Registruj se
Prijavi se
Zablude u vezi sa staračkim domovima
2020-09-10 02:44:50
Staračke domove prate mnoge zablude. Sve više osoba se odlučuje za preseljenje u privatni dom za stare. Ova odluka donela im je mir i veliko olakšanje. S kakvim predrasudama su se suočavali pre nje?
Predrasude su na sve strane. Pogrešna uverenja koja imamo u vezi sa nečim što ustvari ne poznajemo. Staracki domovi nisu izuzetak, iako su mnogima pružili veoma kvalitetan i ispunjen život u trećem dobu. Činjenica je da starijim osobama treba mnogo toga što treba i mlađima, ali i nešto više. Naime, oni su često dosta bespomoćni, poput dece. Zdravlje se godinama krnji i dođe do tačke u kojoj neko nad njima treba stalno da bdi. Ne mogu sami da se obuku. Treba im pomoć pri hodanju i kretanju, penjanju uz stepenice i silaženju, tuširanju. Fizička snaga opada, ali i umna. Ne mogu se više pouzdati u svoj mozak. Neko treba da pazi na to koje lekove uzimaju i da ne preskoče terapiju. Neke bolesti postepeno napreduju, a neke brži što odaje utisak kao da su preko noći ostarili. Život se komplikuje, ne samo njima, već i njihovim potomcima koji se odjednom nađu u situaciji da treba da zbrinu svog oca ili majku koji više ne smeju da budu sami. Ako su stari ljudi u paru, onda jedno o drugom brinu. Uvek je jedno od njih boljeg zdravlja, a drugo lošijeg. Ali, kada dođe taj momenat da jedno od njih ostane samo, onda ovom drugom ne preostaje ništa nego da se samostalno bori kroz ostatak svog života. Potreba za pomoći pri obavljanju svakodnevnih poslova se povećava, kao i zavisnost od drugih. Kada dođe do te tačke da se skoro potpuno izgubi samostalnost jedna od opcija je preseljenje u starački dom.
Foto: Pixabay
Jedna od osnovnih zabluda u vezi sa domovima za stare je da oni podsećaju na bolnice. Državni gerijatrijski centri zaista su imali ovakav šmek, pa nije ni čudo odakle postoji ovo uverenje u vezi sa svim domovima za stare, pa čak i privatnim. Ali, dovoljno je da posetite nekoliko boljih privatnih staračkih domova, ili da vidite njihove fotografije kako biste se razuverili. Ne samo da ne podsećaju na bolnice, već su upravo suprotno od njih. Šta je to što predstavlja suprotnost bolnici? To je kuća. Zato su vlasnici privatnih staračkih domova mahom osnivali ove ustanove u prostorima koji su zapravo velike i prostrane kuće. Uredili su ih tako da naprave toplu kućnu atmosferu u njima. Postoje veliki dnevni boravci, jedan ili više njih. Ako je dom višespratan, dnevnih boravaka ima na svakom nivou. U njima su velike ugaone garniture na koje se udobno može smestiti više osoba. Tu su i veliki televizori sa puno kablovskih kanala. Na zidovima su umetničke slike ili reprodukcije, a na policama knjige, vaze sa cvećem i razni ukrasni predmeti. Sve ono što bi neko normalno držao u svojoj kući. U sobama su novi kreveti i dušeci, novi tepisi, zavese i ormari, tu je i poneki stočić sa lampom za čitanje, a na zidovima su slike i uramljene umetničke fotografije. Čitav prostor je sveže okrečen i miriše na čisto i sveže. Ako u domu za stare ima više spratova, stepeništa su takva kakva se viđaju po kućama, drvena ili mermerna. Gelenderi i držači koji su sa strane hodnika postavljeni kako bi svako ko ima poteškoća pri hodanju mogao da se uhvati, takođe su od drveta ili metala, ali urađeni tako da se uklapaju u enterijer kuće. Ukratko rečno, ništa tu nije bolničko niti podseća na bolnicu. Nema pločica po zidovima i slično. Pošto svaki dom ima i ordinaciju u kojoj doktori pregledaju korisnike doma, to je praktično jedina prostorija koja je opremljena u skladu sa svojom svrhom. Starije osobe koje su u domu svakako imaju neke zdravstvene tegobe. Ne treba im ambijent koji će na to da ih podseća. Jeste da po hodnicima možete videti poneka invalidska kolica ili hodalicu, ali da ambijent liči na bolnicu, to ni u kom slučaju ne stoji. Štaviše, tu su i prostrane trpezarije koje kada su pune, liče na veliku porodicu koja se okupila povodom neke proslave. Dvorišta imaju ljupke baštenske garniture, gazebo ili klupe okružene zelenilom i cvećem. Tako da, akcenat je na prostoru koji je kuća, a ne zdravstvena ustanova koliko god da je osoba načetog zdravlja u njoj. Ako bismo hteli da napravimo poređenje pre bismo našli domove za stare koji neodoljivo podsećaju na hotele, a ni u kom slučaju na bolnice.
