih i ukusnih obroka, medicinski nadzor i društvo sestara, tehničara i svojih ispisnika. Ali, koja je to prednost koja nije svima odmah u fokusu? Dok se ne nađu u toj situaciji da iznenada ili postepeno roditelj dođe u fazu da mu zaista treba tuđa pomoć i nega, ljudi nisu svesni koliko je to za njih same stresno i opterećujuće. Naime, ako imate mamu ili tatu koji imaju neurološko oboljenje, nestabilni su, često padaju, a pri tom su i dementni, nije Vam nimalo svejedno ako žive sami. Koliko god da deluju da mogu sami o sebi da se brinu, iz dana u dan povećava se rizik da se nešto lođe desi. Mogu da padnu i da ostanu tako na podu ili u kadi satima. Tada se mogu razboleti i prehladiti. Da ne pričamo o tome koliko je to i njima samima mučenje i napor. Ako ih zovete telefonom i ne javljaju Vam se, svašta ćete pomisliti. Može da se desi da nisu čulu, jer su zadremali, ili su baš tad otišli do toaleta. Ali, Vi nećete naći mir dok ih ne čujete. Pokušavate ponovo posle nekog vremena i oni Vam se jave, tada znate da je sve u redu. U međuvremenu, Vi ste možda na poslu i sedite kao na iglama jer ne znate šta se dešava. Možda ste zamolili nekog od komšija da ih obiđe i proveri šta se zbiva. Možda niste imali koga. Desiće se situacija u kojoj se ovaj isti scenario završava na drugačiji način. Roditelj Vam se ne javi na telefon uopšte, Vi izlazite s posla i zatičete ga da leži na podu i da ne može da ustane koliko god se trudio. Možete ga podići, pozvati hitnu, otići odmah privatno kod lekara itd. Tako ste pregurali jedan dan. Vi pod stresom, a Vaš roditelj na podu. Možda mu je tu bilo hladno ili se nažuljao. Možda je bio u kadi i prehladio se. Ako je dementan, ne vredi da mu govorite da ne sme sam da se kupa i da čeka da Vi dođete ili negovateljica koja povremeno dolazi, zaboraviće to. Sutra ćete se probuditi uznemireni da li je roditelj dobro i da nije slučajno pao. U začaranom ste krugu. Najgore je ako sam roditelj odbija pomoć i negira bolest. Tada se osećate nemoćnim da mu pružite pomoć. Međutim, ovakve situacije će ipak dovesti do toga da mora da prihvati da je bolestan i da mu treba nega. Savremeni privatni starački domovi su veoma lepo uređena mesta, sa udobnim i čistim sobama. Ima onih koji su poput hotela. Štaviše, oni ni malo ne liče na bolnice, kao što je to slučaja sa starim državnim gerontološkim centrima. Privatni domovi za stare se mogu porediti sa lepo uređenim ili čak luksuznim privatnim kućama ili čak hotelima. Uz to, u njima je zaposlen veći broj medicinskih sestara, tehničara i negovateljica. Smenjuju se i tokom 24 časa vode računa o svima. Terapija se pije redovno, obroci su zdravi, a svi oni imaju i prostrane zelene površine u kojima se stanovnici mogu šetati ili sedeti u baštenskim garniturama kada je lepo vreme. Tu se igraju društvene igre, piju se čaj i kafa.
