Mirandre

Delatnost prevodilačkih agencija veoma je delikatna. Osim kvalitetne usluge i profesionalnosti u poslu, one su izložene još jednoj vrsti testa, a to je diskrecija u poslu. Možda se to na prvi pogled ne uočava, ali sličnost koja povezuje posao lekara, advokata, IT stručnjaka je nedvojbeno dolazak u dodir sa poverljivim informacijama svojih klijenata. Odgovornost je velika, a način na koji ih tretiraju je od krucijalnog značaja.



Foto: Pixabay

Da li treba da budete zabrinuti zato što prevodilacke agencije iz tekstova i dokumenata, mogu dosta toga saznati i o Vama lično, ali i o Vašem poslu? Prevodioci se svakodnevno susreću sa raznim informacijama dok prevode poslovne ugovore, pisma, finansijsku dokumentaciju, ali i dosta toga čuju prilikom usmenog prevođenja na sastancima. Kada bi neke od tih informacija procurele u javnost ili kada bi ih čuo neko za čije uši to nije, pretrpeli biste materijalnu štetu ili bi mogla biti narušena Vaša privatnost, što bi opet sa sobom nosilo neke, za Vas, štetne posledice. Ima li razloga za zabrinutost?

Advokatima se poveravaju podaci koji spadaju u domen stroge tajne (lične ili poslovne). Na klijentu je da sam sa sobom donese odluku da li ima poverenja u svog advokata da ne zucne nekom nešto. Međutim, nije sve tako prosto. Zakon je taj, koji pored moralnog i etičkog kodeksa, štiti klijenta. Otkrivanje poverljivih informacija dovodi do strogog sankcionisanja koje za posledicu može imati da advokat izgubi dozvolu za rad. S tim se niko ne bi šalio. Osobe koje se bave ovakvim zanimanjima istrenirane su da svoj posao ostavljaju u kancelariji i da ne prepričavaju slučajeve svojim bližnjima, jer upravo to bi bio jedan od puteva da se nečija privatnost pretvori u gradsku priču i temu na trač partijama. Da ne banalizujemo previše, ali jasno je da je ljudska priroda jedno, a da je zakon drugo i da upravo zbog toga, postoje pravila kojih se svi moraju pridržavati, da se ne bi taj isti zakon potezao.



Foto: Pixabay

Šta je sa prevodilačkim agencijama i sudskim tumačima? Ko je taj ko garantuje diskreciju – same agencije ili zakon? Odgovor je i jedni i drugi. Naime, prilikom sklapanja posla sa prevodilačkom agencijom u kome joj se poveravaju dokumenta koja treba da se prevedu na strani jezik, sama agencija u ugovoru sa klijentom ima klauzulu u kojoj se obavezuju na diskreciju i neotkrivanje informacija koje su joj predate. Ako bi se ova obaveza prekršila, klijent bi mogao da tuži prevodilačku agenciju kako bi naplatio materijalu odštetu i kako bi dobio odštetu za nanet duševni bol. Zakon nije jedini koji garantuje diskreciju prevodilaca i prevodilačkih agencija. O tome vode računa one same jer je to preduslov njihovog opstanka u poslu. Nije jednostavno izgraditi ime u poslu prevodilačkih agencija i postati poznat, priznat i prepoznatljiv. Niko ne bi rizikovao godine uloženog rada i truda, i nesmotrenim potezom, kao što je bilo kakvo, makar i sitno odavanje informacija, ugrozio svoje postojanje. To bi pratila ljaga koja je proizašla iz nepoštovanja moralnih i etičkih kodeksa. Prevodilačke agencije su se ustvari izjednačile sa advokatima.

Isto važi i za ovlašćene sudske tumače. To su osobe koje kvalitet svog rada potvrđuju imenom i pečatom. Oni su sami institucija za sebe. Sve ove pozicije i profesije koje mogu doći u dodir sa podacima koji nisu za svačije oči i uši, imaju isti tretman. Iza njih stoje organizacije, firme, oni sami kao pojedinci sa imenom i prezimenom (npr. advokati i sudski tumači).



