Registruj se
Prijavi se
Za sakupljanje kišnice koriste se specijalni plastični rezervoari
2020-04-09 22:17:33
Voda je izvor života. Njeno pravilno korišćenje od ključnog je značaja za opstanak svih živih organizma na našoj planeti. Na koji način možemo racionalizovati njenu potrošnju ili još bolje, iskoristiti ono što nam je priroda dala i koristiti vodu koja kruži u prirodi za sopstvene potrebe? Kakvu ulogu tu igraju plastični rezervoari?
Nekada nismo ni svesni koliko nas je život u urbanim sredinama udaljio od suštine prirode i onoga što ona zaista jeste. Uzimamo zdravo za gotovo vodu koja teče iz česme u kupatilu ili kuhinji i nemilice je trošimo. Zaboravljamo da se ta voda, od koje zavise naši životi nije tu našla slučajno i da je za njenu proizvodnju potrebno puno energije u okviru sistema koji uvek mora neometano da funkcioniše. U letnjim mesecima na građanstvo se apeluje da se smanji potrošnja vode kako bi je za sve bilo dovoljno. To je doba kada treba zaliti bašte i travnjake kako bi biljke opstale, ali čineći to, dešava se da ipak vode ne bude dovoljno za sve. Takođe, mnogo se priča o upotrebi tehničke vode, odnosno vode koja nije za piće, za svrhe u kojima bi to bilo mnogo racionalnije nego da se troši pitka voda. Mnoge polemike su se vodile oko toga da ulice ne treba prati vodom za piće. Isto tako, kada je reč o seoskim i prigradskim domaćinstvima gde se voda koristiti za navodnjavanje u poljoprivredi ili u druge slične svrhe, uvek se razmišljalo o načinima da se njena upotreba racionalizuje. Tako su stupili na scenu plasticni rezervoari čija je uloga njeno sakupljanje. Već je bilo reči uopšte o plastičnim rezervoarima koji imaju mnoge namene. Ovoga puta osvrnućemo se na one koji se koriste za sakupljanje kišnice. Naime, u sredinama u kojima ne postoji vodovodna mreža itekako mora da se razmišlja o tome na koji način da dođemo do vode koja nam je potreban za piće i za domaćinstvo. Još ako je u pitanju sredina u kojoj se stanovništvo bavi poljoprivredom i zemljoradnjom, što je najčešće slučaj, onda se potreba za pijaćom i tehničkom vodom povećava.
Foto: Mirandre
Od davnina je čovek koristio ono što mu priroda direktno daje. Skupljanje kišnice uvek je bio jedan od načina da se dođe do čiste i sveže vode. Međutim, u današnje vreme, posledice globalnog zagađenja odražavaju se na kvalitet kišnice. Ona više nije sigurna za piće i ukoliko bismo želeli da je koristimo u ovu svrhu, moramo je prethodno tretirati. Ipak, za sve ostalo možemo je slobodno koristiti.
Kako se sakuplja kišnica
Pitanje kako kolektovati što veću količinu kišnice, ima jednostavan odgovor. Upotrebom otvorenih plastičnih rezervoara omogućavamo da se veće količina kišnice sakupi i to pre nego što ona bude kontaminirana tako što je dotakla tle ili slično. Važno je i mesto gde se oni postavljaju. Plastične rezervoare za sakupljanje kišnice uvek treba postaviti na ravnu površinu. Oni moraju biti na otkrivenom mestu tako da se iznad njih ne nalaze nikakve prirodne ili veštačke prepreke koje će ih zaklanjati i samim tim ometati proces sakupljanja vode u njima. Logično je ih ne treba postaviti ispod drveta jer bi njegova krošnja predstavljala nadstrešnicu i blokirala bi kišne kapi da neometanu stignu do rezervoara. Isto tako, bilo kakva prepreka, pa i samo drvo mogla bi da utiče da voda koja se sakupi sadrži neke druge neželjene primese, tj. da bude kontaminirana nečim ili jednostavno, zaprljana. Zato se plastični rezervoari za kišnicu postavljaju na ravnu površinu koja je na otvorenom i koja se nalazi na mestu koje je najpovoljnije kada se uzme u obzir ruža vetrova. Postoje domaćinstva koja koriste ovako sakupljenu vodu u mnoge svrhe, a za to im je dovoljan jedan ili dva rezervoara koji su pravilno postavljeni na placu.
