Registruj se
Prijavi se
KOME TREBA STARAČKI DOM
2019-11-22 02:32:55
Najnoviji statistički podaci pokazuju da smo nacija starih ljudi. Slično pokazuju i nešto stariji izveštaji, tako da ovo nije nikakva novina. Rađa se sva manji broj dece, a najviše zabrinjavaju podaci o velikom broju stanovnika koji se svake godine iseli iz zemlje.
Prilike i vremena su takvi da je se u sadašnjem vremenu mladi ljudi i porodice mnogo lakše i brže odlučuju na velike promene. Preseljenje u inostranstvo veliki je korak. Nekad je bilo potrebno mnogo više vremena i posebnih priprema da se realizuje. Danas su informacije zahvaljujući internetu mnogo dostupnije. Posao se sa lakoćom (u tehničkom smislu) može naći preko interneta, tako da porodica ne odlazi u potpunu neizvesnost. Nekada je bilo mnogo teže i komplikovanije čak i samo uspostavljanje komunikacije. Postojao je samo fiksni telefon, a informacije su se mogle dobiti samo preko poznanika, prijatelja, rođaka koji su već u nekoj zemlji. Samo najodvažniji su se usuđivali da se negde sa porodicom zapute i započnu nov život, a da ih pri tom tamo niko ne dočeka, da ne znaju ni jezik u početku, a kamoli da imaju napred obezbeđen posao. Bilo je to pravo otiskivanje u neistražene teritorije. Poneki mladić ili devojka, koji još nemaju porodicu, lakše su kretali u takve pustolovine, a smatrali su se ipak hrabrim avanturistima.
Foto: Pixels
Kada mladi odu trbuhom za kruhom, ostaju stariji kojima je potrebna briga i društvo. To im mogu pružiti staracki domovi u kojima su smeštaju starija, bolesna i iznemogla lica. U privatnim domovima za stare zaposleno je stručno osoblje koje danonoćno brine o svakom stanovniku i o njegovim zdravstvenim potrebama. Porodice koje su odselile u inostranstvo, zavičaj posećuju periodično. Neko dolazi samo jednom godišnje, neko ima sreće da može i češće da doputuje kući. Moderna sredstva komunikacije omogućavaju da se mogu da se svakodnevno viđaju i čuju sa svojima koji su ostali u zemlji. Ali to nije dovoljno. Ne mogu preko interneta i iz daljine da fizički pomognu svojim starijim članovima porodice, bakama i dekama kad god im je pomoć potrebna. Ima mnogo dešavanja i situacija u toku dana u kojima treba manje ili više priskočiti u pomoć. Nečiji roditelji ili bake i deke su slabo pokretni, ili su čak nepokretni. Neko od njih ne može samostalno da se stara o sebi. Svaka priča za sebe, a ima ih puno sličnih. U takvim situacijama pred porodicu se stavlja nekoliko opcija i izbora. Neophodno je angažovati osobu koja će brinuti i čuvati baku ili deku. To su najčešće žene u zrelim godinama, koje nemaju posao ili su mlade penzionerke i čuvanje starije osobe predstavlja im dodatni izvor prihoda. U zavisnosti od potreba dolaziće svakodnevno, donosiće joj neophodne namirnice, pomagaće joj pri kupanju i oblačenju, spremaće joj i servirati obroke… za ovakav izbor važno je pronaći osobu od poverenja koja je poštena i koja savesno radi svoj posao. Preporuka prijatelja može da pomogne. Druga opcija je ustanova. Nekad se izbor svodio na jedan ili dva državna gerontološka centra, a danas postoji u ponudi više privatnih domova za stare. O tome kako izgledaju savremeni starački domovi informišite se ovde.
