Registruj se
Prijavi se
Uzročnici, lečenje i preventiva raka grlića materice
2020-02-23 21:57:55
Četvrti po redu, ako gledamo na skali učestalosti, tumor koji se razvija kod ženske populacije je rak grlića materice, ili tumor cerviksa. Koji su načini preventive, šta ga izaziva i na koji način se leči, saznajte u nastavku.
Preventivni pregledi koje treba obavljati po pravilu jednom godišnje nešto su o čemu smo često pričali. Kada su u pitanju ginekoloske ordinacije one sprovode ove preglede čiji je cilj očuvanje zdravlja ženske populacije i umanjenje učestalosti pojave kancera cerviksa. Utvrđivanje uzročnika prvi je korak u uspešnom lečenju neke bolesti. Što se tiče tumora grlića materice, njegov izazivač je u preko 99% slučajeva HPV – humano papiloma virus koji je veoma lako prenosiv polnim putem. Ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, on može dovesti do pojave raka grlića materice. Dijagnostikovanje prekancerogenih lezija uključuje alarme koji ukazuju na to da treba što pre sprovesti lečenje.
Foto: Pixabay
Prema podacima koje Svetska zdravstvena organizacija - World Health Organization pomno prati i ažurira podatke u vezi sa brojem slučajeva svake godine. Pošto je reč o veoma ozbiljnom oboljenju koje bi pravovremenim i adekvatnim delovanjem moglo da se iskoreni u vremenskom razdoblju, ne dužem od jednog životnog veka, veoma je važno koji se sve koraci na globalnom nivou sprovode kako bi se dovelo do suzbijanja ove opake bolesti. Prema podacima iz 2018. godine, u svetu je rak grlića materice dijagnostikivan kod oko 570.000 žena širom sveta. Čak 311.000 je umrlo od ove bolesti. Primarna zaštita je vakcinacija od HPV virusa, a sekundarna zaštita podrazumeva sprovođenje preventivnih mera koje podrazumevaju: redovni pregledi u ginekološkim ordinacijama, dijagnostikovanje i hitno lečenje prekancerogenih lezija što daje rezultate u sprečavanju pojave cervikalnog kancera.
Ako se detektuje u ranoj fazi, veoma uspešno se leče, dok njegovo otkrivanje u kasnijim stadijumima podrazumeva kontrolisanje bolesti uz pomoć terapije i palijativnom negom. Ova vrsta kancera ima dobre prognoze za potpuno izlečenje kada se bolest dijagnostikuje što ranije i dok još uvek ne dođe do njene eskalacije i širenja.
Grlić materice nalazi se između vagine i materice, tj. na to je sam ulaz u matericu. Današnja medicina poseduje potrebna znanja i tehnologije za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice, tako da u modernom svetu nijedna žena ne bi trebalo da umre od ove bolesti. Međutim, u skladu sa podacima i istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, najveći izazovi postoje u zemljama gde nije adekvatno razvijena mreža zdravstvene zaštite. To su siromašnije zemlje i zemlje u razvoju. Nedovoljna informisanost i svest žena, nedostupnost skrininga i pravovremenog dijagnostikovanja, kao i loši uslovi života dovode do toga da se uspešno eliminisanje bolesti ne može sprovesti. Postoje žene u svetu koje žive u veoma siromašnim i nerazvijenim područjima u kojima ne postoji mogućnost odlaska na preventivni pregled. Akcije koje se sprovode na globalnom nivou imaju za cilj da se utiče na eliminisanje ginekoloških oboljenja, a naročito tumora upravo u regijama sveta gde do tada nije bilo načina da se sprovede bolja zdravstvena zaštita. Ovakve akcije podrazumevaju edukaciju, ali i obezbeđivanje osnovne zdravstvene zaštite.
Politički uticaj i podizanje globalne svesti dovode do toga da se sve više zemalja i pojedinaca uključuju u globalni cilj, a to je da se eliminiše rak grlića materice.
Štaviše, od januara 2019. godine Upravni Odbor Svetske zdravstvene organizacije zahtevao je da se napravi nacrt globalne strategije koja će dovesti do eliminacije raka grlića materice. Vremenski period koji je zacrtan kao okvir za ostvarenje ovog cilja je od 2020. do 2030. godine. Trenutno je koincidencija tolika da ovo oboljenje predstavlja globalni zdravstveni problem. Kada se dođe do tačke da svaka zemlja dosegne cilj od 4 slučaja oboljenja na svakih 100 000 žena, tada se bolest neće smatrati pretnjom po javno zdravlje. Ovaj cilj trebali bi da se postigne za života današnjih mladih žene, tj. u doba ove generacije.