Druga zabluda u vezi sa staračkim domovima odnosi se na to da je u njima depresivna atmosfera. Od luksuznog nameštaja i kožnih garnitura mnogo je važniji smeh i radost. To vlasnici najboljih staračkih domova dobro znaju. Kada birate dom, neka pozitivna atmosfera u njemu bude glavni eliminacioni faktor. Ako su im sestre posvećene, ako pričaju s njima, animiraju ih, osim što ih čuvaju i neguju, onda će se to lako prepoznati na njihovim nasmejanim licima. Neko voli da razgovara, neko da gleda TV, neko da čita, a neko da igra šah ili neku društvenu igru. Organizuju se i turniri da se vidi ko je apsolutni pobednik. Ako ste negde imali priliku da iskusite tišinu i sumornu atmosferu, znajte da nije svugde tako i da je uglavnom više onih gde se itekako vodi računa o zabavi i društvenom životu.
Još jedna od zabluda u vezi sa staračkim domovima je da su oni poput zatvora jer su zaključani i niko ne može da izađe napolje. Kapije od dvorišta se zaključavaju, ali iz bezbednosnih razloga. Ti razlozi ogledaju se u tome da u domu za stare većina stanovnika pati od demencije. Dosta njih ima poremećaj centra za ravnotežu pride i otežano se kreće. Alchajmer može nekog odvesti negde gde će ta osoba biti potpuno dezorijentisana. Dementne osobe koje žive same ili deo dana provode same, znaju da odlutaju negde i da zaborave ko su i gde stanuju. Da se ovo ne bi desilo, ali i da se ne bi desilo da neko krene napolje i padne i povredi se, kapija od dvorišta se zatvara i zaključava. Isto tako, dvorišta su veoma prostrana, a negde imamo i prave parkove. Stanovnici staračkog doma imaju gde da se šetaju i provode vreme napolju. Zdravstveno oni nisu sposobni ni za duge šetnje, ali kada im mladi dođu u posetu, mogu ih sa sobom voditi na izlet ili gde god požele. Unutra, takođe, imaju sve. Tu su knjige, TV, časopisi, društvene igre, pribor za ručni rad i slično. Tako da, starački domovi su mesta u kojima vlada topla, kućna atmosfera, mesta gde se čuva zdravlje starih ljudi i brine se o njihovoj bezbednosti.
Pročitajte još:
Kako se donosi odluka da se osoba preseli u starački dom
M. K.
Predrasude su na sve strane. Pogrešna uverenja koja imamo u vezi sa nečim što ustvari ne poznajemo. Staracki domovi nisu izuzetak, iako su mnogima pružili veoma kvalitetan i ispunjen život u trećem dobu. Činjenica je da starijim osobama treba mnogo toga što treba i mlađima, ali i nešto više. Naime, oni su često dosta bespomoćni, poput dece. Zdravlje se godinama krnji i dođe do tačke u kojoj neko nad njima treba stalno da bdi. Ne mogu sami da se obuku. Treba im pomoć pri hodanju i kretanju, penjanju uz stepenice i silaženju, tuširanju. Fizička snaga opada, ali i umna. Ne mogu se više pouzdati u svoj mozak. Neko treba da pazi na to koje lekove uzimaju i da ne preskoče terapiju. Neke bolesti postepeno napreduju, a neke brži što odaje utisak kao da su preko noći ostarili. Život se komplikuje, ne samo njima, već i njihovim potomcima koji se odjednom nađu u situaciji da treba da zbrinu svog oca ili majku koji više ne smeju da budu sami. Ako su stari ljudi u paru, onda jedno o drugom brinu. Uvek je jedno od njih boljeg zdravlja, a drugo lošijeg. Ali, kada dođe taj momenat da jedno od njih ostane samo, onda ovom drugom ne preostaje ništa nego da se samostalno bori kroz ostatak svog života. Potreba za pomoći pri obavljanju svakodnevnih poslova se povećava, kao i zavisnost od drugih. Kada dođe do te tačke da se skoro potpuno izgubi samostalnost jedna od opcija je preseljenje u starački dom.
