Registruj se
Prijavi se
Struktura staračkog doma
2020-09-20 21:40:35
Kakva struktura staračkog doma treba da bude? Način organizacije rada i prostora umnogome utiče na uspešno obavljanje delatnosti smeštaja i zdravstvene brige o najstarijima.
Kako bi trebalo da izgleda idealan staracki dom u kome je moguć smeštaj optimalnog broja ljudi a da je uz to obezbeđena adekvatna zdravstvena zaštita i nega, pitaju se svi oni koji imaju ideju da započnu ovaj unosan biznis. Ali, struktura staračkog doma zanima i svakog ko je zainteresovan da pronađe negde slobodno mesto za svog bližnjeg. Postoji više pravila koja se moraju ispoštovati. Zakonske procedure jasno i nedvosmisleno propisuju šta sve starački dom treba da ima i koji su preduslovi za dobijanje dozvole za njegovo otvaranje. Međutim, nas ovde više kako bi u idealnim uslovima dom za stare trebalo da izgled i šta sve da ima.
Foto: Pixabay
Treba krenuti od toga da postoje varijacije na temu. Izgled doma zavisi od okruženja u kom je lociran. Ako je sredina urbana gradska onda to nije isto kao negde van grada. Mada, za staračke domove se biraju već gotove kuće koje su slične u centru grada onima koje su u prigradskim naseljima i manjim mestima. To su prostrani objekti koji obično imaju bar dva nivoa i veliko prateće dvorište. Razlika je u tome što je u gradu drugačiji pogled i okruženje u odnosu na one van grada. Do gradski domova za stare dopiru prigušeni zvuci saobraćaja, pogled nije tako širok, osima ako dom za stare nije lociran ne nekom uzvišenju. U seoskim, tj. prigradskim domovima za stare, okruženje može biti idilično. Okolo su polja i šume, a od zvukova preovladava cvrkut ptica, tišina ili pesma cvrčaka. Iako drugi opis deluje mnogo romantičnije, to ne znači da gradski domovi kaskaju za seoskim po kvalitetu usluge koju nude. Naravno, navedeni opisi ne važe za sve.
Kako bi trebalo da izgleda struktura staračkog doma i od čega krenuti. Prostorno planiranje veoma je važno. Svaki starački dom mora da ima površine na otvorenom. Parkovi i dvorišta moraju biti uređeni i prilagođeni bezbednom kretanju osoba sa invaliditetom. Na ulazima, svugde gde postoji bar jedan stepenik, neophodno je da postoje prilazne rampe. Starije osobe najčešće se otežano kreću. Neke od njih su potpuno nepokretne i koriste invalidska kolica, dok druge koriste štap ili hodalice. Neurološki bolesnici koji imaju poremećaj ravnoteže, nekad hodaju bez štapa, ali su zato nestabilne i mogu lako da padnu. Ako treba da se penju ili silaze uz stepenice, to je velika opasnost ako stalno neko nije tik uz njih. Dok se penju nedostaje im snage. Teško savladavaju i par stepenika, čak i držeći se za gelender. Za ovakve osobe je najbezbednije da postoji rampa sa što manjim uglom kako uspone ne bi bio velik.
Unutrašnjost staračkog doma sadrži: dnevne sobe, trpezarije, kuhinju, kupatila, spavaće sobe, doktorske ordinacije… Struktura je takva da u zavisnosti od same veličine doma i njegove spratnosti, zavisi i broj i kvadratura zajedničkih prostorija. Neki imaju po jedan dnevni boravak sa trpezarijom na svakom spratu, a naravno, ako je spratova više, onda na svakom ima bar jedno kupatilo.
Jasno je da starački domovi imaju velike kvadrature i da moraju biti prostrani kako bi stale sve prostorije koje moraju da imaju. Isto tako treba imati u vidu da je neophodno da prostorije same po sebi budu što prostranije i da između komada nameštaja ima što više slobodnog prostora.
Znate kako izgledaju deca koja su tek prohodala. Nestabilna su, klate se, često padaju. Treba im mesta za igru i kretanje, skučeniji prostor im smeta i mogu da se povrede ako se o nešto udare. Veoma slično je i sa starima. Kao što su deca nestabilna jer nemaju koordinaciju pokreta jer im se mozak još razvija, kod starih se dešava obrnut proces – moždane ćelije odumiru i sve ide unazad. Zato i starima treba više prostora, kako bi se lakše kretali.
