Zubne plombe: bele plombe ili crne: šta je bolje, vrste zubnih plombi,

Karijes zuba predstavlja kvar koji se može lečiti na nekoliko načina u zavisnosti od više faktora. Šta su zubne plombe, koje vrste plombi postoje, kao i odgovore na mnoga druga pitanja u vezi sa njima, pročitajte u nastavku.



Foto: Pixabay
Postavljanje zubnih plombi i njihova zamena je mnogima prva asocijacija kada se pomenu stomatoloske ordinacije jer je to jedna od najčešćih intervencija koja se tu sprovodi. Retko ko nema ni jednu plombu ustima. Osobe koje su u takvoj situaciji to treba da zahvale svojoj dobroj genetici, ali pre svega pravilnom održavanju higijene zuba i usta, kao i zdravim navikama u ishrani. Kako bismo vam približili sve informacije koje su bitne za zubne plombe, počećemo od odgovora na pitanje šta su one u stvari.

Šta su zubne plombe?

Zubne plombe koriste se u stomatološkim ordinacijama kao ispune zuba koji je oštećen karijesom, ili je eventualno mehanički polomljen u manjoj meri, bolje rečeno okrznut. Međutim, polomljen zub može se sanirati plombom do neke mere, ali osnovna upotreba plombi ostvaruje se prilikom lečenja karijesa. Dakle zubne plombe su fizičke ispune koje nadomešćuju rupe u zubima koje su nastale kao posledica kvarova- karijesa ili kao posledica krzanja zuba.

Vrste zubnih plombi

Postoje bele kompozitne plombe, crne amalgamske plombe i glas-jonomer bele plombe. Kada pogledamo cenovnike u stomatološkim ordinacijama vidimo da se istaknute i bele i crne plombe. Kako im samo ime kaže, prva razlika koja se uočava je njihova boja. Možda ste već znali da su crne plombe starija varijanta, koja se danas mnogo ređe koristi, gotovo da je prevaziđena. Zašto je to tako? Naime, bele kompozitne plombe su estetski znatno prihvatljivije jer su potpuno nevidljive i uklapaju se savršeno u boju zuba, dok sive plombe (crne) imaju boju mnogo tamniju od boje zuba, štrče i vide se na prvi pogled. Crne plombe napravljene su od kombinacije (legure) koja sadrži živu, srebro, aluminijum, cink i bakar koja im daje metalno sivu boju. Zašto bi se neko uopšte odlučio da za sivu plombu kada postoje bele. Naime, nekada su crne plombe imale primat jer su se smarale mnogo jačim, izdržljivijim i dugotrajnijim. To je nekad zaista bilo tako, ali danas je stomatologija znatno uznapredovala, a nova dostignuća učinila su da se napravi značajan pomak u vidu poboljšanja kvaliteta i trajnosti belih kompozitnih plombi. Koriste se kvalitetniji materijali, tehnika postavljanja je avanzovala, a lepkovi koji se koriste u cilju da se plomba i zub hemijski povežu danas ima mnogo bolja svojstva. Zato su bele plombe prvi izbor stomatologa današnjice. Pomenuli smo već glas-jonomer bele plombe, pa bi trebalo da objasnimo čemu one služe. To su plombe koje se koristeu dečijoj stomatologiji za popravku mlečnih zuba. pročitajte detaljnije o njima u nastavku.

Postavljanje plombi

Kada se zub pokvari, tj. kada nastane karijes, potrebno je da se što pre spreči njegovo širenje i da se zub popravi. Nekada pacijent ne primeti karijes sve dok on ne prodre duboko kada se manifestuje u vidu veoma neprijatnog bola. Lečenje karijesa počinje u stomatološkoj ordinaciji tako što stomatolog prvo otkloni svo tkivo koje je zahvaćeno. U tu svrhu koristi se dobro poznata zubarska bušilica koja je mnogim pacijentima neprijatna. Ovaj postupak nije bolan ako se koristi anestezija. Možemo reći, da uz anesteziju nije čak ni neprijatan jer ne traje posebno dugo. Veoma je važno da se karijes u potpunosti otkloni. Inače, karijes može zahvatiti zubnu gleđ (spoljašnji, površinski karijes), unutrašnji sloj zuba – dentin ili čak zubnu pulpu (meko tkivo u unutrašnjosti zuba) i tada je procedura lečenja teža i komplikovanija. Pročitajte sve o lečenju kanala korena ovde. Zato se redovne kontrole kod stomatologa ne bi smele odlagati jer tada se može uočiti karijes u početnoj fazi kada se najlakše i najbrže leči. Svakim bušenjem zuba njegova ukupna masa i zapremina se troši, tako da ako je karijes zahvatio manji deo zuba, onda ne samo što će lečenje biti lakše, već se povećavaju izgledi da se taj zub što duže očuva. Nasuprot tome, zapušten kvar zuba postepeno dovodi do trošenja sve više i više zubne mase, što na kraju rezultira gubitkom zuba i potrebom da se nadomesti zubnom krunicom. Na pojavu karijesa utiče hrana koju jedemo i održavanje higijene. Ako ne peremo zube redovno i pravilno i ako nikad ne koristimo zubni konac, interdentalne četkice i tečnost za usta, povećavamo mogućnost propadanja zuba. Takođe, ako nemamo naviku da idemo na kontrolne preglede kod zubara, onda se povećava šansa da se karijes neprimećeno pojavi i da napreduje u zubu.



