Mirandre

Prirodno je da jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom odabira doma za stare bude njegov izgled i opremljenost. Poznato je da je poslednjih godina porasla potreba za smeštajem starijih lica koja ne mogu samostalno da se staraju o sebi i zato je otvoreno više domova koji će im pružiti utočište. Osim smeštaja i ishrane, tu je uključena i konstanta zdravstvena zaštita i nega.

Bakama i dekama koji su došli u godine u kojima zdravlje počinje da posustaje, zahtevaju posebnu pažnju. To im pružaju privatni staracki domovi koji nude sve što je potrebno da oni butu zbrinuti 24 časa tokom 7 dana u nedelji. Osim zbrinjavanja, tu je isapekt društvenog života, koji je kod mnogih stariji ljudi, nažalost, veoma siromašan. Radi se o tome da dok su bili mlađi, možda nisu imali dovoljno vremena z adruženje jer su radili. Sada, kada su ostarili i maju vremena na pretek, može se desiti da nemaju s kim da ga provedu. Mladi su pretrpani obavezama, a neki nisu tu. Oni koji još imaju sreću da imaju kraj sebe svog životnog saputnika, imaju i sa kom sve da dele. Ali, ima i onih koji su ostali sami. Njima je potrebno da sa nekim popričaju, podele svoja osećanja ili jednostavno se druže, gledajući TV, igrajući karte, šah ili neku društvenu igru, a kada je lepo vreme, šetajući se napolju.

Foto: Pixabay

Već je bilo reči o tome kakve sobe i zajedničke prostorije u staračkim domovima treba da budu i na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom izbora, ali svakako veoma je važno i da spoljašnje okruženje doma za stare bude zadovoljavajuće. Zato što, tokom lepih sunčanih dana i prolećno-letnje sezone nema ništa lepše i prijatnije od boravka na svežem vazduhu, okružen zelenilom i prirodom. Od vrste doma za stare zavisi i kakvo će biti okruženje. Bolje rečeno, ono zavisi od lokacije na kojoj se dom nalazi. Oni koji su u gradskom jezgru ne mogu biti okruženi prostranim parkovima poput domova koji su u manjim prigradskim mestima, na selima ili na periferiji. Domovi u najurbanijim centralnim gradskim zonama komšenzuju nedostatak zelenih površina prostranim terasama. Da li je to dovoljno? Reč terasa asocira na skučen prostor, ali šta ako je reč o terasi koja je veoma porstrana i zauzima krov neke zgrade ili etaže? Onda je to druga priča. Ovakve terase mogu imati površine od sto i više kvadrata, a kada se na njima nađete pored stolova i stolica za sedenje ima dovoljno mesta i fudbal da se igra. U ovakvim prilikama terasa je praktično zamena za dvorište. I u centru ima naselja sa velikim, višespratnim kućama. Vlasnici staračkih domova, kada su birali prostor, prvo su gledali na ovakvim lokacijama jer, one ne samo da su idealne što se veličine prostora i dvorišta tiče, već su i uglavnom u mirnim ulicama gde ima veoma malo saobraćaja, a samim tim i buke koja bi smetala starijima.
Dvorišta ovakvih gradskih kuća lepo su uređena. Imaju baštenski nameštaj kako bi se tu mogla piti kafa ili čaj, a ako je moguće i servirati obroci. Okružena su zelenilom, drvećem i rastinjem kako bi i u toplijim danima pružila osveženje i osećaj da ste negde daleko u prirodi, a ne u gradskom jezgru. Kako su kuće u kojima su smešteni domovi za stare mahom u mirnijim ulicama, nema ni buke od saobraćaja.

Međutim, ko voli da bude okružen prostranstvom koje može biti toliko da pogled seže u daljinu do horizonta, možda bi trebalo da razmisli o domu za stare koji je izvan grada. Naročito domovi koji su u ravnici imaju mogućnost da iz njihovih prostranih dvorišta pogled puca u nezamislive daljine. Neki su napravili prave parkove umesto klasičnih dvorišta. To stanovnicima pruža osećaj slobode i eliminiše osećanje skučenosti. Kako mnogi od njih retko izlaze van granica doma za stare, veoma je važno da se u njemu ne osećaju zarobljeno na malom prostoru. Neki od starijih stanovnika su slabije pokretni. Da bi se šetali i prešli s jednog kraja dvorišta na drugo, potrebna im je hodalica, štap ili invalidska kolica. Njima mnogo znači da mogu bar malo da osete svežinu prirode u okviru koje mogu neometano da se kreću. Kada bi stalno bili u nekom stanu, moglo bi da se desi da nema ko da im pomogne da izađu napolje kad god požele, jer osobe koje bi se starale o njima u tim uslovima ne bi smatrale da je to prioritet. A oni su zaslužili da pored zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, zadovolje i potrebu za kretanjem, izlaskom na otvoreno i promenom sredine.

Svaki starački dom trebalo bi da ima zelenu površinu u svom okruženju. Pošto starije osobe koje su u domu tokom čitavog dana, ne bi smele bez nadzora da izlaze napolje. Ima onih koji pate od demencije. Može da se desi da odlutaju negde i izgube se. Svakako njih treba nadzirati kako ne bi sebe dovele u tako neku opasnost. S druge strane, treba im sloboda kretanja, kao svim ljudima. Činjenica da su došli u godine za koje ponekad vezuje propadanje moždanih funkcija koje rezultira u narušenim kognitivnim sposobnostima, ne daje nikom za pravo da tu osobu lišava slobode. Treba joj pružiti najbolje moguće uslove i sačuvati njeno dostojanstvo. Boravak u prirodi, gde je oko vas mir, tišina, zelenilo i cvrkut ptica, dokazano veoma povoljno deluje na psihu. Sat, dva u ovakvom okruženju smanjuje tenziju i stres. Kod starijih osoba nekad se javlja anksioznost i depresija. Nekad su ova oboljenja povezana sa nekim drugim, a nekad se javljaju samostalno. U cilju da se na mentalno zdravlje deluje pozitivno i blagotvorno, preporučljivo je da osoba bude u mirnom okruženju. Najveći mir i pozitivnu energiju donosi vreme provedeno u prirodnom ambijentu. Na ovaj način neposredno se utiče i na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i umanjenje tegoba izazvane raznim stanjima i oboljenjima koja obično prate pozne godine.

Vrtovi pri staračkim domovima, bilo da su manjih ili veći površina trebalo bi da budu oplemenjeni. Savet vlasnicima domova je da u tu svrhu angažuju, makar studente hortikulture, koji će dati sve od sebe da njihovi prvi radovi budu odlični, a dom će dobiti profesionalno dekorisan i osmišljen ambijent u kome će uživati stanovnici, osoblje i posetioci.

Pročitajte još:

- Humanitarni rad u staračkom domu
- Dom za stare kao velika porodica

M. K.