Registruj se
Prijavi se
Urea i kreatinin i priprema za analizu u laboratoriji
2020-09-10 20:44:24
Kada radite analize krvi često čujete termine urea i kreatinin. Pitate se šta oni znače. Kada Vam lekar zatraži da uradite laboratorijske analize i na spisak stavi ureu i kreatinin, trebalo bi da znate kako da se pripremite kako bi se dobili validni rezultati.
Put do rezultata analiza krvi veoma je jednostavan. U odnosu na mesto stanovanja odaberite Vama najbližu biohemijsku laboratoriju. Pogledajte spisak gde su izdvojene najbolje laboratorije, a selekciju izvršite prema lokaciji, na primer laboratorije Novi Sad gde su sve one koje su u Novom Sadu. Ako niste locirani baš u samom gradu, ne brinite, velike biohemijske laboratorije imaju svoje ispostave po mnogim mestima, a ako treba tu je i patronažna služba koja izlazi na teren. Da se vratimo temi koja se tiče analize uree i kreatinina. Naime, urea je krajnji produkt metabolizma proteina. Proteini, koje unosimo ishranom, u našem organizmu razlažu se do aminokiselina. Daljom razgradnjom aminokiselina dobija se amonijak. Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika. Njegova formula je NH3, ali najvažnije za nas je saznanje da je on otrovan za organizam čoveka i drugih sisara. Zato se on nekako mora neutralisati i eliminisati. Naš organizam to radi tako što ga pretvara u ureu. Urea ili karbamid je organsko jedinjenje koje ima hemijsku formuli CH4N2O2. Ona se sintetiše u jetri, odakle prelazi direktno u krv. Njena molekulska struktura je slična molekulskoj strukturi vode, te stoga ona lako prelazi kroz ćelijske membrane koje su vodoporpustljive. Urea iz krvi prelazi u ekstracelularne i intracelularne tečnosti.
Foto: Pixabay
Koje količine uree su normalne?
Da bismo utvrdili referentne vrednosti u laboratorijskoj analizi, treba da znamo da se dnevno u ljudskom organizmu stvara od 0,5 - 0,7 mol uree, što je ekvivalent 30g – 40g. Količina stvorene uree direktno je proporcionalna količini unetih proteina putem ishrane u organizam. Što više jedemo hranu bogatu proteinima to se više uree sintetiše. Pored količine unetih proteina, na količinu sintetisane uree utiču i drugi faktori koji nisu u vezi sa ishranom. Naime, stres i pojačan fizički napor deluju na povećanje količine sintetisane uree. Ako bi se količina sintetisane uree uporedila sa stvaranjem tj. sa biosintezom drugih supstanci, urea bi bila na prvom mestu. Na njeno nastajanje utiču i neki specifični hormoni, a to su glukokortikoidi i tiroksin koji direktno utiču na povećano razlaganje proteina.
Urea je proizvod metabolizma koji treba izbaciti iz organizma. Za to postoje tri načina. Prvi od njih je preko bubrega. Bubrezi su izgrađeni od nefrona. Nefroni se sastoje od tubula i guste mreže kapilara. Eliminacija uree putem bubrega predstavlja glavni način njenog izbacivanja iz organizma. Količina uree u urinu je pokazatelj zdravlja bubrega.
Drugi način izbacivanja uree je putem creva. Pošto crevne bakterije razgrađuju ureu na ugljen dioksid i amonijak, ona se u samo u tragovima nalazi u stolici.
Najmanji procenat uree izbacuje se iz organizma posredstvom znoja. Ovaj procenat varira kreće se od deset do dvadeset posto.
Šta znače povećane vrednosti uree?
Povećane vrednosti uree u odnosu na listu referentnih vrednosti, odnosno u poređenju sa onim što se smatra normalno za određeni uzrast mogu da znače više stvari. Dovode se u vezu sa tim da li je povećanje uree nastalo zbog problema sa bubrezima ili je sa njima sve uredu, a činioci pre njih ili posle njih su uticali da se urea poveća. Naime, ako je problem nastao negde pre bubrega, onda mu uzrok mogu biti: dehidratacija (usled dijareje i povraćanja), dijabetes, šok, opekotine, bolesti srca (kada ono ne može da pumpa dovoljne količine krvi do bubrega). Ali to nije sve, ima još niz oboljenja koje dovode do povećane uree, a da je pri tom problem i dalje nastaje pre bubrega, dok je sa njima sve u redu. Tu spadaju krvarenja unutar creva, terapije glukokortikoidima, nekroza tkiva i naravno stres.