Za šta se koristi kišnica koja je sakupljena u plastičnom rezervoaru
Kišnica koja je na ovaj način sakupljena ne koristi se za piće i kuvanje ako se prethodno ne preradi, tj. hemijski tretira. Ali, njena upotreba u domaćinstvima veoma je široka. Pre svega, koristi se za navodnjavanje bašta i manjih obradivih površina. Može se koristiti i za pranje podova, terasa, verandi, kao i čišćenje površina u svim tehničkim prostorijama. Takođe, tu spada i njena upotreba za pranje štala, obora, svinjaca i kokošinjaca. Kišnica je pogodna i za pranje automobila, kao i svih poljoprivrednih mašina. U samom domaćinstvu može se koristiti za ispiranje toaleta. Uz upotrebu kućne hemije, ova voda je pogodna i za pranje prozora, ali i ostalih površina unutar kuće. Jednostavno, ona se koristi bukvalno svugde osim za piće i kuvanje. Čak se i bazeni mogu njome puniti, ali tada je neophodno dodati hemikalije za dezinfekciju, koje se inače dodaju u bazene za kupanje i rekreaciju. Vidimo da je upotreba kišnice veoma široka. Njenim korišćenjem činimo mnogo, a ako uspemo da je sakupimo u dovoljnim količinama ušteda pijaće vodovodne vode biće ogromna.
Kako izgledaju plastični rezervoari za kišnicu
Plastični rezervoari koji se koriste za sakupljanje kišnice spadaju u kategoriju horizontalnih plastičnih rezervoara. Već je bilo reči o tome da je osnovna podela rezervoara od plastike na vertikalne i horizontalne, kao i to da oni mogu biti sa ili bez poklopca u zavisnosti od namene. Logično je da rezervoar u kom treba sakupiti kišnicu onaj koji nema poklopac, kako bi kiša u njega neometano padala. Isto tako, jasno je da je mnogo bolje da je površina koja je otvorena što veća, kako bi se za kraće vreme sakupila što veća količina vode. Zato se za sakupljanje kišnice koriste horizontalni rezervoari jer je njihova gornja površina veća. Što se tiče kapaciteta, za kišnicu se koriste oni najveći, pošto je cilj da se prikupi što veća količina vode. To su uglavnom rezervoari od čak 50 hiljada litara. Oni se prave od polietilena. Polietilen je vrsta plastične mase koja ima najširu upotrebu u najviše se koristi. Njegova svojstva kao što su izdržljivost, čvrstoća, elastičnost i mala masa, a sa druge strane nereaktivnost sa vodom i drugim materijama, čine ga idealnim za upotrebu u mnogim industrijama. Polietilen je ustvari polimerizovani etilen. Postoje različite vrste ovog materijala, ali za nas je najvažnije da znamo da je on zbog svojih osobina upotrebljen za pravljenje plastičnih rezervoara za vodu, tj. kišnicu.
Značaj i ušteda prilikom upotrebe kišnice
Količina kišnice koja se može prikupiti zavisi od više faktora, a pre svega od geografske lokacije i prosečne količine padavina koja je karakteristična za to mesto. Svakako, videli smo da se kišnica može koristi u veoma velikoj meri i zato je važno da se plastični rezervoari postave na pravo mesto. Domaćinstva koja koriste kišnicu imaju znatno manje račune za vodu. Ona ne moraju brinuti o nestašici vode u letnjim mesecima kada dodatno treba zalivati biljke u baštama. Takođe, upotreba kišnice veoma je važna i za ekologiju na globalnom nivou. Za prečišćavanje vode u vodovodima koristi se električna energija koju takođe treba proizvesti. Svaka ušteda energije utiče i na globalno smanjenje zagađenja. Zato se u svetu promoviše upotreba kišnice jer na taj način koristimo vodu koja kruži u prirodi u činimo značajan korak u očuvanju životne sredine i smanjenu zagađenja.
