Registruj se
Prijavi se
Zbog čega se mame dece u vrtiću najviše brinu
2019-10-13 15:35:36
Malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga. Kaže stara poslovica. Mamama najmlađe dece ovo se ne čini baš tačnim, jer ipak, svakom je svoja muka najveća. Šalu na stranu, šta je to usled čega su one najčešće zabrinute i da li su njihovi strahovi opravdani?
Foto: Pixabay
Mladi roditelji kojima prvo dete kreće u vrtić, pre svega imaju bojazni kako će ono prihvatiti ovu promenu i kakav će uticaj na njega ona imati. Kada je adaptacija dece u pitanju privatni vrtici sprovode svoju politiku, a državni imaju svoje načine na koje se ona obavlja. Ako mislite da se one suštinski razlikuju, niste u pravu. I u privatnim vrtićima i u državnim, načini na koje će se najlakše prebroditi polazak u vrtić rukovođeni su od strane stručnih osoba sa iskustvom, kao što su psiholozi, pedagozi i vaspitači sa iskustvom. Sve su to oni prošli već više puta, tako da iskustvom sa Vašim detetom nije novina za njih. O ovoj temi već smo pisali tako da kako najlakše prebroditi adaptaciju na vrtić pročitajte ovde. Naročito su zabrinuti roditelji beba koje polaze u jaslice. Svako dete ima svoje osobenosti i nešto po čemu je specifično. Ima usvojene moduse reagovanja na razne situacije, koje roditelju umeju da prepoznaju, ali sredina možda ne. Stoga je saradnja sa vaspitačima u vrtiću od prvog dana – od krucijalnog značaja, kako bi se svaka unapred poznata reakcija pravilno protumačila i kako ne bi dobila drugačiji kontekst. U našim najboljim privatnim vrtićima, roditelji već od prvih dana mogu primetiti da se njihovom detetu posvećuje puna pažnja jer samo osoblje im postavlja pitanja u vezi sa nekim reakcijama koje je primetilo. To mogu biti modeli ponašanja kada je dete pospano, umorno, pred obrok ili kada jednostavno traži pažnju i želi da se zabavi. Usaglašavanje je znak dobrog razumevanja i saradnje.
Pravilna ishrana dece u privatnim vrtićima
Ako ste makar jedno čuli neku od priča koje kolaju da se ne brine mnogo o tome da obroci u vrtiću budu zdravi i raznovrsni, kao i zlonamerne komentare da deca svako jutro jedu paštetu za doručak, koje možete čuti od zlonamernih ljudi uz trač partiju na kafi, sigurno ste i vi zabrinuti šta će vaše dete jesti tokom dana. Od kada krene u vrtić, većina njegovih obroka tokom nedelje upravo će biti u vrtiću, tako da se osnova zdravlja i zdravlje temelji upravo u vrtiću. A vi niste tu i nemate kontrolu nad tim! Ne brinite. Deca u privatnim vrtićima koji imaju licence i koji se ponašaju u skladu sa standardima itekako vode računa o zdravoj i izbalansiranoj ishrani. Detaljno o ishrani dece u privatnim vrticima procitajte ovde. Poenta je da se o svakom obroku pomno brine, a pored toga, deca u društvu nauče i da se samostalno hrane, a i da bolje jedu nego kad su sama sa roditeljima kod kuće.
Foto: Pixabay
Odnos sa vršnjacima u vrtiću
Priča o vršnjačkom nasilju sve je više u medijima i nažalost, sa njima se često susrećemo. Čak i kada su deca predškolskog uzrasta u pitanju, ono među njima može da postoji. Bez obzira što su mali, mogu namerno povređivati jedni druge iz raznih razloga. Zato je u privatnim vrtićima akcenat stavljen na rad u malim grupama, koje ustvari nisu male, nego imaju optimalan broj dece shodno uzrastu. Na taj način, vaspitači imaju mnogo bolju kontrolu nad ponašanjem svakog deteta. Vremenom, kada bolje upoznaju decu, mogu i da predvide nečije neželjeno ponašanje i da ga preduprede. Komunikacija i saradnja sa roditeljima veoma je važna i ako Vam je u bilo kom trenutku signalizirano da Vaše dete pokazuje znake nasilja, nemojte negirati i odbacivati takve tvrdnje, niti pokušavati odmah da ga opravdavate. Porazgovarajte sa stručnim osobama u vrtiću kako biste našli uzroke i rešili problem. Najčešće je deci samo neophodno postaviti granice jer oni ih nemaju prirodno usađene. Ako je dete udarilo drugo dete ili ga počupalo za kosu, to ne znači da sad tu treba od početka tražiti duboki skriveni smisao i razloge. Jednostavno, to možete značiti i da dete još nije naučilo da to nije civilizovan način ponašanja i nije shvatilo da time povređuje drugu osobu koja se tada loše oseća. Takođe treba da shvati da ne treba da radi drugima ono što ne želi da samo iskusi.
