Mirandre

Potražnja za mestom u staračkom domu ne jenjava. Istražujemo kakve stručne kvalifikacije imaju osobe koje se direktno brinu o starima. Pored stručnosti, kakve kvalitete bi trebalo da ima osoba zadužena za gerontološko zbrinjavanje.

Ustanova socijalne zaštite za smeštaj starih i odraslih osoba mora da ispunjava određene uslove što se tiče mnogih stavki. Između ostalog, tu su i pravilnici vezani za osoblje koje je zaposleno. Privatni staracki domovi vode računa ko su osobe koje će biti direktno zadužene za brigu o stanovnicima doma. Od selekcije osoblja direktno zavisi kvalitet usluge doma. Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje. Domovi za smeštaj i negu starijih lica su, pre svega, privatne ustanove, koje itekako moraju da vode računa o svojim klijentima i svim aspektima koji utiču na kvalitet i zadovoljstvo korisnika. Kako je konkurencija velika, jedini i pravi način da opstanu je da uvek idu korak napred.

Što se osoblja tiče, pravila postoje. Ali, šta je to što se odnosi na izbor, odnosno kojim kriterijumima vlasnici i direktori staračkih domova treba da se rukovode prilikom selekcije? Faktora koji utiču na izbor ima više. Prvi od njih trebalo bi da bude stručnost. Naime, briga o starijim osobama, na neki način može se uporesiti sa brigom o najmlađima. Za njeno pravilno sprovođenje potrebna su znanja iz medicine. Sličnost se ogleda i u tome što je reč o osobama koje nisu u stanju samostalno da vode računa o sebi. Neki stanovnici domova za stare i dalje su pokretni i većinu stvari mogu da obavljaju bez ičije asistencije. Njima je možda veći problem očuvanost mentalnog zdravlja. Mnoga oboljenja vezuju se za staračko doba. Jedno od njih je staračka demencija. Osobe koje od nje pate nekada mogu biti fizički snažne. To je u neku ruku dobro, ali s druge strane, može biti opasno. Demencija i senilnost su oboljenja koja imaju mnoge varijete. Postoji podela među njima koja se vrši na osnovu dijagnoze koju postavlja neurolog. Detaljnija dijagnostička ispitivanja utvrđuju koliko je bolest uznapredovala. Moždana oboljenja ovog tipa su, na žalost, progresivna. To znači da se ne mogu izlečiti ili vratiti u neko pređašnje stanje, već da idu svojim tokom i postepeno napreduju. Ono što savremena medicina može da ponudi jeste terapija novije generacije, uz pomoć koje se utiče na zaustavljanje i usporavanje napretka neuroloških oboljenja mozga. Nadamo se da će u budućnosti doći do napretka na ovom polju i da će se naći neko novo, možda čak i revolucionarno rešenje koje će pomoći ovakvim pacijentima. Demencija nije samo bolest starih ljudi, već može biti nus-pojava nekih težih hroničnih i neizlečivih bolesti. Međutim, opšte je poznato da se ona mahom vezuje za starost. Ipak, treba naglasiti da demencija nije obavezan pratilac starosti. Ako je starija osoba dementna, često možemo čuti od laika da je to normalno. Međutim, to se ne smatra normalnim, već patološkim stanjem. Nasuprot toga, svedoci smo da ima puno ljudi koji su zagazili u veoma duboku starost, a da uopšte nisu dementni i da su u svakom trenutku potpuno bistrog uma. Neurolozi imaju posebne testove koje vrše prilikom pregleda pacijenta kako bi utvrdili stepen demencije. Postavljaju niz pitanja, koja su osmišljena i poređana tako da osoba ne može prikriti svoje stanje ili dati lažnu sliku. Na osnovu odgovora, kao i na osnovu kompletnog neurološkog pregleda, postavlja se dijagnoza. Problem sa demencijom je što je treba razumeti sa medicinske tačke gledišta. U staračkim domovima, veći procenat stanovnika pati od manje ili više izražene demencije. Medicinske sestre i negovateljice koje tokom čitavog radnog vremena vode brigu o njima, imaju dovoljno znanja, tj. stručne su da prepoznaju znake demencije, anksioznosti i slično. Njihova reakcija podrazumeva pravilnu trijažu. Medicinske sestre i tehničari koji su zaposleni u privatnim staračkim domovima rade posao u struci jer su bake i deke koji su smešteni u domu, ustvari u većoj meri pacijenti. Pravilna trijaža podrazumeva da medicinsko osoblje zna kako treba da reaguje u svakom trenutku i da za njega nema situacija u kojima ne zna kako da se snađe. Stručnost je neophodna kako bi se prepoznali kritični momenti i kako bi se oni razlikovali od uobičajenih simptoma. Lekari prepisuju terapiju, a medicinske sestre su tu da prepoznaju kada nešto nije u redu i kada treba pozvati lekara ili hitnu pomoć. Neki lekovi, kao što su npr. lekovi za umirenje ponekad se daju po potrebi. Lekar određuje kad i kako, i koje doze treba primenjivati. Jasno je da ovo nije jednostavno i da treba vladati situacijom u svakom trenutku. Ako pacijent boluje od još nekih bolesti, kao što su, na primer kardio-vaskularna oboljenja i ima npr. povišen krvni pritisak, onda terapija podrazumeva uzimanje prepisanih lekova i za snižavanje pritiska. Kombinovanje lekova je nešto što može isključivo lekar specijalista da prepiše i odobri.

