Sudski tumač za poljski jezik Novi Beograd

Poljski jezik (polj. język polski, polszczyzna) zajedno sa jezicima: češkim, slovačkim, pomeranskim (za čiji se dijalekt kašupski često misli da je dijalekt poljskog jezika), dolnjolužičkim, gornjolužičkim i sa izumrlim polapskim jezikom spada u grupu zapadnoslovenskih jezika, koji su deo indoevropskih jezika. Poljski je maternji jezik oko 50 miliona ljudi na svetu, od toga uglavnom ljudima u Poljskoj i među Poljacima koji žive van granica Poljske. Poljski jezik je nastao od praindoevropskog jezika. U najvažnije rane izmene spada indoevropska palatalizacija. Nekadašnje mekano k, kh, g, gh je u satem jezicim kao što je prabaltičkoslovenski, prešlo u s i z, dok je u kentum jezicima, kao što su latinski i germanski jezici prešlo u w, k i g. U praslovenskom jeziku svi zatvoreni slogovi su prešli u otvorene. To je imalo za posledicu nastajanje novih nosnih samoglasnika i nastajanje razlika u dužini samoglasnika. Takođe se uobličila opozicija mekih i tvrdih suglasnika U poljskom jeziku slogotvorno r i l je prešlo u samoglasnike + r ili u odgovarajuće l. Takođe je nastupio nestanak homonima, a mnogi meki samoglasnici su prešli u tvrde, npr mekano r je prešlo u ż (piše se rz). Mnogo mekih suglasnika gubi mekoću u izgovoru (npr meko w na kraju u nazivima tipa Wrocław, u zavisnim slučajevima i dalje ostaje meko- we Wrocławiu). Savremeni poljski jezik je nastao od dijalekata koji se koriste u Velikopoljskoj (Wielkopolska) i Malopoljskoj (Małopolska) u manjem stepenu u Mazovšu (Mazowsze) i u drugim regionima.