Mirandre

Registruj se
Prijavi se

STARAČKI DOMOVI: SENILNOST I DEMENCIJA

Demencija – bolest trećeg doba

Senilnost ili demencija je oboljenje koje se uglavnom vezuje za starost. Postoji više vrsta ovog oboljenja, kao i posebno klasifikovanih bolesti. Prema definiciji demencija je progresivno i nepovratno propadanje mentalnih i intelektualnih sposobnosti usled fizičkih promena u mozgu.

Blog ilustracija STARAČKI DOMOVI: SENILNOST I DEMENCIJA


Foto: Pixabay

Kako je reč o starijoj populaciji staracki domovi imaju veći broj stanovnika koji pate od nekog oblika senilnosti ili demencije. Pre svega, treba da istaknemo da demencija nije normalan deo starenja i da se ona kod većine ljudi nikad ni ne pojavi i razvije.

OBLICI DEMENCIJE

Postoji više oblika demencije. Blago dementne osobe su sposobne da se samostalno staraju o sebi i da žive samostalno. Poteškoće koje one osećaju ogledaju se u tome da lako zaboravljaju i da ne mogu da se sete nekih naziva ili imena. Osobe koje imaju malo izraženiji oblik demencije nisu u potpunosti samostalne, pošto povremeno nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju neke funkcije. Izraženo dementne osobe su osobe kojima je potreban stalni nadzor i one ne mogu samostalno da se staraju o sebi.

Starački domovi su kuća mnogim dementnim osobama. O njima se tokom 24 časa stara stručno osoblje i brine o svim njihovim potrebama. Neki pacijenti su veoma zahtevni, jer demencija kao oboljenje ne podrazumeva zaboravnost i dezorijentisanost kao simptome. Pored ovih, dobro poznatih znakova demencije, nju prate i moguće promene raspoloženja, razdražljivost, agresija, anksioznost i depresija.

KAKO PORODICA DOŽIVLJAVA DEMENTNU OSOBU

U zavisnosti od stepena demencije, članovi porodica na razne načine mogu doživljavati demenciju. Ukoliko je osoba lako dementna, porodica to pripisuje starosti. Ovo je inicijalna greška jer, kao što smo već napomenuli demencija nije normalan sastavni deo bolesti, već je bolest koja zahteva lečenje. Veoma je važno da porodica čim primeti prve, makar blage oblike demencije, reaguje tako što će svog starije člana porodice odvesti na detaljan neurološki pregled, kako bi lekar specijalista postavio tačnu dijagnozu i kako bi se što pre uvela terapija.

LEČENJE DEMENCIJE

Savremena medicina nije još uvek napravila revolucionarne pomake u lečenju degenerativnih oboljenja mozga. Ali, napredak je napravljen u jednom segmentu koji omogućava da se spreči i uspori napredak bolesti. Ovo praktično znači da je prvi korak koji preduzima porodica veoma važan, jer se uz adekvatnu terapiju i uputstva lekara, može sprečiti napredovanje bolesti.

DEMENTNI PACIJENTI U STARAČKIM DOMOVIMA

Pacijenti koji imaju teže oblike demencije imaju simptome bolesti koji su veoma mučni za porodicu. Osobene prepoznaju ni svoj najbliže, imaju epizode sa promenama raspoloženja, ali mogu imati i periode kada su mirni. Oni zahtevaju brigu i pažnju. Najteži slučajevi su pacijenti koji su na gotovo na nivou biljke, to ide do toga da im je funkcija govora gotovo ugašena. Standardna nega podrazumeva da dom ima dovoljno kapaciteta da odgovori na sve potrebe ovakvih pacijenata.
Blog ilustracija STARAČKI DOMOVI: SENILNOST I DEMENCIJA