Foto: Pixels
Kako bi se prilagodili zahtevima i potrebama svojih klijenata tj. korisnika, privatni starački domovi napravili su koncepciju rada koja je slična u svima. Zapošljavaju se medicinske sestre koje su stručne i obučene da neguju bolesnike. Stari ljudi nisu svi nužno bolesnici, ali većina stanovnika domova za stare ima manje ili veće zdravstvene smetnje. Jedan od čestih stanovnika domova za smeštaj i negu starih lica je staračka demencija koja na žalost podseća na neslanu šalu prirode upućenu životu i načinu na koji se on bliži kraju. Ako je osoba pokretna i fizički u snazi, demencija može da bude veća otežavajuća okolnost nego kod nepokretnih osoba koje su prokovane za krevet i stolicu. Dementne osobe koje su u snazi mogu lako odlutati negde, izgubiti se, povrediti se, a da pri tom nisu svesne šta im se dešava. Gubitak pamćenja i orijentacije može da se manifestuje kroz zbunjenost ili čak pojačanu anksioznost. Uz njim mora da bude neko ko će ih paziti, čuvati i brinuti da redovno uzimaju terapiju. U trenucima kad ase uznemire, osoba koja vodi računa o njima treba odmah da reaguje i da preduzme sve što je lekar prepisao kako bi se umirili. Ako je to davanje nekog sedativa, stručna lica u domovima imaju tačna uputstva o kom leku je reč i o kolikoj dozi se radi.
Foto: Pixels
Neki starije osobe nisu ni potpuno nepokretne, a ni dementne, ali opet imaju zdravstvenih tegoba koji se najčešće vezuju za treće doba, a to je neko od neuroloških ili kardio-vaskularnih oboljenja. Ako su joj deca daleko i ne mogu svakodnevno da je obilaze, javlja se konstantna briga. Kad se ta osoba ne javi na telefon, podiže se uzbuna. Naročito ako su se već događale situacije da joj je nekad pozlilo ili da je padala. Telefon zvoni, niko se ne javlja, ili je nedostupan. Možda spava, možda ne čuje, možda je u toaletu, možda je otišla do prodavnice i nije ponela mobilni … Objašnjenja je mnogo, ali mira nema dogod se ne uspostavi komunikacija. Zašto se ne javlja kad joj je rečeno da mora da nosi telefon sa sobom svugde i da uvek mora da se javi? Zove se komšiluk ili osoba koja je zadužena da brine o njoj, da sazna šta se desilo. Kada su deca blizu, u istom gradu, ipak sama mogu da krenu u potragu i odgonetanje misterije. Ali, kada su daleko, u stranoj zemlji, onda sve zavisi od drugih.
Foto: Pixels
Mnogi ljudi drage volje hoće da pomognu, ali dešava se da i oni sami nisu u mogućnosti. Šta ako se od komšija niko ne javlja na telefon. Na neki način, može se konstatovati da jedino osobe koje su za to plaćene imaju obavezu da saznaju što pre šta se dogodilo, ako se išta dogodilo. Zato, svi oni koji su angažovali gerontodomaćicu, treba da imaju sa njom takav dogovor da ona bude dostupna u svakom trenutku i da će za to biti adekvatno plaćena. Tako da deca uvek mogu da je pozovu kad se zabrinu što se roditelji ne javljaju na telefone. Sa starijim ljudima koji su u domu nema ovakvih situacija jer su pod konstantnim nadzorom.
Pročitajte još:
- Šta nedostaje savremenim staračkim domovima
M. K.
Foto: Pixels
Kada mladi odu trbuhom za kruhom, ostaju stariji kojima je potrebna briga i društvo. To im mogu pružiti staracki domovi u kojima su smeštaju starija, bolesna i iznemogla lica. U privatnim domovima za stare zaposleno je stručno osoblje koje danonoćno brine o svakom stanovniku i o njegovim zdravstvenim potrebama. Porodice koje su odselile u inostranstvo, zavičaj posećuju periodično. Neko dolazi samo jednom godišnje, neko ima sreće da može i češće da doputuje kući. Moderna sredstva komunikacije omogućavaju da se mogu da se svakodnevno viđaju i čuju sa svojima koji su ostali u zemlji. Ali to nije dovoljno. Ne mogu preko interneta i iz daljine da fizički pomognu svojim starijim članovima porodice, bakama i dekama kad god im je pomoć potrebna. Ima mnogo dešavanja i situacija u toku dana u kojima treba manje ili više priskočiti u pomoć. Nečiji roditelji ili bake i deke su slabo pokretni, ili su čak nepokretni. Neko od njih ne može samostalno da se stara o sebi. Svaka priča za sebe, a ima ih puno sličnih. U takvim situacijama pred porodicu se stavlja nekoliko opcija i izbora. Neophodno je angažovati osobu koja će brinuti i čuvati baku ili deku. To su najčešće žene u zrelim godinama, koje nemaju posao ili su mlade penzionerke i čuvanje starije osobe predstavlja im dodatni izvor prihoda. U zavisnosti od potreba dolaziće svakodnevno, donosiće joj neophodne namirnice, pomagaće joj pri kupanju i oblačenju, spremaće joj i servirati obroke… za ovakav izbor važno je pronaći osobu od poverenja koja je poštena i koja savesno radi svoj posao. Preporuka prijatelja može da pomogne. Druga opcija je ustanova. Nekad se izbor svodio na jedan ili dva državna gerontološka centra, a danas postoji u ponudi više privatnih domova za stare. O tome kako izgledaju savremeni starački domovi informišite se ovde.