Foto: Pixabay

Priča o staračkim domovima s medicinskog aspekta ili priča o stanovnicima doma kao o pacijentima, nimalo nije preuveličana. Činjenica je da su u domovima stariji ljudi kojima je svima na neki način načeto zdravlje. Bilo mentalno, bilo fizičko, a pojedinima i jedno i drugo. Upravo to je često i razlog zašto se porodice odlučuju da smeste baku ili deku u dom za stare. Tamo se podrazumeva da je medicinski nadzor tokom 24 sata prisutan. Jasno je stoga, da osoblje koje radi u domu i neguje stanovnike – osoblje medicinske struke koje čine: medicinske sestre i tehničari, bolničarke i negovateljice. Postoje i posebni smerovi koji se izučavaju a namenjeni su stručnom osposobljavanju za gerontologiju.

Što se tiče lekara, domovi imaju svoje lekare opšte prakse. Ovako je u najvećem procentu slučajeva, a što se tiče lekara specijalista oni se pozivaju po potrebi. Kada se uoči potreba za specijalističkim pregledom porodica bira da li će dovesti svog lekara ili će se odlučiti za lekara po preporuci doma. Starijim osobama u domovima najčešće su potrebni pregledi: neurologa, kardiologa, reumatologa, urologa ili gastroenterologa… specijalistički pregledi u mnogim domovima nisu uračunati u cenu staračkog doma i oni se dodatno naplaćuju. Zato porodica ima izbor za kog lekara će se odlučiti i nije u obavezi da uzima usluge lekara kog dom preporučuje zato što sa njim sarađuje. Ovako je u mnogim domovima, ali neki imaju posebnu politiku, tj. imaju i preglede specijaliste koji su uračunati u cenu. zato se o tome treba detaljno raspitati prilikom biranja staračkog doma.

Da se vratim na temu, a to su kriterijumi za izbor osoblja koje radi u staračkim domovima. Pored stručnosti i obučenosti iz oblasti gerontologije i nege bolesnika, sledeća stavka je iskustvo. Kada se u potrazi za poslom pomena iskustvu, mnogi prevrću očima jer svi isto misle. Svugde se traži iskustvo, što mladima ne ide u prilog. Kako da steknu iskustvo, kad niko neće da ih zaposli dok ga nemaju. Međutim, prednost mladih je velika energija i entuzijazam koji neki stariji zaposleni s godinama gube. Formula koja čini spoj mladalačke energije i iskustva starijih kolega je odličan recept. Vlasnici staračkih domova ne treba da se plaše da u svoj stručni tim uvrste i nekog ko je mlad i na početku karijere. Uz nju ili njega ići će neko stariji i iskusniji od koga će naučiti kako se radi. Starije kolege imaće svesrdnu pomoć mlađih koji žele brzo sve da nauče i da budu potpuno samostalni. Godine im daju energiju i polet, a posao će lako savladati. Mladost nosi sa sobom neku posebnu snagu, a i starije osobe koje su stanovnici doma vole da su u društvu mladih. Tako da, savet je da tim bude kombinovan i da postoji ravnoteža što se tiče mladosti i iskustva.

Kakva je neko osoba je možda najvažniji kriterijum koji utiče na izbor kandidata. Ovo pravilo ne važi samo za zapošljavanje u domovima za stare, već za bilo koju poziciju i bilo koju delatnost. Vredne, poštene i iskrene osobe treba birati u tim doma za stare kako bi se postigao cilj, a to je da svi budu zadovoljni rezultatima i kvalitetnom uslugom. Osobe vedrog duha, koje su ponekad glasnije, takođe su dobri kandidati za rad u domu. One svojom pozitivnom energijom pokreću svet koji je sam po sebi, ponekad usporen i umrtvljen. Osim stručne nege, starijim osobama treba vedrinom i radošću ispuniti dane. To mogu osobe koje su takve po prirodi, treba izbegavati namćore, bez obzira da li ispunjavaju sve druge uslove vezane za stručnost i iskustvo. Niko ne voli da gleda namrgođena i ljutita lica, a pogotovo osobe koje su se odvojile od svojih vlastitih domova. Stanovnici doma nekad nisu dobre volje, depresivni su i nostalgični. Zaposleni su ti koji malim gestovima, toplim rečima ili nekom veselom šalom mogu da ih razgale. To mnogo znači.

Važno je napomenuti i da domovi za stra treba da vode računa o broju zaposlenih kako se suviše veliki kapacitete posla ne bi delio na mali broj ljudi. Tako se prave propusti i gubi se kvalitet. Kada ima više zaposlenih i kad je organizacija dobra, tako da se tačno zna ko, šta, kad i kako radi, onda uspeh u poslu ne može da izostane.

Pročitajte još:

- Saveti za unapređenje staračkih domova
- Zdravstvena zaštita u domovima za stare

M. K.