Mirandre

Reči kao što su fluor ili fluorid često se pominju u vezi sa zdravljem zuba i oralnom higijenom. Na reklamama možemo videti natpise kao što su pasta za zube sa fluorom. Ako pripadate generaciji rođenoj osamdeseti ili ranije, možda ste u školi svakodnevno dobijali tabletice fluorida kako bi zaštitili zube od kvarenja. Jedna od usluga koju nude sve naše stomatoloske ordinacije je fluorizacija zuba. Šta je fluor i kakva je njegova uloga u oralnoj higijeni? Negde se pominje štetnost i toksičnost ovog elementa, tako da nas sve interesuje da li je to tačno i kako ga onda pravilno dozirati i primenjivati. Pre svega trebalo bi objasniti pojmove koji su u upotrebi i napraviti razliku. Fluor je hemijski element koji u periodnom sistemu elemenata nosi oznaku F. Fluorid je jonizovani fluor. Iako se u govoru često spominje da je fluor dobar za zube, ne misli se na čist element nego se misli na fluorid. Ovo treba da razjasnimo na početku jer mešanje ova dva pojma napraviće samo dodatnu zbrku. Zašto? Fluor, kao čist element je toksičan. Međutim, pošto je on veoma reaktivan (nestabilan je u čistom obliku i lako reaguje sa drugim elementima) veoma je redak u prirodi u obliku elementa, nego je prisutan u obliku fluorida. Fluoridi su prisutni u manjoj ili većoj koncentraciji u prirodi, svuda oko nas. Ima ih u vodi, zemljištu i vazduhu. Fluorid je prisutan i u ljudskom organizmu i njegova najveća koncentracija nalazi se upravo u kostima i zubima. Njegova najvažnija uloga je to što učestvuje u mineralizaciji zuba i kostiju i vezan je za procese koji skelet i zube čine jačim.

Fluorid ima ulogu u zaštiti zuba od karijesa. Zato je njegovo prisustvo važno, a u organizam se unosi na više načina. Dodaje se pastama za zube, ali i vodi za piće i soli. Kada je neka supstanca važna za zdravlje ljudi, a nema je dovoljno u namirnicama, onda se pribegava strateškom pristupu kojim se poboljšava zdravlje stanovništva. Osim toga, postoji i postupak koji se kontrolisano sprovodi u stomatološkim ordinacijama, a naziva se fluorizacija ili fluorisanje zuba. Postupci u kojima se fluor lokalno nanosi imaju svoje varijante. Prava je nanošenje preparata u vidu gelova sa visokom koncentracijom fluora i sprovodi se u stomatološkoj ordinaciji kod osoba koje imaju izražen rizik od karijesa. Potom slede preparati koji imaju srednje koncentracije fluorida i oni postoje u vidu rastvora ili gela. Na kraju slede paste za zube koje imaju najniže koncentracije fluorida.
Upotreba fluora u oralnoj higijeni praćena je mnogim kontroverzama. S jedne strane, dokazano je značajan za prevenciju karijesa, a s druge strane povećana koncentracija fluorida u organizmu može izazvati poremećaj koji se naziva fluoroza. Postoje dva tipa fluoroze, a to su zubna i koštana.
Zubna fluoroza manifestuje se u blažem ili izraženijem obliku. Blaži oblik zubne fluoroze stomatolozi prepoznaju po belim flekama na zubima, i ona predstavlja, pre svega estetski problem. Ozbiljnija fluoroza ima kao posledicu braon fleke na zubima i slabe zube. Ovaj drugi oblik veoma je redak. Zubna fluoroza javlja se samo u detinjstvu tokom formiranja zuba, a najkritičnije period je do druge godine starosti. Stomatolozi ukazuju na poreklo većih količina fluorida u organizmu kod dece, koje potiču od gutanja suviše zubne paste sa fluoridima, na šta se nadovezuju fluoridi uneti kroz vodu ili kroz mlečnu formulu koja je fluorisana. Skeletna ili koštana fluoroza je oboljenje koje se razvija usled nagomilavanja većih količina fluorida u organizmu tokom godina. Simptomi ranih faza su ukočenost i bolovi u zglobovima, dok je u kasnijim fazama prisutno okoštavanje ligamenata i izmenjena struktura kostiju.



Foto: Pixabay

Osim ovog oboljenja, rađena su mnoga istraživanja kojima se tražila veza između povećanog unosa fluorida i nekih teških oboljenja kao što je tumor kostiju. Osim sredina u kojima je povećana koncentracija fluorida u vodi, ova veza nije pronađena. Isto važi i za jedno zanimljivo istraživanje koje je sprovedeno u Kini, gde je utvrđeno da u području gde je prirodna koncentracija fluorida velika, posledica se odrazila na razvoj mozga kod dece, tako da je tu uočen prosečno niži koeficijent inteligencije u odnosu na stanovništvo koje živi u podneblju gde je koncentracija fluorida ispod propisane granice. Maksimalna dozvoljena koncentracija fluorida u vodi za piće je 1,2 mg/l u našoj zemlji, a i Evropskoj Uniji je 1,5 mg/l.

Fluorizacija zuba u stomatološkoj ordinaciji odvija se u kontrolisanim uslovima. Koriste se gelovi koji u sebi imaju visoku koncentraciju fluorida tj. od 10.000 do 22.000 ppm fluora. Skraćenica ppm znači „parts per milion“ to je milioniti deo jedne celine. Kako ovi podaci samo po sebi ništa ne znače, kako bi bilo jasnije, možemo napraviti poređenje sa koncentracijom fluora u pasti za zube, koja je oko 1.500 ppm. Postupak se sprovodi tako što se u vidu pripreme moraju ukloniti sve meke naslage sa zuba. to se radi kružnom četkicom. Nakon toga, potrebno je da se zubi osuše vazduhom pod pritiskom. Tada se nanosi profesionalni gel koji sadrži fluor. On se nanosi na sve zube, tj. na sve njihove površine. Sačeka se oko pet minuta da gel odstoji i da deluje. Kada prođe to vreme, pacijent treba da ispljune gel i sav višak koji je ostao. Kako ne bi došlo do dodatnog direktnog unošenja u organizam ove supstance, pravilo je da pola sata nakon procedure ne treba konzumirati nikakvu hranu, piće ili vodu. Što se tiče učestalosti ovog postupka, ona zavisi od preporuke koju pacijent dobije od svog stomatologa. Osobe kod kojih postoji veći rizik od karijesa, trebalo bi tri puta u toku godine da urade fluorizaciju zuba u stomatološkoj ordinaciji, a svima ostalima dovoljno je da to urade jednom godišnje. Fluorizacija kod stomatologa je preporučljiva svima. Kako ne biste zaboravili da je uradite, najbolje je da je uvrstite na spisak stvari koje treba uraditi ili zakazati tokom godišnje redovne kontrole u stomatološkoj ordinaciji.

Pročitajte još:
- Zalivanje fisura
- Kada treba ići na pregled u stomatološku ordinaciju

M. K.