Zašto ovo sve pričamo. Zato što treba da budete svesni da nečija starost, bez obzira što je to Vaš roditelj koji Vam je sve pružio u životu, nije izgovor da Vi budete žrtva. A naročito nije izgovor da žrtve budu članovi Vaše porodice i Vaša deca. Njima ste potrebni. Treba sa svojom decom da provodite što više vremena, razgovarajući. Treba sa njima da se družite i da ih podučavate šta su prave vrednosti, a koje sve opasnosti u životu vrebaju. Treba da im pomažete oko školskih obaveza. Imate i svoj posao, ono od čega živite. Nemoguće je da Vi odbacite svoj život, zarad toga da Vas neko sutra ne pita zašto ste roditelja smestili u dom. To su iskrivljene slike, koje svima štete, a po najviše Vama i Vašem roditelju. Zar je rešenje, da Vi ne možete da zaspite noću od brige ili da se svako jutro uznemireni budite jer razmišljate da li su on ili ona negde na podu ili u kupatilu? Zar uvek treba da imate traume od toga što Vam se ne javlja na telefon, ili nije dostupan, zato što se telefon ispraznio, a on ili ona su zaboravili kako se uključuje, što je za starost sasvim normalno? Ako stanuje u drugom kraju grada, ali čak i ako je blizu, zar Vi treba da izlazite s posla nekoliko puta dnevno ako Vam se ne javi kad ga pozovete? Čak i da ste sami svoj šef, posao, porodica i Vaš život to ne mogu da trpe. Starački domovi su blagoslov, a na Vama je da ocenite u kom trenutku je to najbolje rešenje. Ima ih puno, zato pažljivo birajte onaj koji bi najviše odgovarao Vašem roditelju. Ako on ili ona nisu naročito društveni, uzmite mu jednokrevetnu sobu, kako bi uvek mogao ili mogla da se osami. Obezbedite mu TV i sve ono što voli da radi, ako je to čitanje, neka to budu knjige. Ipak, na kraju krajeva, pokušajte. Starački domovi nude i privremeni smeštaj. Dogovorite se da to bude na par meseci, da vidite kako će sve funkcionisati. Zapamtite, da koliko god da volite svoje roditelje i bez obzira na svi ljubav, pažnju i brigu koju su Vam oni u životu pružili, ništa nije vredno Vašeg zdravlja. Kad izgubite mir, narušavate zdravlje. Ne Vaš roditelj nikako ne bi hteo da se Vi toliko kidate i nervirate zbog njega. Nikako ne bi dozvoli da Vi postanete žrtva. Zato, budite svesni da dajete sve od sebe i da radite najbolje što možete, te da niko drugi ne bi bolje uradio da je na Vašem mestu.
Za kraj, važno je da svima bude dobro i Vama, Vašoj porodici i ostarelom roditelju. Njemu treba ljubav i sigurnost. Ako ode u dom, Vi niste isparili, tu ste i dalje da ga stalno obilazite, izvodite u šetnje ili vodite na mesta koja mu prijaju. S druge strane, budite spokojni jer znate da se neće desiti da roditelj padne i da ostane tako satima dok se vi ne javite, ili da se Vi kidate od nerviranja zašto ne diže slušalicu, a ustvari drema.
Pročitajte još:
Da li postoji probni period u staračkim domovima
M. K.
Kada se porodica nađe u situaciji da je najstarijem članu neophodna pomoć u obavljanju svakodnevnih životnih poslova, postavlja se pitanje kako mu tu pomoć obezbediti. Starije osobe obično imaju neke zdravstvene tegobe. Kod nekog su one izražene u većoj meri. Starenje podrazumeva i postepeno propadanje i odumiranje moždanih ćelija i na kraju gašenje životnih funkcija. Ali, zdravstveni problemi mogu biti raznoliki. Manifestuju se na razne načine. Ono što im je zajedničko jeste činjenica da osobi treba pomoć i da ne može više da se stara o sebi. Rešenje za pomoć su staracki domovi ili obezbeđivanje da se neko u kućnim uslovima stalno brine o starom članu porodice. To može biti neko od ukućana. U ruralnim sredinama se ovaj običaj duže zadržao. Tu su navike i običaji drugačiji zato što su članovi domaćinstva češće i poslovno vezani za svoje kuće. Ako se bave poljoprivredom i stočarstvom, onda im je podela posla takva da je uvek neko kod kuće. Inače, u ovim sredinama je nešto drugačija granica godina u kojima se dobija potomstvo. Dok u gradovim poslednjih godina i decenija, ta granica ide na gore, odnosno osobe sve kasnije dobijaju decu, u selima se ipak ona donekle zadržava u opsegu od dvadesete do tridesete, bar kada su prvi u drugo dete u pitanju. Posledica toga je da kada se najstariji ukućanin približava osamdesetom rođendanu ili ga je već prešao, njegova deca su već sami mlađe babe i dede koji već imaju odraslu decu. Na taj način o starijoj baki ili deki se brine mlađa, koja nema više toliko obaveza oko svoje dece poštu su ona porasla. Nasuprot tome, u gradovima ima sve više primera roditelja koji su decu dobili posle četrdesete. Kada zađu u starost, tj. vreme kada im je potrebna nega, njihova deca su preokupirana svojim porodičnim i poslovnim obavezama. Tako da, iako izgleda da je situacija ista, ona ustvari nije. Jer, jasno je da nije isto nekoj mlađoj baki koja ima oko 55 do 60 godina, ili više, da skoro sve svoje vreme posveti negovanju svoje majke ili oca, kao što bi to palo nekoj osobi od 35 ili 40 godina koja ima posao, malu decu i svoju porodicu. Ovakvim osobama jedva da ostane malo vremena za sebe, a nekada ni to ne mogu da priušte, jer je moderan i savremen tempo života nametnuo da je posla i obaveza sve više.