Roditelji brinu da li dete pati za njima dok je u vrtiću
Najveću zabrinutost predstavlja pomisao da dete često tuguje za kućom i roditeljima dok je u vrtiću. Svako dete se ponekad seti kuće i plače zato što mama i tata (ili članovi porodice) nisu tu. Ako se ovo dešava u nekoj razumnoj meri, može se svrstati pod okvire normalnog i očekivanog. Ali, ako dete učestalo plače, tužno je i potišteno, onda se ovim dodatno treba pozabaviti. Razloga može biti puno. Možda nije spremno za vrtić, a sa druge strane možda postoji nešto u toj sredini što mu ne odgovara i na šta ne može da se navikne. Tada treba reagovati i videti šta je to i kako da se situacija reši. Iskren odnos vaspitača i kolektiva sa roditeljima je najvažniji. Ako dete previše plače i nedostaje mu kuća, a vaspitači to prikrivaju, onda nastaje veliki problem. Situacija se nastavlja, roditelji ne reaguju jer ni ne znaju da postoji problem, a ostaje dete koje pati. Zato treba biti pažljiv pri izboru predškolske ustanove za svog mališana. Kada odaberete onu koju vode ljudi koji pre svega vole svoj posao i svim silama nastoje da deci pruže sve najbolje i najkvalitetnije, svakako budite što više uključeni u svakodnevni rad. Nemojte ubrzavati period adaptacije i boravite sa detetom prvih dana u vrtiću, ako se tako dogovorite sa osobljem. Kasnije, pratite i pomno slušajte i dete, a i vaspitače ako Vam ukažu da je neraspoloženo. Poverenje u kvalitet vaspitno-obrazovne ustanove svakako mora da postoji od prvog dana, zato, pažljivo birajte.
M. K.
Foto: Pixabay
Mladi roditelji kojima prvo dete kreće u vrtić, pre svega imaju bojazni kako će ono prihvatiti ovu promenu i kakav će uticaj na njega ona imati. Kada je adaptacija dece u pitanju privatni vrtici sprovode svoju politiku, a državni imaju svoje načine na koje se ona obavlja. Ako mislite da se one suštinski razlikuju, niste u pravu. I u privatnim vrtićima i u državnim, načini na koje će se najlakše prebroditi polazak u vrtić rukovođeni su od strane stručnih osoba sa iskustvom, kao što su psiholozi, pedagozi i vaspitači sa iskustvom. Sve su to oni prošli već više puta, tako da iskustvom sa Vašim detetom nije novina za njih. O ovoj temi već smo pisali tako da kako najlakše prebroditi adaptaciju na vrtić pročitajte ovde. Naročito su zabrinuti roditelji beba koje polaze u jaslice. Svako dete ima svoje osobenosti i nešto po čemu je specifično. Ima usvojene moduse reagovanja na razne situacije, koje roditelju umeju da prepoznaju, ali sredina možda ne. Stoga je saradnja sa vaspitačima u vrtiću od prvog dana – od krucijalnog značaja, kako bi se svaka unapred poznata reakcija pravilno protumačila i kako ne bi dobila drugačiji kontekst. U našim najboljim privatnim vrtićima, roditelji već od prvih dana mogu primetiti da se njihovom detetu posvećuje puna pažnja jer samo osoblje im postavlja pitanja u vezi sa nekim reakcijama koje je primetilo. To mogu biti modeli ponašanja kada je dete pospano, umorno, pred obrok ili kada jednostavno traži pažnju i želi da se zabavi. Usaglašavanje je znak dobrog razumevanja i saradnje.