Jedna od osnovnih zabluda u vezi sa domovima za stare je da oni podsećaju na bolnice. Državni gerijatrijski centri zaista su imali ovakav šmek, pa nije ni čudo odakle postoji ovo uverenje u vezi sa svim domovima za stare, pa čak i privatnim. Ali, dovoljno je da posetite nekoliko boljih privatnih staračkih domova, ili da vidite njihove fotografije kako biste se razuverili. Ne samo da ne podsećaju na bolnice, već su upravo suprotno od njih. Šta je to što predstavlja suprotnost bolnici? To je kuća. Zato su vlasnici privatnih staračkih domova mahom osnivali ove ustanove u prostorima koji su zapravo velike i prostrane kuće. Uredili su ih tako da naprave toplu kućnu atmosferu u njima. Postoje veliki dnevni boravci, jedan ili više njih. Ako je dom višespratan, dnevnih boravaka ima na svakom nivou. U njima su velike ugaone garniture na koje se udobno može smestiti više osoba. Tu su i veliki televizori sa puno kablovskih kanala. Na zidovima su umetničke slike ili reprodukcije, a na policama knjige, vaze sa cvećem i razni ukrasni predmeti. Sve ono što bi neko normalno držao u svojoj kući. U sobama su novi kreveti i dušeci, novi tepisi, zavese i ormari, tu je i poneki stočić sa lampom za čitanje, a na zidovima su slike i uramljene umetničke fotografije. Čitav prostor je sveže okrečen i miriše na čisto i sveže. Ako u domu za stare ima više spratova, stepeništa su takva kakva se viđaju po kućama, drvena ili mermerna. Gelenderi i držači koji su sa strane hodnika postavljeni kako bi svako ko ima poteškoća pri hodanju mogao da se uhvati, takođe su od drveta ili metala, ali urađeni tako da se uklapaju u enterijer kuće. Ukratko rečno, ništa tu nije bolničko niti podseća na bolnicu. Nema pločica po zidovima i slično. Pošto svaki dom ima i ordinaciju u kojoj doktori pregledaju korisnike doma, to je praktično jedina prostorija koja je opremljena u skladu sa svojom svrhom. Starije osobe koje su u domu svakako imaju neke zdravstvene tegobe. Ne treba im ambijent koji će na to da ih podseća. Jeste da po hodnicima možete videti poneka invalidska kolica ili hodalicu, ali da ambijent liči na bolnicu, to ni u kom slučaju ne stoji. Štaviše, tu su i prostrane trpezarije koje kada su pune, liče na veliku porodicu koja se okupila povodom neke proslave. Dvorišta imaju ljupke baštenske garniture, gazebo ili klupe okružene zelenilom i cvećem. Tako da, akcenat je na prostoru koji je kuća, a ne zdravstvena ustanova koliko god da je osoba načetog zdravlja u njoj. Ako bismo hteli da napravimo poređenje pre bismo našli domove za stare koji neodoljivo podsećaju na hotele, a ni u kom slučaju na bolnice.
Druga zabluda u vezi sa staračkim domovima odnosi se na to da je u njima depresivna atmosfera. Od luksuznog nameštaja i kožnih garnitura mnogo je važniji smeh i radost. To vlasnici najboljih staračkih domova dobro znaju. Kada birate dom, neka pozitivna atmosfera u njemu bude glavni eliminacioni faktor. Ako su im sestre posvećene, ako pričaju s njima, animiraju ih, osim što ih čuvaju i neguju, onda će se to lako prepoznati na njihovim nasmejanim licima. Neko voli da razgovara, neko da gleda TV, neko da čita, a neko da igra šah ili neku društvenu igru. Organizuju se i turniri da se vidi ko je apsolutni pobednik. Ako ste negde imali priliku da iskusite tišinu i sumornu atmosferu, znajte da nije svugde tako i da je uglavnom više onih gde se itekako vodi računa o zabavi i društvenom životu.
Još jedna od zabluda u vezi sa staračkim domovima je da su oni poput zatvora jer su zaključani i niko ne može da izađe napolje. Kapije od dvorišta se zaključavaju, ali iz bezbednosnih razloga. Ti razlozi ogledaju se u tome da u domu za stare većina stanovnika pati od demencije. Dosta njih ima poremećaj centra za ravnotežu pride i otežano se kreće. Alchajmer može nekog odvesti negde gde će ta osoba biti potpuno dezorijentisana. Dementne osobe koje žive same ili deo dana provode same, znaju da odlutaju negde i da zaborave ko su i gde stanuju. Da se ovo ne bi desilo, ali i da se ne bi desilo da neko krene napolje i padne i povredi se, kapija od dvorišta se zatvara i zaključava. Isto tako, dvorišta su veoma prostrana, a negde imamo i prave parkove. Stanovnici staračkog doma imaju gde da se šetaju i provode vreme napolju. Zdravstveno oni nisu sposobni ni za duge šetnje, ali kada im mladi dođu u posetu, mogu ih sa sobom voditi na izlet ili gde god požele. Unutra, takođe, imaju sve. Tu su knjige, TV, časopisi, društvene igre, pribor za ručni rad i slično. Tako da, starački domovi su mesta u kojima vlada topla, kućna atmosfera, mesta gde se čuva zdravlje starih ljudi i brine se o njihovoj bezbednosti.
Pročitajte još:
Kako se donosi odluka da se osoba preseli u starački dom
M. K.