Što se tiče zdravstvene zaštite, starački domovi često imaju svoje lekarske ordinacije, odnosno jednu lii više prostorija u kojima se vrše lekarski pregledi, daju injekcije i slično. Starački dom ima svog lekara opšte prakse, a specijalisti su spoljni saradnici koji se pozivaju kada ima zakazanih pregleda. Lekarska ordinacija je mesto rezervisano za obavljanje i ovih specijalističkih pregleda.
Po svojoj strukturi domovi mogu biti usmereni na to da forsiraju smeštaj koji je sličan hotelskom. U ovakvim staračkim domovima ima više apartmana i jednokrevetnih soba. Luksuznije su opremljeni i cena im je viša. Oni se više na prvu loptu dopadnu mlađima koji imaju problem sa tim što se njihov ostareli roditelj, deda ili baba sele u starački dom, zato što polaze od svoje tačke gledišta misleći da svako želi da bude sam u sobi i da ima svoj mir i privatnost. Starijim osobama svet izgleda malo drugačije nego mladima. Postepeno gubljenje sposobnosti i pojava demencije utiču na to da su starije osobe nekad dezorijentisane i da im više prija da bude neko uz njih nego da su same. Tako da nekima, ipak više odgovara da dele sobu sa nekim, kako se nikad ne bi osećali usamljeno.
Zdrava, ukusna i u sopstvenoj kuhinji pripremljena jela važan su činilac ponude svakog staračkog doma. Hrana na jelovniku priprema se od svežih namirnica, a jelovnik se koriguje u skladu sa potrebama i zdravstvenim restrikcijama i preporukama koje daje lekar svakom stanovniku doma. Većina starijih osoba ne sme de jede slanu i masnu hranu. Bez obzira da li pate od hipertenzije ili ne, eliminiše se svaki potencijalni faktor rizika za dobijanje šloga ili infarkta.
Društveni život koncipiran je različito u raznim domovima. Mudre osobe znaju da je za zdravlje važno kakvo je psihičko stanje osobe. Starački dom ne sme da bude depresivno mesto, samo zato što ej tamo putno starih ljudi. Neophodno je organizovati neki vid zabave kako bi se održalo dobro raspoloženje. Gledanje televizije je jedna od omiljenih aktivnosti, ali ne bi trebalo da bude jednina zabava. Igranje društvenih igara ili organizovanje nekih kulturnih ili umetničkih događaja veoma je poželjno. Domovi koji vode računa o društvenom životu svojim korisnika imaju bolju prođu na tržištu.
Pročitajte još:
Zašto se čeka poslednji trenutak za odlazak u starački dom
M. K.
Kako bi trebalo da izgleda idealan staracki dom u kome je moguć smeštaj optimalnog broja ljudi a da je uz to obezbeđena adekvatna zdravstvena zaštita i nega, pitaju se svi oni koji imaju ideju da započnu ovaj unosan biznis. Ali, struktura staračkog doma zanima i svakog ko je zainteresovan da pronađe negde slobodno mesto za svog bližnjeg. Postoji više pravila koja se moraju ispoštovati. Zakonske procedure jasno i nedvosmisleno propisuju šta sve starački dom treba da ima i koji su preduslovi za dobijanje dozvole za njegovo otvaranje. Međutim, nas ovde više kako bi u idealnim uslovima dom za stare trebalo da izgled i šta sve da ima.
Treba krenuti od toga da postoje varijacije na temu. Izgled doma zavisi od okruženja u kom je lociran. Ako je sredina urbana gradska onda to nije isto kao negde van grada. Mada, za staračke domove se biraju već gotove kuće koje su slične u centru grada onima koje su u prigradskim naseljima i manjim mestima. To su prostrani objekti koji obično imaju bar dva nivoa i veliko prateće dvorište. Razlika je u tome što je u gradu drugačiji pogled i okruženje u odnosu na one van grada. Do gradski domova za stare dopiru prigušeni zvuci saobraćaja, pogled nije tako širok, osima ako dom za stare nije lociran ne nekom uzvišenju. U seoskim, tj. prigradskim domovima za stare, okruženje može biti idilično. Okolo su polja i šume, a od zvukova preovladava cvrkut ptica, tišina ili pesma cvrčaka. Iako drugi opis deluje mnogo romantičnije, to ne znači da gradski domovi kaskaju za seoskim po kvalitetu usluge koju nude. Naravno, navedeni opisi ne važe za sve.