Foto: Pixabay



PRAVILNA ISHRANA U STARAČKIM DOMOVIMA I BRIGA O TERAPIJI

Pravilna ishrana u skladu sa lekarskim preporukama veoma je važna za populaciju kojoj je zdravlje često narušeno. Iako demencija nije vezana za ishranu, zdravi obroci veoma su bitni kako bi se predupredile druge bolesti, ili kako bi se lečile na adekvatan način, a to su oboljenja kao: hipertenzija, dijabetes i slično. Kako je već istaknuto, na prve znake demencije treba odreagovati brzo. Redovno uzimanje terapije veoma je važno. Osoblje u dom u za stare brine o tome da se lekovi pravilno uzimaju i da se ne preskaču. Nekada sami pacijenti zaborave da li su uzeli terapiju ili ne, ili jednostavno je ne uzimaju redovno. Stoga stručno osoblje vodi računa o ovome. Lekarski nadzor i preventivni pregledi, kao i sugestije domskog lekara da treba da se uradi dodatni specijalistički pregled deo su prakse staračkih domova.

RAZNI TIPOVI OBOLJENJA

Postoji više klasifikovanih oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, Pikova bolest, demencija Levijevih tela (DLT), demencija združena sa bolešću motornih neurona, vaskulne demencije, demencija kod Parkinsonove bolesti, primarna progresivna afazija, kortikobazalna degeneracija, demencija kod Hantingtonove bolesti, demencija kod progresivne supranuklearne paralize. Kliničke slike ovih oboljenja imaju dodirnih tačaka, ali se i razlikuju.

STARAČKI DOMOVI I DEMENCIJA

Procentualno gledano najveći broj stanovnika staračkih domova su dementne osobe. O njima brine stručno osoblje. Vodi se računa o njihovoj bezbednosti i o zadovoljavanju svih njihovih potreba. Standardna nega u staračkim domovima podrazumeva brigu o ljudima koji imaju ovu vrstu dijagnozine. Tema kako izabrati staracki dom zahteva posebnu pažnju i njom smo se već pozabavili. Svakako jedan od faktora koji je važan je i zdravstveno stanje starije osobe i spremnost doma da prihvati osobu koja ima neku od gorepomenutih neuroloških oboljenja.

ŠTA MOŽE DA POMOGNE DEMENTNOJ OSOBI

Pacijenti kojima je delimično narušena kognitivna sposobnost, a još uvek mogu samostalno da se staraju o sebi, pomaže upotreba notesa kao podsetnika, lepljivih papirića koji će služiti da ne zaborave nešto važno. Kako ne bi zaboravili terapiju koju uzimaju, najbolje je da se koriste posebne kutijice u kojima se mogu grupisati lekovi po danima i po delovima dana kako bi ne bi pobrkali. Od koristi mogu biti i razne aktivnosti koje stimulišu moždane vijuge, kao što su neke društvene igre ili rešavanje ukrštenih reči.

U STARAČKIM DOMOVIMA KAŽU DA SU STARIJE OSOBE POPUT DECE

To je naka čudna šala prirode, ali evidentno je da stariji postaju poput dece. Ako tražimo logično objašnjenje koje neko ko nije medicinske struke može da razume, onda možemo razlog tražiti u mozgu. Kao što se kod dece mozak tek razvija, tako se kod starih on polako gasi. Oni su ti koji su sa nama bili strpljivi kad smo mi bili deca. Brinuli su o nama, hranili nas i oblačili. Sad je došao red na nas. Treba im naša briga i pomoć. Pre svega treba im ljubav. Koliko god da je osoba zagazila duboko u demenciju, nemoguće je da ne oseća emociju koju joj šaljemo. Svima je tužno kada iskuse da ih blizak član porodice ne prepoznaje više. Tada mu osim hrane i brige o higijeni i bezbednosti treba reći da ga volimo, da nam je važan i da mislimo na njega. Da li nas u tom trenutku razume ili ne, manje je važno. I mi smo nekad bili deca o kojoj su oni danonoćno brinuli i bdeli nad nama. Sada, kada su stari i blesni treba da im pružimo najbolje što možemo.

Pročitajte još: Da li ima dovoljno mesta u staračkim domovima

M. K.

Back to Top