Nacrt globalne strategije eliminacije kancera cerviksa podrazumeva sledeće korake: prevenciju, skrining i lečenje. Kada je preventiva u pitanju treba naglasiti još jednom kolika je važnost edukacije. Podizanje nova svesti i znanja u vezi polno prenosivim bolestima, podrazumeva i da opšta populacija treba da bude upoznata sa još jednom od posledica koje one izazivaju. Kao što je već naglašeno, HPV je veoma lako prenosiv virus i koji se sa osobe na osobu prenosi nezaštićenim seksualnim kontaktom. Kako njegovo prenošenje ne izaziva nikakve trenutne simptome, a on je glavni uzročnik raka grlića materice, tako se ostavlja prostor da se bolest neprimetno razvije i napreduje. Drugi korak u prevenciji je vakcinacija protiv HPV virusa, naročito žena u oblastima u kojima je učestalost oboljenja veća iz razloga što žive u nerazvijenim sredinama sa lošom ili nikakvom zdravstvenom zaštitom.
Skrining podrazumeva redovne preglede u ginekološkoj ordinaciji u okviru koji se radi Papanikolau test. U zavisnosti od rezultata testa sprovode se dalje dijagnostičke mere. Dijagnostikovanje oboljenja zahteva hitno lečenje. Kao što je već rečeno, kada se detektuje na vreme, prognoze za izlečenje su dobre.
Konkretni planovi strategije eliminacije raka grlića materice do 2030. godine na globalnom nivou, podrazumevaju sledeće smernice kojih svaka država treba da se pridržava. Pre svega to je vakcinacija bar 90% ženskog stanovništva od 15. godine. Potom sledi akcija koja podrazumeva da se obavi skrining bar 70% žena koje su u dobi između 35 i 45 godina, kao i lečenje minimalno 90% slučajeva kod kojih su otkrivene prekancerozne lezije. Strategija podrazumeva i pokrivenost od 90% kada je u pitanju lečenje već dijagnostikovanog invazivnog tumora cerviksa.
Pročitajte još:
- Ultrazvučni pregled dojke u ginekološkoj ordinaciji
M. K.
Preventivni pregledi koje treba obavljati po pravilu jednom godišnje nešto su o čemu smo često pričali. Kada su u pitanju ginekoloske ordinacije one sprovode ove preglede čiji je cilj očuvanje zdravlja ženske populacije i umanjenje učestalosti pojave kancera cerviksa. Utvrđivanje uzročnika prvi je korak u uspešnom lečenju neke bolesti. Što se tiče tumora grlića materice, njegov izazivač je u preko 99% slučajeva HPV – humano papiloma virus koji je veoma lako prenosiv polnim putem. Ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, on može dovesti do pojave raka grlića materice. Dijagnostikovanje prekancerogenih lezija uključuje alarme koji ukazuju na to da treba što pre sprovesti lečenje.
Prema podacima koje Svetska zdravstvena organizacija - World Health Organization pomno prati i ažurira podatke u vezi sa brojem slučajeva svake godine. Pošto je reč o veoma ozbiljnom oboljenju koje bi pravovremenim i adekvatnim delovanjem moglo da se iskoreni u vremenskom razdoblju, ne dužem od jednog životnog veka, veoma je važno koji se sve koraci na globalnom nivou sprovode kako bi se dovelo do suzbijanja ove opake bolesti. Prema podacima iz 2018. godine, u svetu je rak grlića materice dijagnostikivan kod oko 570.000 žena širom sveta. Čak 311.000 je umrlo od ove bolesti. Primarna zaštita je vakcinacija od HPV virusa, a sekundarna zaštita podrazumeva sprovođenje preventivnih mera koje podrazumevaju: redovni pregledi u ginekološkim ordinacijama, dijagnostikovanje i hitno lečenje prekancerogenih lezija što daje rezultate u sprečavanju pojave cervikalnog kancera.
Ako se detektuje u ranoj fazi, veoma uspešno se leče, dok njegovo otkrivanje u kasnijim stadijumima podrazumeva kontrolisanje bolesti uz pomoć terapije i palijativnom negom. Ova vrsta kancera ima dobre prognoze za potpuno izlečenje kada se bolest dijagnostikuje što ranije i dok još uvek ne dođe do njene eskalacije i širenja.