Foto: Pixabay

Nasuprot tome, zamislite da podatke koji nisu za javnost delite sa nekom osobom koja nije iz te branše. Primera radi, za potrebe prevođenja poslovnog ugovora ili za potrebe prevođenja na poslovnom sastanku, angažovali ste osobu koja nije došla iz prevodilačke agencije, nego je to neki poznanik ili slično „koji zna taj strani jezik“. Vaš i njegov poslovni odnos ne prati nikakva ugovor, već ste ga častili ili to radi za vas pod kapom „prijateljske“ usluge. Još ako je u pitanju osoba koja se prevođenjem ne bavi često, ili nikad, i koja nije ni upoznata sa moralnim i etičkim kodeksima koji vladaju u tom svetu. A uzgred, pojam poslovne tajne joj nije baš jasan, onda možete da budete u problemu, a i ne morate, Vi snosite sav rizik. Šta tog Vašeg prevodioca sprečava da posle sastanka na kome je usmeno prevodio Vama i Vašim poslovnim partnerima, negde na kafi prepričava sadržaj razgovora, iznosi cene ponuda koje ste dobili ili sami nudili, govori o ciframa i sadržajima ugovora. Još ako je reč o nekom većem poslu u kom se pominju višecifreni brojevi, ljudska zavist se budi i proređuje. Tako da je to motiv nekoj neostvarenoj osobi da što pre „oplete“ po Vama i Vašim poslovnim saradnicima tokom neke trač partije.

Zlatno pravilo je da se bilo kakve informacije od značaja dele samo sa osobama iza kojih stoji neka institucija i organizacija koja garantuje diskreciju. Za usluge pisanog i usmenog prevođenja – to su prevodilačke agencije ili pojedinci, sudski tumači koji su sami firma za sebe. To su visokoobrazovane osobe koje su poznate i priznate u poslu.

Poslovni ljudi koji su vlasnici ili i direktori manjih, srednjih ili većih preduzeća vrlo dobro znaju koliko je obazrivost svakodnevno činilac njihovog posla. Velika odgovornost dovodi nekad to tolikog opreza da se on graniči sa paranojom. Međutim, svako mora nekad da dođe u situaciju da sa nekim podeli poverljivu informaciju, bilo da je poslovna ili privatna. Lekar je upoznat sa zdravstvenim stanje, advokat sa raznim privatnim i poslovnim temama, isto kao i prevodilac i sudski tumač, ali i razni stručnjaci informacionih tehnologija koji su zaduženi za pravilno očuvanje rada svih sistema na kojima se podaci skladište.



Foto: Pixabay

Ne treba smetnuti s uma da sva ova zanimanja, među kojima su i prevodioci, svakodnevno dolaze u dodir sa tuđim mejlovima, diplomama, dijagnozama, svedočanstvima, ponudama, pismima i da je njima svima to potpuno normalno. Nevezano od zakona i morala, u krajnjoj liniji, baš ih briga šta piše u Vašem mailu. Dok prevode, ne čitaju to zato što ih posebno zanima, već zato da nađu pravu reč na stranom jeziku. Čim završe prevod, zaboraviće šta su čitali, jer ih to stvarno ne zanima. Šta god da piše u bilo kakvom dokumentu, oni su to već sto puta videli. Kakva god da je „Vaša tajna“ niste vi jedini koji ima takvu situaciju, jedini koji sklapaju posao i jedini koji ima neku diplomu. Sve što čitaju u Vašim papirima i čuju na Vašim sastancima, već su čuli kod drugih. Tako da, prevodioci iz prevodilačkih agencija, znaju da su nevidljivi i ne samo da ne smeju da prenose informacije, nego im to ni ne pada na pamet.

Pročitajte još:

- Prevodilačke agencije – prevodioci i sudski tumači za engleski jezik
- Prevodilačka agencija ili samostalni prevodilac – koga pozvati

M. K.