Još od vremena Kneza Mihaila, koji je pre 150
godina dao da se izgradi prvi hipodrom, preko
Titovog Karađorđeva do tajkuna tranzicije, konjički
sport ostao je privilegija imućnih. Danas je takvih u
Srbiji sve manje, a poznavaoci kažu da vlasnici
najskupljih konja mogu da se izbroje na prste jedne
ruke. Konjički sport je oduvek bio „kraljevski“ i
skup. Gajenjem konja i ergelama bavili su se oni
koji imaju novac i koju su ga, obično, napravili u
nekom drugom poslu. Gajenje konja iziskuje
prvashodno veliku ljubav prema ovim prelepim
životinjama a potom sve ostalo. Srbija je posle
Drugog svetskog rata imala četiri poznate ergele
konja: Vojna ustanova „Karađorđevo“, Ljubičevo
pored Požarevca, Zobnatica i Bečej. Nekad su te
ergele brojale svaka po 200 konja, a danas, kažu
upućeni, rade sa svega pet odsto nekadašnjh
kapaciteta. Izmedju svega ostalog, za konja je
izuzetno važno da ima dobru narav, jer ko je
jednom došao u kontakt s konjima, uvek im se
vraća. Većina ergela dozvoljava posetiocima i da
jašu neko od grla.