Ergele konja

Ergela konja. Ergela Bata Crepaja broji 24 grla i to lipicanera, engleza i ponija setland i vels, i svi su obuceni za jahanje i prezanje. U sklopu ergele postoji skola rekreativnog jahanja, akrobatsko jahanje, voznja fijakerom za decu i odrasle po selu ili parku, hipodrom.

Ergela konja. Tradicija uzgoja konja na ovim prostorima neprekidno traje stotinama godina. Kao idealna lokacija za uzgoj konja Zobnatica je poznata blizu 500 godina. Ergelu je osnovao daleke 1779. godine Bela Vojnic, želeći da stvori konjarsku oazu na Balkanu. Tokom ovih skoro 250 godina duge tradicije kroz ergelu su progalopirali mnogi konji, koji su nam ostavili duh pobede. Zauvek će ostati upamćena imena Kazanove, Jadrana II, Generala Žitka, Prospektora i mnogih drugih šampiona koji su čuveni pečat Z nosili na mnogim hipodromima i uvek se vraćali sa lovorikama oko vrata. Pehari govore o njihovim delima i ljudima koji su ih voleli i od njih stvarali šampione. Ljudi su iskoristili jedinstvenu prirodu u Bačkoj ravnici gde su stvorili pravu raj za ljubitelje konjičkog sporta. Danas je Zobnatica i homogena privredna celina sa razvijenom ratarskom i stočarskom proizvodnjom i veoma izraženim turizmom. Ali njen najlepši deo i dalje čine ergela rasnih konja i predivno Zobnatičko jezero.

Sva blaga ergele Bulić. Surčinsku skupinu lipicanera koje poseduje Milenko Radaković čini oko 50 grla. U tu cifru ulazi šest priplodnih pastuva, 30- tak kobila, sedam-osam omaka dok je resto ždrebadije. Kada je o voznom parku reč, tu je pet vozila za trening, jedno, ujedno i prvo uvezeno u zemlju – pravo maratonsko, dve desetine fijakera među kojima se ističu dva vrhunska, profi – takmičarska. Grla se hrane dva puta dnevno. Pojedu otprilike devet kilograma zobi. Kukuruz ne jedu svi. Dodaje im se u obrok optimalna količina briketa koji predstavljaju najkvalitetniji, izbalansiranu dodatak ishrani sportskih grla. Njima nikada ne fali vrhunskog, livadskog sena. O konjima brine četvoro ljudi. Oni su tu da puštaju kobile u ispust svaki dan, šetaju takmičare dva puta dnevno, pedantno timare i mažu kopita. Potkivanje je na 45 dana, po vojnom sistemu. Trenira se svaki ili svaki drugi dan. Menjaju se trening- garniture, a skoncentrisan i aktivan rad traje od jednog do dva sata. Tom prilikom grla u adekvatnim vozilima s kočnicama odlaze u polje. Desna ruka gospodina Radakovića je svakako njegov kum Ranko Stevanović. Na kumstvu se ne završavaju njegova zvanja i umeća. Stevanović je i suvozač, čovek smiren, staložen - lojalan što je najbitnije. Kada se na kuma lako i beskompromisno može osloniti Milenko Radaković, ništa nije teško niti nedostižno.