Registruj se
Prijavi se
Kreativne ideje iz privatnih vrtića 7 – lutkarsko pozorište
2020-01-14 23:38:45
Vraćamo se našem serijalu koji je posvećen kreativnim idejama iz privatnih vrtića, koje sami možete primeniti kao roditelj u druženju sa svojom decom ili ih možete iskoristiti ako ste vaspitač ili ste zaduženi za osmišljavanje aktivnosti i kreiranje programa rada u nekoj predškolskoj ustanovi. Neke ideje su uz manje ili veće prilagođavanje, primenjive i na decu mlađeg školskog uzrasta.
Foto: Pixabay
Do sada smo se dotakli tema koje imaju veze sa prirodnim naukama, razvojem jezika, govora i lepog izražavanja i sa umetnošću. Kako su privatni vrtici nepresušan izvor novih ideja, nastavljamo u umetničkom duhu i bavimo se pozorištem. Ne bilo kakvim pozorištem, već lutkarskim predstavama. Dramska umetnost ima veliku vrednost kao alat koji se koristi za podsticaj razvoja mašte, kreativnosti, inventivnosti, govora, pokreta, emocija i još mnogo toga kod dece. Odlazak u dečije pozorište ili gostovanje neke pozorišne trupe jedna su od omiljenih dečijih aktivnosti. Predstave doživljavaju kao igru, koja ih zabavlja, a nisu ni svesni da su kroz njih mnogo toga naučili. Da li je neophodno da ih izvode profesionalni glumci? Naravno da nije. Akteri mogu biti vaspitači ili sama deca.
Vaspitači nam kažu da je dramska umetnost i organizovanje pozorišnih predstava veoma zahvalna aktivnost jer ona uključuje mnogo toga. Pre svega, ako se predstava organizuje u vrtiću u okviru neke priredbe koja se priređuje za roditelje, onda joj prethodni niz pripremnih radnji. Svaka je podjednako izazovna i inspirativna. Pravljenje scenografije zahteva posebne veštine koje se sastoje od crtanja, slikanja i korišćenja svega što je na raspolaganju počevši od nameštaja u vrtiću, preko igračaka, svezaka, olovaka, pa sve do tkanina i zavesa. Najvažnije je da je neizostavni sastavni element, bez kog se nikad ne može upravo mašta. Kada dođemo do osmišljavanja i pravljenja kostima tu tek počinje prava zabava. Naročito u srednjim i starijim grupama zastupljena je praksa da su deca što više uključena u ceo proces. Bez obzira da li je reč o predstavi koju deca izvode samo za svoje drugare iz grupe ili iz drugih grupa, ili su u publici roditelji, braća, sestre, bake i deke, nije poenta da se teži nekoj vrhunskoj produkciji i da se roditeljima nameću obaveze pravljenja, nabavljanja i šivenja specijalnih kostima ili montiranje scenografije. Čak i da sam vrtić preuzme sve na sebe i pripremi, gubi se deo koji deci mnogo znači, a to je da su ona sama napravila baš sve, uz pomoć vaspitača naravno. Stoga je mnogo bolje i korisnije zadati roditeljima samo jednostavne početne zadatke, a to je na primer, da daju deci nešto od garderobe ili neku tkaninu koja im ne treba, pa da to bude polazna tačka za osmišljavanje kostima. Pre svega, treba izabrati temu predstave, da li je to neka dobro poznata bajka ili priča ili će je grupa sama smisliti. Ako je ovo drugo u pitanju, onda smo postali i scenaristi. Ovakav rad se slobodno može nazvati projektom (reč koju mnogi ne vole zbog pogrešne upotrebe, ali ovde je upotreba adekvatna). Deca mogu da dobiju uloge, ili da sama budu mali režiseri koji će odabrati ko će šta da glumi. Sama mogu da osmisle zaplet priče oslanjajući se na nešto što već znaju. Mogu davati predloge za zaplet i rasplet i sama osmišljavati dijaloge. Improvizacija je uvek dozvoljena.
