RIBLJI RESTORAN MIKA ALAS.
Na osmom kilometru od
Beograda, na desnoj obali Save, nalazi se jedno od
malobrojnih svetilišta beogradskog boemskog duha.
Riblji
Restoran Mika Alas.
Ko ne zna za ovo mesto, lako će ga
proći, jer se samo krov objekta vidi sa starog obrenovačkog
puta, kao da je utonuo u reku.
Davne pedeset treće, to je bila
jedna trošna sojenica sa malom marinom za čamce.
Izgradila
ju je grupa zaljubljenika u vodu i pecanje, da bi u večernjim
satima imali gde da se druže uz riblju čorbu.
Kako je
ugostitelj i njen prvi vlasnik, Miodrag Stefanović, zvani Mija
Alas opisivao, sve je izgledalo „idi mi, dođi mi”.
Ali, ovo
kafanče brzo je preraslo u kultno mesto Čukarice i čitavog
Beograda, kroz koje su prošla mnoga poznata i nepoznata
lica, mnogo naših i svetskih veličina, umetnika i boema,
pisaca i režisera, političara i diplomata, estradnih zvezda i
biznismena.
Nezaboravne večeri proveli su Alberto Moravija,
Xeraldina Čaplin, Čkalja, Pavle Vujisić, Vasko Popa, Mika
Špiljak, Zuko Xumhur, Momo Kapor, Saša Zalepugin, Milka
Stojanović i Živan Saramandić, Milena Dravić i Dragan Nikolić,
Milovan Vitezović, Stojan Aralica, Boki Milošević.
Njen stalni
„inventar“ bio je i Mića Ćukić.
Kao turistički radnik, dovodio je
mnoge strane goste, znajući da će biti fascinirani
nemontiranim terevenkama.
A, onda je, negde 1989.godine,
od Mije Alasa, i preuzeo restoran.
Pošto je na ovom delu Save
nekada strastveno ribario Mijailo Petrović, nadaleko čuven
kao Mika Alas, a još poznatiji kao matematičar i ponos Srpske
akademije nauka i umetnosti, čija je misao ušla u sve
uxbenike više matematike, a uz to znan i kao violinista i
publicista, novi vlasnik je smatrao da je zaslužio da ovaj riblji
restoran ubuduće po njemu nosi ime „Mika Alas”.
Od onoga
što je nekada bilo, Mića je sačuvao recepte starih ribara.
Za
riblju čorbu a la Mika Alas, koja se kuva na tradicionalan
način, dobili su sve moguće nagrade, tako da više nema
smisla ni da se takmiče.
Riba se ovde obično priprema na lešo
ili se peče, ali sve vrste, kako rečne (som, smuđ, kečiga,
pastrmka, a jedini u gradu imaju i morunu i jesetru), tako i
morske (brancin, orada, san pjer, zubatac) peku se isključivo
na ploči ili na klasičnom roštilju na ćumuru, bez potapanja u
fritezu, tako da i dete može da je jede, a da mu zasmeta.
Ima
još mnogo restorana koji nude dobru muziku, jelo i piće,
međutim takav štimung, lude boemske noći i riblju čorbu sa
ukusom poezije može da vam priušti samo riblji restoran
„Mika Alas”.