Foto: Pixels
Kako bi se prilagodili zahtevima i potrebama svojih klijenata tj. korisnika, privatni starački domovi napravili su koncepciju rada koja je slična u svima. Zapošljavaju se medicinske sestre koje su stručne i obučene da neguju bolesnike. Stari ljudi nisu svi nužno bolesnici, ali većina stanovnika domova za stare ima manje ili veće zdravstvene smetnje. Jedan od čestih stanovnika domova za smeštaj i negu starih lica je staračka demencija koja na žalost podseća na neslanu šalu prirode upućenu životu i načinu na koji se on bliži kraju. Ako je osoba pokretna i fizički u snazi, demencija može da bude veća otežavajuća okolnost nego kod nepokretnih osoba koje su prokovane za krevet i stolicu. Dementne osobe koje su u snazi mogu lako odlutati negde, izgubiti se, povrediti se, a da pri tom nisu svesne šta im se dešava. Gubitak pamćenja i orijentacije može da se manifestuje kroz zbunjenost ili čak pojačanu anksioznost. Uz njim mora da bude neko ko će ih paziti, čuvati i brinuti da redovno uzimaju terapiju. U trenucima kad ase uznemire, osoba koja vodi računa o njima treba odmah da reaguje i da preduzme sve što je lekar prepisao kako bi se umirili. Ako je to davanje nekog sedativa, stručna lica u domovima imaju tačna uputstva o kom leku je reč i o kolikoj dozi se radi.
Foto: Pixels
Neki starije osobe nisu ni potpuno nepokretne, a ni dementne, ali opet imaju zdravstvenih tegoba koji se najčešće vezuju za treće doba, a to je neko od neuroloških ili kardio-vaskularnih oboljenja. Ako su joj deca daleko i ne mogu svakodnevno da je obilaze, javlja se konstantna briga. Kad se ta osoba ne javi na telefon, podiže se uzbuna. Naročito ako su se već događale situacije da joj je nekad pozlilo ili da je padala. Telefon zvoni, niko se ne javlja, ili je nedostupan. Možda spava, možda ne čuje, možda je u toaletu, možda je otišla do prodavnice i nije ponela mobilni … Objašnjenja je mnogo, ali mira nema dogod se ne uspostavi komunikacija. Zašto se ne javlja kad joj je rečeno da mora da nosi telefon sa sobom svugde i da uvek mora da se javi? Zove se komšiluk ili osoba koja je zadužena da brine o njoj, da sazna šta se desilo. Kada su deca blizu, u istom gradu, ipak sama mogu da krenu u potragu i odgonetanje misterije. Ali, kada su daleko, u stranoj zemlji, onda sve zavisi od drugih.
Foto: Pixels
Mnogi ljudi drage volje hoće da pomognu, ali dešava se da i oni sami nisu u mogućnosti. Šta ako se od komšija niko ne javlja na telefon. Na neki način, može se konstatovati da jedino osobe koje su za to plaćene imaju obavezu da saznaju što pre šta se dogodilo, ako se išta dogodilo. Zato, svi oni koji su angažovali gerontodomaćicu, treba da imaju sa njom takav dogovor da ona bude dostupna u svakom trenutku i da će za to biti adekvatno plaćena. Tako da deca uvek mogu da je pozovu kad se zabrinu što se roditelji ne javljaju na telefone. Sa starijim ljudima koji su u domu nema ovakvih situacija jer su pod konstantnim nadzorom.
Pročitajte još:
- Šta nedostaje savremenim staračkim domovima
M. K.