Ali šta je sa drugom vrstom pozorišta u kojoj se glumci na sceni ne vide, već samo čuju. Predstavljaju ih lutke koje mogu biti zaista lutke, plišane igračke ili jednostavno čarape. Kompleti za lutkarska pozorišta mogu se naći u prodavnicama igračaka. Oni sadrže likove iz basni i bajki koji su veoma verno predstavljeni, a mogu se navući na ruku. Tu je i zavesa sa paravanom iza koje se kriju glumci. Međutim, nije neophodno da kupujete ove komplete, možete ih sami lako napraviti. Za to vam nije potrebni ni puno vremena, a ni posebne veštine. Pogledajte oko sebe. Svašta od onog što već posedujete možete privremeno iskoristiti u tu svrhu. Ako ste roditelj koji hoće da zabavi svog mališana ne morate imati specijalan paravan sa zavesom, već ga možete improvizovati od stola i stolica na koji ćete staviti prekrivač ili čaršav. Isto važi i za vaspitače u vrtiću. Tu se doduše isplati napraviti neku scenu koja bi se mogla iznova koristiti. Već pomenuti kompleti koji se mogu kupiti u prodavnici mogu da se koriste i u vrtiću, ali su dosta malih dimenzija i stoga su pogodniji za kućnu upotrebu. Za grupu dece bolje je da je scena većih dimenzija kako bi više aktera moglo da se uključi istovremeno. Neki kutak u prostoriji može da se pretvori u scenu jednostavnim dodavanjem zavesa. Može se napraviti i uzdignuta bina. Neki prostori sami po sebi već imaju neke niše koje su iznad nivoa ostatka prostorije i naprosto vape za zavesom jer toliko asociraju na scenu da se ništa drugo tu ne može ni zamisliti. Ako imate takav prostor iskoriste ga, a nije ni skupo da ga sami napravite. Pored zavese, za lutkarsko pozorište potrebno je imati i, već pomenuti, paravan koji treba da bude dovoljno visko da se iza njega komotno sakriju i odrasli glumci, a ne samo deca. Dakle, pokretni paravan i zavesa i imamo skoro gotovu scenografiju. Pozadina može biti napravljena tako da se lako menja i adaptira u odnosu na temu. Na primer to bi mogao biti zid koji je pomoću posebne boje pretvoren u školsku tablu. O tome više možete pročitati u tekstu o slikanju i crtanju po zidovima vrtića koji je deo ovog serijala. Tako možete za svaku priliku nacrtati scenografiju. Ako je u pitanju basna, deca mogu da nacrtaju šumu itd.
Same lutke mogu biti plišane igračke. One se mogu iskoristiti kao takve ili ako imate više vremena i volje da to uradite možete stare plišane igračke preraditi tako da mogu da se drže kao lutkarske – ili na štapićima ili da mogu da se navuku na ruku. Varijanta u kojoj se šaka ne vidi verodostojnija je i deci se više dopada jer stvara iluziju stvarnog lika, a ne lutke koju neko drži. Ako ne znate sami kako to da napravite ili jednostavno nemate za to vremena, nudimo vam i sjajnu instant varijantu koju možete primeniti odmah sad. To su čarape. Lako se navuku na ruke, a vođene su samo vašom inventivnošću. One su pogodne i za najjednostavniju kućnu varijantu u kojoj vam ne treba ni scena ni zavesa. Možete navući dve čarape i sakriti se iza kauča. Treba vam samo dobra priča i različite boje glasa. Svako dete će u ovom uživati! Smislite scenario, stalne likove, priču sa zapletom, raspletom i poukom. Nekada je dovoljno samo da nasmejete dete, jer smeh je veoma lekovit. Ako je nekad tužno, probajte da li porodica čarapa može da ga oraspoloži. Uzmite više pari raznobojnih čarapa i ubacite koliko god likova želite u priču. U knjižarama, prodavnicama igračaka ili u kineskim radnjama možete kupiti samolepljive oči. Ako ih zalepite na stare rasparene čarape, eto vama savršenih glavnih likova u predstavi!