Grlić materice nalazi se između vagine i materice, tj. na to je sam ulaz u matericu. Današnja medicina poseduje potrebna znanja i tehnologije za dijagnostikovanje i lečenje raka grlića materice, tako da u modernom svetu nijedna žena ne bi trebalo da umre od ove bolesti. Međutim, u skladu sa podacima i istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, najveći izazovi postoje u zemljama gde nije adekvatno razvijena mreža zdravstvene zaštite. To su siromašnije zemlje i zemlje u razvoju. Nedovoljna informisanost i svest žena, nedostupnost skrininga i pravovremenog dijagnostikovanja, kao i loši uslovi života dovode do toga da se uspešno eliminisanje bolesti ne može sprovesti. Postoje žene u svetu koje žive u veoma siromašnim i nerazvijenim područjima u kojima ne postoji mogućnost odlaska na preventivni pregled. Akcije koje se sprovode na globalnom nivou imaju za cilj da se utiče na eliminisanje ginekoloških oboljenja, a naročito tumora upravo u regijama sveta gde do tada nije bilo načina da se sprovede bolja zdravstvena zaštita. Ovakve akcije podrazumevaju edukaciju, ali i obezbeđivanje osnovne zdravstvene zaštite.
Politički uticaj i podizanje globalne svesti dovode do toga da se sve više zemalja i pojedinaca uključuju u globalni cilj, a to je da se eliminiše rak grlića materice.
Štaviše, od januara 2019. godine Upravni Odbor Svetske zdravstvene organizacije zahtevao je da se napravi nacrt globalne strategije koja će dovesti do eliminacije raka grlića materice. Vremenski period koji je zacrtan kao okvir za ostvarenje ovog cilja je od 2020. do 2030. godine. Trenutno je koincidencija tolika da ovo oboljenje predstavlja globalni zdravstveni problem. Kada se dođe do tačke da svaka zemlja dosegne cilj od 4 slučaja oboljenja na svakih 100 000 žena, tada se bolest neće smatrati pretnjom po javno zdravlje. Ovaj cilj trebali bi da se postigne za života današnjih mladih žene, tj. u doba ove generacije.
Nacrt globalne strategije eliminacije kancera cerviksa podrazumeva sledeće korake: prevenciju, skrining i lečenje. Kada je preventiva u pitanju treba naglasiti još jednom kolika je važnost edukacije. Podizanje nova svesti i znanja u vezi polno prenosivim bolestima, podrazumeva i da opšta populacija treba da bude upoznata sa još jednom od posledica koje one izazivaju. Kao što je već naglašeno, HPV je veoma lako prenosiv virus i koji se sa osobe na osobu prenosi nezaštićenim seksualnim kontaktom. Kako njegovo prenošenje ne izaziva nikakve trenutne simptome, a on je glavni uzročnik raka grlića materice, tako se ostavlja prostor da se bolest neprimetno razvije i napreduje. Drugi korak u prevenciji je vakcinacija protiv HPV virusa, naročito žena u oblastima u kojima je učestalost oboljenja veća iz razloga što žive u nerazvijenim sredinama sa lošom ili nikakvom zdravstvenom zaštitom.
Skrining podrazumeva redovne preglede u ginekološkoj ordinaciji u okviru koji se radi Papanikolau test. U zavisnosti od rezultata testa sprovode se dalje dijagnostičke mere. Dijagnostikovanje oboljenja zahteva hitno lečenje. Kao što je već rečeno, kada se detektuje na vreme, prognoze za izlečenje su dobre.
Konkretni planovi strategije eliminacije raka grlića materice do 2030. godine na globalnom nivou, podrazumevaju sledeće smernice kojih svaka država treba da se pridržava. Pre svega to je vakcinacija bar 90% ženskog stanovništva od 15. godine. Potom sledi akcija koja podrazumeva da se obavi skrining bar 70% žena koje su u dobi između 35 i 45 godina, kao i lečenje minimalno 90% slučajeva kod kojih su otkrivene prekancerozne lezije. Strategija podrazumeva i pokrivenost od 90% kada je u pitanju lečenje već dijagnostikovanog invazivnog tumora cerviksa.
Pročitajte još:
- Ultrazvučni pregled dojke u ginekološkoj ordinaciji
M. K.
