Registruj se
Prijavi se
Alergologija Zemun
ALERGIJE i ALERGOLOGIJA.
Alergološke probe i terapija za respiratorne alergije.
KADA SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU RESPIRATORNE ALERGIJE?
Uzorci alergije su najčešće osetljivost na različite vrste polena, kao što su poleni lipe, topole ili trave.
Pošto je najveća izloženost ovim alergenima upravo u proleće, tada se i najviše javljaju simptomi respiratornih alergija poput zapušenog nosa, curenja iz nosa, kijanja, suvog kašlja, kašlja sa iskašljavanjem sekreta, promuklosti, sviranja u grudima ili osećaja nedostatka vazduha.
Neretko može doći i do pravih napada bronhijalne astme, koji zahtevaju brz i hitan smeštaj u bolnicu uz primenu intenzivnog lečenja sa kiseonika.
Kako bi odredili na šta je tačno pacijent alergičan, vršimo tzv.
“kožne probe”.
Kožne probe se rade pomoću specijalno pripremljenih, laboratorijskih, alergena kao što su poleni, kućna prašina, grinje ili duvan.
Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon kraćeg čekanja, proverava se da li na koži postoji reakcija.
Ukoliko je pacijent osetljiv na neki od primenjenih alergena, koža će pokazati crvenilo.
KAKO SE LEČE RESPIRATORNE ALERGIJE?
Kod respiratornih alergija moguća su 2 tipa lečenja – lečenje same alergije ili njenih simptoma.
Lečenje alergije se vrši lekovima iz grupe antihistaminika dok se kod simptoma najčešće primenjuju kapi za nos, pumpice i aerosoli za nos.
Složenost respiratornih alergija se ogleda u tome što se osoba ne može poštedeti izloženosti alergenima jer su oni svuda oko nas.
Alergološke probe i terapija za respiratorne alergije.
KADA SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU RESPIRATORNE ALERGIJE?
Uzorci alergije su najčešće osetljivost na različite vrste polena, kao što su poleni lipe, topole ili trave.
Pošto je najveća izloženost ovim alergenima upravo u proleće, tada se i najviše javljaju simptomi respiratornih alergija poput zapušenog nosa, curenja iz nosa, kijanja, suvog kašlja, kašlja sa iskašljavanjem sekreta, promuklosti, sviranja u grudima ili osećaja nedostatka vazduha.
Neretko može doći i do pravih napada bronhijalne astme, koji zahtevaju brz i hitan smeštaj u bolnicu uz primenu intenzivnog lečenja sa kiseonika.
Kako bi odredili na šta je tačno pacijent alergičan, vršimo tzv.
“kožne probe”.
Kožne probe se rade pomoću specijalno pripremljenih, laboratorijskih, alergena kao što su poleni, kućna prašina, grinje ili duvan.
Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon kraćeg čekanja, proverava se da li na koži postoji reakcija.
Ukoliko je pacijent osetljiv na neki od primenjenih alergena, koža će pokazati crvenilo.
KAKO SE LEČE RESPIRATORNE ALERGIJE?
Kod respiratornih alergija moguća su 2 tipa lečenja – lečenje same alergije ili njenih simptoma.
Lečenje alergije se vrši lekovima iz grupe antihistaminika dok se kod simptoma najčešće primenjuju kapi za nos, pumpice i aerosoli za nos.
Složenost respiratornih alergija se ogleda u tome što se osoba ne može poštedeti izloženosti alergenima jer su oni svuda oko nas.
ALERGOLOGIJA.
Alergije se javljaju kada imuni sistem coveka reaguje na stranu materiju kao što su polen, pčelinji otrov ili dlaka kucnih ljubimaca.
Imuni sistem coveka produkuje supstance poznate kao antitela.
Neka od tih antitela štite organizam od neželjenih osvajača koji bi mogli da dovedu do bolesti ili da izazovu infekciju.
Kada neka osoba ima alergije, njen imuni sistem produkuje antitela koja identifikuju određeni alergen kao nešto štetno, iako to nije.
Kada se dođe u kontakt s alergenom, reakcije imunološkog sistema coveka može da izazove zapaljenjsku reakciju vaše kože, sinusa, disajnih puteva ili gastrointestinalnog trakta.
Ozbiljnost alergija varira od osobe do osobe, a može biti u rasponu od manjih iritacija do anafilaksije – hitnog stanja potencijalno opasnog po život.
Većina alergija se ne može izlečiti, jer klasicna alopatska medicina jos uvek nema efikasan odgovor na ovaj izazov,narocito kad se radi o terapiji, a broj tretmana može da pomogne i olakša simptome alergije.
Alergije se javljaju kada imuni sistem coveka reaguje na stranu materiju kao što su polen, pčelinji otrov ili dlaka kucnih ljubimaca.
Imuni sistem coveka produkuje supstance poznate kao antitela.
Neka od tih antitela štite organizam od neželjenih osvajača koji bi mogli da dovedu do bolesti ili da izazovu infekciju.
Kada neka osoba ima alergije, njen imuni sistem produkuje antitela koja identifikuju određeni alergen kao nešto štetno, iako to nije.
Kada se dođe u kontakt s alergenom, reakcije imunološkog sistema coveka može da izazove zapaljenjsku reakciju vaše kože, sinusa, disajnih puteva ili gastrointestinalnog trakta.
Ozbiljnost alergija varira od osobe do osobe, a može biti u rasponu od manjih iritacija do anafilaksije – hitnog stanja potencijalno opasnog po život.
Većina alergija se ne može izlečiti, jer klasicna alopatska medicina jos uvek nema efikasan odgovor na ovaj izazov,narocito kad se radi o terapiji, a broj tretmana može da pomogne i olakša simptome alergije.
ALERGOLOGIJA - EGZAKTA MEDIKA
Alergologija se prevashodno bavi posledicama odbrambenih
reakcija organizma na prisustvo različitih alergena u vazduhu ili
namirnicama, a koje se mogu manifestovati kao respiratorne
smetnje, smetnje sa varenjem ili kožne promene.
