Registruj se
Prijavi se
Uređenje prostora čini domove za stare veoma praktičnim
2020-06-02 02:58:55
U starosti postoje mnoge prepreke. Mislimo bukvalno na fizičke prepreke. Starački domovi uređeni su tako da su one eliminisane. U njima je sve podređeno potrebama najstarijih.
Penjanje stepeništem starijim osobama nije isto što i mladima. To je izazov. Da li Vam je nekad zasmetalo kada žurite, a ispred Vas je baka na kasi i treba joj minimum pet puta više vremena da plati i spakuje svoje stvari nego Vama? Da li Vam se neki deka našao na putu dok jurcate ulicom da stignete na vreme. Oni, jednostavno ne mogu brže. Refleksi popuštaju, mišići slabe, telo je ostarilo. Zato su stepenice nekima od njih veoma naporna prepreka. Kako se oni osećaju, kada znaju da su nekada leteli preko istih tih stepenica? Bolje zastanite i pomozite im svaki put. Upitajte ih da Vam daju neki savet. Šta bi oni sad da su na Vašem mestu? Za čim žale, čega se najviše sećaju. To što Vi mislite da je sada najvažnije da kao muva bez glave jurite kako biste stigli na neki sastanak, na kome ustvari ni ne želite da budete, već Vam ga je život nametnuo, možda nije baš tako. Pomislite samo da će doći i taj dan kada ćete vi možda isto tako kao oni ići polako i nećete moći više da se s lakoćom penjete stepeništem. Zastanite i razmislite dobro kako provodite život. Da li ga traćite na nevažne stvari. Da li ste srećni? Šta možete da promenite i da poboljšate?
Starijim ljudima nije lako da prihvate da su došli u fazu u kojoj su im mnoge obične dnevne stvari postale veoma komplikovane, a nekad i nemoguće. Kretanje je otežano. Zato je i sa psihološke strane važno da ima što manje prepreka. Pored pomenutih spratova i stepenica, tu su i kade u kupatilu. Mnogima je teško da ih opkorače. U kućnim uslovima neki nemaju uslove da im sve bude prilagođeno. Stanuju u zgradama bez lifta, ili se lift ponekad pokvari, a oni su na nekom višem spratu na koji je i mladima teško da se popnu. Nemaju tuš kabine. Nemaju terase na kojima bi boravili kada žele da izađu jer ne mogu samostalno da idu napolje. Jednostavno, kretanje im je veoma ograničeno. Treba da nastojimo da im što više poboljšamo kvalitet života i da eliminišemo što više ovih fizičkih prepreka. Zato su staracki domovi uređivani upravo sa namerom da se ovaj cilj postigne. Neki su veoma prostrani i višespratni, ali zato imaju ugrađene nove liftove i posebne stolice-liftove koje služe za penjanje već pomenutim stepeništem. Kupatila su veoma prostrana. Nemaju kade, već su projektovana tako da imaju tuševe i stolice za sedenje tokom tuširanja. Sa svih strana su ugrađene drške kako bi se osoba mogla uhvatiti i držati za njih kada ide da se kupa, naravno uz pomoć negovateljica. Dnevni boravak i trpezarija su prostrane sobe kako bi se njima lakše kretalo i kako bi bilo dovoljno mesta za sve. Hodnici su široki jer njima treba da prolaze i mimoilaze osobe sa hodalicama ili u invalidskim kolicima. U svim prostorijama ima dovoljno prirodne svetlosti, ali tu su i zavese i roletne kojom se njena količina kontroliše. Starački domovi su uvek smešteni u mirnijim ulicama ili u mirnom kraju. Čak i kad su u većoj prometnoj ulici, ušuškani su u zelenilu i blago uvučeni, tako da do njih ne dopire velika buka.
Foto: Pixabay
Pristupnost dvorištu i bašti je takođe nešto na šta se misli i čemu se vodi računa. Kada neka starija osoba stanuje u zgradi koja nema lift, bez obzira što je na nekom nižem spratu, njoj to penjanje i silaženje može biti kao da se penje na Mont Everest. U domovima za stare dvorište je tik uz kuću, a osim stepenika tu su i rampe kako bi se moglo lagodno prolaziti i u invalidskim kolicima.