Pravilna ishrana dece u privatnim vrtićima
Ako ste makar jedno čuli neku od priča koje kolaju da se ne brine mnogo o tome da obroci u vrtiću budu zdravi i raznovrsni, kao i zlonamerne komentare da deca svako jutro jedu paštetu za doručak, koje možete čuti od zlonamernih ljudi uz trač partiju na kafi, sigurno ste i vi zabrinuti šta će vaše dete jesti tokom dana. Od kada krene u vrtić, većina njegovih obroka tokom nedelje upravo će biti u vrtiću, tako da se osnova zdravlja i zdravlje temelji upravo u vrtiću. A vi niste tu i nemate kontrolu nad tim! Ne brinite. Deca u privatnim vrtićima koji imaju licence i koji se ponašaju u skladu sa standardima itekako vode računa o zdravoj i izbalansiranoj ishrani. Detaljno o ishrani dece u privatnim vrticima procitajte ovde. Poenta je da se o svakom obroku pomno brine, a pored toga, deca u društvu nauče i da se samostalno hrane, a i da bolje jedu nego kad su sama sa roditeljima kod kuće.
Foto: Pixabay
Odnos sa vršnjacima u vrtiću
Priča o vršnjačkom nasilju sve je više u medijima i nažalost, sa njima se često susrećemo. Čak i kada su deca predškolskog uzrasta u pitanju, ono među njima može da postoji. Bez obzira što su mali, mogu namerno povređivati jedni druge iz raznih razloga. Zato je u privatnim vrtićima akcenat stavljen na rad u malim grupama, koje ustvari nisu male, nego imaju optimalan broj dece shodno uzrastu. Na taj način, vaspitači imaju mnogo bolju kontrolu nad ponašanjem svakog deteta. Vremenom, kada bolje upoznaju decu, mogu i da predvide nečije neželjeno ponašanje i da ga preduprede. Komunikacija i saradnja sa roditeljima veoma je važna i ako Vam je u bilo kom trenutku signalizirano da Vaše dete pokazuje znake nasilja, nemojte negirati i odbacivati takve tvrdnje, niti pokušavati odmah da ga opravdavate. Porazgovarajte sa stručnim osobama u vrtiću kako biste našli uzroke i rešili problem. Najčešće je deci samo neophodno postaviti granice jer oni ih nemaju prirodno usađene. Ako je dete udarilo drugo dete ili ga počupalo za kosu, to ne znači da sad tu treba od početka tražiti duboki skriveni smisao i razloge. Jednostavno, to možete značiti i da dete još nije naučilo da to nije civilizovan način ponašanja i nije shvatilo da time povređuje drugu osobu koja se tada loše oseća. Takođe treba da shvati da ne treba da radi drugima ono što ne želi da samo iskusi.
Roditelji brinu da li dete pati za njima dok je u vrtiću
Najveću zabrinutost predstavlja pomisao da dete često tuguje za kućom i roditeljima dok je u vrtiću. Svako dete se ponekad seti kuće i plače zato što mama i tata (ili članovi porodice) nisu tu. Ako se ovo dešava u nekoj razumnoj meri, može se svrstati pod okvire normalnog i očekivanog. Ali, ako dete učestalo plače, tužno je i potišteno, onda se ovim dodatno treba pozabaviti. Razloga može biti puno. Možda nije spremno za vrtić, a sa druge strane možda postoji nešto u toj sredini što mu ne odgovara i na šta ne može da se navikne. Tada treba reagovati i videti šta je to i kako da se situacija reši. Iskren odnos vaspitača i kolektiva sa roditeljima je najvažniji. Ako dete previše plače i nedostaje mu kuća, a vaspitači to prikrivaju, onda nastaje veliki problem. Situacija se nastavlja, roditelji ne reaguju jer ni ne znaju da postoji problem, a ostaje dete koje pati. Zato treba biti pažljiv pri izboru predškolske ustanove za svog mališana. Kada odaberete onu koju vode ljudi koji pre svega vole svoj posao i svim silama nastoje da deci pruže sve najbolje i najkvalitetnije, svakako budite što više uključeni u svakodnevni rad. Nemojte ubrzavati period adaptacije i boravite sa detetom prvih dana u vrtiću, ako se tako dogovorite sa osobljem. Kasnije, pratite i pomno slušajte i dete, a i vaspitače ako Vam ukažu da je neraspoloženo. Poverenje u kvalitet vaspitno-obrazovne ustanove svakako mora da postoji od prvog dana, zato, pažljivo birajte.
M. K.