Naravno, problem može biti u samim bubrezima. Povećana količina uree naziva se stručno azotemija, a ako je nastala usled bubrežnih problema onda je to renalna azotemija. Ona nastaje kada se smanjuje filtracija u bubrezima do čega dolazi usled akutnih i hroničnih oboljenja bubrega. Povišen nivo uree, tj. azotemija može biti i postrenalna, a to znači da je uzročnik negde na putu posle bubrega, a to je urinarni trakt. Uzrok ove vrste azotemije su smetnje u urinarnom traktu, a to može biti tumor, pesak, kamen ili nagomilani cilindri.
Snižena urea ređe se sreće, a uzroci mogu biti: trudnoća, smanjeni unos proteina u ishrani, dijeta i gladovanjem, povećana sinteza proteina i prevelike količine tečnosti unete infuzijom ili pićem.
Kreatinin je produkt metabolizma koji nastaje od kreatina koji je značajan za stvaranje energije u mišićima. Količina kreatinina zavisi od mišićne mase. Kreatinin mora da se izbaci iz organizma, a tokom dana oko dva posto kreatina se pretvori u kreatinin.
Kreatinin može biti povećan kod osoba koji imaju više mišićne mase od proseka. Smanjen je kod onih osoba koje su neuhranjene i stoga imaju manje mišićne mase. Količina kreatinina koja cirkuliše je konstantna. On se izlučuje tako što Izlučuje se tako što se potpuno filtrira u glomerulima. Zbog toga predstavlja dobar parametar za procenjivanje glomerularne filtracije. Brzina glomerularne filtracije određuje se putem klirensa kreatinina. Da bi se utvrdio klirens kreatinina, potrebno je sakupljati urin tokom 24 sata.
Kako se pripremiti za laboratorijsku analizu krvi – merenja nivoa uree
Nije dozvoljeno konzumiranje jela i pića 12 sati pre vađenja krvi u laboratoriji. Zato se krv vadi ujutru. Za analizu se uzima krv iz vene.
Kako se prikuplja urin 24 časa
Pripremi se sterilna boca u koju će se sakupljati urin. Prvog dana se prvi jutarnji urin baca, a svaki naredni se sakuplja u bocu. Boca treba da stoji u frižideru. Poslednji uzorak koji se dodaje u bocu je narednog dana, ujutru, kada se taj prvi jutarnji urin uzima. Potrebno je zapisati vreme kada je bilo prvo jutarnje mokrenje i prvog i drugog dana.
Pročitajte još:
- Patronažna služba u laboratorijama u Novom Sadu
M. K.
Put do rezultata analiza krvi veoma je jednostavan. U odnosu na mesto stanovanja odaberite Vama najbližu biohemijsku laboratoriju. Pogledajte spisak gde su izdvojene najbolje laboratorije, a selekciju izvršite prema lokaciji, na primer laboratorije Novi Sad gde su sve one koje su u Novom Sadu. Ako niste locirani baš u samom gradu, ne brinite, velike biohemijske laboratorije imaju svoje ispostave po mnogim mestima, a ako treba tu je i patronažna služba koja izlazi na teren. Da se vratimo temi koja se tiče analize uree i kreatinina. Naime, urea je krajnji produkt metabolizma proteina. Proteini, koje unosimo ishranom, u našem organizmu razlažu se do aminokiselina. Daljom razgradnjom aminokiselina dobija se amonijak. Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika. Njegova formula je NH3, ali najvažnije za nas je saznanje da je on otrovan za organizam čoveka i drugih sisara. Zato se on nekako mora neutralisati i eliminisati. Naš organizam to radi tako što ga pretvara u ureu. Urea ili karbamid je organsko jedinjenje koje ima hemijsku formuli CH4N2O2. Ona se sintetiše u jetri, odakle prelazi direktno u krv. Njena molekulska struktura je slična molekulskoj strukturi vode, te stoga ona lako prelazi kroz ćelijske membrane koje su vodoporpustljive. Urea iz krvi prelazi u ekstracelularne i intracelularne tečnosti.
Koje količine uree su normalne?
Da bismo utvrdili referentne vrednosti u laboratorijskoj analizi, treba da znamo da se dnevno u ljudskom organizmu stvara od 0,5 - 0,7 mol uree, što je ekvivalent 30g – 40g. Količina stvorene uree direktno je proporcionalna količini unetih proteina putem ishrane u organizam. Što više jedemo hranu bogatu proteinima to se više uree sintetiše. Pored količine unetih proteina, na količinu sintetisane uree utiču i drugi faktori koji nisu u vezi sa ishranom. Naime, stres i pojačan fizički napor deluju na povećanje količine sintetisane uree. Ako bi se količina sintetisane uree uporedila sa stvaranjem tj. sa biosintezom drugih supstanci, urea bi bila na prvom mestu. Na njeno nastajanje utiču i neki specifični hormoni, a to su glukokortikoidi i tiroksin koji direktno utiču na povećano razlaganje proteina.
