Registruj se
Prijavi se
Šta nedostaje savremenim staračkim domovima
2019-10-26 22:02:37
Domovi za negu i smeštaj starijih i iznemoglih lica su sve više prisutni kod nas. Neminovnost je da postajemo nacija starih, a da mladi sve više napuštaju zemlju, te se javlja potreba za brigom i staranjem o starijim osobama. Svako ko se interesuje za smeštaj u staračkom dobu za svog bližnjeg, sigurno želi da zna šta je to što oni pružaju i šta im nedostaje.
Kao što je već bilo reči, poslednjih godina otvorio se veći broj privatnih staračkih domova. Svi oni koji su krenuli u potragu za mestom u jednom od njih, mogli su da primete da svi staracki domovi imaju izvesne sličnosti koje se ne ogledaju samo u načinu rada i organizaciji, već i u tome kako izgledaju i kako su opremljeni.
Foto: Pixels
Već je bilo reči o tome kako izgledaju savremeni starački domovi i šta je to što oni nude. Ako lično posetite više njih uviđate šta je to što biste možda dodali ili promenili. Ljudi imaju različite stavove u pogledu doma za stare kao pojma. Činjenica je da stariji ljudi, ne svi, ali mnogi, u izvesnoj meri ne mogu samostalno da se staraju o sebi i potrebna im je pomoć. S druge strane, čak i kad mogu da se staraju o sebi potrebno je da ih neko nadzire ili da im pravi društvo kad su sami. Kako se brinuti o osobama kojima je pomoć u veliko j meri neophodna i koje ne mogu više zbog godina ili bolesti da se staraju same o sebi. Briga o njima zahteva vreme i kompletnu posvećenost. To je nekad više nego što sama porodica može da podnese u odnosu na poslovne i porodične obaveze. Tada imaju mogućnost da angažuju osobu koja će čuvati baku ili deku i staraće se o njemu ili joj. Druga opcija je starački dom. Ovde nećemo ulaziti u detalje šta znači jedno, a šta drugo, već ćemo se pozabaviti time šta je to što domovi nude i šta im nedostaje.
1. Originalnost
Privatni starački domovi su opremljeni novim nameštajem. Ponegde se može privući reč luksuz i luksuzno. Tu se uglavnom misli da je čitav prostor uređen tako da je sve novo, čisto i uglavnom da je kuća nova. Međutim, šta tu nedostaje? Malo više mašte i originalnosti. Uslov da je sve bezbedno i čisto svugde je zadovoljen. Ali, prostor zna da bude dosta sterilan ponegde. Čast izuzecima gde je sve uređeno tako da podseća na kućnu atmosferu. Zidovi bi ponegde mogli da imaju više umetničkih slika, fotografija ili drugih ukrasa, naravno da ništa ne narušava bezbednost. Prostor se može oplemeniti i muzikom. Jednom rečju kreirati prostor koji je specifičan, originalan i razlikuje se od svih ostalih. Bez obzira da li tu borave stare osobe koje su dementne i koje deluju kao da ne znaju gde se nalaze ni prostorno ni vremenski, to su ljudi koji su nekad bili u punoj snazi, radili, voleli, putovali, živeli… Porodicama koje se dvoume oko domova kao pojma bilo bi možda lakše da se odluče za dom ako bi on odisao nekom umetničkom originalnošću jer će na taj način imati osećaj humanijeg prostora.
Foto: Pixels
2. Prostor
U nekim domovima sobe bi mogle biti veće. Nisu premale jer zadovoljavaju standard. Međutim, ako bismo gledali iz aspekta deljenih višekrevetnih soba, negde ne bi bilo zgoreg da sobe budu malo prostranije.
3. Sloboda
Mnoge starije osobe na žalost nisu u stanju da se staraju o sebi, ni mentalno ni fizički. Stoga je opasno dati im slobodu. Niz oboljenja poput demencije vezuju se za starost. Među njima postoje i bolesti kod kojih je, laički rečeno, mozak u tolikoj meri oštećen da osobe odlutaju negde ne znajući ni gde se nalaze. To je veoma opasno i može se završiti veoma loše. Zato osobe s ovakvom vrstom oboljenja porodica smešta u dom, kako bi bile pod stalnim nadzorom i bezbedne. U staračkim domovima odgovornost osoblja je velika. Zarad bezbednosti sve se zaključava. Naravno, postoje vrtovi i dvorišta u kojima stanovnici staračkog doma borave svakodnevno kad god požele. Izvan prostora doma ne izlaze sami, već samo kad ih porodica izvede ostavljajući potvrdu da je osoba pod njihovim nadzorom. Retko koji stanovnik doma bi ispunio uslove da može samostalno da izlazi napolje, van prostora doma, a da to za nju ili njega bude bezbedno. Zato što osobe kojima je mentalni sklop narušen koliko god da su i dalje u fizičkoj snazi, nikako ne smeju biti puštene da samostalno lutaju gradom. S druge strane neke osobe koje su mentalno bistre, imaju fizičke barijere, odnosno nepokretne su ili slabo pokretne. Neke starije osobe imaju veoma narušeno i fizičko i mentalno. Stoga je jasno zašto su domovi zaključani i deluju na prvi pogled kao da tu nedostaje sloboda. Ako bi neka osoba ipak mogla samostalno da se kreće van prostora doma, a da to ne predstavlja opasnost po nju, onda bi porodica trebalo da razmotri tu mogućnost sa domom, u vidu davanja dozvole i odricanja od odgovornosti.