S druge strane, roditelju je neophodna nega i čuvanje. Mladi osećaju i odgovornost i dužnost, ali pre svega emocije prema svojoj ostareloj majci ili ocu. Žele da mu pruže što bezbolniju i mirniju starost. Ako osoba živi sama, iz dana u dan rizik se povećava da može nešto loše da joj se desi ako nema pomoći. Dolazi se u fazu kada nije dovoljno da je deca obilaze sva, tri puta nedeljno. Potrebno je da tu neko bude svaki dan. Za početak, dovoljno je da neko dolazi dva puta dnevno. Idealno bi bilo da to bude osoba medicinske struke, tj. Medicinska sestra ili negovateljica, kojoj je uža specijalnost briga o starijima. Ako se pak osoba nađe u fazi, da uprkos terapiji koju uzima, ipak nije moguće da ostane sama ni malo i da je neophodno da je uz nju neko i danju i noću, onda za to nije više dovoljna jedna osoba. Ako se boravak nastavi kod kuće, to zahteva puno novca, organizacije i sreće da se pronađu adekvatne osobe koje će prihvatiti rad po smenama. Treba organizovati i nabavku hrane, higijenskih sredstava i svega ostalog što jednom domaćinstvu treba. U ovakvim fazama starački dom je idealno rešenje. Osoba mora dati pristanak da se preseli u dom, ali tu treba imati na umu da neko apriori to odbija. Razlog je pogrešna slika o tome kako domovi za stare izgledaju. Neki stariji ljudi dođu u tu fazu da su potpuno dezorijentisani, a da je demencija uzela maha. Kada ne mogu ga prepoznaju članove svoje porodice, njima je nije toliko značajno da li se nalaze kod svoje kuće ili u domu. Jednostavno, oni nisu više dovoljno kognitivno sposobni da to poime, a važno ih je zaštiti od mnogih opasnosti. Do skoro su bili kao deca, a polako idu ka stadijumu bebe, koju ne smete ostaviti bez nadzora ni malo.
Ali, u naslovu smo spomenuli skrivene prednosti staračkih domova. Šta one ustvari predstavljaju. Praktične prednosti su već jasne i poznate. Ukratko, njih čine: udoban smeštaj u toploj kućnoj atmosferi kakvu danas imaju gotovo svi privatni domovi za stare, redovna i pravilna ishrana koja podrazumeva više zdravih i ukusnih obroka, medicinski nadzor i društvo sestara, tehničara i svojih ispisnika. Ali, koja je to prednost koja nije svima odmah u fokusu? Dok se ne nađu u toj situaciji da iznenada ili postepeno roditelj dođe u fazu da mu zaista treba tuđa pomoć i nega, ljudi nisu svesni koliko je to za njih same stresno i opterećujuće. Naime, ako imate mamu ili tatu koji imaju neurološko oboljenje, nestabilni su, često padaju, a pri tom su i dementni, nije Vam nimalo svejedno ako žive sami. Koliko god da deluju da mogu sami o sebi da se brinu, iz dana u dan povećava se rizik da se nešto lođe desi. Mogu da padnu i da ostanu tako na podu ili u kadi satima. Tada se mogu razboleti i prehladiti. Da ne pričamo o tome koliko je to i njima samima mučenje i napor. Ako ih zovete telefonom i ne javljaju Vam se, svašta ćete pomisliti. Može da se desi da nisu čulu, jer su zadremali, ili su baš tad otišli do toaleta. Ali, Vi nećete naći mir dok ih ne čujete. Pokušavate ponovo posle nekog vremena i oni Vam se jave, tada znate da je sve u redu. U međuvremenu, Vi ste možda na poslu i sedite kao na iglama jer ne znate šta se dešava. Možda ste zamolili nekog od komšija da ih obiđe i proveri šta se zbiva. Možda niste imali koga. Desiće se situacija u kojoj se ovaj isti scenario završava na drugačiji način. Roditelj Vam se ne javi na telefon uopšte, Vi izlazite s posla i zatičete ga da leži na podu i da ne može da ustane koliko god se trudio. Možete ga podići, pozvati hitnu, otići odmah privatno kod lekara itd. Tako ste pregurali jedan dan. Vi pod stresom, a Vaš roditelj na podu. Možda mu je tu bilo hladno ili se nažuljao. Možda je bio u kadi i prehladio se. Ako je dementan, ne vredi da mu govorite da ne sme sam da se kupa i da čeka da Vi dođete ili negovateljica koja povremeno dolazi, zaboraviće to. Sutra ćete se probuditi uznemireni da li je roditelj dobro i da nije slučajno pao. U začaranom ste krugu. Najgore je ako sam roditelj odbija pomoć i negira bolest. Tada se osećate nemoćnim da mu pružite pomoć. Međutim, ovakve situacije će ipak dovesti do toga da mora da prihvati da je bolestan i da mu treba nega. Savremeni privatni starački domovi su veoma lepo uređena mesta, sa udobnim i čistim sobama. Ima onih koji su poput hotela. Štaviše, oni ni malo ne liče na bolnice, kao što je to slučaja sa starim državnim gerontološkim centrima. Privatni domovi za stare se mogu porediti sa lepo uređenim ili čak luksuznim privatnim kućama ili čak hotelima. Uz to, u njima je zaposlen veći broj medicinskih sestara, tehničara i negovateljica. Smenjuju se i tokom 24 časa vode računa o svima. Terapija se pije redovno, obroci su zdravi, a svi oni imaju i prostrane zelene površine u kojima se stanovnici mogu šetati ili sedeti u baštenskim garniturama kada je lepo vreme. Tu se igraju društvene igre, piju se čaj i kafa.