Urea je proizvod metabolizma koji treba izbaciti iz organizma. Za to postoje tri načina. Prvi od njih je preko bubrega. Bubrezi su izgrađeni od nefrona. Nefroni se sastoje od tubula i guste mreže kapilara. Eliminacija uree putem bubrega predstavlja glavni način njenog izbacivanja iz organizma. Količina uree u urinu je pokazatelj zdravlja bubrega.
Drugi način izbacivanja uree je putem creva. Pošto crevne bakterije razgrađuju ureu na ugljen dioksid i amonijak, ona se u samo u tragovima nalazi u stolici.
Najmanji procenat uree izbacuje se iz organizma posredstvom znoja. Ovaj procenat varira kreće se od deset do dvadeset posto.
Šta znače povećane vrednosti uree?
Povećane vrednosti uree u odnosu na listu referentnih vrednosti, odnosno u poređenju sa onim što se smatra normalno za određeni uzrast mogu da znače više stvari. Dovode se u vezu sa tim da li je povećanje uree nastalo zbog problema sa bubrezima ili je sa njima sve uredu, a činioci pre njih ili posle njih su uticali da se urea poveća. Naime, ako je problem nastao negde pre bubrega, onda mu uzrok mogu biti: dehidratacija (usled dijareje i povraćanja), dijabetes, šok, opekotine, bolesti srca (kada ono ne može da pumpa dovoljne količine krvi do bubrega). Ali to nije sve, ima još niz oboljenja koje dovode do povećane uree, a da je pri tom problem i dalje nastaje pre bubrega, dok je sa njima sve u redu. Tu spadaju krvarenja unutar creva, terapije glukokortikoidima, nekroza tkiva i naravno stres.
Naravno, problem može biti u samim bubrezima. Povećana količina uree naziva se stručno azotemija, a ako je nastala usled bubrežnih problema onda je to renalna azotemija. Ona nastaje kada se smanjuje filtracija u bubrezima do čega dolazi usled akutnih i hroničnih oboljenja bubrega. Povišen nivo uree, tj. azotemija može biti i postrenalna, a to znači da je uzročnik negde na putu posle bubrega, a to je urinarni trakt. Uzrok ove vrste azotemije su smetnje u urinarnom traktu, a to može biti tumor, pesak, kamen ili nagomilani cilindri.
Snižena urea ređe se sreće, a uzroci mogu biti: trudnoća, smanjeni unos proteina u ishrani, dijeta i gladovanjem, povećana sinteza proteina i prevelike količine tečnosti unete infuzijom ili pićem.
Kreatinin je produkt metabolizma koji nastaje od kreatina koji je značajan za stvaranje energije u mišićima. Količina kreatinina zavisi od mišićne mase. Kreatinin mora da se izbaci iz organizma, a tokom dana oko dva posto kreatina se pretvori u kreatinin.
Kreatinin može biti povećan kod osoba koji imaju više mišićne mase od proseka. Smanjen je kod onih osoba koje su neuhranjene i stoga imaju manje mišićne mase. Količina kreatinina koja cirkuliše je konstantna. On se izlučuje tako što Izlučuje se tako što se potpuno filtrira u glomerulima. Zbog toga predstavlja dobar parametar za procenjivanje glomerularne filtracije. Brzina glomerularne filtracije određuje se putem klirensa kreatinina. Da bi se utvrdio klirens kreatinina, potrebno je sakupljati urin tokom 24 sata.
Kako se pripremiti za laboratorijsku analizu krvi – merenja nivoa uree
Nije dozvoljeno konzumiranje jela i pića 12 sati pre vađenja krvi u laboratoriji. Zato se krv vadi ujutru. Za analizu se uzima krv iz vene.
Kako se prikuplja urin 24 časa
Pripremi se sterilna boca u koju će se sakupljati urin. Prvog dana se prvi jutarnji urin baca, a svaki naredni se sakuplja u bocu. Boca treba da stoji u frižideru. Poslednji uzorak koji se dodaje u bocu je narednog dana, ujutru, kada se taj prvi jutarnji urin uzima. Potrebno je zapisati vreme kada je bilo prvo jutarnje mokrenje i prvog i drugog dana.
Pročitajte još:
- Patronažna služba u laboratorijama u Novom Sadu
M. K.