4. Sadržaji
Zabave za najstarije ima u domovima za stare. Postoje neki koji bi mogli više da se angažuju po tom pitanju i da osmisle kako da animiraju svoje stanovnike, osim gledanja televizije u dnevnom boravku. Posete domovima od strane mladih umetnika ili pozorišnih grupa, organizacija društvenih igara, književnih večeri ili čitanja poezije, neke su od ideja. Struktura samih stanovnika je važna. Ako su to osobe veoma oštećenog zdravlja, kognitivno narušene svesti, onda je pitanje da li bilo kakav angažman na organizaciji zabava ima smisla. Međutim, ako su to osobe čije su mentalne funkcije očuvane, a u dom su smeštene iz drugih razloga, kao što su fizičke povrede usled kojih su nepokretne ili slabo pokretne, onda njima svakako treba mnogo više od televizije. Druženje, čitanje knjiga, razgovor sa nekim, igranje društvenih igara, pravljenje ručnih radova (koliko su fizički u mogućnosti), slikanje - sve je to nešto što bi bilo veoma korisno za njih. S druge strane, izjednačavati ih sa dementnim osobama po tretmanu je u najmanju ruku nehumano.
Ono što starački domovi imaju
Ono što starački domovi imaju, a ne može se tako lako postići kod kuće, jeste da je u njima higijena na zavidnom nivou i da o jednoj osobi brine više stručnih lica po smenama. Na tak način se neko danonoćno stara o starijoj osobi kojoj treba pomoć oko svega. Ako higijena ne bila na tako viskom nivou, postojao bi rizik od ozbiljnih zaraza intrahospitalnog tipa. Zato domovi za stare veoma vode računa o tome da se kupanje i presvlačenje sprovodi redovno. Osobama koje pate od inkontinencije redovno se menjaju pelene, a nepokretne osobe leže na antidekubitalnim dušecima. Takođe, starije osobe su maksimalno bezbedne jer je prostor uređen tako da im se maksimalno olakša kretanje i da se nadziru kako ne bi slučajno pali i povredili se.
M. K.
Kao što je već bilo reči, poslednjih godina otvorio se veći broj privatnih staračkih domova. Svi oni koji su krenuli u potragu za mestom u jednom od njih, mogli su da primete da svi staracki domovi imaju izvesne sličnosti koje se ne ogledaju samo u načinu rada i organizaciji, već i u tome kako izgledaju i kako su opremljeni.
Foto: Pixels
Već je bilo reči o tome kako izgledaju savremeni starački domovi i šta je to što oni nude. Ako lično posetite više njih uviđate šta je to što biste možda dodali ili promenili. Ljudi imaju različite stavove u pogledu doma za stare kao pojma. Činjenica je da stariji ljudi, ne svi, ali mnogi, u izvesnoj meri ne mogu samostalno da se staraju o sebi i potrebna im je pomoć. S druge strane, čak i kad mogu da se staraju o sebi potrebno je da ih neko nadzire ili da im pravi društvo kad su sami. Kako se brinuti o osobama kojima je pomoć u veliko j meri neophodna i koje ne mogu više zbog godina ili bolesti da se staraju same o sebi. Briga o njima zahteva vreme i kompletnu posvećenost. To je nekad više nego što sama porodica može da podnese u odnosu na poslovne i porodične obaveze. Tada imaju mogućnost da angažuju osobu koja će čuvati baku ili deku i staraće se o njemu ili joj. Druga opcija je starački dom. Ovde nećemo ulaziti u detalje šta znači jedno, a šta drugo, već ćemo se pozabaviti time šta je to što domovi nude i šta im nedostaje.