Pročitajte još:
- Zašto su praktični i važni plastični rezervoari
M. K.
Nekada nismo ni svesni koliko nas je život u urbanim sredinama udaljio od suštine prirode i onoga što ona zaista jeste. Uzimamo zdravo za gotovo vodu koja teče iz česme u kupatilu ili kuhinji i nemilice je trošimo. Zaboravljamo da se ta voda, od koje zavise naši životi nije tu našla slučajno i da je za njenu proizvodnju potrebno puno energije u okviru sistema koji uvek mora neometano da funkcioniše. U letnjim mesecima na građanstvo se apeluje da se smanji potrošnja vode kako bi je za sve bilo dovoljno. To je doba kada treba zaliti bašte i travnjake kako bi biljke opstale, ali čineći to, dešava se da ipak vode ne bude dovoljno za sve. Takođe, mnogo se priča o upotrebi tehničke vode, odnosno vode koja nije za piće, za svrhe u kojima bi to bilo mnogo racionalnije nego da se troši pitka voda. Mnoge polemike su se vodile oko toga da ulice ne treba prati vodom za piće. Isto tako, kada je reč o seoskim i prigradskim domaćinstvima gde se voda koristiti za navodnjavanje u poljoprivredi ili u druge slične svrhe, uvek se razmišljalo o načinima da se njena upotreba racionalizuje. Tako su stupili na scenu plasticni rezervoari čija je uloga njeno sakupljanje. Već je bilo reči uopšte o plastičnim rezervoarima koji imaju mnoge namene. Ovoga puta osvrnućemo se na one koji se koriste za sakupljanje kišnice. Naime, u sredinama u kojima ne postoji vodovodna mreža itekako mora da se razmišlja o tome na koji način da dođemo do vode koja nam je potreban za piće i za domaćinstvo. Još ako je u pitanju sredina u kojoj se stanovništvo bavi poljoprivredom i zemljoradnjom, što je najčešće slučaj, onda se potreba za pijaćom i tehničkom vodom povećava.
Foto: Mirandre
Od davnina je čovek koristio ono što mu priroda direktno daje. Skupljanje kišnice uvek je bio jedan od načina da se dođe do čiste i sveže vode. Međutim, u današnje vreme, posledice globalnog zagađenja odražavaju se na kvalitet kišnice. Ona više nije sigurna za piće i ukoliko bismo želeli da je koristimo u ovu svrhu, moramo je prethodno tretirati. Ipak, za sve ostalo možemo je slobodno koristiti.
Kako se sakuplja kišnica
Pitanje kako kolektovati što veću količinu kišnice, ima jednostavan odgovor. Upotrebom otvorenih plastičnih rezervoara omogućavamo da se veće količina kišnice sakupi i to pre nego što ona bude kontaminirana tako što je dotakla tle ili slično. Važno je i mesto gde se oni postavljaju. Plastične rezervoare za sakupljanje kišnice uvek treba postaviti na ravnu površinu. Oni moraju biti na otkrivenom mestu tako da se iznad njih ne nalaze nikakve prirodne ili veštačke prepreke koje će ih zaklanjati i samim tim ometati proces sakupljanja vode u njima. Logično je ih ne treba postaviti ispod drveta jer bi njegova krošnja predstavljala nadstrešnicu i blokirala bi kišne kapi da neometanu stignu do rezervoara. Isto tako, bilo kakva prepreka, pa i samo drvo mogla bi da utiče da voda koja se sakupi sadrži neke druge neželjene primese, tj. da bude kontaminirana nečim ili jednostavno, zaprljana. Zato se plastični rezervoari za kišnicu postavljaju na ravnu površinu koja je na otvorenom i koja se nalazi na mestu koje je najpovoljnije kada se uzme u obzir ruža vetrova. Postoje domaćinstva koja koriste ovako sakupljenu vodu u mnoge svrhe, a za to im je dovoljan jedan ili dva rezervoara koji su pravilno postavljeni na placu.