Video: YouTube
Međutim, kada se karijes dijagnostikuje, pristupa sa hitnom lečenju. Ako je u pitanju površinski karijes dovoljan je jedan odlazak kod stomatologa, ali ako prodre u dubinu, moguće je da je neophodno doći nekoliko puta u stomatološku ordinaciju kako bi se stavio lek čiji je cilj da podstakne zub na obnovu. Tek kada stomatolog proceni da je lečenje završeno, tada se pristupa postavljanju zubne plombe, a pre toga zub se samo privremeno zatvara. Najvažnije je da se prilikom popravke zuba, karijes u potpunosti odstrani i da se površina zuba dobro osuši pre postavljanja plombe. U slučaju bele kompozitne plombe postavljanje se odvija u nekoliko koraka. Iako to zvuči da traje dugo, faktički sve se brzo završava. Nanosi se sloj po sloj kompozita koji se suši posebnom UV lampom. Na kraju bela plomba je uspešno postavljena. Njen vek trajanja je nekoliko godina, što je duže u odnosu na crnu plombu, ali zbog svih drugih karakteristika ona je ipak izbor broj jedan u odnosu na već prevaziđene crne amalgamske plombe. Posle popravke zuba ne treba žvakati na tu stranu, ali najbolje je uzdržati se od jela i pića (osim vode) sat i po do dva. Sve u skladu sa preporukom stomatologa.

Crne amalgamske plombe su štetne za zdravlje?

Možda vam je zapalo za oko da crne amalgamske plombe sadrže živu. Ne morati biti ni stomatolog ni lekar da biste znali da je živa otrovna i opasna po ljudski organizam. Da li vas je zabrinuo podatak da ako imate crnu plombu, to znači da u ustima imate ovaj otrovni metal. Neke studije su rađene na temu otpuštanja žive iz plombi u organizam i njene štetne posledice. Nije ništa konačno dokazano, ali iz ovog i iz razloga estetike, preporučljivo je da ako imate crne (sive) amalgamske plombe u ustima, da ih ipak zamenite belim kompozitnim plombama.

Mlečni zubi se plombiraju glas-jonomer belim plombama

Glas-jonomer bele zubne plombe koriste se za popravku mlečnih zuba, kao što je već napomenuto. One nisu čvrste kao kompozitne plombe i lakše mogu da puknu. Tada plombu treba zameniti. Kao je reč o mlečnim zubima, to nije problem, jer svakako oni će uskoro ispasti i biti zamenjeni stalnim zubima. Plombe, bilo da je reč o belim kompozitnim ili glas-jonomer belim plombama najlakše pucaju tamo gde trpe najveći pritisak od žvakanja, a to je na bočnim i zadnjim zubima (premolari i molari). Mogu iznenada da se slome ako jedemo veoma tvrdu hranu ili neočekivano zagrizemo kost ili koščicu iz voća.

Rok trajanja belih plombi

Rok trajanja belih plombi je oko 5 godina. Kod nekog mogu trajati i duže, ali i kraće ako se mehanički polome i ispadnu. Rok trajanja zavisi od više stvari, svakako zavisi i od kvalitetnog postavljanja u stomatološkoj ordinaciji. Ako se plomba ne postavi kako treba tu vreba opasnost od unutrašnjeg karijesa koji se ispod nje razvija. Ovde se misli na to da zub mora biti dobro pripremljeni osušen pre postavljanja plombe.

Cene plombi u stomatološkim ordinacijama

Poprave zuba i postavljanje zubnih plombi predstavljaju jednu od najjeftinijih usluga u stomatološkoj ordinaciji. One se kreću od 1500 dinara pa na više. Cena zavisi i od površine zuba koju je kvar zahvatio, tako da se od jednostrane može doći i do četvorostrane plombe koja je najskuplja. Kada govorimo o ceni plombi pre svega mislimo na bele kompozitne plombe.

Pročitajte još:
- SVE VRSTE VEŠTAČKIH ZUBA
- Stomatološka ordinacija: Kako se pravilno peru zubi

M. K.