Registruj se
Prijavi se
Da li su starački domovi dovoljno opremljeni za osobe sa invaliditetom
2019-12-07 18:30:08
Starije osobe koje pored standardnih tegoba vezanih za godine, neretko se susreću sa izazovima ograničene pokretljivosti ili čak nesposobnosti da se kreću uz pomoć neke vrste ortopedskog pomagala. Istražujemo da li staracki domovi poseduju kapacitete za smeštaj osoba čiji se invaliditet ogleda u otežanom kretanju ili nemogućnosti samostalnog kretanja.
Foto: Pixabay
Nije lako voditi život u kome se osoba suočava sa poteškoćama samostalnog obavljanja svakodnevnih radnji. Hodanje, penjanje uz stepenice, odlazak u toalet, tuširanje – mladim i zdravim osobama predstavljaju najnormalnije aktivnosti koje neprimetno obavljaju. Doživljavaju ih zdravo za gotovo. Fokus im je na nekim drugim stvarima i većinu vremena nisu ni svesne da pored njih postoje osobe kojima je izazov da se samostalno obuku ili odu iz jedne prostorije u drugu. U starosti, mnoge osobe se suočavaju sa činjenicom da na njihovom putu obavljanja svakodnevnih aktivnosti stoje neke nove prepreke.
Hodanje uz pomoć štapa ili hodalice nekome je jedini izbor. Reumatske tegobe i neurološki problemi česti su uzroci ograničenog i otežanog kretanja kod starijih. Pored toga, niz drugih uzročnika ili stavki u istoriji bolesti dovodi do ovakvih posledica. Šta god da je dovelo do ovakvih stanja, ona nalažu da se osobi obezbedi pomoć pri kretanju i prevazilaženju prepreka. Neka stanja su privremena, neka to nisu i čak mogu biti progresivna. U svakom slučaju, dogod poteškoće pri kretanju postoje potrebno je preduzeti akcije kako bi se prevazišle.
Stari ljudi po mnogo čemu podsećaju na decu. Kada neko ima bebu u kući, nastoji da ambijent prilagodi njenim potrebama i da je zaštiti od opasnosti. Dok dete uči da hoda, nameštaj u kući se pomera, oštre ivice se oblažu posebnim zaštitnim materijalima, zaključavaju se i blokiraju fioke u kojima su predmeti i stvari kojima bi se ono moglo povrediti … Preduzima se dosta toga. Sa starijim osobama je, u neku ruku, slično. Ne treba da oblažemo oštre ivice, ali treba da im obezbedimo prostor u kom one mogu da se neometano kreću.
Foto: Pixabay
Prostorije ne smeju biti pretrpane nameštajem i drugim stvarima. U staračkim domovima se vodilo računa o tome da se uvek obezbede slobodne linije kretanja po sobama, hodnicima i svim zajedničkim prostorijama kao što su dnevni boravci, verande, terase, trpezarije. Starije osobe su ponekad sklone da u svojim kućama i stanovima gomilaju nepotrebne stvari. Emocionalno vezivanje za stvari i odbijanje da se izbaci sve što je višak, psiholozi objašnjavaju kao projekciju nekih strahova. Pretrpane sobe i stanovi, ne samo što ne predstavljaju prijatan ambijent i izgledaju ružno, već su i potencijalni uzrok opasnosti od saplitanja, padanja i udaranja o nameštaj.
Mladi ljudi preleći preko stepeništa u zgradama ili kućama, često preskačući i po dva, tri stepenika. Starima je ovakva akcija samo deo sećanja. Ako žive u kućama koje imaju bar jedan sprat, penjanje i silaženje stepeništem je radnja koju treba više puta u toku dana obaviti. Isto je sa stambenim zgradama jer tu je uvek bar nekoliko stepenika. Neke osobe se veoma teško penju uz stepenice i potrebni im je puno vremena, dok druge ne mogu uopšte da se popnu. Čak i one osobe koje samostalno mogu da se popnu stepeništem, ali uz poteškoće, skoro svaki put se izlažu opasnosti od padanja.