Uživajte u igri sa svojom decom. Družite se, zabavljajte i učite zajedno. Treba vam samo malo vremena i mašte. Sve drugo već imate.
Pročitajte još:
- Kreativne ideje uzete iz privatnog vrtića – Čitanje priča i pripovedanje
- Kreativne ideje uzete iz privatnog vrtića – Glina za modelovanje
M. K.
Foto: Pixabay
Do sada smo se dotakli tema koje imaju veze sa prirodnim naukama, razvojem jezika, govora i lepog izražavanja i sa umetnošću. Kako su privatni vrtici nepresušan izvor novih ideja, nastavljamo u umetničkom duhu i bavimo se pozorištem. Ne bilo kakvim pozorištem, već lutkarskim predstavama. Dramska umetnost ima veliku vrednost kao alat koji se koristi za podsticaj razvoja mašte, kreativnosti, inventivnosti, govora, pokreta, emocija i još mnogo toga kod dece. Odlazak u dečije pozorište ili gostovanje neke pozorišne trupe jedna su od omiljenih dečijih aktivnosti. Predstave doživljavaju kao igru, koja ih zabavlja, a nisu ni svesni da su kroz njih mnogo toga naučili. Da li je neophodno da ih izvode profesionalni glumci? Naravno da nije. Akteri mogu biti vaspitači ili sama deca.
Vaspitači nam kažu da je dramska umetnost i organizovanje pozorišnih predstava veoma zahvalna aktivnost jer ona uključuje mnogo toga. Pre svega, ako se predstava organizuje u vrtiću u okviru neke priredbe koja se priređuje za roditelje, onda joj prethodni niz pripremnih radnji. Svaka je podjednako izazovna i inspirativna. Pravljenje scenografije zahteva posebne veštine koje se sastoje od crtanja, slikanja i korišćenja svega što je na raspolaganju počevši od nameštaja u vrtiću, preko igračaka, svezaka, olovaka, pa sve do tkanina i zavesa. Najvažnije je da je neizostavni sastavni element, bez kog se nikad ne može upravo mašta. Kada dođemo do osmišljavanja i pravljenja kostima tu tek počinje prava zabava. Naročito u srednjim i starijim grupama zastupljena je praksa da su deca što više uključena u ceo proces. Bez obzira da li je reč o predstavi koju deca izvode samo za svoje drugare iz grupe ili iz drugih grupa, ili su u publici roditelji, braća, sestre, bake i deke, nije poenta da se teži nekoj vrhunskoj produkciji i da se roditeljima nameću obaveze pravljenja, nabavljanja i šivenja specijalnih kostima ili montiranje scenografije. Čak i da sam vrtić preuzme sve na sebe i pripremi, gubi se deo koji deci mnogo znači, a to je da su ona sama napravila baš sve, uz pomoć vaspitača naravno. Stoga je mnogo bolje i korisnije zadati roditeljima samo jednostavne početne zadatke, a to je na primer, da daju deci nešto od garderobe ili neku tkaninu koja im ne treba, pa da to bude polazna tačka za osmišljavanje kostima. Pre svega, treba izabrati temu predstave, da li je to neka dobro poznata bajka ili priča ili će je grupa sama smisliti. Ako je ovo drugo u pitanju, onda smo postali i scenaristi. Ovakav rad se slobodno može nazvati projektom (reč koju mnogi ne vole zbog pogrešne upotrebe, ali ovde je upotreba adekvatna). Deca mogu da dobiju uloge, ili da sama budu mali režiseri koji će odabrati ko će šta da glumi. Sama mogu da osmisle zaplet priče oslanjajući se na nešto što već znaju. Mogu davati predloge za zaplet i rasplet i sama osmišljavati dijaloge. Improvizacija je uvek dozvoljena.