Zašto ovo sve pričamo. Zato što treba da budete svesni da nečija starost, bez obzira što je to Vaš roditelj koji Vam je sve pružio u životu, nije izgovor da Vi budete žrtva. A naročito nije izgovor da žrtve budu članovi Vaše porodice i Vaša deca. Njima ste potrebni. Treba sa svojom decom da provodite što više vremena, razgovarajući. Treba sa njima da se družite i da ih podučavate šta su prave vrednosti, a koje sve opasnosti u životu vrebaju. Treba da im pomažete oko školskih obaveza. Imate i svoj posao, ono od čega živite. Nemoguće je da Vi odbacite svoj život, zarad toga da Vas neko sutra ne pita zašto ste roditelja smestili u dom. To su iskrivljene slike, koje svima štete, a po najviše Vama i Vašem roditelju. Zar je rešenje, da Vi ne možete da zaspite noću od brige ili da se svako jutro uznemireni budite jer razmišljate da li su on ili ona negde na podu ili u kupatilu? Zar uvek treba da imate traume od toga što Vam se ne javlja na telefon, ili nije dostupan, zato što se telefon ispraznio, a on ili ona su zaboravili kako se uključuje, što je za starost sasvim normalno? Ako stanuje u drugom kraju grada, ali čak i ako je blizu, zar Vi treba da izlazite s posla nekoliko puta dnevno ako Vam se ne javi kad ga pozovete? Čak i da ste sami svoj šef, posao, porodica i Vaš život to ne mogu da trpe. Starački domovi su blagoslov, a na Vama je da ocenite u kom trenutku je to najbolje rešenje. Ima ih puno, zato pažljivo birajte onaj koji bi najviše odgovarao Vašem roditelju. Ako on ili ona nisu naročito društveni, uzmite mu jednokrevetnu sobu, kako bi uvek mogao ili mogla da se osami. Obezbedite mu TV i sve ono što voli da radi, ako je to čitanje, neka to budu knjige. Ipak, na kraju krajeva, pokušajte. Starački domovi nude i privremeni smeštaj. Dogovorite se da to bude na par meseci, da vidite kako će sve funkcionisati. Zapamtite, da koliko god da volite svoje roditelje i bez obzira na svi ljubav, pažnju i brigu koju su Vam oni u životu pružili, ništa nije vredno Vašeg zdravlja. Kad izgubite mir, narušavate zdravlje. Ne Vaš roditelj nikako ne bi hteo da se Vi toliko kidate i nervirate zbog njega. Nikako ne bi dozvoli da Vi postanete žrtva. Zato, budite svesni da dajete sve od sebe i da radite najbolje što možete, te da niko drugi ne bi bolje uradio da je na Vašem mestu.
Za kraj, važno je da svima bude dobro i Vama, Vašoj porodici i ostarelom roditelju. Njemu treba ljubav i sigurnost. Ako ode u dom, Vi niste isparili, tu ste i dalje da ga stalno obilazite, izvodite u šetnje ili vodite na mesta koja mu prijaju. S druge strane, budite spokojni jer znate da se neće desiti da roditelj padne i da ostane tako satima dok se vi ne javite, ili da se Vi kidate od nerviranja zašto ne diže slušalicu, a ustvari drema.
Pročitajte još:
Da li postoji probni period u staračkim domovima
M. K.