Kako je izazov zvani stepenište rešen u staračkim domovima? Najbolji privatni domovi za negu i smeštaj starih lica imaju ugrađene pokretne stolice za penjanje i silaženje. One su fiksirane za bočni zid i funkcionišu poput lifta. Osoba se udobno smesti i veže sigurnosne pojaseve. Kreću se po polako, tako da je vožnja njima prijatna. Osoblje iz doma je uvek tu kada se neko penje i silazi da pomogne pri sedanju i ustajanju i da osigura da su pojasevi dobro zakačeni, tako da nema nikakve bojazni. Ovakve pokretne stolice mogu biti skupe za pojedince da ih ugrađuju u svoje kuće. U domovima za stare one se gotovo podrazumevaju jer su potrebne mnogim korisnicima usluga doma. Uz to, da ne kažemo da sama lift stolica nije dovoljna da bi mlađe osobe bile sigurne da je starija osoba bezbedna i da može da se kreće po prostoru u kom živi, već je sam nadzor medicinskih sestara koje su stalno prisutne taj koji uliva kompletnu sigurnost.
Što se tiče drugih ortopedskih pomagala, starački domovi su dobro opremljeni. Imaju u svom posedu dovoljan broj invalidskih kolica za sve nepokretne stanovnike, ili za one kojima su periodično potrebna. Mesta za manevrisanje i okretanje ima dovoljno, a prilikom projektovanja prostorija u staračkom domu, unapred se mislilo i o tome. Kada se neko raspituje za dom za stare, ukoliko ima stariju osobu koja se kreće uz pomoć kolica, svakako da će se unapred informisati da li je ovaj uslov zadovoljen. U svim domovima dobiće potvrdan odgovor i da imaju obezbeđena kolica i da da je prostor adekvatno osmišljen za njihovo neometano kretanje.
Foto: Pixabay
Neki stanovnici doma za stare su polu-pokretni, ali lekar im je preporučio da se ipak oslanjaju na neko pomagalo koje će im dati stabilnost i sigurnost. Samostalno hodanje kod ovakvih pacijenata, moglo bi biti znatno opasnije nego kad koriste pomagalo, jer bi mogli da izgube ravnotežu i padnu. Uzročnici neurološke i vaskularne prirode nisu nešto što se može otkloniti, ali se mogu sprečiti povrede usled padova. Hodalice za starije osobe su mnogima odbojne, ali su veoma važne i korisne. Stanovnici doma koji su nestabilni treba da ih koriste, jer na njih prenose deo težine i u momentima kad osete slabost i nedostatak stabilnosti, oslanjaju se i za trenutak odmaraju. Štapovi pružaju manji oslonac od hodalica i oni su, kao i štake, namenjeni pokretnijim pacijentima koji su možda imali neku ortopedsku povredu, ili se iz bilo kog razloga otežano kreći i potreban im je ovaj vid oslonca. Bilo kako bilo, izbor ortopedskog pomagala savetuje i određuje lekar, a na osobi je da to prihvati jer, ne samo što će joj olakšati život i kretanje, već će i sprečiti da se osoba dodatno ne povredi ako padne.
Stariji ljudi ponekad imaju odbojnost prema korišćenju štapa ili hodalice. To su one osobe koje još uvek imaju izbora i kako-tako mogu bez ikakve pomoći da se kreću. Ali, među njima ima dosta onih koje bi bile daleko bezbednije ukoliko bi se oslanjale na neko pomagalo. Boravkom u domu za stare, lakše će prihvatiti da koriste nešto od navedenog što je lekar preporučio, jer će videti da i drugi stanovnici doma to koriste.
Starački domovi imaju sve vrste ortopedskih pomagala koje pomažu starijim osobama sa invaliditetom koji se ogleda u otežanom ili onemogućenom kretanju. Štaviše, još jednom ističemo da su sve prostorije u domovima za stare prilagođene potrebama ovih osoba i da tu nema nepremostivih prepreka.