Neki domovi za stare nude posebnu negu težih bolesnika i nepokretnih osoba. Oni su opremljeni i posebnim krevetima sa dekubitalnim dušecima. Iako su u upotrebi i bolnički kreveti, oni su posebno izdvojeni i nisu u običnim sobama. Ne mešaju se teži bolesnici sa lakšima. To bi loše uticalo i na jedne i na druge. Obične sobe su veoma ljupko dekorisane. Korišćene su tople boje, a dekor je nenametljiv i deluje smirujuće. Tako je i sa zajedničkim prostorijama. Dnevni boravak ima veoma velike ugaone garniture, tako da tu u isto vreme može boraviti veći broj osoba. Nameštaj je kvalitetan i udoban. Sve je projektovano tako da izgleda kao kuća, a ne kao neka ustanova. Neki starački domovi više liče na moderne hotele. Oni čak nude i prave hotelske sobe. Osmišljeni su tako da lakše privole i one koji nisu sigurni da li žele da smeste u dom roditelja, na ovaj praktičan korak. Osoba u njima neće imati osećaj da je u domu za stare, već u nekom lepom hotelu. Neke osobe su asocijalne i najviše vole svoju privatnost i mir. Ne vole da se druže čak ni sa osobama koje su im slične po godinama ili po interesovanjima. Više vole da čitaju u svojoj sobi, da gledaju televiziju ili da se odmaraju i spavaju. Za njih bi neki od ovih domova bio idealan. Koncepcija je takva da vreme nije namenjeno nekim grupnim aktivnostima i da je svako slobodan da radi šta želi. Naravno u svim domovima je tako i ako osoba nije raspoloženja za druženje u zajedničkim prostorijama, ona se može osamiti u svojoj sobi. Jedino što takvim osobama može zasmetati ako je soba višekrevetna ili ako jednokrevetna soba nije dovoljno prostrana. Tako da u skladu sa karakterom osobe i njenim afinitetima, treba i donositi odluke o izboru doma i tipu sobe u kojoj će osoba boraviti. Odluka nije konačna i uklesana u kamenu, tako da se tip sobe može promeniti vremenom, bilo da je reč o menjanju za višekrevetnu ili prelazak iz dvokrevetne u jednokrevetnu, na primer.
Domovi za stare opremljeni su svim onim što interesuje stariju populaciju. Imaju svoje biblioteke koje su često veoma bogate i imaju veliki izbor naslova u koje spadaju i najnovija izdanja, ali i klasici. Dnevne sobe, ali i mnoge spavaće sobe imaju nove velike televizore sa svim kablovskim kanalima. Za zajedničko gledanje televizije biraju se sadržaji koji interesuju sve. Ako neko želi sam da gleda svoj TV, može to da čini u svojoj sobi. Neki domovi za stare imaju veoma lepo uređene bašte, a unutrašnjost je oplemenjena mnoštvom biljaka. U dvorištima, ponegde možete videti i kućne ljubimce. Stanovnicima doma to dosta znači. Igranje sa njima deluje smirujuće.
Generalno, svaki detalj je osmišljen tako da starije osobe koje tu stanuju budu bezbedne, ali i da osećaju toplinu doma. Mir koji pruža prostor veoma je važan jer stari često osećaju potrebu da se više odmaraju u toku dana. Uz treće doba ide i smanjena životna energija, što je za očekivati i normalno. Starački domovi opremljeni su svim medicinskim pomagalima kako bi se adekvatno i s te strane zbrinuo svaki stanovnik.
Pročitajte još:
Šta ako neko ne želi da ide u starački dom
M. K.
Penjanje stepeništem starijim osobama nije isto što i mladima. To je izazov. Da li Vam je nekad zasmetalo kada žurite, a ispred Vas je baka na kasi i treba joj minimum pet puta više vremena da plati i spakuje svoje stvari nego Vama? Da li Vam se neki deka našao na putu dok jurcate ulicom da stignete na vreme. Oni, jednostavno ne mogu brže. Refleksi popuštaju, mišići slabe, telo je ostarilo. Zato su stepenice nekima od njih veoma naporna prepreka. Kako se oni osećaju, kada znaju da su nekada leteli preko istih tih stepenica? Bolje zastanite i pomozite im svaki put. Upitajte ih da Vam daju neki savet. Šta bi oni sad da su na Vašem mestu? Za čim žale, čega se najviše sećaju. To što Vi mislite da je sada najvažnije da kao muva bez glave jurite kako biste stigli na neki sastanak, na kome ustvari ni ne želite da budete, već Vam ga je život nametnuo, možda nije baš tako. Pomislite samo da će doći i taj dan kada ćete vi možda isto tako kao oni ići polako i nećete moći više da se s lakoćom penjete stepeništem. Zastanite i razmislite dobro kako provodite život. Da li ga traćite na nevažne stvari. Da li ste srećni? Šta možete da promenite i da poboljšate?
