Pečenjare Beograd

Prava svečanost ili gozba teško se mogu zamisliti bez prasećeg ili jagnjećeg pečenja. Neko voli jedno neko drugo, neko hladno neko vruće, uglavnom bez pečenja nema ni veselja. Pečenje, bilo praseće ili jagnjeće ili jareće, predtavlja simbol srpske tradicionalne trpeze o kakvom god da je slavlju reč. Od 15. veka pa sve do ponovnog sticanja nezavisnosti u 19. veku, Srbi su živeli pod turskom upravom. U ovom periodu age i begovi imali su pravo da u bilo kom trenutku ušetaju u kuće srpskog stanovništva i traže hranu za sebe i konje, kao i druge potrepštine. Upravo u ovo vreme, priča kaže, rodio se i običaj da Srbi za Božić jedu svinjsko pečenje. Postoji legenda da su Srbi, kako bi ih Turci za ovaj veliki praznik ostavili na miru, počeli da pripremaju svinjetinu i to na ražnju, u dvorištu, ispred kuće, da svi vide i osete. Kako je Turcima bilo zabranjeno da jedu ovo meso, a čak i da uđu u dom gde se svinjetina sprema, morali su da za Božić zaobiđu srpske domove. Sa svinjskim pečenjem, Srbi su obezbedili da Božić provedu u miru i bez neželjenih gostiju, a vremenom se, prema predanju, običaj proširio i na ostale velike hrišćanske praznike. Pošto je danas sve manje domova koji imaju uslove za gajenje i pečenje svinja, a niko ne odustaje od toliko stare tradicije jedenja istog, nastao je izuzetno unosan biznis u našoj državi - pečenjare.