Pročitajte još:
- kako izgledaju savremeni starački domovi
- Šta nedostaje savremenim staračkim domovima
M. K.
Foto: Pixabay
Nije lako voditi život u kome se osoba suočava sa poteškoćama samostalnog obavljanja svakodnevnih radnji. Hodanje, penjanje uz stepenice, odlazak u toalet, tuširanje – mladim i zdravim osobama predstavljaju najnormalnije aktivnosti koje neprimetno obavljaju. Doživljavaju ih zdravo za gotovo. Fokus im je na nekim drugim stvarima i većinu vremena nisu ni svesne da pored njih postoje osobe kojima je izazov da se samostalno obuku ili odu iz jedne prostorije u drugu. U starosti, mnoge osobe se suočavaju sa činjenicom da na njihovom putu obavljanja svakodnevnih aktivnosti stoje neke nove prepreke.
Hodanje uz pomoć štapa ili hodalice nekome je jedini izbor. Reumatske tegobe i neurološki problemi česti su uzroci ograničenog i otežanog kretanja kod starijih. Pored toga, niz drugih uzročnika ili stavki u istoriji bolesti dovodi do ovakvih posledica. Šta god da je dovelo do ovakvih stanja, ona nalažu da se osobi obezbedi pomoć pri kretanju i prevazilaženju prepreka. Neka stanja su privremena, neka to nisu i čak mogu biti progresivna. U svakom slučaju, dogod poteškoće pri kretanju postoje potrebno je preduzeti akcije kako bi se prevazišle.
Stari ljudi po mnogo čemu podsećaju na decu. Kada neko ima bebu u kući, nastoji da ambijent prilagodi njenim potrebama i da je zaštiti od opasnosti. Dok dete uči da hoda, nameštaj u kući se pomera, oštre ivice se oblažu posebnim zaštitnim materijalima, zaključavaju se i blokiraju fioke u kojima su predmeti i stvari kojima bi se ono moglo povrediti … Preduzima se dosta toga. Sa starijim osobama je, u neku ruku, slično. Ne treba da oblažemo oštre ivice, ali treba da im obezbedimo prostor u kom one mogu da se neometano kreću.
Foto: Pixabay
Prostorije ne smeju biti pretrpane nameštajem i drugim stvarima. U staračkim domovima se vodilo računa o tome da se uvek obezbede slobodne linije kretanja po sobama, hodnicima i svim zajedničkim prostorijama kao što su dnevni boravci, verande, terase, trpezarije. Starije osobe su ponekad sklone da u svojim kućama i stanovima gomilaju nepotrebne stvari. Emocionalno vezivanje za stvari i odbijanje da se izbaci sve što je višak, psiholozi objašnjavaju kao projekciju nekih strahova. Pretrpane sobe i stanovi, ne samo što ne predstavljaju prijatan ambijent i izgledaju ružno, već su i potencijalni uzrok opasnosti od saplitanja, padanja i udaranja o nameštaj.
Mladi ljudi preleći preko stepeništa u zgradama ili kućama, često preskačući i po dva, tri stepenika. Starima je ovakva akcija samo deo sećanja. Ako žive u kućama koje imaju bar jedan sprat, penjanje i silaženje stepeništem je radnja koju treba više puta u toku dana obaviti. Isto je sa stambenim zgradama jer tu je uvek bar nekoliko stepenika. Neke osobe se veoma teško penju uz stepenice i potrebni im je puno vremena, dok druge ne mogu uopšte da se popnu. Čak i one osobe koje samostalno mogu da se popnu stepeništem, ali uz poteškoće, skoro svaki put se izlažu opasnosti od padanja.