Za šta se koristi kišnica koja je sakupljena u plastičnom rezervoaru
Kišnica koja je na ovaj način sakupljena ne koristi se za piće i kuvanje ako se prethodno ne preradi, tj. hemijski tretira. Ali, njena upotreba u domaćinstvima veoma je široka. Pre svega, koristi se za navodnjavanje bašta i manjih obradivih površina. Može se koristiti i za pranje podova, terasa, verandi, kao i čišćenje površina u svim tehničkim prostorijama. Takođe, tu spada i njena upotreba za pranje štala, obora, svinjaca i kokošinjaca. Kišnica je pogodna i za pranje automobila, kao i svih poljoprivrednih mašina. U samom domaćinstvu može se koristiti za ispiranje toaleta. Uz upotrebu kućne hemije, ova voda je pogodna i za pranje prozora, ali i ostalih površina unutar kuće. Jednostavno, ona se koristi bukvalno svugde osim za piće i kuvanje. Čak se i bazeni mogu njome puniti, ali tada je neophodno dodati hemikalije za dezinfekciju, koje se inače dodaju u bazene za kupanje i rekreaciju. Vidimo da je upotreba kišnice veoma široka. Njenim korišćenjem činimo mnogo, a ako uspemo da je sakupimo u dovoljnim količinama ušteda pijaće vodovodne vode biće ogromna.
Kako izgledaju plastični rezervoari za kišnicu
Plastični rezervoari koji se koriste za sakupljanje kišnice spadaju u kategoriju horizontalnih plastičnih rezervoara. Već je bilo reči o tome da je osnovna podela rezervoara od plastike na vertikalne i horizontalne, kao i to da oni mogu biti sa ili bez poklopca u zavisnosti od namene. Logično je da rezervoar u kom treba sakupiti kišnicu onaj koji nema poklopac, kako bi kiša u njega neometano padala. Isto tako, jasno je da je mnogo bolje da je površina koja je otvorena što veća, kako bi se za kraće vreme sakupila što veća količina vode. Zato se za sakupljanje kišnice koriste horizontalni rezervoari jer je njihova gornja površina veća. Što se tiče kapaciteta, za kišnicu se koriste oni najveći, pošto je cilj da se prikupi što veća količina vode. To su uglavnom rezervoari od čak 50 hiljada litara. Oni se prave od polietilena. Polietilen je vrsta plastične mase koja ima najširu upotrebu u najviše se koristi. Njegova svojstva kao što su izdržljivost, čvrstoća, elastičnost i mala masa, a sa druge strane nereaktivnost sa vodom i drugim materijama, čine ga idealnim za upotrebu u mnogim industrijama. Polietilen je ustvari polimerizovani etilen. Postoje različite vrste ovog materijala, ali za nas je najvažnije da znamo da je on zbog svojih osobina upotrebljen za pravljenje plastičnih rezervoara za vodu, tj. kišnicu.
Značaj i ušteda prilikom upotrebe kišnice
Količina kišnice koja se može prikupiti zavisi od više faktora, a pre svega od geografske lokacije i prosečne količine padavina koja je karakteristična za to mesto. Svakako, videli smo da se kišnica može koristi u veoma velikoj meri i zato je važno da se plastični rezervoari postave na pravo mesto. Domaćinstva koja koriste kišnicu imaju znatno manje račune za vodu. Ona ne moraju brinuti o nestašici vode u letnjim mesecima kada dodatno treba zalivati biljke u baštama. Takođe, upotreba kišnice veoma je važna i za ekologiju na globalnom nivou. Za prečišćavanje vode u vodovodima koristi se električna energija koju takođe treba proizvesti. Svaka ušteda energije utiče i na globalno smanjenje zagađenja. Zato se u svetu promoviše upotreba kišnice jer na taj način koristimo vodu koja kruži u prirodi u činimo značajan korak u očuvanju životne sredine i smanjenu zagađenja.
Pročitajte još:
- Zašto su praktični i važni plastični rezervoari
M. K.