Kako bi trebalo da izgleda struktura staračkog doma i od čega krenuti. Prostorno planiranje veoma je važno. Svaki starački dom mora da ima površine na otvorenom. Parkovi i dvorišta moraju biti uređeni i prilagođeni bezbednom kretanju osoba sa invaliditetom. Na ulazima, svugde gde postoji bar jedan stepenik, neophodno je da postoje prilazne rampe. Starije osobe najčešće se otežano kreću. Neke od njih su potpuno nepokretne i koriste invalidska kolica, dok druge koriste štap ili hodalice. Neurološki bolesnici koji imaju poremećaj ravnoteže, nekad hodaju bez štapa, ali su zato nestabilne i mogu lako da padnu. Ako treba da se penju ili silaze uz stepenice, to je velika opasnost ako stalno neko nije tik uz njih. Dok se penju nedostaje im snage. Teško savladavaju i par stepenika, čak i držeći se za gelender. Za ovakve osobe je najbezbednije da postoji rampa sa što manjim uglom kako uspone ne bi bio velik.
Unutrašnjost staračkog doma sadrži: dnevne sobe, trpezarije, kuhinju, kupatila, spavaće sobe, doktorske ordinacije… Struktura je takva da u zavisnosti od same veličine doma i njegove spratnosti, zavisi i broj i kvadratura zajedničkih prostorija. Neki imaju po jedan dnevni boravak sa trpezarijom na svakom spratu, a naravno, ako je spratova više, onda na svakom ima bar jedno kupatilo.
Jasno je da starački domovi imaju velike kvadrature i da moraju biti prostrani kako bi stale sve prostorije koje moraju da imaju. Isto tako treba imati u vidu da je neophodno da prostorije same po sebi budu što prostranije i da između komada nameštaja ima što više slobodnog prostora.
Znate kako izgledaju deca koja su tek prohodala. Nestabilna su, klate se, često padaju. Treba im mesta za igru i kretanje, skučeniji prostor im smeta i mogu da se povrede ako se o nešto udare. Veoma slično je i sa starima. Kao što su deca nestabilna jer nemaju koordinaciju pokreta jer im se mozak još razvija, kod starih se dešava obrnut proces – moždane ćelije odumiru i sve ide unazad. Zato i starima treba više prostora, kako bi se lakše kretali.
Što se tiče zdravstvene zaštite, starački domovi često imaju svoje lekarske ordinacije, odnosno jednu lii više prostorija u kojima se vrše lekarski pregledi, daju injekcije i slično. Starački dom ima svog lekara opšte prakse, a specijalisti su spoljni saradnici koji se pozivaju kada ima zakazanih pregleda. Lekarska ordinacija je mesto rezervisano za obavljanje i ovih specijalističkih pregleda.
Po svojoj strukturi domovi mogu biti usmereni na to da forsiraju smeštaj koji je sličan hotelskom. U ovakvim staračkim domovima ima više apartmana i jednokrevetnih soba. Luksuznije su opremljeni i cena im je viša. Oni se više na prvu loptu dopadnu mlađima koji imaju problem sa tim što se njihov ostareli roditelj, deda ili baba sele u starački dom, zato što polaze od svoje tačke gledišta misleći da svako želi da bude sam u sobi i da ima svoj mir i privatnost. Starijim osobama svet izgleda malo drugačije nego mladima. Postepeno gubljenje sposobnosti i pojava demencije utiču na to da su starije osobe nekad dezorijentisane i da im više prija da bude neko uz njih nego da su same. Tako da nekima, ipak više odgovara da dele sobu sa nekim, kako se nikad ne bi osećali usamljeno.
Zdrava, ukusna i u sopstvenoj kuhinji pripremljena jela važan su činilac ponude svakog staračkog doma. Hrana na jelovniku priprema se od svežih namirnica, a jelovnik se koriguje u skladu sa potrebama i zdravstvenim restrikcijama i preporukama koje daje lekar svakom stanovniku doma. Većina starijih osoba ne sme de jede slanu i masnu hranu. Bez obzira da li pate od hipertenzije ili ne, eliminiše se svaki potencijalni faktor rizika za dobijanje šloga ili infarkta.
Društveni život koncipiran je različito u raznim domovima. Mudre osobe znaju da je za zdravlje važno kakvo je psihičko stanje osobe. Starački dom ne sme da bude depresivno mesto, samo zato što ej tamo putno starih ljudi. Neophodno je organizovati neki vid zabave kako bi se održalo dobro raspoloženje. Gledanje televizije je jedna od omiljenih aktivnosti, ali ne bi trebalo da bude jednina zabava. Igranje društvenih igara ili organizovanje nekih kulturnih ili umetničkih događaja veoma je poželjno. Domovi koji vode računa o društvenom životu svojim korisnika imaju bolju prođu na tržištu.
Pročitajte još:
Zašto se čeka poslednji trenutak za odlazak u starački dom
M. K.