Kako je izazov zvani stepenište rešen u staračkim domovima? Najbolji privatni domovi za negu i smeštaj starih lica imaju ugrađene pokretne stolice za penjanje i silaženje. One su fiksirane za bočni zid i funkcionišu poput lifta. Osoba se udobno smesti i veže sigurnosne pojaseve. Kreću se po polako, tako da je vožnja njima prijatna. Osoblje iz doma je uvek tu kada se neko penje i silazi da pomogne pri sedanju i ustajanju i da osigura da su pojasevi dobro zakačeni, tako da nema nikakve bojazni. Ovakve pokretne stolice mogu biti skupe za pojedince da ih ugrađuju u svoje kuće. U domovima za stare one se gotovo podrazumevaju jer su potrebne mnogim korisnicima usluga doma. Uz to, da ne kažemo da sama lift stolica nije dovoljna da bi mlađe osobe bile sigurne da je starija osoba bezbedna i da može da se kreće po prostoru u kom živi, već je sam nadzor medicinskih sestara koje su stalno prisutne taj koji uliva kompletnu sigurnost.
Što se tiče drugih ortopedskih pomagala, starački domovi su dobro opremljeni. Imaju u svom posedu dovoljan broj invalidskih kolica za sve nepokretne stanovnike, ili za one kojima su periodično potrebna. Mesta za manevrisanje i okretanje ima dovoljno, a prilikom projektovanja prostorija u staračkom domu, unapred se mislilo i o tome. Kada se neko raspituje za dom za stare, ukoliko ima stariju osobu koja se kreće uz pomoć kolica, svakako da će se unapred informisati da li je ovaj uslov zadovoljen. U svim domovima dobiće potvrdan odgovor i da imaju obezbeđena kolica i da da je prostor adekvatno osmišljen za njihovo neometano kretanje.
Foto: Pixabay
Neki stanovnici doma za stare su polu-pokretni, ali lekar im je preporučio da se ipak oslanjaju na neko pomagalo koje će im dati stabilnost i sigurnost. Samostalno hodanje kod ovakvih pacijenata, moglo bi biti znatno opasnije nego kad koriste pomagalo, jer bi mogli da izgube ravnotežu i padnu. Uzročnici neurološke i vaskularne prirode nisu nešto što se može otkloniti, ali se mogu sprečiti povrede usled padova. Hodalice za starije osobe su mnogima odbojne, ali su veoma važne i korisne. Stanovnici doma koji su nestabilni treba da ih koriste, jer na njih prenose deo težine i u momentima kad osete slabost i nedostatak stabilnosti, oslanjaju se i za trenutak odmaraju. Štapovi pružaju manji oslonac od hodalica i oni su, kao i štake, namenjeni pokretnijim pacijentima koji su možda imali neku ortopedsku povredu, ili se iz bilo kog razloga otežano kreći i potreban im je ovaj vid oslonca. Bilo kako bilo, izbor ortopedskog pomagala savetuje i određuje lekar, a na osobi je da to prihvati jer, ne samo što će joj olakšati život i kretanje, već će i sprečiti da se osoba dodatno ne povredi ako padne.
Stariji ljudi ponekad imaju odbojnost prema korišćenju štapa ili hodalice. To su one osobe koje još uvek imaju izbora i kako-tako mogu bez ikakve pomoći da se kreću. Ali, među njima ima dosta onih koje bi bile daleko bezbednije ukoliko bi se oslanjale na neko pomagalo. Boravkom u domu za stare, lakše će prihvatiti da koriste nešto od navedenog što je lekar preporučio, jer će videti da i drugi stanovnici doma to koriste.
Starački domovi imaju sve vrste ortopedskih pomagala koje pomažu starijim osobama sa invaliditetom koji se ogleda u otežanom ili onemogućenom kretanju. Štaviše, još jednom ističemo da su sve prostorije u domovima za stare prilagođene potrebama ovih osoba i da tu nema nepremostivih prepreka.
Pročitajte još:
- kako izgledaju savremeni starački domovi
- Šta nedostaje savremenim staračkim domovima
M. K.