1. Originalnost
Privatni starački domovi su opremljeni novim nameštajem. Ponegde se može privući reč luksuz i luksuzno. Tu se uglavnom misli da je čitav prostor uređen tako da je sve novo, čisto i uglavnom da je kuća nova. Međutim, šta tu nedostaje? Malo više mašte i originalnosti. Uslov da je sve bezbedno i čisto svugde je zadovoljen. Ali, prostor zna da bude dosta sterilan ponegde. Čast izuzecima gde je sve uređeno tako da podseća na kućnu atmosferu. Zidovi bi ponegde mogli da imaju više umetničkih slika, fotografija ili drugih ukrasa, naravno da ništa ne narušava bezbednost. Prostor se može oplemeniti i muzikom. Jednom rečju kreirati prostor koji je specifičan, originalan i razlikuje se od svih ostalih. Bez obzira da li tu borave stare osobe koje su dementne i koje deluju kao da ne znaju gde se nalaze ni prostorno ni vremenski, to su ljudi koji su nekad bili u punoj snazi, radili, voleli, putovali, živeli… Porodicama koje se dvoume oko domova kao pojma bilo bi možda lakše da se odluče za dom ako bi on odisao nekom umetničkom originalnošću jer će na taj način imati osećaj humanijeg prostora.
Foto: Pixels
2. Prostor
U nekim domovima sobe bi mogle biti veće. Nisu premale jer zadovoljavaju standard. Međutim, ako bismo gledali iz aspekta deljenih višekrevetnih soba, negde ne bi bilo zgoreg da sobe budu malo prostranije.
3. Sloboda
Mnoge starije osobe na žalost nisu u stanju da se staraju o sebi, ni mentalno ni fizički. Stoga je opasno dati im slobodu. Niz oboljenja poput demencije vezuju se za starost. Među njima postoje i bolesti kod kojih je, laički rečeno, mozak u tolikoj meri oštećen da osobe odlutaju negde ne znajući ni gde se nalaze. To je veoma opasno i može se završiti veoma loše. Zato osobe s ovakvom vrstom oboljenja porodica smešta u dom, kako bi bile pod stalnim nadzorom i bezbedne. U staračkim domovima odgovornost osoblja je velika. Zarad bezbednosti sve se zaključava. Naravno, postoje vrtovi i dvorišta u kojima stanovnici staračkog doma borave svakodnevno kad god požele. Izvan prostora doma ne izlaze sami, već samo kad ih porodica izvede ostavljajući potvrdu da je osoba pod njihovim nadzorom. Retko koji stanovnik doma bi ispunio uslove da može samostalno da izlazi napolje, van prostora doma, a da to za nju ili njega bude bezbedno. Zato što osobe kojima je mentalni sklop narušen koliko god da su i dalje u fizičkoj snazi, nikako ne smeju biti puštene da samostalno lutaju gradom. S druge strane neke osobe koje su mentalno bistre, imaju fizičke barijere, odnosno nepokretne su ili slabo pokretne. Neke starije osobe imaju veoma narušeno i fizičko i mentalno. Stoga je jasno zašto su domovi zaključani i deluju na prvi pogled kao da tu nedostaje sloboda. Ako bi neka osoba ipak mogla samostalno da se kreće van prostora doma, a da to ne predstavlja opasnost po nju, onda bi porodica trebalo da razmotri tu mogućnost sa domom, u vidu davanja dozvole i odricanja od odgovornosti.
4. Sadržaji
Zabave za najstarije ima u domovima za stare. Postoje neki koji bi mogli više da se angažuju po tom pitanju i da osmisle kako da animiraju svoje stanovnike, osim gledanja televizije u dnevnom boravku. Posete domovima od strane mladih umetnika ili pozorišnih grupa, organizacija društvenih igara, književnih večeri ili čitanja poezije, neke su od ideja. Struktura samih stanovnika je važna. Ako su to osobe veoma oštećenog zdravlja, kognitivno narušene svesti, onda je pitanje da li bilo kakav angažman na organizaciji zabava ima smisla. Međutim, ako su to osobe čije su mentalne funkcije očuvane, a u dom su smeštene iz drugih razloga, kao što su fizičke povrede usled kojih su nepokretne ili slabo pokretne, onda njima svakako treba mnogo više od televizije. Druženje, čitanje knjiga, razgovor sa nekim, igranje društvenih igara, pravljenje ručnih radova (koliko su fizički u mogućnosti), slikanje - sve je to nešto što bi bilo veoma korisno za njih. S druge strane, izjednačavati ih sa dementnim osobama po tretmanu je u najmanju ruku nehumano.
Ono što starački domovi imaju
Ono što starački domovi imaju, a ne može se tako lako postići kod kuće, jeste da je u njima higijena na zavidnom nivou i da o jednoj osobi brine više stručnih lica po smenama. Na tak način se neko danonoćno stara o starijoj osobi kojoj treba pomoć oko svega. Ako higijena ne bila na tako viskom nivou, postojao bi rizik od ozbiljnih zaraza intrahospitalnog tipa. Zato domovi za stare veoma vode računa o tome da se kupanje i presvlačenje sprovodi redovno. Osobama koje pate od inkontinencije redovno se menjaju pelene, a nepokretne osobe leže na antidekubitalnim dušecima. Takođe, starije osobe su maksimalno bezbedne jer je prostor uređen tako da im se maksimalno olakša kretanje i da se nadziru kako ne bi slučajno pali i povredili se.
M. K.