Ali šta je sa drugom vrstom pozorišta u kojoj se glumci na sceni ne vide, već samo čuju. Predstavljaju ih lutke koje mogu biti zaista lutke, plišane igračke ili jednostavno čarape. Kompleti za lutkarska pozorišta mogu se naći u prodavnicama igračaka. Oni sadrže likove iz basni i bajki koji su veoma verno predstavljeni, a mogu se navući na ruku. Tu je i zavesa sa paravanom iza koje se kriju glumci. Međutim, nije neophodno da kupujete ove komplete, možete ih sami lako napraviti. Za to vam nije potrebni ni puno vremena, a ni posebne veštine. Pogledajte oko sebe. Svašta od onog što već posedujete možete privremeno iskoristiti u tu svrhu. Ako ste roditelj koji hoće da zabavi svog mališana ne morate imati specijalan paravan sa zavesom, već ga možete improvizovati od stola i stolica na koji ćete staviti prekrivač ili čaršav. Isto važi i za vaspitače u vrtiću. Tu se doduše isplati napraviti neku scenu koja bi se mogla iznova koristiti. Već pomenuti kompleti koji se mogu kupiti u prodavnici mogu da se koriste i u vrtiću, ali su dosta malih dimenzija i stoga su pogodniji za kućnu upotrebu. Za grupu dece bolje je da je scena većih dimenzija kako bi više aktera moglo da se uključi istovremeno. Neki kutak u prostoriji može da se pretvori u scenu jednostavnim dodavanjem zavesa. Može se napraviti i uzdignuta bina. Neki prostori sami po sebi već imaju neke niše koje su iznad nivoa ostatka prostorije i naprosto vape za zavesom jer toliko asociraju na scenu da se ništa drugo tu ne može ni zamisliti. Ako imate takav prostor iskoriste ga, a nije ni skupo da ga sami napravite. Pored zavese, za lutkarsko pozorište potrebno je imati i, već pomenuti, paravan koji treba da bude dovoljno visko da se iza njega komotno sakriju i odrasli glumci, a ne samo deca. Dakle, pokretni paravan i zavesa i imamo skoro gotovu scenografiju. Pozadina može biti napravljena tako da se lako menja i adaptira u odnosu na temu. Na primer to bi mogao biti zid koji je pomoću posebne boje pretvoren u školsku tablu. O tome više možete pročitati u tekstu o slikanju i crtanju po zidovima vrtića koji je deo ovog serijala. Tako možete za svaku priliku nacrtati scenografiju. Ako je u pitanju basna, deca mogu da nacrtaju šumu itd.
Same lutke mogu biti plišane igračke. One se mogu iskoristiti kao takve ili ako imate više vremena i volje da to uradite možete stare plišane igračke preraditi tako da mogu da se drže kao lutkarske – ili na štapićima ili da mogu da se navuku na ruku. Varijanta u kojoj se šaka ne vidi verodostojnija je i deci se više dopada jer stvara iluziju stvarnog lika, a ne lutke koju neko drži. Ako ne znate sami kako to da napravite ili jednostavno nemate za to vremena, nudimo vam i sjajnu instant varijantu koju možete primeniti odmah sad. To su čarape. Lako se navuku na ruke, a vođene su samo vašom inventivnošću. One su pogodne i za najjednostavniju kućnu varijantu u kojoj vam ne treba ni scena ni zavesa. Možete navući dve čarape i sakriti se iza kauča. Treba vam samo dobra priča i različite boje glasa. Svako dete će u ovom uživati! Smislite scenario, stalne likove, priču sa zapletom, raspletom i poukom. Nekada je dovoljno samo da nasmejete dete, jer smeh je veoma lekovit. Ako je nekad tužno, probajte da li porodica čarapa može da ga oraspoloži. Uzmite više pari raznobojnih čarapa i ubacite koliko god likova želite u priču. U knjižarama, prodavnicama igračaka ili u kineskim radnjama možete kupiti samolepljive oči. Ako ih zalepite na stare rasparene čarape, eto vama savršenih glavnih likova u predstavi!
Uživajte u igri sa svojom decom. Družite se, zabavljajte i učite zajedno. Treba vam samo malo vremena i mašte. Sve drugo već imate.
Pročitajte još:
- Kreativne ideje uzete iz privatnog vrtića – Čitanje priča i pripovedanje
- Kreativne ideje uzete iz privatnog vrtića – Glina za modelovanje
M. K.