Starijim ljudima nije lako da prihvate da su došli u fazu u kojoj su im mnoge obične dnevne stvari postale veoma komplikovane, a nekad i nemoguće. Kretanje je otežano. Zato je i sa psihološke strane važno da ima što manje prepreka. Pored pomenutih spratova i stepenica, tu su i kade u kupatilu. Mnogima je teško da ih opkorače. U kućnim uslovima neki nemaju uslove da im sve bude prilagođeno. Stanuju u zgradama bez lifta, ili se lift ponekad pokvari, a oni su na nekom višem spratu na koji je i mladima teško da se popnu. Nemaju tuš kabine. Nemaju terase na kojima bi boravili kada žele da izađu jer ne mogu samostalno da idu napolje. Jednostavno, kretanje im je veoma ograničeno. Treba da nastojimo da im što više poboljšamo kvalitet života i da eliminišemo što više ovih fizičkih prepreka. Zato su staracki domovi uređivani upravo sa namerom da se ovaj cilj postigne. Neki su veoma prostrani i višespratni, ali zato imaju ugrađene nove liftove i posebne stolice-liftove koje služe za penjanje već pomenutim stepeništem. Kupatila su veoma prostrana. Nemaju kade, već su projektovana tako da imaju tuševe i stolice za sedenje tokom tuširanja. Sa svih strana su ugrađene drške kako bi se osoba mogla uhvatiti i držati za njih kada ide da se kupa, naravno uz pomoć negovateljica. Dnevni boravak i trpezarija su prostrane sobe kako bi se njima lakše kretalo i kako bi bilo dovoljno mesta za sve. Hodnici su široki jer njima treba da prolaze i mimoilaze osobe sa hodalicama ili u invalidskim kolicima. U svim prostorijama ima dovoljno prirodne svetlosti, ali tu su i zavese i roletne kojom se njena količina kontroliše. Starački domovi su uvek smešteni u mirnijim ulicama ili u mirnom kraju. Čak i kad su u većoj prometnoj ulici, ušuškani su u zelenilu i blago uvučeni, tako da do njih ne dopire velika buka.
Pristupnost dvorištu i bašti je takođe nešto na šta se misli i čemu se vodi računa. Kada neka starija osoba stanuje u zgradi koja nema lift, bez obzira što je na nekom nižem spratu, njoj to penjanje i silaženje može biti kao da se penje na Mont Everest. U domovima za stare dvorište je tik uz kuću, a osim stepenika tu su i rampe kako bi se moglo lagodno prolaziti i u invalidskim kolicima.
Neki domovi za stare nude posebnu negu težih bolesnika i nepokretnih osoba. Oni su opremljeni i posebnim krevetima sa dekubitalnim dušecima. Iako su u upotrebi i bolnički kreveti, oni su posebno izdvojeni i nisu u običnim sobama. Ne mešaju se teži bolesnici sa lakšima. To bi loše uticalo i na jedne i na druge. Obične sobe su veoma ljupko dekorisane. Korišćene su tople boje, a dekor je nenametljiv i deluje smirujuće. Tako je i sa zajedničkim prostorijama. Dnevni boravak ima veoma velike ugaone garniture, tako da tu u isto vreme može boraviti veći broj osoba. Nameštaj je kvalitetan i udoban. Sve je projektovano tako da izgleda kao kuća, a ne kao neka ustanova. Neki starački domovi više liče na moderne hotele. Oni čak nude i prave hotelske sobe. Osmišljeni su tako da lakše privole i one koji nisu sigurni da li žele da smeste u dom roditelja, na ovaj praktičan korak. Osoba u njima neće imati osećaj da je u domu za stare, već u nekom lepom hotelu. Neke osobe su asocijalne i najviše vole svoju privatnost i mir. Ne vole da se druže čak ni sa osobama koje su im slične po godinama ili po interesovanjima. Više vole da čitaju u svojoj sobi, da gledaju televiziju ili da se odmaraju i spavaju. Za njih bi neki od ovih domova bio idealan. Koncepcija je takva da vreme nije namenjeno nekim grupnim aktivnostima i da je svako slobodan da radi šta želi. Naravno u svim domovima je tako i ako osoba nije raspoloženja za druženje u zajedničkim prostorijama, ona se može osamiti u svojoj sobi. Jedino što takvim osobama može zasmetati ako je soba višekrevetna ili ako jednokrevetna soba nije dovoljno prostrana. Tako da u skladu sa karakterom osobe i njenim afinitetima, treba i donositi odluke o izboru doma i tipu sobe u kojoj će osoba boraviti. Odluka nije konačna i uklesana u kamenu, tako da se tip sobe može promeniti vremenom, bilo da je reč o menjanju za višekrevetnu ili prelazak iz dvokrevetne u jednokrevetnu, na primer.
Domovi za stare opremljeni su svim onim što interesuje stariju populaciju. Imaju svoje biblioteke koje su često veoma bogate i imaju veliki izbor naslova u koje spadaju i najnovija izdanja, ali i klasici. Dnevne sobe, ali i mnoge spavaće sobe imaju nove velike televizore sa svim kablovskim kanalima. Za zajedničko gledanje televizije biraju se sadržaji koji interesuju sve. Ako neko želi sam da gleda svoj TV, može to da čini u svojoj sobi. Neki domovi za stare imaju veoma lepo uređene bašte, a unutrašnjost je oplemenjena mnoštvom biljaka. U dvorištima, ponegde možete videti i kućne ljubimce. Stanovnicima doma to dosta znači. Igranje sa njima deluje smirujuće.
Generalno, svaki detalj je osmišljen tako da starije osobe koje tu stanuju budu bezbedne, ali i da osećaju toplinu doma. Mir koji pruža prostor veoma je važan jer stari često osećaju potrebu da se više odmaraju u toku dana. Uz treće doba ide i smanjena životna energija, što je za očekivati i normalno. Starački domovi opremljeni su svim medicinskim pomagalima kako bi se adekvatno i s te strane zbrinuo svaki stanovnik.
Pročitajte još:
Šta ako neko ne želi da ide u starački dom
M. K.
